Velika je borba koju ljudi ba\u010deni na ivicu \u017eivota u sadašnje vreme vode<\/p>\n
Pi\u0161e: Ra\u0161a Popov<\/strong><\/em><\/p>\n "Gde siromaštvo u\u0111e kroz vrata, ljubav izlazi kroz pend\u017eer!". Tako govore Srbi u Pomorišju, u Rumuniji. Poslovica je zabele\u017eena u zborniku Javorke Jorgovan, spremljenom ovih dana za štampu. Tu je iskazana pustošna sila materijalne bede. Što je kriza \u017eeš\u0107a, to je mr\u017enja ve\u0107a!<\/p>\n Me\u0111u ljudima oko nas mogu se \u010duti krici te rastu\u0107e mr\u017enje, ne samo u javno-politi\u010dkom nego i u intimno-porodi\u010dnom krugu. \u010cujem o porodicama ba\u010denim u nemaštinu. \u010cesto je uzrok njihovog sloma poznat: to je obi\u010dno direktor koji je prodao mašine, \u0107apio pare i pobegao na neka svoja "Kajmanska ostrva". Da postane direktor u "ona" vremena morao je da se kune u svoju moralno-politi\u010dku \u010distotu, a da u stvari bude podli licemer i karijerista. Kad je sistem puk'o, pravo lice se pokazalo – on je mlatipara, onda lakejstvom na re\u010dima, sada u novoro\u0111enom kapitalizmu brutalnom otima\u010dinom.<\/p>\n Porodica koju su taj sotona, ili vraška kriza zgromili, po\u010dinje da se rašiva. Otac sve više pije, u nastupima ljubomore tu\u010de \u017eenu (majku svoje dece), majka pokušava samoubistvo. \u017dive po dvorišnim ku\u0107ama. Ili u "favelama" sa\u010dinjenim od otpadne cigle i kartona. U nekoj porodici opet oboje supru\u017enika se propiju. Ljubav i blaga re\u010d sve su re\u0111i. To se širi kao najgora socijalna bolest. Ne ograni\u010dava se na ljude iz potleušica i \u010datrlja. U strogom centru Beograda, ovih dana, razvedeni otac, lišen ve\u0107 dugo svog unosnog zaposlenja, ubio mecima majku svoje dece. Ona je, mu\u010denica, \u017eestoko i prekovremeno radila i izdr\u017eavala decu. I šta sad? \u0106orsokak nesravnjive zlo\u0107e. Svi su pora\u017eeni. Tu nije bilo borbe nego samo zlo\u010din.<\/p>\n Velika je borba koju ljudi ba\u010deni na ivicu \u017eivota u sadašnje vreme vode. U napuštenoj fabrici koja je do pre decenije proizvodila strateški industrijski artikal, jedan \u010dovek borbenog karaktera i sjajne vredno\u0107e, skrpio ku\u0107icu za sebe i svoje najdra\u017ee. \u010ceka ga neizvesno sutra kad neki tajkun otkupi ruinu pa po\u010dne da razvaljuje zdanje koje je bilo ponos "onog" vremena.<\/p>\n Gospo\u0111i koja na ulici prodaje \u010darape (osam banki par), pre neki dan su zapretili: "Ako budeš i dalje to radila, bi\u0107eš odrapljena sa pedeset hiljada dinara!". Gledao sam je u panici i pitao se: da li je ikoji od tajkuna bio odrapljen tako drakonskom kaznom. Jer da ona ima pedeset hiljada ne bi tu dre\u017edala!<\/p>\n Stegnuta srca gledam te junake opstanka, kad u zimskim mesecima ribaju stepenice. Na stepeništu zgrade u kojoj \u017eivim ribala ih je sitna \u017eenica, bolešljivog lika i \u010dove\u010dnog pozdravljanja sa stanarima. Ima dva meseca otkako je umrla u bolnici. Još pamtim njene duboko upale crne o\u010di.<\/p>\n Poslovice su rezime vekovnog posmatranja \u017eivota. Odista ljubav pred siromaštvom be\u017ei. Ali sre\u0107om, ima ljudi koji odolevaju toj prisili mr\u017enje. Iz jedne varoši u Srbiji, poznatoj po nekadašnjoj industrijalizaciji, preselila se u Beograd ne samo jedna porodica. Ova koju znam, u Beograd je pobegla. Onde u sre\u0107noj provinciji \u017eiveli su kod suprugove mame. Ta ih je jednog dana kao nezaposlene isterala. Došli su u Beograd. Ovde ih je primila mamina mama! Dakle, ništa bez stare gospo\u0111e i njene mo\u0107i da suzbije mr\u017enju i o\u010duva ljubav. U tesnom stanu su baka i petoro dobeglica. Samo majka radi. Zato sad baka radi po ku\u0107ama, da doda para za sve šestoro.<\/p>\n U Brazilu ljude takve sudbine i takvog statusa, nazivaju marginalni ljudi!<\/p>\n Ta se socijalna margina širi. Ali jedinu nam nadu pru\u017ea vest o bratu i sestri, sirotanima bez oca i majke, koji dele jedan te isti par cipela. Kad ona ode u grad, on sedi kod ku\u0107e u \u010darapama, i obratno.<\/p>\n Ljubav se ipak ne da isterati kroz pend\u017eer, uvek.<\/p>\n Politika<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Velika je borba koju ljudi ba\u010deni na ivicu \u017eivota u sadašnje vreme vode<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47747","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47747","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47747"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47747\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47747"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47747"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47747"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}