{"id":47732,"date":"2011-05-10T09:10:03","date_gmt":"2011-05-10T09:10:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47732"},"modified":"2011-05-10T09:10:03","modified_gmt":"2011-05-10T09:10:03","slug":"secanje-na-micu-doktora-ocekivano-socijalno-beznade","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/05\/10\/secanje-na-micu-doktora-ocekivano-socijalno-beznade\/","title":{"rendered":"Se\u0107anje na Mi\u0107u doktora: O\u010dekivano socijalno bezna\u0111e"},"content":{"rendered":"

Kad sam izašao iz zatvora sa\u010dekalo me je iznena\u0111enje; opozicionari su postali veliki nacionalisti. Šetam sa Dobricom \u0106osi\u0107em i Mihailom Markovi\u0107em, pri\u010damo o formiranju socijaldemokratije. Mihailo, ka\u017ee: ne dozvoljavam da se ruši vo\u0111a srpskog naroda Slobodan Miloševi\u0107! Jedino je \u0110ilas bio veoma mudar<\/font><\/p>\n

Pi\u0161e: Ljubi\u0161a Stavri\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Miodrag Mili\u0107 (1929-2005), poznatiji kao Mi\u0107a Doktor, publicista i filmski radnik, bio je ugledni i po mnogo \u010demu autenti\u010dni \u010dlan nekadašnje jugoslovenske disidentske zajednice. Aprila 1984. policija je izvela spektakularno »hapšenje na Veliki petak« grupe od 28 beogradskih intelektualaca okupljenih oko »Slobodnog univerziteta«. Jedan od uhapšenih i jedini osu\u0111eni u »procesu šestorici« bio je upravo Miodrag Mili\u0107. Razlog tome je njegova studija Ra\u0111anje Titove despotije, koju je objavio u vreme su\u0111enja. Ovaj intervju (jedan od malobrojnih koje je dao), ra\u0111en je na godišnjicu ove disidentske storije, u poslednjoj godini njegovog \u017eivota.<\/p>\n

Nova generacija<\/strong><\/p>\n

Kinoteka nas je spojila, tamo smo se našli: \u017dika Pavlovi\u0107, Makavejev, Kokan Rakonjac, Marko Babac. Posle smo prešli u Kino klub »Beograd«. Me\u0111u nama je vladala intelektualna atmosfera, svi smo moderno razmišljali. Prakti\u010dno, 1950-ih Komunisti\u010dka partija nije imala vlast u kulturi: glavni ideolog bio je Oskar Davi\u010do, nesre\u0107nik, nije znao kako da se postavi. I sama Partija je bila zbunjena, imali su ose\u0107aj krivice zbog \u0110ilasa. Tito ga je eliminisao, a niko nije imao smelosti da se suprotstavi. I tako, kretali smo se i vrteli, ispostavilo se da smo uradili nešto zna\u010dajno za kulturu. Prvi crnotalasni film, »Izdajnik«, ra\u0111en je po mom scenariju, re\u017eirao ga je Kokan Rakonjac. Protestuje ruski ambasador, zove me Vlada Popovi\u0107, kuka: pa, kako ste mogli tako nešto?!… – Ajde, bre, Vlado, ka\u017eem, to je prošlost, nema veze s ideologijom. Vidiš da su i Rusi otvorili logore, sve se zna! Najnormalnije smo shvatali evoluciju društva, smatrali da \u0107e na scenu stupiti nova, obrazovana generacija i ukloniti sa scene primitivni socijalizam.<\/p>\n

Mi koji smo malo \u010ditali, obrazovali se, bili smo optere\u0107eni politi\u010dkim ubistvima. Pri\u010dali smo samo o tome. Recimo, o ubistvu \u017divojina Pavlovi\u0107a, autora Sovjetskog termidora. \u017dika je najdalje otišao u tim traganjima, a svakako najproduktivniji me\u0111u nama bio je Makavejev. Dovukao je Froma u Beograd, a Ljuba Stoji\u0107 je preveo Bekstvo od slobode, koje je direktno uticalo na našu artikulaciju. Više nismo bili samo buntovnici. Pojavio se izvanredni \u010dasopis Danas i otkrio nam Mirka Kova\u010da i \u017divka \u010cinga, moderne pisce. Prevo\u0111eni su Fokner, Hemingvej, Kafka, Kami, Sartr – uticali su na nas, a preko njih smo ostvarivali i komunikaciju sa svetom.<\/p>\n

