Dilovi neodgovornih administracija i pohlepnih poverilaca stigli na naplatu gra\u0111anima Gr\u010dke<\/p>\n
Pi\u0161e: Milo\u0161 Mitrovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Kako narod shvata surovu štednju kao uslov „spasila\u010dkog paketa pomo\u0107i" koji Gr\u010dkoj name\u0107e Evropska unija – a što \u017doze Manuel Baroso i Herman van Rompej sve skupa nazivaju „vra\u0107anjem nade narodu" – videlo se na ulicama Atine i drugih gr\u010dkih gradova ove nedelje, ali i na brojnim demonstracijama organizovanim za proteklih godinu dana.<\/p>\n To narodno shvatanje mo\u017eda je najbolje iskazao poslanik komunista Tanasis Pafilis koji je finansijske rezove nazvao masakrom za radni\u010dka prava. Re\u010d je o jednoj od najradikalnijih reformi od obnove gr\u010dke demokratije 1974, a ona obuhvata bud\u017eetske uštede, otpuštanja, prodaju dr\u017eavne imovine i zamašno pove\u0107anje poreza.<\/p>\n Do 2015. javna potrošnja treba da bude smanjena za 28,4 milijarde evra. Primera radi, u sektoru odbrane predvi\u0111ene su uštede od milijardu evra, a u zdravstvu duplo više što \u0107e neminovno dovesti do poskupljenja lekova jer dr\u017eava više ne\u0107e pokrivati deo njihove cene. Dr\u017eava \u0107e prinudno prodavati imovinu – luke, dr\u017eavne udele u energetskom sektoru, telekomunikacione kompanije, nekretnine – s ciljem da inkasira 50 milijardi evra.<\/p>\n Ovakvo rešavanje gr\u010dke krize, s krajnje neizvesnim ishodom (ekonomisti strahuju da \u0107e zadu\u017eenost samo rasti, a šanse za otplatu se smanjivati), najmo\u0107nijim dr\u017eavama Evropske unije i bankarima je prihvatljivije od otpisa dela duga ili njegovog restrukturiranja. Re\u010d je, piše Njujork tajms, samo o odlaganju evropskog „obra\u010duna" sa zajedni\u010dkom valutom dok Irska, Portugal i Španija, kao i Gr\u010dka, bele\u017ee spor ili negativan rast i visoku nezaposlenost, te tako\u0111e zapadaju u dugove. EU samo kupuje malo vremena, ocenio je Kenet Rogof, bivši glavni ekonomista u MMF, sada profesor na Harvardu.<\/p>\n Cena brzog rasta<\/strong><\/p>\n Rast gr\u010dke ekonomije tokom prvih deset godina ovog veka bio je me\u0111u najbr\u017eim u evrozoni. Od 2000. do 2007. iznosio je 4,2 odsto godišnje, a strani kapital preplavio je Gr\u010dku. Prihodi od obveznica omogu\u0107ili su gr\u010dkoj vladi velike strukturne deficite. Upravo veliki javni deficiti bili su jedno od glavnih obele\u017eja gr\u010dkog socijalnog modela još od 1974. Posle svrgavanja desni\u010darske hunte dr\u017eava je \u017eelela da obespravljene levi\u010darski nastrojene mase uvede u glavne ekonomske tokove. Zato su razne vlade stvarale deficite i finansirale radna mesta u javnom sektoru, penzije i druge beneficije i stvorile ogromnu administraciju. Od 1993. javni dug Gr\u010dke konstantno je bio iznad 100 odsto BDP-a.<\/p>\n Devalvacije drahme u po\u010detku su pomagale finansiranje zajmova. Posle uvo\u0111enja evra 2001. Gr\u010dka je mogla da se zadu\u017euje zahvaljuju\u0107i ni\u017eim kamatnim stopama na vladine obveznice. U ovom periodu dr\u017eava je ulagala ogromna sredstva u infrastrukturu iz, kako ekonomisti navode, populisti\u010dkih pobuda. Me\u0111utim, svetska finansijska kriza koja je po\u010dela 2008. posebno sna\u017eno je uticala na Gr\u010dku. Turizam i brodogradnja, dva najzna\u010dajnija ekonomska sektora, zabele\u017eili su 2009. pad prihoda od 15 odsto.