U ratovima koje \u0107e naša generacija do\u010dekati, jedino partizana nije bilo. Svi ostali su bili na broju<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Sisak iz vremena u kojem ga pamtim bio je siv i tmuran i smrdeo je na nešto na šta je smrdelo i Pan\u010devo, i Smederevo, ali pomešano: nije ni \u010dudo, imao je i \u017eelezaru i rafineriju nafte. Hemijsku industriju pride. Zvala se "Radonja", a tako su u rodnom kraju moje majke nazivali volove, pa mi je to bilo smešno. I svi oko nas radili su u \u017eelezari ili rafineriji, \u010dak i u Radonji, u smrdljivim industrijama od kojih je disao i hleba jeo ceo grad sa okolinom, jedino je moj otac radio u vojsci, a majka u Sisciji, tekstilnoj industriji. Baš se u takvim sivonjavim gradi\u0107ima koji nakiselo smrde, ali tamo gore u Engleskoj, tih dana kuvalo ono što \u0107e postati pank.<\/p>\n Imao je Sisak i dva fudbalska, zapravo nogometna kluba: Segestu i Metalac, postojane tre\u0107eligaše, i tri bioskopa, zapravo kina, od kojih se jedan kanda zvao Sloboda. A jedan je bio u Domu JNA, istom onom u \u010dijem smo dvorištu, u debeloj hladovini, porodi\u010dno pro\u017edirali \u0107evape za dugih nedeljnih popodneva. Sve drugo je bilo isto kao i ranije, osim što je moj \u0107ale promenio titulu i postao Stari, i kilo belog sa sodom zamenio litrom bijelog s mineralnom; \u0107evapi \u0107e, u to doba, još nastupati pod izvornim imenom, mada \u0107e jednom kasnije i ono privremeno nestati. Bi\u0107e to vreme kada \u0107e u Sisku, i ne samo u njemu, nepovratno nestajati \u010ditavi ljudi, na stotine njih, pa za brigu oko nestanka \u0107evapa stvarno niko nije imao volje.<\/p>\n Kako god, to je vreme bilo beskrajno daleka, nespoznatljiva i nezamisliva budu\u0107nost kada smo se, u ranu jesen 1974. – naša socijalisti\u010dka otad\u017ebina tek je bila donela onaj Ustav koji \u0107e jednom u budu\u0107nosti nekim ljudima biti Kriv Za Sve – doselili u taj Sisak, u tu savršenu nepoznanicu sa one strane iskustvenog. Prvi sam put u \u017eivotu, osim ponekog kratkog letovanja u Baškoj Vodi ili tako gde, dospeo u ijekavske krajeve, i sve mi je bilo novo i neobi\u010dno i druga\u010dije. Pitao sam mamu koriste li ljudi ovde iste pare kao i mi tamo odakle smo došli, i svi su mislili da je to jako, jako smešno. Brzo sam nau\u010dio da je hleb od sada kruh, da je mleko mlijeko, a u školi da je sun\u0111er spu\u017eva, da je tabla plo\u010da i da su papu\u010de šlape. U Hrvatskoj smo, koja je sastavni deo naše zbratimljene otad\u017ebine, ali je ipak i druga\u010dija, i to treba poštovati. Pa sam poštovao, zašto ne bih?<\/p>\n Stanovali smo prvih meseci u potkrovlju lepe ku\u0107e na Zibelu, malko iznad grada, izme\u0111u klizališta i obale Kupe. Stariji sin naših stanodavaca Krnjai\u0107a bio je u vojsci, pa su iznajmljivali njegov prostor, a mla\u0111i je bio tu, sprat ispod nas: hipik duge ravne svetle kose, \u0107utljiv, ve\u010dito udubljen u neko štivo, sav misti\u010dan. Ni za ru\u010dkom se ne bi odvajao od knjige. A kada bi nešto rekao, \u010dinilo ti se da iza svake izgovorene re\u010di stoji još pet neizgovorenih, a mnogo va\u017enijih, onih koje \u0107eš \u010duti i shvatiti samo ako i ti jednom budeš kao on. U\u010dlanio sam se u biblioteku za gluvoneme (?!) i udarni\u010dkim \u010ditanjem nastojao da postanem pametan i re\u010dito \u0107utljiv kao Darko.