Maksimalno smo iskoristili pad Rankovi\u0107a, \u010ditava jedna ideologija otišla je s njim. Tretirali smo ga kao ideologa tog primitivnog socijalizma. Ra\u010dunali smo: sad \u0107e do\u0107i smena generacija – zalud smo se nadali!<\/p>\n

Titov pad<\/strong><\/p>\n

Svaka dogma polazi od toga da ona zna šta je istina: pošto smo spoznali istinu, ne vidimo razlog da s vama raspravljamo – samo \u0107emo vam ukazati šta treba da radite! Kako se istorija odvijala Savez komunista je sve manje branio dogmu, a više vlast, odnosno vlastodršce. U jesen 1972, posle »sastanka kod druga Tita« politi\u010dkog aktiva Srbije, u štampi se pojavio spisak krivaca za studentske nemire. Sa nastave su isklju\u010deni profesori: Zagorka Peši\u0107 Golubovi\u0107, Dragoljub Mi\u0107unovi\u0107, Mihailo Markovi\u0107, Ljubomir Tadi\u0107, Svetozar Stojanovi\u0107, Miladin \u017divoti\u0107, i asistenti: Trivo In\u0111i\u0107 i Nebojša Popov.<\/p>\n

Nemogu\u0107nost da se intelektualno komunicira javno i da objavljujemo tekstove, razlog je što su pokrenute ku\u0107ne tribine, koje smo nazvali Slobodni univerzitet. Uspomena na slobodu iz 1968. bila je veliki pokreta\u010dki motiv kod ve\u0107ine u\u010desnika. Mesec dana unapred bile su dogovarane teme, da svako mo\u017ee da se pripremi za diskusiju. Dolazili su i Slovenci, tra\u017eili su da im organizujemo razgovor sa Mihailom Markovi\u0107em o strukturama mo\u0107i u jugoslovenskom društvu. Do\u0111u u moj stan, razgovor zapo\u010dne u sedam uve\u010de, završi se u sedam ujutro. Mihailo pita: Ko su, bre, ovi?! – Hajdegerovci, Pirjev\u010devi \u0111aci! On, zapanjen njihovim obrazovanjem.    <\/p>\n

Stipe Šuvar pravi Belu knjigu i ne sme da se pojavi u Beogradu. Dominirali smo na svim tribinama, šta smo sve govorili na njima – auu! U Domu omladine, na tribini »Da li je staljinizam naša sudbina« pojavio se Kopini\u010d. Pitam ga: šta ste javili Moskvi, kad je Tito napravio sporazum s Nemcima? On lukav, inteligentan, mogao bi da bude šef svake vlade. Ka\u017ee: evo, tu je Vlatko Velebit, on to bolje zna! Partija se ve\u0107 uveliko iskompromitovala: Tito je doveo Mikuli\u0107a, nekadašnjeg sekretara ustaške omladine Bugojna, pa je u Crnoj Gori doveo \u010detnika: \u0106ulafi\u0107a, Budu Šoški\u0107a, i Veselina \u0110uranovi\u0107a. Uhapse jednog ambasadora koji se deklarisao kao Srbin, on objavi italijanski okupacioni platni spisak, sa njihovim imenima. Ovi polude, dr\u017eali su ga 17 meseci u istra\u017enom zatvoru. Skandal do skandala. Dolanc – bivši hitlerjugendovac, tetka Lidija Šentjurc, spasila ga pred kraj rata… Tito pada sve ni\u017ee. <\/p>\n

Zastrašivanje<\/strong><\/p>\n

Smatrali smo da \u0107e formiranje socijaldemokratske partije biti pravo rešenje za izlazak iz tadašnje krize. Naravno, bilo mi je jasno da mogu da budem uhapšen, ali više nije bilo straha. Ve\u0107 moja generacija nije poznavala strah koji su sejali Golooto\u010dani. Pojavio se Tren Antonija Isakovi\u0107a, umro je Tito, po\u010dinje opšta detabuizacija. Bilo je više od 300 ljudi spremnih da oforme socijaldemokratsku partiju. Jedino su stari praksisovci bili skepti\u010dni: \u010dekajte, još nije vreme! Dobro, formira\u0107emo je bez njih. Svakako, \u0110ilas \u0107e, kao opozicionar broj jedan, biti na njenom \u010delu. Hajde da organizujemo ciklus njegovih predavanja, da proanaliziramo sve što je napisao. Razgovor o nacionalnom pitanju bio je planiran za kraj, kada \u0107emo obznaniti formiranje Socijaldemokratske partije Jugoslavije.<\/p>\n

