Najneodgovorniji deo birokratije i dalje u javnosti razvla\u010di „konzervativnu" \u017evaku i tako sebi kupuje vreme za plja\u010dku onog što još nije oplja\u010dkano<\/p>\n
Pi\u0161e: Aleksandar Rubcov<\/strong><\/em><\/p>\n Iskra svesti<\/strong><\/p>\n Kada su onomad, pod parolom „kontinuitet zacrtanog pravca", jedan drugom iz ruku u ruke predavali mesto predsednika Ruske Federacije, \u010dak se ni u naznakama nije pojavila potreba da se obznanjuje bilo kakva strategija ili makar namera koja bi u sebi nosila nekakvu ideju ili smisao. Nad Rusijom je tada proleteo ideološki stealth nazvan „Plan Putina", (da li dokument, da li projekat?) koga niko svojim o\u010dima nije video, no zato nema tog partijskog ili administrativnog \u010dinovnika koji se njemu na vernost nije kleo.<\/p>\n U pljusku eufori\u010dnih obe\u0107anja tipa „sti\u0107i i udvojiti", diskretno je zašumela i ideja o promeni vektora razvoja i prevazila\u017eenju problema bolne zavisnosti od izvoza sirovina. Davne primedbe stru\u010dnjaka po ovom pitanju ušle su u strateška dokumenta, a jezik politike je bio dodatno obojen tonom svojevrsno upozoravaju\u0107eg ekspresionizma: Rusija je u „\u0107orsokaku", re\u010d je o „\u017eivotu ili smrti" (D.Medvedev), i o pretnji „samom opstanku zemlje" (V.Putin).<\/p>\n No golim okom je bilo vidno da upozoravaju\u0107i iskazi eksperata nisu ostavljali nikakav poseban utisak ni na same govornike, pa tim pre ni na nedu\u017ene slušaoce. Neophodnost da se zemlja što pre „skine s naftne igle" bila je predstavljena kao va\u017ean, ali ne i kao jedan od najva\u017enijih strateških zadataka. Obuzdavanje korupcije i omogu\u0107avanje slobodne konkurencije, inovacije i visoke tehnologije, socijalna stabilnost i mesto u svetu, reanimiranje politike i još mnogo toga, bila su tako\u0111e sudbonosna i ništa manje goru\u0107a pitanja, ravnopravno pominjana u \u010destim politi\u010dkim izjavama. Tako „promena modela" nikada nije postala osnovna i sveobuhvatna tema. Vremenom se sa ove teme akcenat s uspehom pomerio na druge, a ideja se skoro sasvim izgubila. Zastrašuju\u0107e re\u010di o pretnjama smr\u0107u razumevale su se pre kao retorika bez i najmanjeg uvida u mogu\u0107e posledice. Naša ve\u010dna „o-ruk!" strategija rešavanja problema „na bum", sakrila je ono najglavnije: šta \u0107e biti s Rusijom ako ne iza\u0111e iz „\u0107orsokaka", ako problem „\u017eivota ili smrti" ne reši i ako se pretnje „opstanku" ostvare.<\/p>\n No ipak, neophodnost da se tog trenutka izgovori nešto što je strateški va\u017eno, na svetlo dana je iznela klju\u010dni problem zemlje i ujedno omogu\u0107ila da taj problem bude krajnje oštro i prili\u010dno ta\u010dno formulisan.<\/p>\n Gubitak pam\u0107enja<\/strong><\/p>\n I dok doga\u0111aji jedan za drugim nastavljaju da se ni\u017eu, tema promene ekonomskog modela polako is\u010dezava iz leksike politi\u010dara i eksperata. Problem nije rešavan, sam od sebe se nije rešio (ve\u0107 naprotiv, samo se još više produbio), a tokom vremena se o njemu sasvim prestalo govoriti. Bruka i sramota! – jedino je što se mo\u017ee re\u0107i. <\/p>\n A vlast bi, što je i sasvim razumljivo, radije da \u0107uti. Ako u javnost šalješ apel za spas zemlje od nadolaze\u0107e katastrofe, a istovremeno godinama samo povla\u0111uješ orijentaciji usmerenoj na izvoz sirovina, nezgodno je, a bogami i politi\u010dki opasno, ponavljati upozorenja. Tako se u tekstovima koje izgovara onaj deo rukovodstva koji je zadu\u017een da hvali progres, razgovori o napretku svode ne na zamenu modela koji je ve\u0107 sasvim izvesno osu\u0111en na propast, ve\u0107 na mnogo prijatniju i mnogo manje dramati\u010dnu temu koju su inventivno nazvali – modernizacija. A kod onih što borave u zakonzerviranom delu strukture vlasti, tema o zameni modela je do kraja izba\u010dena i zamenjena pozivom na opuštenu i mirnu, decenijama dugu letargiju, na granici s komom. Oni nam tako zajedno obe\u0107avaju da \u0107e današnje pokolenje gra\u0111ana Rusije, ve\u0107 za \u017eivota, brzinom zvuka otpuzati u društvo vode\u0107ih ekonomija sveta. No ostaje jedno, više filozofsko pitanje: iz kog li su prsta to isisali?