<\/p>\n Naš je doma\u0107in-senior, kad bi se uzrujao, imao uzre\u010dicu "jebem ti dr\u017eavu", i jednom je to i meni rekao, a ja sam se zabrinuo i ljutnuo da koju on to dr\u017eavu meni jebe? Da nije to nešto, je li, nacionalisti\u010dki? Kroz smeh mi je objašnjeno da je to samo nedu\u017ena uzre\u010dica, a da nacionalizma tu nema, uostalom, naši su doma\u0107ini tako\u0111e Srbi kao i mi, pa kako onda da budu nacionalisti prema nama? Hm, Srbi, a govore, spontano i bez pretvaranja, kruh i bijelo i mlijeko i \u017elica? Zar Srbi nismo mi koji ka\u017eemo hlebmlekobelokašika?<\/p>\n Posle nekog vremena dobili smo "svoj" stan\u010di\u0107 kod hotela Panonija, a naši dobri Krnjaji\u0107i su ostali niz slika iz jednog sentimentalnog vaspitanja. Ubrzo \u0107emo i oti\u0107i iz tog Siska, jedva sastavivši u njemu sedamnaest meseci. Na odlasku nisam \u017ealio. Nismo se, da budem iskren, nešto baš uka\u010dili, taj Sisak i ja. U Zagrebu \u0107u u prvih sedamnaest dana ste\u0107i više prijatelja nego u Sisku za sedamnaest meseci.<\/p>\n Pa ipak, još \u0107u se jednom na\u0107i tamo, tri godine kasnije. Tri godine nisu mnogo, ali razlika izme\u0111u 11-godišnjaka i 14-godišnjaka sva je razlika ovog sveta. Do\u0107i \u0107u iznova tamo na mesec dana, usred vrelog leta, kao brigadir na "ORA Sisak ‘79". A u brigadire sam morao, jer je to bio jedini meni dostupan na\u010din da dobijem neophodnu potvrdu da sam "obavio radnu praksu" u školi-šuvarici. I sve je bilo kao u dobro poznatoj pri\u010di: ustajanje u \u010detiri, himna i pozdrav zastavi, dirin\u010denje i socrealisti\u010dka ikonografija, ve\u0107 tada smešno anahrona, ali i odlasci "u partizane" (ko zna, zna), i ostale slobodne aktivnosti u akcijaškom naselju, u bratskoj brigadi Trnje-Zemun.<\/p>\n Celu jednu epohu kasnije, u Sisku \u0107e po\u010deti da nestaju \u010ditavi ljudi, na stotine njih, i više ih nikada ne\u0107e prona\u0107i, ni \u017eive ni mrtve. Ti ljudi su, ka\u017ee se, bili Srbi, što je otprilike jedino što sa njima "nije bilo u redu", iako su svi odreda govorili kruhbijelomlijeko\u017elica, ne što bi ih neko terao na to, nego što je to njihov jezik, jezik naroda toga kraja, svake mogu\u0107e vere. Nikada nisam saznao šta je bilo sa Krnjaji\u0107ima, sa dragim Jeba\u010dem Dr\u017eave, sa misti\u010dnim D. i pragmati\u010dnim \u017d., i ostalima. Jesu li \u017eivi ili ne? Jesu li ovde ili tamo? Da li je ona ku\u0107a – verujem da bih je i danas raspoznao – i dalje njihova?<\/p>\n Ovih je dana uhapsilo tri ništaka i tikvana, lokalna mo\u0107nika iz Strašnih Dana – nekog \u0110uru Brodarca i još dva lokalna nitkova – optu\u017eena da su odgovorni za ubistva još nedefinisanog broja sisa\u010dkih Srba: izme\u0111u stotinu i šest stotina, ka\u017eu novine. Sabirni logor i mu\u010dilište bilo je, gle, baš u akcijaškom naselju, gde smo išli "u partizane". A nekako baš sutra, vama je to nekako baš ju\u010de, sedamdeseta je godišnjica formiranja slavnog Sisa\u010dkog partizanskog odreda, prvog u Jugi. Taj se odred borio protiv svih onih koji bi odvodili ljude u pro\u017edrljivi mrak samo zato što se nekako pogrešno zovu. U ratovima koje \u0107e naša generacija do\u010dekati, jedino partizana nije bilo. Svi drugi: ustaše, \u010detnici, ljoti\u0107evci, balisti & co. bili su na broju. Zato svih ovih godina strepim za moje Krnjai\u0107e, i za sve ostale dobre ljude, kako se god zvali. I zato ništa, baš ništa nije preoštra kazna za ubice, zvali se oni brodarci, mladi\u0107i ili kako mu ve\u0107 drago.<\/p>\n