Naša budu\u0107nost i naše pre\u017eivljavanje zavise od naše sposobnosti da razvijemo odgovaraju\u0107u globalnu vlast <\/p>\n
Pi\u0161e: D\u017eord\u017e Soro\u0161<\/strong><\/em><\/p>\n Za preko 30 godina dao sam više od osam mlijardi dolara za fondaciju Otvoreno društvo i njenu globalnu mre\u017eu, koja je pomagala ostalim svetskim i lokalnim organizacijama. U principu zadovoljan sam, ali mu\u010de me dve velike brige. Prva, šta \u0107e se dogoditi sa Otvorenim društvom kada predsednik Arieh Nejer i ja više ne budemo me\u0111u \u017eivima? Drugo, još va\u017enije, šta još mo\u017eemo da uradimo dok smo \u017eivi? <\/p>\n Kad sam osnivao Otvoreno društvo, nisam \u017eeleo da me nad\u017eivi. Iskustva sa drugim institucijama nau\u010dila su me da one kasnije odu u drugom smeru od onog koji je osniva\u010d \u017eeleo. Ali, kako je Fondacija dobijala sve zna\u010dajniju ulogu, predomislio sam se. Shvatio sam da bi kada umrem ukidanje mre\u017ee fondacija Otvoreno društvo bio \u010din preterane sebi\u010dnosti. Ceo niz veoma sposobnih ljudi posvetili su \u017eivote da bi radili za fondacije i nemam pravo da im to oduzmem. <\/p>\n Kad me više ne bude, nedostaja\u0107e preduzetni\u010dki i inovativni duh, koji je karakterisao fondacije. Pokušao sam da rešavam probleme onako kako su se pojavljivali, i to kroz proces pokušaja i greške. Bio sam spreman da delujem brzo i da preuzmem veliki rizik. Upravni odbor, koji \u0107e me naslediti, ne\u0107e mo\u0107i da prati moj primer. Neki od njegovih \u010dlanova pokuša\u0107e da slede namere osniva\u010da, ali drugi ne\u0107e biti skloni rizicima. <\/p>\n Sada naš prakti\u010dni anga\u017eman prevazilazi naše teorijsko poznavanje materije. Re\u010dju, imamo više novca nego ideja. A treba nam više ideja da bismo novac efikasnije koristili. <\/p>\n Kad sam odlu\u010dio me fondacije Otvoreno društvo nad\u017eive, u\u010dinio sam sve što je u mojoj mo\u0107i da ih pripremim za svoje odsustvo. Ali, ako bih u tome uspeo, onda bih se našao u nesaglasju sa svojim verovanjem da sve ono što ljudi stvore zapravo ima mane i nedostatke. Zato svoje naslednike zavetujem da izmene bilo koju od mojih odluka koje \u0107u ostaviti iza sebe, ali u skladu sa duhom u kome su nastale. <\/p>\n JOŠ NEMAMO GLOBALNU VLAST Ljudska sposobnost da razume i kontroliše snage prirode, kako ja to vidim, prili\u010dno nadmašuje našu sposobnost da vladamo sami sobom. Naša ekonomija je postala globalna, ali naša vlast nije. Naša budu\u0107nost i, na odre\u0111eni na\u010din, naše pre\u017eivljavanje zavise od naše sposobnosti da razvijemo odgovaraju\u0107u globalnu vlast. Ovo se odnosi na ceo niz podru\u010dja – globalno otopljavanje i nuklearna proliferacija su najo\u010digledniji. Ali to se odnosi i na pretnje terorizmom i zaraznim bolestima, kao i na globalna finansijska tr\u017eišta. Posle finansijske krize 2008. nije dovoljno samo stabilizovati i ponovno pokrenuti finansijska tr\u017eišta, nego moramo ponovno da stvorimo globalni finansijski sistem koji je bio slomljen. <\/p>\n Imam dva najva\u017enija prioriteta. Jedan je li\u010dnog karaktera, drugi se odnosi na moje fondacije. Na li\u010dnoj ravni moj glavni interes je da razvijem sopstvenu koncepciju. Opštu teoriju refleksivnosti, koju sam razvijao tokom godina, akademski ekonomisti i u nešto manjoj meri finansijski regulatori temeljno su ignorisali ili su joj umanjivali zna\u010daj. Mervin King, guverner Bank of England, je potpuno odbacio. Sve se to promenilo sa finansijskom krizom. King je radikalno promenio svoje stavove, priznao je da je nestabilnost finansijskih sistema, kao