Mi mo\u017eemo izvršiti promenu, mi ne zavisimo od aveta kontinuiteta. Mi mo\u017eemo uspostaviti novi sadr\u017eaj oslobo\u0111en od ranijeg koji je bio zasnovan na zlo\u010dinima.<\/p>\n
Pi\u0161e: Uglje\u0161a Vukovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Umesto pesama, izlo\u017ebi, pri\u010da i predstava o ratu i neobjašnjivim zlo\u010dinima posle kojih \u0107e mo\u017eda zaplakati ili se istinski uplašiti, ja bih radije mom savremeniku preporu\u010dio da \u010dita Hanu Arent i Karla Jaspersa kako bi shvatio zna\u010daj i prirodu politike i svega politi\u010dkog, kako bi razumeo procese \u010diji je deo i kako bi shvatio domete društvenog delovanja kada postane politi\u010dko.<\/p>\n U ve\u0107ini umetni\u010dkih dela rat je prikazan kao samorazumljiv, kao zlo koje se doga\u0111a i koje se, eto, opet dogodilo jer to se doga\u0111a. Suštinska samorazumljivost kojoj nisu potrebna preispitivanja, osim objašnjenja što ostaju zarobljena u psihologizaciji doga\u0111aja ili opsednutosti istorijom.<\/p>\n Zapravo, pogrešno je kucati na vrata umetnosti i sa \u010disto politi\u010dkim pitanjem, kao što je ono o uzrocima i razlozima sukoba u bivšoj Jugoslaviji, ali parola društvenog anga\u017emana koju umetnici olako prihvataju, daju\u0107i joj politi\u010dki karakter, napravila je konfuziju sa prevelikim i pogrešnim o\u010dekivanjima od umetnosti što uglavnom ne uspeva napraviti politi\u010dku katarzu. Na primer, Selinov roman Putovanje na kraj no\u0107i prikazuje izopa\u010denost i besmislenost rata, \u010dime nas osloba\u0111a romanti\u010dnih zabluda o pravednoj borbi, ali nam ovo istinsko umetni\u010dko delo ne daje politi\u010dko objašnjenje o Prvom svetskom ratu. I hvala Selinu što se u to nije upustio, jer da jeste, verovatno bismo \u010ditali re\u010denice otvorenog antisemitizma osvedo\u010denog antisemite.<\/p>\n Za razliku od umetnika, Arentova se\u010de naše politi\u010dke predod\u017ebe po sredini njihove gluposti i patetike, uveravaju\u0107i nas u banalnost zla i u bitnost politike u njenom suštastvenom, odre\u0111uju\u0107em i kreiraju\u0107em zna\u010denju kojem smo u razgovornom jeziku oduzeli smisao i bitnost upornim presvla\u010denjem politike u otu\u0111enu i izlizanu sferu namenjenu profesionalnim podlacima, beskrupuloznim karijeristima i drugim bednim zicerašima. Odlika primitivnih zajednica i primitivnog doba. <\/p>\n Pošto su u našoj zajednici \u010dinjeni kolektivni zlo\u010dini (sistematski, planski i institucionalno, što pod opravdanu sumnju stavlja celu zajednicu), ne trebaju nam smušene poruke umetnika koji pri\u010daju o neodredivoj katarzi što \u0107e do\u0107i, nego \u010diste, ta\u010dne, precizne i ubojite re\u010di filozofa što \u0107e preformulisati i odrediti politiku. Potrebno je razbiti iluziji o nemuštoj filozofiji i prljavoj politici. Mnogo \u010deš\u0107e je nemušta i prljava umetnost (sa osvedo\u010denim licemerjem jer isti\u010de proklamacije nepristranosti, jasno\u0107e i larpulartizma). Primerice, dok \u010ditate pesme dokazanih, upotrebljenih i upotrebivih politi\u010dkih umetnika ili dok gledate mnoge filmove ideoloških stvaralaca, što je vrlo \u010dest slu\u010daj. Ništa ne\u0107ete shvatiti o prirodi poslejugoslovenskih re\u017eima dok cepate srce tu\u0111im emocijama. <\/p>\n Dok je potpuna katarza verovatno