Moja generacija, oni ro\u0111eni na kraju sre\u0107nih osamdesetih, ne mo\u017ee gledati mu\u010dne doma\u0107e filmove. Naprosto, mu\u010dno nam je gledati tu muku mu\u010dne realnosti za koju ne \u017eelimo znati da je bila takva (bila takva?). <\/p>\n
Pi\u0161e: Uglje\u0161a Vukovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n I kada pogledamo taj novi novi crni talas poslejugoslovenskog filma odbijamo razgovarati o onome što smo gledali. Kada smo gledali Rane i sli\u010dne \u017evake bili smo deca i danas nam je zabavno pogledati reprize, jer to su one \u010duvene dizelaške fore i valja ponekad prodati stari fazon. Ja sam Dizel. Moj drug mi je brat. Retro je in, zar ne? Rane je veseo film, koloritan, otka\u010den, ono, ima neku svoju radnju i pri\u010du, glavni likovi su šarmantni i sl. Harizma se uvek pamti i upija. <\/p>\n Sav taj kontekst filmova nastalih u devedesetima i posle, kontekst turobne svakodnevnice i promašenih \u017eivota omladine, studenata, intelektualaca, seljaka, radnika, za nas je nebitan, tj. nesaznatljiv. Naprosto, mi vidimo neku plejadu likova što se na mahove sjajno zabavljaju \u017eargonizmima koje pamtimo. Mi ne gledamo te filmove kao drame, ve\u0107 kao komedije autenti\u010dnog humora, danas odve\u0107 izlizanog. Istina je da ve\u0107ina tih filmova i igra na kartu dopadljivosti, replika i zavodljive uli\u010dnosti, ali ako ve\u0107 ne mo\u017eemo izdvojiti zna\u010dajnu celinu, mo\u017eemo izdvojiti i razmatrati delove ili briljantne gluma\u010dke izvedbe kojima obiluje doma\u0107e glumište. No, od svega ostaju samo fazoni i fore koje volimo (ne i sjajne izvedbe, npr. Nebojše Glogovca), koje prepri\u010davamo, koje ponavljamo, sa kojima \u017eivimo, sa kojima postupamo kao sa molitvama koje produ\u017eenim dejstvom svoje lepote treba da nas zavaraju pred gorozotama što su protutnjale našim podnebljem. <\/p>\n E, sad, ako klinac ro\u0111en krajem osamdesetih pogleda jedan od ovih filmova sa ortakinjom ili ortakom što nisu imali sre\u0107u da budu tek nesvesna deca po\u010detkom poslednje decenije mra\u010dnog veka, iznenadi\u0107e se koliko je velik neminovni generacijski jaz izme\u0111u njega i njih jer oni su Rane gledali na ulici, u školi, ku\u0107i, ne samo na lcd ekranu, i te se rane ne vidaju prepri\u010davanjem fazona. Oni ne mogu ni izgovoriti nehajno onu \u010destu re\u010denicu: Joj, brate, muka mi je više od ovih teških doma\u0107ih crnjaka. I od toga: Sloba ovo, Sloba ono.<\/p>\n Vaša starija ekipa \u0107e vam mo\u017eda stidljivo predlo\u017eiti da ipak ozbiljno porazgovarate o filmskim i serijskim prikazima famoznih devedesetih. Predlog \u0107e se izgubiti negde u odjeku isprekidanih re\u010denica i glasnog smeha nasmejanog društva. Happy generation ne \u017eeli skinuti svoj smajli sa lica. Iskuliraj, brate, pa se vrati za sto da blejimo. Margerit Jursenar dobila je dokaz u nama za svoju re\u010denicu: „Jaz izme\u0111u dva naraštaja postoji u svakom vremenu, \u010dak i kada na njegovim ivicama ni\u010de cve\u0107e plemenitih ose\u0107anja."