što sam govorio, uglavnom svojstvena njima samima, a ne spoljnjim faktorima. Lord Adair Tarner, šef britanske Direkcije za finansijsku stabilnost, javno je prihvatio teoriju refleksivnosti. Baš kao i Alen Grinspen, ali jedino u privatnim razgovorioma. Pol Voker mi je prijatelj i moj pristalica odranije, a sada smo još bli\u017ei. <\/p>\n Sa straš\u0107u sam izra\u017eavao neslaganje sa planom ministra finansija Henkom Polsonom, koji je podrazumevao da \u0107e se banke spasiti iskorištavanjem javnog fonda nazvanog Trouble Asset Relief Program (TARP), koji bi trebao da pomogne bankama da se reše velike koli\u010dine loše imovine sa svojih bilansa. Govorio sam da je mnogo bolje bilo usmeriti novac tamo gde je bila rupa, a da banke same dopunjuju svoj kapital. Blisko sam sara\u0111ivao sa demokratskim vo\u0111ama u Kongresu kako bi se izmenila zakonska regulativa oko TARP-a i kako bi se novac iskoristio na druga\u010diji na\u010din, odnosno kupovanjem udela. Imao sam još mnogo ideja za koje sam se nadao da \u0107e ih Obama sprovesti kada postane predsednik, poput one o temeljnoj reformi našeg hipotekarnog sistema, ali to se nije dogodilo. Objavio sam ceo niz \u010dlanaka u „Financial Timesu", ali nisam dobio skoro nikakav odgovor od Obamine administracije. Pre nego što je postao predsednikov savetnik, \u010desto sam o svemu tome razgovarao sa Larijem Samersom, ali ne i pošto je imenovan. Najve\u0107e razo\u010daranje bilo je to što nisam mogao da uspostavim nikakav li\u010dni kontakt sa samim predsednikom. <\/p>\n Promena stava akademskih ekonomista bila je mnogo prijatnija. Na nagovor Anatola Kaleckog pristao sam da sponzorišem Institut novog ekonomskog mišljenja (INET), \u010dija je misija da razbije monopol postoje\u0107ih hipoteza i teorija o tr\u017eištu. Okupio sam grupu uglednih ekonomista uklju\u010duju\u0107i i nekoliko nobelovaca. Osnovan je odbor pod vo\u0111stvom D\u017eoa Stiglica. Moj prijatelj i bivši kolega Rob D\u017eonson postao je predsednik INET-a i inspiracija ostalima. <\/p>\n Pronašao sam safinansijera u D\u017eimu Belziliju iz Blekberija i na putu smo da ostvarimo odnos od 2:1 u sredstvima. Mislim da je to od izuzetne va\u017enosti da bi se osigurala nezavisnost INET-a jer sam ja zagovornik alternativne paradigme, baš kao i sponzor. Ovo \u0107e mi dati lepu mogu\u0107nost da dalje razvijam svoju koncepciju, mada vidim nnena ograni\u010denja, odnosno dokle mogu da idem. Prestar sam da bih u\u010dio o ekonomskim modelima, a nisam bio dobar u matematici ni kad sam bio mlad. Zanimaju me pitanja globalnog regulisanja i reforma me\u0111unarodnog valutnog sistema. I, dok se prepuštam ovim pitanjima, svestan sam i toga da, ako bih se previše bavio detaljima, to bi tako\u0111e bilo trošenje mog vremena i energije. Mogu biti produktivniji ako se dr\u017eim cele pri\u010de, "velike slike". A to me dovodi do mog prioriteta kada je re\u010d o fondacijama Otvoreno društvo. <\/p>\n PRE\u010cICA U RAZUMEVANJU STVARNOSTI Sjedinjene Dr\u017eave su demokratsko i otvoreno društvo još od svog nastanka. Ideja da one to više ne\u0107e biti \u010dini mi se besmislenom, ali je vrlo mogu\u0107a. Posle 11. septembra Bušova administracija iskoristila je stvarni strah od teroristi\u010dkih napada i, pod parolom "rata protiv terora", bila je sposobna da ujedini naciju pod vo\u0111stvom vrhovnog komandanta, da je odvede u napad na Irak pod la\u017enim izgovorima i da prekrši uspostavljene standarde o ljudskim pravima u tra\u017eenju i ispitivanju terorista. <\/p>\n Rat protiv terora naterao me da ponovo razmislim o konceptu otvorenog društva. Moja iskustva