nemogu\u0107a u trenuta\u010dnim okolnostima, posebice nemogu\u0107a ako se o\u010dekuje od zbrkanih umetni\u010dkih dela, koje uglavnom odlikuje neznanje i nerazumevanje politi\u010dkih procesa, \u010ditanje filozofskih spisa i njihovo razumevanje je u široj javnosti pogrešno prikazano kao retkost u\u010denjaka i ekskluzivno pravo pojedinih iako su to \u010ditljivi, govorljivi i dvosmerni spisi, koji umeju uspostaviti odnos sa svakim \u010ditaocem i tragaocem za saznanjima o uzrocima, razlozima i posledicama u\u010dinjenih zlo\u010dina koje snagom zvani\u010dnog autoriteta spovodi i organizuje dr\u017eavna vlast. Politi\u010dka filozofija jasno razla\u017ee pojave i objašnjava prirodu zlo\u010dina\u010dkih re\u017eima i kolektivnih zlo\u010dina koje je vrlo teško pojmiti u njihovoj obezoru\u017eavaju\u0107oj jednostavnosti koja nam objašnjava politi\u010dku odgovornost i ostale vrste odgovornosti. Karl Jaspers nam u svom delu Pitanje krivice (Shuldfrage) prilje\u017eno i sveobuhvatno objašnjava vrste krivice, njihove karaktere i materijalnu suštinu politi\u010dke, zlo\u010dina\u010dke, moralne i metafizi\u010dke krivnje. Jaspers nam, kao i Arentova, markira va\u017enosti politi\u010dkog, te na jednom mestu poru\u010duje: <\/p>\n „Nedvojbeno je smisleno sve dr\u017eavljane jedne dr\u017eave dr\u017eati odgovornim za posledice proizašle iz delovanja te dr\u017eave. Tu se poga\u0111a kolektiv."<\/p>\n Jaspers odbija da govori o moralnoj, metafizi\u010dkoj i zlo\u010dina\u010dkoj krivici naroda, kolektiva, mnoštva (\u010dak i o moralnom prebacivanju pojedincu ako nije od strane najbli\u017eih), ali isti\u010de da nije bespredmetno razgovarati o politi\u010dkoj krivici kolektiva. <\/p>\n U danima kada prete\u017eno javno mnenje u nas podr\u017eava politi\u010dke i vojne predstavnike negdašnjeg re\u017eima što je optu\u017een i osu\u0111en za najstrašnije zlo\u010dine, sasvim je aktuelno pitanje o ponovnoj politi\u010dkoj odgovornosti. Mo\u017eemo li si dozvoliti da po drugi put pasivnim odobravanjem (ili pak aktivnim) potvrdimo pogrešnu politiku tako što se skrivamo u mnoštvu koje stvara pozitivno ve\u0107insko mišljenje o Ratku Mladi\u0107u umesto da iza\u0111emo pred \u010dinjenice pojedina\u010dno? Atmosfera našeg javnog mišljenja u kojoj starije generacije dominiraju sa svojim nesu\u010deljavanjem sa politi\u010dkom odgovornošu (i drugim vidovima odgovornosti), bez stvarnog i jasnog razumevanja politike, doprinela je da jedan deo javnosti novih, posleratnih generacija servilno prihvata diktat nepreobra\u017eene ve\u0107ine, bez preispitivanja popularnih stavova o prošlom re\u017eimu, (što opet povla\u010di novu politi\u010dku odgovornost) dok jedan omanji deo ose\u0107a krivicu, gotovo potpunu, za sve zlo\u010dine što su se \u010dinili u njihovo ime. To poznato ose\u0107anje razjedaju\u0107e krivice nevinih Hana Arent naziva istinski pogrešnim jer nove generacije ne mogu ose\u0107ati krivicu i politi\u010dku odgovornost za uspostavljanje Karad\u017ei\u0107evog re\u017eima, i ako si to pripisujemo ili nad tim tugaljivo lamentiramo, mi rizikujemo jeftino moraliziranje u kojem \u0107emo na koncu tugopojke ispasti moralne veli\u010dine i \u017ertve jer mi tobo\u017ee razmišljamo i kajemo se iako se mi nemamo za šta kajati. <\/p>\n Obaveza novih generacija je uspostavljanje