<\/p>\n Ne treba mnogo truda da bi se prepoznalo ono naše \u010duveno: glasno i s pompom najaviti, ništa ne uraditi, a zatim, zabadanjem glave u pesak rešavati. O zastrašuju\u0107oj i u\u017easnoj perspektivi zavisnosti od „naftne igle", iz humanih razloga je bolje i ne govoriti. Kao u onom zoološkom vrtu gde je na kavez s nojevima vidno istaknuto upozorenje posetiocima: „Zabranjeno je plašiti ptice. Pod je od betona!" <\/p>\n Narodne mase se ne zamaraju velikim temama i udaljenim perspektivama. Njima su i svakodnevni problemi sasvim dovoljni. O tome što mase ne interesuje, štampa, kao i ostala sredstva javnog informisanja, jednostavno \u0107ute. Stru\u010dna javnost, slede\u0107i principe nau\u010dne etike, smatra da to što je jednom napisano ne treba ponavljati. Eto na primer, kad god pomenem „iglu" i „zamenu modela", oni me vrlo akademski u\u0107utkuju: dokle bre više o jednom te istom?<\/p>\n I krug se zatvara. Problem se rešava kolektivnom amnezijom i zaverom \u0107utanja. Što nije re\u010deno – to je i u\u010dinjeno!<\/p>\n Nepodnošljiva banalnost<\/strong><\/p>\n Danas je Rusija sva na\u010di\u010dkana najnovijim tehnološkim sredstvima i komunikacionim kanalima, i u tom smislu ona izgleda kao jedna sasvim savremena zemlja. No sva ta njena savremenost je uvozna. Osim uvoznih gad\u017eeta koje smo adaptirali, mi ništa novo i slo\u017eeno nismo u stanju da napravimo, a ono malo suprotnih primera samo još ja\u010de isti\u010du dubinu provalije koja nas deli od te savremenosti. Bez izvoza sirovina, zemlja strmoglavo pada u kameno doba. I to bi bila krajnja, reklo bi se teoretska varijanta. No i one ostale, realno mogu\u0107e me\u0111uvarijante koje bi se lako dale pretpostaviti, nisu ništa manje crne i zastrašuju\u0107e.<\/p>\n Naša tako glasno hvaljena socijalna stabilnost (sad ve\u0107 relativna), tako\u0111e je uvozna. Nju \u010duva sigurnosni jastuk koji je naduvan sredstvima iz istih izvora. Latentna eksplozija socijalnog nezadovoljstva zloslutno visi u vazduhu. Ona se za sada gasi novcem od nafte i gasa, no kao što znamo, te su sirovine, kako fizi\u010dki tako i ekonomski, veoma zapaljive. Hodaju\u0107i tragom ve\u0107 danas spremnih elemenata za katastrofalan scenario, Rusija se odmerenim korakom uvereno kre\u0107e ka provaliji. Platni bilans je u minusu, bud\u017eet je deficitaran, gad\u017eeti se ne obnavljaju, ono malo mozgova što je još ostalo sprema se da emigrira, oni što \u017eive na bud\u017eetu sve \u010deš\u0107e se bune, a zemlja ostaje nezašti\u0107ena i, zahvaljuju\u0107i imperijalisti\u010dkim podvizima reakcionarne politike, preti da se još jednom raspadne.<\/p>\n Deo stru\u010dne javnosti (a tim pre vlast), smatra da \u0107e se ovo naše blagostanje, ušuškano u meku i prijatnu izmaglicu sudbinom podarenih ugljovodonika, produ\u017eiti još nekoliko desetina godina. No to, tako blagougodno mišljenje, realno se sudara sa najmanje tri greške.