u bivšem Sovjetskom Savezu nau\u010dila su me da slom zatvorenog društva ne zna\u010di automatski da \u0107e se stvoriti otvoreno društvo. Pad mo\u017ee delovati kao da nema dna, a onda se mo\u017ee uspostaviti novi re\u017eim koji \u0107e više li\u010diti na onaj koji se srušio nego na otvoreno društvo. Morao sam dublje da ista\u017eim koncept otvorenog društva, koji sam još u studentskim danima usvojio od Karla Popera. I otkrio sam nedostake u njemu. <\/p>\n Poper je tvrdio da slobodan govor i kriti\u010dko razmišljanje vode boljim zakonima i boljem razumevanju stvarnosti nego bilo koja dogma. Shvatio sam da je u tome sadr\u017eana i neizgovorena pretpostavka – da je cilj demokratskog diskursa da se dobije što bolje razumevanje stvarnosti. Sinulo mi je da moj sopstevni koncept refleksivnosti dovodi u pitanje tu Poperovu skrivenu pretpostavku. Ako razmišljanje ima manipulativnu funkciju, upravo kao i spoznajnu, onda nije potrebno imati bolje razumevanje stvarnosti kako bi se dobili bolji zakoni. Postoji pre\u010dica; to su spinovi i manipulisanje javnim mnenjem kako bi se došlo do \u017eeljenih rezulatata. Danas se politi\u010dari uglavnom brinu o tome da budu izabrani i da ostanu na vlasti. Poperova skrivena pretpostavka da bi sloboda govora i razmišljanja stvorila bolje razumevanje stvarnosti vredi samo za izu\u010davanje prirodnih fenomena. Ako je proširite na ljudske delatnosti, to je ono što nazivam "zabludom prosvetljenja". <\/p>\n Dogodilo se to da su politi\u010dki operativci u Bušovoj administraciji daleko pre mene postali svesni "zablude prosvetljenja". Zavedeni tom zabludom, ljudi poput mene verovali su da metode propagande kao u Orvelovoj "1984" vrede samo u diktaturama. Ali oni su znali bolje. Frenk Lunc, poznati desni\u010darski konsultant, ponosno je objavio da je koristio "1984" kao ud\u017ebenik za osmišljavanje lako pamtljivih slogana. A Karl Rouv tvrdio je navodno da on nije morao da izu\u010dava stvarnost, mogao je da je stvara. Usvajanje orvelijanskih tehnika dalo je republikanskoj propagandnoj mašineriji prednost i u izbornoj politici. Druga strana je pokušavala da ih sustigne, ali se nasukala na podmuklom dodatku o tra\u017eenju istine. <\/p>\n Propagandne tehnike koje namerno navode na pogrešno mišljenje mogu da uništie otvoreno društvo. Metode nacisti\u010dke propagande bile su dovoljno sna\u017ene da unište Vajmarsku Republiku. Druga\u010dije, ali i u nekim stvarima sli\u010dne metode korištene su i u SAD i još su nadgra\u0111ivane. Iako demokratija ima mnogo dublje korene u SAD nego u Nema\u010dkoj, ona nije imuna na namerne prevare, kao što je to Bušova administracija pokazala. Ne mo\u017eete pokrenuti rat protiv apstrakcije, ali ipak rat protiv terora ostaje široko prihva\u0107ena metafora i danas. <\/p>\n Kako se otvoreno društvo mo\u017ee zaštititi od opasnih varljivih argumenata? Jedino tako što \u0107e prepoznati njihovo postojanje i njihovu mo\u0107 da uti\u010du na stvarnost tako što uti\u010du na ljudsko poimanje stvari. <\/p>\n GDE JE POGREŠIO OBAMA Izbor Obame 2008. poslao je sna\u017enu poruku svetu da su SAD spremne i na radikalne promene pošto su postale svesne i pošto su priznale da su na pogrešnom putu. Ali promena je bila privremena, Obamin izbor i inauguracija bili su najve\u0107i trenuci njegovog mandata. Drugi mandat i reizbor Buša uverili su me u to da je bolest ameri\u010dkog društva dublja od tek nekompetentnog vo\u0111stva. Ameri\u010dka javnost nije bila spremna da se suo\u010di sa okrutnom stvarnoš\u0107u i sama je tra\u017eila da bude prevarena jer je na teška pitanja zahtevala lake