artikulisanog politi\u010dkog zahteva politi\u010dkim vo\u0111ama sa\u017eetog u slede\u0107em: <\/p>\n Mi zahtevamo prekid kontinuiteta sa ranijom politikom. Zahtevamo da se to javno i nedvosmisleno objavi. Re\u010dima i delima treba pokazati i dokazati da naša politi\u010dka zajednica po\u010diva na drugim i druga\u010dijim vrednostima. Prekidom kontinuiteta sa karad\u017ei\u0107evskom Srpskom mi \u0107emo snagom svojih zakona i \u010dinova pokazati druga\u010diji vrednosni sadr\u017eaj i ciljeve naše zajednice. <\/p>\n Ovaj kontekst o\u010digledno nije uspostavljen jer su se naši politi\u010dki predstavnici u danima posle hapšenja Ratka Mladi\u0107a, nesumnjivo jedne od klju\u010dnih figura inkriminisanog re\u017eima, poistovetili sa njegovim li\u010dnim polo\u017eajem zauzevši defanzivnu ulogu (prevashodno se spominjalo pravo na fer i pravi\u010dno su\u0111enje osobi optu\u017eenoj za najte\u017ee zlo\u010dine) pravdaju\u0107i se da time tobo\u017ee brane Srpsku, a zapravo su napali njenu ionako slabašnu te\u017enju da se uspostavi diskontinuitet sa ranijim vrednosnim sadr\u017eajem u okviru kojeg je bila mogu\u0107a i po\u017eeljna diskriminacija i zlo\u010dini nad gra\u0111anima zbog njihove etni\u010dke i verske pripadnosti. <\/p>\n Potrebna nam je politi\u010dka hrabrost srednje generacije politi\u010dara, koju je u regionu bez zadrške pokazao Zoran \u0110in\u0111i\u0107 i sada, napokon, Boris Tadi\u0107. Politi\u010dka hrabrost u politi\u010dkim zajednicima, što su optere\u0107ene masovnim zlo\u010dinima koji su \u010dinjeni snagom zvani\u010dnog autoriteta zajednice, ogleda se u demonstriranju promene vrednosne suštine, i to i onda (zapravo, naro\u010dito tada) kada ve\u0107ina gaji druga\u010dije mišljenje o prošlosti i njenim vrednosnim tekovinama \u010dime se ve\u0107ini otvoreno poru\u010duje da novi o\u010diš\u0107eni diskurs (koji se uspostavlja) ne\u0107e zavisiti od njene muši\u010davosti. <\/p>\n Svi posleratni politi\u010dari u Republici Srpskoj propuštaju priliku da poka\u017eu \u017eeljenu i neophodnu politi\u010dku hrabrost sakrivaju\u0107i se \u010desto iza iste sporne legitimacione matrice pseudoistorije svojstvene inkriminisanom re\u017eimu. Naši politi\u010dari propuštaju da u\u010dine nedvosmislen poduhvat promene spram politike koju ne treba braniti, daju\u0107i razna opravdanja s one strane razuma. Spominju se obi\u010dno drugi i njihovo nemenjanje, npr. Hrvatska i njena institucionalizovana istina o Domovinskom ratu sa velikim D, ili bošnja\u010dki politi\u010dki krugovi i njihov uzvišeni pijedestal \u017ertve sa kojeg mnogi odbijaju sagledati krivnju i odgovornost vlastitih politi\u010dkih i vojnih starešina. <\/p>\n Zarad vlastitog napretka i kredibiliteta, kao i zarad napuštanja ratnog balasta u me\u0111unarodnim i regionalnim odnosima, dr\u017eavni vrh Srbije u\u010dinio je iskorak, ne obaziru\u0107i se da li ih u zamahu tog iskoraka prate Hrvatska i Bosna i Hercegovina demonstriraju\u0107i tako kona\u010dno prihva\u0107enu istinu da se iz sopstvenog politi\u010dkog gliba ne izlazi odmerevanjem tu\u0111ih glibova. <\/p>\n Bez obzira ne sve prigovore postmiloševi\u0107evskoj Srbiji zbog sporosti, korumpiranosti, neefikasnosti, neobra\u010dunavanja sa bezbednosnim i obaveštajnim slu\u017ebama, \u0110in\u0111i\u0107evom i Tadi\u0107evom