<\/p>\n Kada su gr\u010dki problemi postali o\u010digledni otkriveno je da su prethodne vlade planski i uporno la\u017eirale zvani\u010dnu ekonomsku statistiku kako bi je „usaglasile" sa zahtevima Evropske monetarne unije. Tek po\u010detkom 2010. otkriveno je da je Gr\u010dka Goldman Saksu i drugim bankama od 2001. isplatila stotine miliona dolara za transakcije kojima je prikrivano stvarno zadu\u017eivanje. Svrha ovih dilova u re\u017eiji nekoliko uzastopnih gr\u010dkih vlada bila je da troše iznad svojih mogu\u0107nosti istovremeno skrivaju\u0107i deficit od briselskih revizora. Sli\u010dne neregularnosti otkrivene su i u drugim dr\u017eavama EU, ali Grci su verovatno otišli najdalje. Bud\u017eetski deficit je 2009. iznosio 12,7 odsto BDP-a, da bi naredne godine dostigao 13,6 odsto, jedan od najve\u0107ih u svetu.<\/p>\n Da kriza dostigne astronomske razmere svakako je uticala i loša kontrola evropskih institucija. Jer, Gr\u010dka je znatno prevazišla pravilima EU maksimalno dozvoljeni bud\u017eetski deficit od tri odsto BDP-a, kao i „plafon" za javni dug od 60 odsto BDP-a. Analiti\u010dari ukazuju i da je Gr\u010dka mo\u017eda prerano primljena u evrozonu.<\/p>\n Svoju ulogu odigrali su i loša naplata poreskih prihoda: uprkos tome što su porezi u Gr\u010dkoj bili na visokom nivou, ubirani prihodi od njih iznosili su manje od 40 odsto BDP-a. Za znatne poreske utaje osumnji\u010deni su najbogatiji. Nije zanemarljiv ni efekat korupcije i naposletku skok nepoverenja investitora usled otkrivenih devijacija.<\/p>\n Odgovornost bankara<\/strong><\/p>\n Me\u0111utim, ne treba smetnuti s uma ni ulogu banaka koje su Gr\u010dkoj u\u010dinile medve\u0111u uslugu, a sada ne \u017eele da prihvate deo odgovornosti. „Teško je ne simpatisati se sa obi\u010dnim Grcima", piše komentator Indipendenta Adrian Hamilton, „koji su pla\u0107ali poreze, naporno radili i sada treba da plate gramzivim bankama koje su na prvom mestu odgovorne za krizu". „Posebno kada \u0107e vam svaki finansijski stru\u010dnjak re\u0107i da zahtevani rezovi nikad ne\u0107e uspeti i da \u0107e \u017ertva koju podnosite biti jalova", navodi Hamilton i dodaje da ukoliko Evropska unija zaista \u017eeli da reši krizu treba da s njom suo\u010di evropsku finansijsku zajednicu jer za Evropu ukupni dugovi Gr\u010dke i nisu toliko veliki, kao što ni gr\u010dka ekonomija nije toliko velika u pore\u0111enju sa evropskom.<\/p>\n Restrukturiranje gr\u010dkog duga kao, po shvatanju Evropske centralne banke (ECB), opasno „igranje vatrom" ekonomski analiti\u010dar Raul Ruparel naziva mitom. ECB iz sebi\u010dnih pobuda, piše Ruparel za Gardijan, Gr\u010dku poredi sa bankrotiranom ameri\u010dkom bankom Leman braders, a mnoge evropske privatne banke tako\u0111e, kako navodi, \u010dine „pani\u010dni hor" koji odbija restrukturiranje duga da se kriza navodno ne bi proširila i depoziti propali. Cilj je, zapravo, piše Ruparel, da banke zadr\u017ee profite, a da Grci pla\u0107aju gubitke.