jednostavne odgovore. <\/p>\n Sudbina Obaminog mandata potvrdila je to uverenje. On je preuzeo mesto predsednika usred finansijske krize, \u010diju je snagu priznavala samo nekolicina, a on nije bio me\u0111u njima. Ali shvatio je da ameri\u010dka javnost ima averziju prema okrutnoj stvarnosti, a on je sna\u017eno verovao u vlastitu harizmu. \u017deleo je da se uzdigne iznad strana\u010dke politike i da postane, kako je to objasnio u svojim govorima u kampanji, predsednik Sjedinjenih Ameri\u010dkih Dr\u017eava. Zbog toga se opirao da odmah optu\u017ei bivšu administraciju i nastavio je da izbegava kritiku i konflikt. Postao je ono što D\u017eeord\u017e Ekerlof i Robert Šiler u svojoj knjizi "Animal Spirits" nazivaju "multiplikator poverenja". U skladu s tim i u nadi da \u0107e smanjiti recesiju, on je sliku prikazao ru\u017ei\u010dastijom nego što je ona zaista bila. <\/p>\n Taktika je uspela utoliko što je recesija bila kra\u0107a i pli\u0107a nego što bi bila u slu\u010daju druk\u010dijeg ponašanja, ali je to imalo katastrofalne politi\u010dke posledice. Multiplikator poverenja mo\u017eda ima pozitivan uticaj na razumevanje ljudi, ali stvarnost je druk\u010dija kad se uka\u017eu pravi ekonomski pokazatelji. Na primer, stopa nezaposlenosti nije onakva kakvu o\u010dekujemo i tada se poverenje pretvara u razo\u010darenje i bes. I upravo to se dogodilo. <\/p>\n Bira\u010dko telo pokazalo je malo zahvalnosti za Obamino vo\u0111enje krize jer nisu bili ni svesni šta je on zapravo u\u010dinio. Izbegavaju\u0107i sukob, Obama je opoziciji dao inicijativu, a opozicija nema nameru da sara\u0111uje. Republikanska propagandna mašinerija sposobna je da uveri ljude da se finansijska kriza dogodila zbog greške vlasti, a ne tr\u017eišta. Prema republikanskim tezama, vladi se u ekonomskim pitanjima, u zakonodavstvu i porezima ne sme verovati i zato je u tom segmentu treba svesti na minimum. <\/p>\n PROBLEM NOVOGOVORA Šta mo\u017eemo da u\u010dinimo da o\u010duvamo i oja\u010damo otvoreno društvo u Americi? Prvo, \u017eelim da vidim napore da se pomogne javnosti da razvije imunitet na novogovor (newspeak). Oni koji su novogovoru bili izlo\u017eeni u vreme nacizma ili komunizma imaju na njega alergijsku reakciju, ali mu je šira javnost još uvek podlo\u017ena. <\/p>\n Drugo, \u017eeleo bih da uverim ameri\u010dku javnost u potrebu da prihvata kada je stvarnost okrutna. Oni koji upravljaju „Fox Newsom" Rupert Merdok i Rod\u017eer Ejliz dobro su razumevali stvari kada su me identifikovali kao protivnika. Ipak, njihove la\u017ei ne\u0107e opstati i njihove tehnike ne\u0107e izdr\u017eati. <\/p>\n Ali poboljšanje kvaliteta politi\u010dkog diskursa nije dovoljno. Moramo prona\u0107i prave politike da bismo se nosili sa problemima koji optere\u0107uju zemlju: visoka nezaposlenost i hroni\u010dni bud\u017eetski i trgovinski deficit. Finansiranje dr\u017eavnih i lokalnih vlasti usmereno je u pravcu svog sloma. Republikanci su sada preuzeli „banku" i promovišu pogrešnu pri\u010du da je za sve kriva vlada. Demokrate su prisiljeni da se brane jer brane suprotan stav. <\/p>\n Moramo da se posvetimo ozbiljnom i mudrom razmišljanju o onome što je naš politi\u010dki sistem u\u010dinio i da priznamo kako nas poluistine zavaravaju. To što vaš protivnik greši ne zna\u010di da ste vi u pravu. Moramo se pomiriti s tim da \u017eivimo u nesavršenom društvu u kome su tr\u017eišne i vladine odredbe daleko od savršenstva. Zadatak je da smanjimo te nesavršenosti i da u\u010dinimo da i privatni sektor i vlada bolje rade. To je poruka koju bih na neki na\u010din \u017eeleo da prenesem. <\/p>\n