politikom ipak je objavljen, a potom i napravljen zaokret u domenu nacionalne politike i politi\u010dke odgovornosti. Javnosti je suptilno i eksplicitno jaspersovski poru\u010deno: <\/p>\n Bivanje Srbinom nije sadr\u017eaj ve\u0107 zada\u0107a. (Bivanje Nemcem nije sadr\u017eaj ve\u0107 zada\u0107a, K Jaspers) U javnosti je potrebno stalno pledirati za politi\u010dki stav koji \u0107e i otvoreno i izme\u0111u svih svojih redova re\u010di i dela poru\u010diti:<\/p>\n Mi mo\u017eemo izvršiti promenu, mi ne zavisimo od aveta kontinuiteta. Mi mo\u017eemo uspostaviti novi sadr\u017eaj oslobo\u0111en od ranijeg koji je bio zasnovan na zlo\u010dinima. Mi ne smemo biti robovi pogrešne tradicije i ne smemo dozvoliti zlo\u010dina\u010dkoj politici da postane deo naše politi\u010dke tradicije tako što \u0107emo je braniti svojom politikom i zvani\u010dnim aktima nove vlasti što mora skinuti teret politi\u010dke krivice koji opravdano nosi kao naslednica ranijeg re\u017eima.<\/p>\n Sve poslejugoslovenske zajednice, uklju\u010duju\u0107i i Republiku Srpsku, kao konstitutivni deo Bosne i Hercegovine, treba da slede primer Srbije. Na taj na\u010din stvori\u0107e se nova Srpska bez romantizovane katarze, ali sa \u010dinjeni\u010dnom, na\u010delnom i suštinskom promenom. Ova prilika je pred nama i pred predstavnicima koje biramo, i ne treba je shvatiti tek kao nametnutu spoljnu obavezu, ve\u0107 kao unutarnju volju za koju verujem da je u procesu formiranja. Tu volju, naravno, mo\u017ee zna\u010dajno obodriti i etablirani politi\u010dki predstavnik, kao u slu\u010daju Srbije i predsednika Borisa Tadi\u0107a. <\/p>\n No, taj gest se u Republici Srpskoj još uvek \u010deka u neobe\u0107avaju\u0107oj neizvesnosti. \u017deljeni otklon spram sramne prošlosti, koju ne trebamo i ne smemo utkati u simbole i izgled sadašnjice, ne\u0107emo posti\u0107i otvorenom i zvani\u010dnom blagonaklonoš\u0107u prema \u010dlanovima bivšeg re\u017eima koji su suo\u010deni sa najte\u017eim optu\u017ebama. Stoga je zabrinjavaju\u0107a najava o pru\u017eanju finansijske podrške Ratku Mladi\u0107u, zabrinjavaju\u0107a ako govorimo politi\u010dkim jezikom, jer time današnja Republika Srpska iskazuje pogrešnu te\u017enju da se simboli\u010dki izjedna\u010di sa njenim prošlim rukovodstvom i njegovom politikom sa kojom treba prekinuti svaku vezu, simboli\u010dnu i materijalnu. <\/p>\n U suprotnom, ako se zarobimo u granice ratnog i poratnog re\u017eima, naš me\u0111unarodno priznati polo\u017eaj sami stavljamo u ravan rasprave o njegovoj legitimnosti.<\/p>\n Etika i ljudskost nam nala\u017eu da osudimo što naša zajednica, \u010diji smo \u010dlanovi, pru\u017ea finansijsku pomo\u0107 \u010doveku optu\u017eenom za najte\u017ee zlo\u010dine, uklju\u010duju\u0107i i genocid, a ne samo da to nazovemo politi\u010dki zabrinjavaju\u0107im. A ta moralna osuda u našim prilikama treba postati i artikulisani politi\u010dki zahtev, javno formulisan, jer tako \u0107e se pokazati da ako ne postoji zvani\u010dno, postoji javno i nezvani\u010dno druga i druga\u010dija Srpska sa potpuno druga\u010dijim nazorima o vrednostima na kojima treba po\u010divati naša zajednica.<\/p>\n Li\u010dno sam ube\u0111en da postoji mnogo ljudi koji ose\u0107aju potrebu za Drugom Srpskom. Vreme je da se to ose\u0107anje pretvori u zahtev.<\/p>\n