Neretko se \u017eal za jugoslovenstvom poistove\u0107uje sa praznom nostalgijom. Time se jugoslovenstvo degradira na efemernu emociju. Tome nasuprot, ocena jugoslovenstva tra\u017ei hladniji pristup i višu osmatra\u010dnicu<\/p>\n
Pi\u0161e: Todor Kljui\u0107*<\/strong><\/em><\/p>\n Kada se govori o jugoslovenstvu ono što odmah pada u o\u010di jeste, da za Hrvatsku i Sloveniju danas Jugoslavija va\u017ei kao tamnica, za Srbe je bila fatalna zabluda, a za ostale bivše republike prolazna tvorevina za sticanje dr\u017eavnosti. Kako izgleda, razli\u010dite hegemone slike o prošlosti sla\u017eu se oko toga da je jugoslovenstvo bespovratna prošlost.<\/p>\n Tome ide u prilog i okolnost da u medijskom pogledu jugoslovenstvo svakako nije tira\u017eno ni komercijalno. Ne mo\u017eete sa njim u strateške ustanove za dekretiranje smisla, kao što su zavodi za ud\u017ebenike, niti u programe nevladinih organizacija. Prve ustanove osmišljavaju nacionalni interes, a druge štite manjine. Etnos dominira svuda. Prostor izme\u0111u zaštite nacionalnog interesa s jedne i prava manjina s druge strane preuzak je za tre\u0107u verziju – jugoslovenstvo. Jugoslovenstvo \u010dak nema ni status manjine. Ne menja je upadljivo da se govor o jugoslovenstvu naj\u010deš\u0107e omalova\u017eava kao nostalgija, ako ne kao izdaja, a retke studije o funkcionalnosti (N. Dugand\u017eija, P. Matvejevi\u0107) i slo\u017eenosti (J. Baki\u0107) jugoslavenstva gube se u nacionalnoj galami oko prošlosti. Jedva da treba i pominjati da su globalizacijom nametnuta zaštita manjina i tranziciona pravda retorike nespojive sa jugolovenstvom. I nacionalisti i zaštitnici manjina brane nacionalni identitet: prvi ve\u0107inski, drugi manjinski, ali obe struje štite nacionalno. <\/p>\n Jugoslovenstvo jeste odista nešto drugo, a njegovo rezumevanje tra\u017ei pre svega druga\u010dije poimanje temporalnog poretka. Da li je, naime, neaktuelnost jugoslovenstva kona\u010dna? Mo\u017eda i jeste ukoliko se prošlost shvati kao bespovratno zbivanje, a vremenski poredak kao sastavnica duge i bespovratne prošlosti, neuhvatljive sadašnjice koja je tanko kao oštrica no\u017ea i neizvesne budu\u0107nosti. Ako se pak po\u0111e od toga da prošlost nije golo završeno dešavanje nego i vrlo upotrebljiv i aktivan trajni sadr\u017eaj, onda stvari postaju slo\u017eenije. Dosledno tome, treba razlikovati minulu prošlost, sadašnju prošlost i neizvesnu budu\u0107nost. Osim toga, treba voditi ra\u010duna da je postojala i prošla budu\u0107nost, da je aktivna sadašnja vizija budu\u0107eg i da \u0107e se ta vizija u budu\u0107nosti menjati. Kako izgleda jugoslovenstvo sa stanovišta pomenutog slo\u017eenog temporalnog poretka? Najpre treba dodati da nije svaka prošla budu\u0107nost zabluda, niti je svaka sadašnja slika prošlosti nepobitna istina. Još manje je napetost izme\u0111u prošle budu\u0107nosti i sadašnje prošlosti neprirodna i kona\u010dna. Prošlost nije stati\u010dna nego dinami\u010dna tvorevina. Iako je teško predvideti budu\u0107u prošlost, osnovano je pretpostaviti, s obzirom na kolebljivo iskustvo, da \u0107e ova biti druga\u010dija i alternativna postoje\u0107em.