Izme\u0111u vladavine dva d\u017eet-seta uvek postoji i poneki rat<\/p>\n
Pi\u0161e: Miroslav Lazanski<\/strong><\/em><\/p>\n Kako se sada sporazumevaju Srbi na pla\u017ei u Kuparima? Ako ih eventualno tamo i bude, samo pogledima, mimikom i mo\u017eda tihim glasom. Nekada, pre 20 i više godina ovde je sve vrvelo od JNA turizma, Kupari su bili najbolji i najluksuzniji vojni hotelski kompleks u tada zajedni\u010dkoj dr\u017eavi. Ovde je ulo\u017eeno barem milijardu dolara iz vojnog bud\u017eeta bivše SFRJ. I sagra\u0111en je pravi raj, od sjajnih hotela, sportskih terena, šetališta, do sadr\u017eaja za zabavu i parking prostora. I sve to u bujnoj i odli\u010dno odr\u017eavanoj vegetaciji. I maršal Tito je imao svoj objekat u posebnoj zoni iza hotela „Pelegrin".<\/p>\n Naravno, nisu ni svi pripadnici JNA mogli da u\u017eivaju u lepotama Kupara. Da bi se dobio termin letovanja u julu, ili u avgustu, trebalo je imati viši \u010din, ili dobru vezu, ili biti sa slu\u017ebom u Beogradu. Moglo bi se re\u0107i da su Kupari, zapravo, bili ekskluzivno odmaralište beogradskog vojnog d\u017eet-seta. Upravnik odmarališta skoro da se utrkivao da li\u010dno ponese kofere generalima koji su ovde stizali da se odmore od svog mukotrpnog rada tokom godine. Generalske \u017eene redovno su dobijale cve\u0107e iz posebnih staklenika hotelskog naselja, dok su im mu\u017eevi stalno bili nešto kao zabrinuti, jer neprijatelj, logi\u010dno, nikada ne spava.<\/p>\n Nije da se u Kuparima nisu kupali i drugi. Mi, deca oficira JNA iz garnizona Trebinje, potrpali bismo se subotom i nedeljom u vojne kamione, \u010duvene „daj\u010deve" bez cerada i sa drvenim klupama, i kompletno svi na more. Pevaju\u0107i u Kupare. Sa o\u010devima koji su bili i majori i potpukovnici, a bogami su i pukovnici iz trebinjskog garnizona išli jedno vreme kamionima u Kupare. Naravno da smo svi pla\u0107ali gorivo za te „daj\u010deve", bez obzira na sve, bila je to ozbiljna dr\u017eava.<\/p>\n Bile su to šezdesete godine i sve nam je bilo lepo. Zapravo, nikada se tada nisam zapitao zašto u Kuparima na pla\u017ei nema civila iz okolnih hrvatskih mesta, iz Konavla, iz Dubrovnika, iz Cavtata. Ili turista iz Zagreba. Mislio sam tada da oni imaju bolje pla\u017ee i bolja mesta za kupanje, slutio sam da im je mo\u017eda nekako neugodno da se kupaju tu gde je sve vojno, gde se na pla\u017ei svi glasno smeju, gde je cika i vriska. A Kupari su bili otvoreni i za civile.<\/p>\n A onda je u Kupare u leto 1991. stigao rat. Po\u010delo je napredovanjem jedinica JNA od Prevlake, nastavilo se obalom prema Dubrovniku sa namerom da se izbije na Neretvu i tu uspostavi nekakva nova granica izme\u0111u katoli\u010danstva i pravoslavlja. Neko je u Beogradu ingeniozno smislio i nekakvu novu Dubrova\u010dku republiku i u tu svrhu pokušao da iskoristi nekoliko poluizlapelih staraca sa tog podru\u010dja. Konavli su temeljno oplja\u010dkani i spaljeni, rezervisti JNA su totalno oplja\u010dkali i sve hotele u Kuparima, sada su „daj\u010devi" sa ceradama i bez njih odvozili sve što se moglo, od nameštaja do bele tehnike i vodokotli\u0107a. Oni „probirljiviji" prvo su „osvojili" Titovu vilu, plen je bio bogat, od escajga do umetni\u010dkih slika.<\/p>\n Dok je JNA išla iz više pravaca prema Dubrovniku, iako u Dubrovniku nije bilo nijedne kasarne JNA koja bi bila opkoljena ili napadnuta, hrvatske snage bazirale su odsudnu odbranu grada iz pravca juga na polo\u017eajima na Brgatu, raskrsnici za Trebinje, nekoliko kilometara iznad Kupara. Ne znam zašto i kome je to u JNA tada palo na pamet da u Kuparima izvede najve\u0107i pomorski desant u istoriji JNA, tek jedina ratna upotreba mornari\u010dke pešadije bivše JNA bila je upravo na pla\u017ei vojnog odmarališta Kupare. Da li se obli\u017enjom magistralom nije moglo dalje prema Dubrovniku, ili: hajde da upotrebimo „marince" kada ih ve\u0107 imamo?<\/p>\n Najpre je sa raketnih fregata i raketnih topovnja\u010da otvorena jaka vatra po svim hotelima, da bi onda desantni brodovi iskrcali pomorsku pešadiju. Jedinicu iz kasarne „Sava Kova\u010devi\u0107" iz Trebinja. \u010ciji je komandant, pukovnik JNA Nojko Marinovi\u0107 dvadesetak dana ranije napustio svoju jedinicu i prešao u hrvatske tada paravojne snage i preuzeo komandu odbrane Dubrovnika. Marinci JNA zagazili su sa desantnih rampi svojih brodova prvo u more pa onda na pla\u017eu koriste\u0107i zid iznad pla\u017ee kao prirodni zaklon. Ne znam koliko je to bila neka velika bitka, tek sada na pla\u017ei ima samo jedna spomen-plo\u010da poginulom hrvatskom vojniku iz sastava 163. brigade HV, što naslu\u0107uje da i nije bilo nekog otpora.<\/p>\n Dvadeset godina posle Kupari deluju sablasno. Sve je devastirano, hoteli izbušeni i spaljeni topovskim granatama, nijedno celo prozorsko staklo, ulazi su zakovani daskama, putevi i staze izme\u0111u hotela poluizrovani, vegetacija na sve strane nabujala kao u d\u017eungli. Jedino su more i pla\u017ea ostali kao nekada, kristalno \u010disti. Samo jedan kafi\u0107 na kraju pla\u017ee. Le\u017ealjka i suncobran po 25 kuna. I svi se sun\u010daju i kupaju u tišini, bez jurnjave u vodu, skakanja, cike i vriske. Sude\u0107i po tipovima automobila, ovde sada dolazi da se okupa hrvatska srednja klasa. Dok se mo\u017ee, dok Kupare ne kupi neki tajkun, obnovi ih i pretvori u ekskluzivno odmaralište za d\u017eet-set.<\/p>\n Jer izme\u0111u vladavine dva d\u017eet-seta uvek postoji i poneki rat…<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Izme\u0111u vladavine dva d\u017eet-seta uvek postoji i poneki rat<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47792","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47792","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47792"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47792\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47792"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47792"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47792"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}