Na sastanku u saveznoj Udbi, Miloševi\u0107, Ivica Stamboli\u0107 i Dolanc doneli su odluku o našem hapšenju. Bolje da nas preventivno pohapse nego da \u010dekaju proklamaciju socijaldemokratske partije. Re\u017eim se legitimiše pobedom revolucije i onaj ko pokušava da razlabavi tu, u prošlosti utemeljenu legitimaciju – dobije po glavi. Onda vas optu\u017ee da ste silovali, da ste ukrali. Pokušavaju da vas ponize – d\u017eeparoš! A kad nemaju dokaze ni za to, onda ho\u0107e da vas ubiju. Tako je ubijen Radomir Radovi\u0107: uhapšen je s nama, pa je nestao, onda je prona\u0111en mrtav. To je klasi\u010dan oblik zastrašivanja: jednog ubiješ, druge oteraš u zatvor – sve mo\u017ee da se desi, svakome. Stvoriš psihoti\u010dnu situaciju i tako razbiješ te opozicione intelektualne zajednice. U stan Dragomira Oluji\u0107a upadne desetak policajaca, sa voki-tokijima u jednoj i pištoljima u drugoj ruci – ruke u vis! Niko da se ne pomera! Kao u kriminalisti\u010dkim filmovima.<\/p>\n

Proces<\/strong><\/p>\n

Pojavio se problem, ko \u0107e da nam sudi. Trebalo je da to bude jedan sudija iz Aran\u0111elovca; ispostavilo se da mu je cela familija bila u \u010detnicima. Podnesemo zahtev za njegovo izuze\u0107e, jer »mi smo levi\u010dari«. I oni ga smene, zbunjeni. Onda Ivica Stamboli\u0107 potegne Zorana Stojkovi\u0107a i obe\u0107a mu: bi\u0107eš ambasador! I ovaj prihvati da sudi. Humoristi\u010dko vreme, opereta od raspada našeg staljinizma.<\/p>\n

Od nas šestorice, koji smo bili su\u0111eni, dvojica uopšte nisu prisustvovala inkriminisanom sastanku, naknadno su uba\u010dena: Milan Nikoli\u0107 je bio podoban jer je bio osu\u0111ivan zbog stvaranja ilegalne organizacije, a Vlada Mijanovi\u0107 je bio su\u0111en po \u010dlanu 133. Eto, imamo ih – to su robijaši! Mi smo se ponašali nonšalantno – robija-robija, jebi ga! To je u opisu vremena. Do vi\u0111enja, do oslobo\u0111enja!<\/p>\n

Iz Zaje\u010dara je doveden jedan, za pomo\u0107nika javnog tu\u017eioca, potpuno neobrazovan \u010dovek. Ka\u017ee: vaše ideje su zapadne! – Pa, normalno! Roza Luksemburg, Marks, Toljati… Cirih je ishodište ruskog socijalizma, i Svetozara Markovi\u0107a – sve su to ciriški \u0111aci, a Cirih je na Zapadu! On grize usnu, kao, zeznuo se. Humor je to bio, veliki. Ne znaju šta da rade. Zoran Stojkovi\u0107 ne dozvoljava snimanje, unošenje magnetofona, ne da veliku salu… Nebojši Popovu zabranio je knjigu, meni sudi zbog rukopisa! Istra\u017enom sudiji, ka\u017eem: da li ste svesni da \u010dinite krivi\u010dno delo?! Sudite mi za rukopise koje ste uzeli sa stola! Oni nisu navikli na takav razgovor; su\u0111enje se odu\u017eilo, ne znaju kako da ga skrate. Optu\u017enicu protiv mene sastavili su na principu: narušava lik i delo druga Tita! Potpuni diletanti. Stojkovi\u0107 je obrazovan, ali je bio veliki karijerista. Dolan\u010dev poslušnik. Osudio me je na dve godine zatvora, zbog rukopisa koji su mi oduzeli a koje sam, pred kraj su\u0111enja objavio u Londonu, pod naslovom Ra\u0111anje Titove despotije. Bi\u0107e ambasador! Kad su ga zeznuli, otišao je u advokate.<\/p>\n