<\/p>\n Zemlje EU i evropska finansijska tr\u017eišta mogli su da se pripreme za bankrot Gr\u010dke, smatra Ruparel, jer je prošle godine postojalo dosta naznaka da \u0107e nastupiti kolaps, što se u slu\u010daju Leman braders nije moglo predvideti. Investitori su, prema njegovim re\u010dima, do februara ove godine mogli da unov\u010de gr\u010dke obveznice sa samo 20 odsto gubitka što bi bio dobitak kada se zna kakva je situacija u Gr\u010dkoj.<\/p>\n „Na kraju, ako dr\u017eava \u010diji BDP \u010dini samo 2,5 odsto evropske ekonomije mo\u017ee da sruši \u010ditav sistem, to pokazuje da sam sistem nije ure\u0111en kako treba. Na\u017ealost, politi\u010dari koriste neumesna pore\u0111enja sa Leman braders kako bi opravdali svoju ignoranciju i odlagali rešenje stvarnog problema Evrope, a to su nezdrav bankarski sistem, bez dovoljno kapitala, i monetarna unija zasnovana na pretpostavci da sama politika mo\u017ee da izmeni ekonomsku i demokratsku stvarnost. To je ono što bi se zapravo moglo nazvati igranjem vatrom", zaklju\u010dio je Ruparel.<\/p>\n Otpor ne jenjava<\/strong><\/p>\n Mogu\u0107i ishodi rešavanja krize na na\u010din kako su ga zamislili i kako ga sprovode Evropska unija i Me\u0111unarodni monetarni fond su, rekle bi briselske birokrate, spas, odnosno stvaranje još ve\u0107ih nenaplativih dugova i još dublja kriza, kako veruju sindikalci koji uporno štrajkuju. „Zaposlenom \u010doveku \u0107e biti pakleno teško", rekao je uo\u010di izglasavanja reformi u Parlamentu u sredu komunisti\u010dki poslanik Pafilis, jedan od predvodnika štrajkova. Dosadašnja štednja dovela je do pove\u0107anja nezaposlenosti na više od 17 odsto. U populaciji od 18 do 24 godine nezaposlenost iznosi 42,5 odsto, a 22,6 odsto me\u0111u stanovništvom od 25 do 34 godina.<\/p>\n Kriza u Gr\u010dkoj izgledala bi sasvim druga\u010dije da Grci nemaju zajedni\u010dku evropsku valutu, ve\u0107 drahmu koju bi mogli da devalviraju, prokomentarisao je Marek Belka, guverner Narodne banke Poljske, a prenela Beta. Gr\u010dki dug u visini od 160 odsto BDP-a je, prema njegovim re\u010dima, prakti\u010dno nenaplativ i za Gr\u010dku postoje samo dve mogu\u0107nosti. Prva je da joj se dozvoli da što pre bankrotira kako bi prestale da se upumpavaju pare, što bi, prema re\u010dima Belke, bilo jeftinije na po\u010detku ali rizi\u010dno, jer bi Gr\u010dka tako mogla da povu\u010de za sobom i druge zemlje evrozone. Druga varijanta je da se strpljivo \u010deka i poma\u017ee Gr\u010dkoj i tako da vreme bankama da se pripreme za gubitke. „Banke moraju da uzmu na sebe deo bremena ali moraju za to da se pripreme", rekao je poljski guverner koji veruje da bi to bio povoljniji scenario za Evropu.<\/p>\n Zasad je, me\u0111utim, jedina opcija ova koja je trenutno na delu.<\/p>\n Najnovije mere štednje koje Gr\u010dkoj omogu\u0107avaju isplatu poslednje tranše zajma EU i MMF od 12 milijardi evra (od ukupno 110 milijardi) u Parlamentu su usvojene kroz iglene uši. Pravo pitanje nakon odobrenog zajma jeste kako \u0107e reforme biti implementirane – zbog nestabilne ve\u0107ine premijera Papandreua i nesumnjivo \u017eestokog otpora gr\u010dke javnosti koja se nikako ne mo\u017ee svesti na ekstremiste koji su prethodnih dana palili Atinu.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n\n\n
\n \n