<\/p>\n JUGOSLOVENSTVO I EU<\/p>\n Govore\u0107i konkretnije, sudbina jugoslovenstva zavisi od sudbine EU. Ukoliko se po\u0111e od sadašnjeg hegemonog shvatanja o stabilnosti EU kao definitivnog rešenja evropskih sukoba, onda ispada da je budu\u0107im balkanskim \u010dlanicama EU izlišan jugoslovenski identitet. Dovoljno nas navodno ujedinjuje tr\u017eište, a multinacionalni kapital donosi pravo i \u017eeljeni mir. <\/p>\n Ako se, me\u0111utim, nešto opreznije doda, da \u0107e EU biti svakako druga\u010dija kada joj se priklju\u010de sve potencijalne \u010dlanice, pa se uz to još ne izgubi iz vida rezerva da \u0107e najrazvijenije \u010dlanice EU mo\u017eda po\u010deti i da labave svoju vezu sa njom kada ovoj pristupe svi nerazvijeni, onda stvari stoje druga\u010dije. <\/p>\n Nije prazan antiglobalizam niti šala upozorenje da \u0107e mo\u017eda V. Britanija razmišljati o izlasku iz EU kada se priklju\u010de Albanija i Turska? Uz sve re\u010deno, nije naodmet podsetiti da EU nije harmoni\u010dno društvo ravnopravnih ve\u0107 slo\u017eeni hijerarhijski naddr\u017eavni kapitalisti\u010dki poredak u kom solidarnosti i zaštite manjina ima tek toliko koliko je nu\u017eno krupnom kapitalu. <\/p>\n Bilo kako bilo, ako se re\u010deni oprez iole ozbiljnije uzme, funkcija jugoslovenstva ve\u0107 izgleda nešto druga\u010dije nego što se danas \u010dini. Tako postaje jasnije da lišeno ideološkog balasta 20. veka jugoslovenstvo 21. veka, kao verzija modernog evropskog regionalizma, mo\u017ee biti korisno:(1) kao otpor periferizaciji Balkana, (2) kao zaštitna kulturna i jezi\u010dka opna malih srodnih naroda.<\/p>\n KULTURA I IDEOLOGIJA<\/p>\n Da se ne bi otišlo predaleko u domišljanju jedne mogu\u0107nosti treba se ograditi od propisivanja ideološke forme novom jugoslovenstvu.<\/p>\n Premda je budu\u0107nost teško predvideti, mogu\u0107e je donekle shvatiti trajnost zaštite funkcije jugoslovenstva. Jugoslovenstvo je bilo prošla budu\u0107nost Balkana. Prosto re\u010deno, Beograd nije mogao da asimilije Slovence, ali za Rim i Be\u010d se to nikada ne mo\u017ee re\u0107i. Ako se Evropa jednoga dana po\u010dne raspadati zbog istih uzroka zbog kojih se danas ujedinjuje (jer je ponašanje krupnog kapitala nepredvidivo), budu\u0107a sadašnjica jugoslovenstva \u0107e se aktuelizovati, ali svakako u novoj formi, mo\u017eda više u kulturnoj, a manje u dr\u017eavnoj. <\/p>\n Odavno je uo\u010deno da dr\u017eave dolaze i prolaze, a jezik i kultura ostaju. Teško je sporiti srodnost kulturnog koda Vuka Karad\u017ei\u0107a, Ma\u017eurani\u0107a i Kopitara. Treba se brinuti o budu\u0107nosti ove prošle kulture, a ne o prošlosti slavne nacionalne politike. Kultura je kriti\u010dka, a ideologija apologetska delatnost. Istinska kultura nas opominje i suo\u010dava sa senkama vlastite prošlosti, dok nas politika uvek podse\u0107a na slavu i du\u017enost prema precima. Uvek je korisnija istina koja škodi nego mit koji godi.