<\/p>\n Prva je ta da procene tempa razvoja proizvodnje alternativnih vidova energije i prognoze oko prirodnih rezervi klasi\u010dnih vidova energije nisu jedina i obavezna garancija zaštite od propasti ekonomije koja se oslanja na izvoz energetskih sirovina. Nafta i gas se ne nalaze samo na onim mestima na kojima smo navikli da ih nalazimo. Gas se ve\u0107 uveliko eksploatiše iz škriljca, a naftu je mogu\u0107e dobiti i iz peska. Dovoljno je da se pre\u0111e još samo jedan prag u borbi za rentabilnost, i istog trenutka \u0107e se prirodne rezerve u zna\u010dajnoj meri obesceniti, što bi za našu ekonomiju bilo više nego dovoljno da do\u017eivi kolaps.<\/p>\n Druga greška je potpuno nerazumevanje i uobra\u017eeno prenebregavanje saznanja da je civilizovani deo sveta neverovatno uporan u svojim nastojanjima da što pre reši problem zavisnosti od uvozne energije. Kod nas se misli da su napori koji se ula\u017eu za rešavanje tog problema samo jalovo fantaziranje. No u planiranje i razradu ovih programa budu\u0107nosti ula\u017ee se ogroman novac, a kapitalizam nije sistem \u010duven po sklonosti da finansira puko fantaziranje. Pre \u0107e biti da mi nešto va\u017eno propuštamo, da tu\u0111e napore i novac ne umemo da cenimo, a svoje rizike prosto ignorišemo. Samo da podsetim – Amerika više ne uvozi gas.<\/p>\n Tre\u0107a greška je odsustvo logike planiranja u kojem su promašaji nedopustivi. Naša vlast i njima bliski eksperti, kroje našu nacionalnu strategiju po uzoru na nekakav biznis plan kojim je mogu\u0107e predvideti i varijantu promašenih o\u010dekivanja, no bez razmišljanja o tome šta \u010deka zemlju u slu\u010daju da se ta o\u010dekivanja i ostvare. Potpuno je odsutna ideja o tome da planirani rizici ne smeju biti do te mere optere\u0107eni gubicima i da je za dr\u017eavnu strategiju to apsolutno neprihvatljivo. Baš kao što se ni atomska elektrana ne sme graditi po principu „ako eksplodira – strada\u0107emo svi; no valjda ne\u0107e".<\/p>\n Ima se utisak da vlast pod punim jedrima smelo plovi po otvorenom moru, sede\u0107i na buretu baruta za koje je zaka\u010den upaljen fitilj. O\u010digledno misli da \u0107e brod potonuti pre nego što fitilj dogori.<\/p>\n Škola mudrosti<\/strong><\/p>\n Na prvom kanalu dr\u017eavne televizije velike dr\u017eave Katar, pod bleskom reflektora ide talk-show s u\u010deš\u0107em golobradih momaka \u010dije su glave pokrivene belim maramama i pri\u010dvrš\u0107ene onim crnim prstenovima sa zavijutkom, i koji za\u010du\u0111uju\u0107e ozbiljno i argumentovano raspravljaju o tome šta \u0107e biti s njima kada se završi ovo naftno blagostanje. I svi su se odmah slo\u017eili da treba menjati postoje\u0107i model i odabrati novu strategiju, a da su za to neophodni sloboda, pravo i demokratija. I sve se to doga\u0111a u\u017eivo, u \u017eestoko autoritarnom Kataru, a ne u silovito modernizuju\u0107oj Rusiji, gde se \u010dak i u Kremlju misli da je „sloboda bolja od neslobode", a Medvedev od ne-Medvedeva!<\/p>\n Ili smo se to mo\u017eda mi, br\u017ee od drugih, ve\u0107 umorili od civilizacije?<\/p>\n Razmere nesre\u0107e<\/strong><\/p>\n Modernizacija je veoma rastegljiv pojam. To mo\u017ee da bude i promena vektora, i zamena ekonomskog modela, i izbor nove strategije, a mo\u017ee da bude i nekakva bezna\u010dajna imitacija, planirana saglasno okvirima bud\u017eetskih i nau\u010dnih kapaciteta. Zakucaj krivim ekserom iPhone za hibridni \u0451-mobile, i eto ti modernizacije! A kada se pomene odustajanje od primene ekonomskog modela zasnovanog isklju\u010divo na izvozu sirovina, stvari stoje mnogo gore. Diversifikacija se ra\u010duna prema strukturi izvoza, i ta se matematika nikako ne da prevariti, a pokazivanje drvenih maketa inovativnih proizvoda ne mo\u017ee pomo\u0107i ni predsedniku, ni premijeru, a tim pre ni društvu u celini, ni\u010dim što bi se po rezultatima moglo svrstati u nešto opipljivo.