<\/p>\n I tako happy generation odbija da surfa crnim talasima. A i zašto bi? Mnogo smo multi kulti danas. Globalizam naš nasušni. Sa \u017earom \u0107emo odgledati izraelske, egipatske ili iranske filmove. Potom \u0107emo kulturno i odva\u017eno, kakvi jesmo, zaogrnuti sre\u0107om što pri\u010damo o dalekim krajevima, prepri\u010davati omiljene scene i iznositi svoje mišljenje o polo\u017eaju \u017eena u Iranu. O odosima izme\u0111u Palestinaca i Jevreja. <\/p>\n A polo\u017eaj \u017eene u BiH? A odnosi izme\u0111u Srba i Bošnjaka? Mislim, daj, totalno si out, moja ekipa i ja smo, \u010dove\u010de, brutalno tolerantni. Nas ne zanima jesi li \u017eena ili muškarac, Srbin ili Bošnjak, sedi s nama, pogledaj kultne filmove, ili, još bolje, pogledaj s nama alternativne svetske filmove što obra\u0111uju svetske politi\u010dke teme. Vatikan, Irak, Avganistan. Mi ne diskutujemo o Bosni i Kosovu. Ko o tome više pri\u010da? Neki zli ljudi su napravili nešto ru\u017eno i zlobno. Mi sa tim nemamo veze. Rekosmo ti da smo okej sa Bošnjacima, Hrvatima i Albancima. Mi smo vedri, nasmejani, informisani, zainteresovani. Hrvati su totalno cool. Sarajevo film festival isto! <\/p>\n Mi ne pri\u010damo sa roditeljima na temu Znam šta ste radili u poslednjem ratu. Mi smo pristali na neznanje o svemu onome što se dogodilo. Mi odbijamo da se zamislimo nad greškama ku\u0107nog vaspitanja i obrazovnog programa što nas je podu\u010davao. Mi odbijamo da budemo nemilosrdni prema sebi i okolini. Mi ne\u0107emo da pri\u010damo sa mamom, tatom, sestrom ili ujakom na temu Kako je po\u010deo rat u mojoj ulici. Mi smo u ku\u0107i zaslu\u017eeni za smeh i zabavu. Do novog krvoproli\u0107a. <\/p>\n Mi smo bezazleni. Mi smo nevini. Pogledajte samo koliko smo nevini. Naša ko\u017ea je bela. Mi napokon putujemo. Mi ne mo\u017eemo da se zamajavamo crnjacima kao što su doma\u0107i filmovi. Ne\u0107emo i ne mo\u017eemo da objašnjavamo svojim prijateljima strancima šta se to s nama i kod nas dogodilo. Samo \u0107emo ih smoriti. Ne\u0107emo da budemo dosadni. Ja ho\u0107u da budem nasmejan kao i moj drug Španac. Ho\u0107u da mu pustim našu muziku i da plešemo. Ho\u0107u s njim da pri\u010dam o revoluciji u Egiptu, a ne o sranju u Bosni.<\/p>\n I izvinite nas, vi što imate mnogo više kuka od nas, ali mi ne mo\u017eemo sa vama gledati filmove posle kojih \u0107emo pri\u010dati o tome kako ste \u017eiveli izme\u0111u straha i bezna\u0111a, izme\u0111u ideje da pobegnete i ostanete. Nas je Hadersfild najstrašnije smorio. Ne vidimo sadašnjost tim o\u010dima, krive su vaše godine. A prošlost je vaša prošlost. Takav je \u017eivot. <\/p>\n Mi nemamo veze sa sankcijama, ratom, bombardovanjem. Onaj film Sutra ujutru nismo mogli ni odgledati do kraja. Dajte, ljudi, šta je ono? Kakva je to depra na našem filmskom platnu?<\/p>\n Happy generation \u017eeli da \u017eivi bezbri\u017enost sa kokicama u ruci i 3D nao\u010darima na o\u010dima. Kada pri\u010daju o politici, ne pri\u010daju o doma\u0107im stvarima. To ih spušta. Adrenalin je u egzotici. Dajte da pri\u010damo o Libiji i Iraku. Baš je frik onaj lik Gadafi. Sve je to fascinantno i aktuelno. Hajde da pri\u010damo o Bengaziju. <\/p>\n A oni Egip\u0107ani su totalno cool, fejsbuk manijaci kao i mi. Podigli se na noge lajkovma. Hahahaha, ludilo! Za Japancima naravno patimo. Sedam dana sam nosio bed\u017e Japana na torbi. Ali, ipak, ti Egip\u0107ani! Kako su samo uspeli? Nije upalilo Sirijcima. Mora da ne vise dovoljno na Fejsu. Planeta je skroz zanimljiva. <\/p>\n Nego, jesi bio na fejsbuk protestima u Banjaluci? Nisam, a zašto bi? Nerviraju me! Luzeri, isfur mi je s njim stajati ispred Boske. To je sigurno neka šaka jada okupljena oko nekoga što tu gleda svoj interes i tome sli\u010dno, kako to ve\u0107 ide kod nas. Kako znaš? Šta bi kod nas drugo bilo? Nismo mi Egip\u0107ani. <\/p>\n Da, nismo.