<\/p>\n JUGOSLOVENSKI "HABZBURGIZAM"<\/p>\n Zato kada se ka\u017ee, da je Jugoslavija politi\u010dko iskustvo vredno istra\u017eivanja, to zna\u010di da se treba nadati da \u0107e budu\u0107a prošlost (a ne budu\u0107a sadašnjica) Balkana biti nacionalizam, kao što je budu\u0107nost 20. veka bila prete\u017eno jugoslovenska i antinacionalisti\u010dka. <\/p>\n Socijalisti\u010dka prošla budu\u0107nost Balkana bila je "skra\u0107ena " globalizacija i internacionalizacija haoti\u010dnog eksplozivnog prostora uz pomo\u0107 autoritarnog jednopartijskog re\u017eima i Titove nadnacionalne harizme. Titova harizma je imala autoritarnu, ali i kosmpolitsku ulogu. Manje je va\u017eno to što se Tito kao sin Hrvata i Slovenke naj\u010deš\u0107e izjašnjavao kao Jugosloven, od okolnosti da se svest o njegovoj "habzburškoj" ulozi još nije probila na videlo odr\u017eavanja nacije u temperaturi emocija.<\/p>\n Gr\u010dki filozofi su npr. kritikovali Aleksandra Velikog zbog toga što je sebe uzdigao do bo\u017eanstva ("pa je zbog izobilja sre\u0107e u duši"). U realnosti je pak, usprkos autoritarnosti, Aleksandrov kult bio mo\u0107no sredstvo kosmopolitizacije anti\u010dkog sveta koji je pripremio i hriš\u0107anstvo. Tito nije bio ekumenski Aleksandar, ali je bio poslednji balkanski Habzburg (vladar višenacionalne dr\u017eave), a njegova harizma (pored konzervativne) imala je i sli\u010dnu globalizacijsku ulogu.<\/p>\n "SLAVNA NACIONALNA PROŠLOST" I KAPITALIZAM PERIFERIJE<\/p>\n Neretko se \u017eal za jugoslovenstvom poistove\u0107uje sa praznom nostalgijom. Time se jugoslovenstvo degradira na efemernu emociju. Tome nasuprot, ocena jugoslovenstva tra\u017ei hladniji pristup i višu osmatra\u010dnicu. Naravno da u kriznom društvu nije lako \u017eablju perspektivu zameniti pti\u010djom, ali je taj napor preko potreban. Stvarnost se prou\u010dava podjednako mikroskopom i teleskopom.<\/p>\n Mo\u017eda bi se \u010dak moglo re\u0107i da danas kapital bolje uo\u010dava zna\u010daj jugonostalgije nego gubitnici u tanziciji. Kapitalu je nu\u017eno tr\u017eište, pa se radi o kalkulantnskoj potrazi za jugoslovenskim prostorom. Zaštita manjina postaje surogat za prosve\u0107eno jugoslovenstvo.<\/p>\n Gubitnici tranzicije su, tome nasuprot, skliznuli u nacionalizam. Oni bi trebali da budu nosioci jugoslovenstva, a ne šovinizma. Politi\u010dke elite su uspešno nametnule svest da je Jugoslavija bila tamnica svim nacijama. Jugoslovenstvo je svedeno na korisnu mra\u010dnu prošlost. Izlaz se tra\u017ei u slavnoj nacionalnoj prošlosti. Povratak slavnoj nacionalnoj prošlosti je u osnovi ideologija koja obezbe\u0111uje obnovu struktura periferijskog kapitalizma. Kod dela stanovništva jeste prisutna jugonostalgija. Rado se se\u0107amo otvorenih granica i letovanja na Jadranu. Ipak je nostalgija oblik varljivog toplog se\u0107anja, a jugoslovenstvo je više od emocije. Što je ne manje va\u017eno, jugoslovenstvo je interes podvlaš\u0107enih, a ne samo trgova\u010dkih elita. "Merkatora" ili "Metroa". <\/p>\n Treba biti na\u010disto s tim da je jugoslovensntvo agregat novih vidokruga, koji razbijaju provincijalizam. "Patriotska" inteligencija to nadokna\u0111uje upornim nametanjem slike o monumentalnoj prošlosti nacije. Sudar slavnih prošlosti lako je prešao u rat. Zato se samo na prvi pogled mo\u017ee \u010diniti preuranjenim zaklju\u010dak da je, uprkos dr\u017eavnom neuspehu, nemonumentalno jugoslovenstvo bilo Veliki pokušaj.<\/p>\n