<\/p>\n Promena ekonomskog modela nije nekakva prolazna kratkotrajna akcija, ve\u0107 savladavanje vekovnih tradicija prete\u017eno sirovinske ekonomije. Nekada davno lan i kudelja, danas gas, nafta i metali. Ekonomija zasnovana na sirovinama, izvorno ra\u0111a sirovinsku svest i sirovinsko društvo. U tokvom društvu sve postaje sirovina. Um, ume\u0107e i znanje, tako\u0111e postaju sirovina koju prakti\u010dno besplatno tako\u0111e izvozimo, a stanovništvo se pretvara u potrošni materijal za proizvodnju politi\u010dkih doga\u0111aja i pobeda, pokorna masa za sprovo\u0111enje idelogije, samoreklamu lidera i ostalih sredstava masovnog uništavanja svesti. Takvoj kulturi niskog stepena obrade (termin je metalurški), sama zemlja postaje ve\u010dni poluproizvod pripremljen za budu\u0107u, „jedino ispravnu" egzistenciju. Savladati tu inerciju je mnogo te\u017ee nego izgraditi plansku ekonomiju, a nakon toga, na njenin ruševinama, i tr\u017eišnu privredu. Ranije se to zvalo „promena produkcionih odnosa".<\/p>\n Modernizacija je igra kojom je mogu\u0107e baviti se u svim mogu\u0107im uslovima. A tra\u017eenje izlaza iz privrede koja je zasnovana na proizvodnji sirovina zahteva drasti\u010dne promene u ekonomiji, u svim dr\u017eavnim institucijama, u politici i kod politi\u010dara, u ideologiji i ve\u0107 dotad izgra\u0111enom sistemu vrednosti. Oni su sve to vrlo dobro razumeli i na tome je stvar stala. Shvatili su oni sve i o sirovinskom prokletstvu, i o regulatornom prokletstvu koje iz njega proisti\u010de, i o institucionalnom i politi\u010dkom tako\u0111e, i tu se ugrizoše za jezik i za\u0107utaše. I tako dobismo to što sad imamo. Ekonomija koja je zasnovana na prodaji sirovina i koja se reprodukuje na opštoj preraspodeli, idealno je tlo za srastanje vlasti i novca, za plja\u010dku bud\u017eeta i parazitiranje kontrole nad njim, za paternalizam masa i autoritarizam vlasti. Tamo gde se bogatstvo ne stvara radom i talentom ve\u0107 se izvla\u010di iz utrobe zemlje, vlast raste kao zlo\u0107udni tumor koji oko sebe ubija sve što ume da misli, stvara i proizvodi. Primamljiva je to zamka poznata u istoriji, i da bi se ona izbegla, potrebno je ulo\u017eiti ogroman napor. A mi \u010dak ni na re\u010dima taj napor ne pokazujemo.<\/p>\n Iz godine u godinu, vremenski prostor za bilo kakvo reagovanje se neumoljivo su\u017eava. U borbi za opstanak dr\u017eave, \u010dak i da su uslovi idealni, vremena za prestrojavanje skoro da nema, a sitne politi\u010dke i socijalne prevare kojima se vlast slu\u017ei kao da samo još više ote\u017eavaju problem. Najneodgovorniji deo birokratije i dalje u javnosti razvla\u010di „konzervativnu" \u017evaku i tako sebi kupuje vreme za plja\u010dku onog što još nije oplja\u010dkano.<\/p>\n I to je loše. Jer vreme za sustizanje onih koje ve\u0107 po navici smatramo za modernizovane brzo isti\u010de, ako ve\u0107 i nije isteklo. Svet je po\u010deo strelovito da se kre\u0107e ka podeli na one koji \u0107e uspeti da u\u0111u u tok ubrzanih promena, i one koji više nikada tamo ne\u0107e sti\u0107i. U visokim tehnologijama, lideri se kre\u0107u mnogo br\u017ee od onih koji se trude da ih sustignu i taj proces vremenom postaje nepovratan. Mi i dalje nikako da se osvestimo. Mi i dalje produ\u017eavamo eksperiment nad ljudima i dr\u017eavom veruju\u0107i u pri\u010du da je deset godina mirnog razvoja jedino što nam je potrebno da bi se „modernizovali".<\/p>\n Izgleda da samo \u010dudo mo\u017ee da nas spase (mada, istorija nas u\u010di da se baš u kriti\u010dnim situacijama \u010duda i doga\u0111aju). No na tome ipak treba malo i poraditi.<\/p>\n