<\/p>\n Opijeni varljivom sre\u0107om mladosti, mi puštamo trenutak da prolazi, mi puštamo sebe niz trenutke, mi pri\u010damo o svetskoj politici ne shvataju\u0107i da je politika zajednica u kojoj \u017eiviš. Mi ne gledamo tu\u017ene filmove. To \u010dini naš stariji brat. Mi sa tim nemamo veze. Mi smo okrenuti svetu. Mi ne shvatamo da smo mi svet samo ako prihvatimo sebe sa svim ruglom na sebi. Mi ne do\u017eivljavamo ozbiljno filmove iz novog novog crnog talasa kada se odnosi na nas. Mi ne prihvatimo da su naši \u017eivoti ugro\u017eeni pretnjom promašenosti. 32. decembar je preteran, prete\u017eak film za nas. Mi ne reagujemo na maligne pojave u neposrednom okru\u017eenju. Reagujemo samo na Gadafija ili na Obamu i Amere, ako ste u ovde vrlo popularnom antimondijalisti\u010dkom tripu. Mi ne gledamo predstave i ne \u010ditamo romane o neposrednoj prošlosti. Mo\u017eda pro\u010ditamo gegove regionalnih kolumnista, ali romane, predstave, izlo\u017ebe NE. Da li to uopšte postoji? Postoji li neki priznati svetski umetnik iz naših krajeva što se bavi nama od ju\u010de i danas? Kako da postoji ako mi odbijamo da \u010ditamo i razmišljamo o sebi?<\/p>\n Happy generation je u provodu. Razmišljamo posle trideset i pete! To je naša parola. Uspešno produ\u017eujemo mladost. Ma, strava, brate! Niko kao mi. Alhemi\u010dari, \u010dove\u010de. Mojne nas zamarati teškim temama. Opušteno! Nikad nisi znao biti opušten. Pokajali smo se što smo gledali 32. decembar. Dajte nam neku komediju pred subotnji izlazak. Dajte nam repliku koju \u0107emo pamtiti. Daj Kolju, \u010dove\u010de! On je baš lik. Daj tog Zduha\u010da! Dobro nam je, \u010dove\u010de. Mrzimo te likove što šire negativnu energiju. Sve je u toj energiji, znaš, postoje polja koja širiš oko sebe i u zavisnosti od njih privla\u010diš dobre ili loše ljude. Energija je \u010dudo!<\/p>\n Da, znam.<\/p>\n Umoran pru\u017eam glavu na jastuk. Nora Verde je dobro rekla: Posudi mi smajli! Moram pro\u010ditati tu knjigu. Spuštam kapke na o\u010di. Sanjam \u010dvrstim snom svoje generacije, sklup\u010dan u vlastitom nemiru. Pitam se šta \u0107emo si re\u0107i posle trideset i pete. Pri\u010da\u0107emo kad odrastemo. Gleda\u0107emo filmove kad odrastemo. <\/p>\n Laku no\u0107, sre\u0107nici!<\/p>\n 6yka.com<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Moja generacija, oni ro\u0111eni na kraju sre\u0107nih osamdesetih, ne mo\u017ee gledati mu\u010dne doma\u0107e filmove. Naprosto, mu\u010dno nam je gledati tu muku mu\u010dne realnosti za koju ne \u017eelimo znati da je bila takva (bila takva?). <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47743","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47743","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47743"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47743\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47743"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47743"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47743"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}