Pre nas, Moma Seli\u0107 je bio osu\u0111en na osam godina zatvora, iako je pravio kompromise s njima. Od mene su tra\u017eili da ne uzmem Sr\u0111u Popovi\u0107a za advokata – on je osvedo\u010deni neprijatelj Jugoslavije! Diskreditova\u0107e nas u inostranstvu! A Sr\u0111a je zmaj! Znao sam da \u0107u dobiti nekoliko godina robije. \u010cim te tu\u017ee, znaj da \u0107e te osuditi. Se\u0107am se, predsednik sudskog ve\u0107a nije mogao da ustane posle \u010ditanja presude. Svi su bili izašli iz sudnice, sedim i \u010dekam šta \u0107e da uradi. On, ništa, samo gleda belo. Rekoh: bokte, ovaj se šlogirao!? Sr\u0111a je ulo\u017eio \u017ealbu na presudu, odbijena je – sve je lege artis! Tek su »dobri ljudi« iz Vrhovnog suda smanjili kaznu zatvora od dve godine, na godinu i po. Evo, ka\u017eu, \u010din dobre volje! U\u010dinili smo maksimum, sve što smo mogli. <\/p>\n

Borhesov masla\u010dak<\/strong><\/p>\n

Odveli su me u po\u017eareva\u010dki KP dom i stavili u Sedmi paviljon, sa okorelim kriminalcima, u samicu, u tzv. antikoronarnoj jedinici. \u010cetiri sa dva metra, sve je zastakljeno, a ništa se ne vidi. Le\u017eaj se di\u017ee i zaklju\u010dava, od šest ujutro do deset uve\u010de. Nemam pravo na novine, pisma, ni na šta. Izlazim sam u šetnju, šest namrgo\u0111enih policajaca stoji sa strane. Oduševljen, gledam, zatvor je pun cve\u0107a. I mislim na onaj Borhesov masla\u010dak: šetao je i divio se masla\u010dku, stra\u017ear je prišao i zgazio ga. Mesec dana le\u017eao sam u toj antikoronarnoj \u0107eliji i smršao dvanaest kilograma. Nema kiseonika u njoj, samo se znojiš. Sra\u010dunato je da dobiješ infarkt. U trija\u017ei, jedan zatvorenik ka\u017ee: radio sam za Udbu, a dali su mi 12 godina robije?! Majku im jebem, gde je tu pravda?!<\/p>\n

Sa mnom je le\u017eao i direktor Direkcije za robne rezerve. Kad je došao kontrolor da izvrši inventar, ovaj ga ubije. Bio je Crnogorac, nije smeo da zaspi u stalnom strahu da \u0107e ga Srbijanci ubiti u snu. Brzo su ga prebacili u Crnu Goru. I tako, ubica koliko ho\u0107eš. Jednog pitam: da li bi hteo da mi izneseš pismo? – Ne mogu, ka\u017ee, ja radim za policiju. – Pa, baš ti treba da ga izneseš, jebo te otac! Tebe ne\u0107e da pretrišu. – Ali… – Ma, goni se! Mesec dana pred izlazak iz zatvora opet sam stavljen u \u0107eliju, u antikoronarnu jedinicu. Iz \u010dista mira. Nisam se mnogo uzbudio, kraj je došao – jebite si mater!<\/p>\n

Socijalno bezna\u0111e<\/strong><\/p>\n

Kad sam izašao iz zatvora sa\u010dekalo me je iznena\u0111enje; opozicionari su postali veliki nacionalisti. Šetam sa Dobricom \u0106osi\u0107em i Mihailom Markovi\u0107em, pri\u010damo o formiranju socijaldemokratije. Mihailo, ka\u017ee: – Ne dozvoljavam da se ruši vo\u0111a srpskog naroda Slobodan Miloševi\u0107! Ne mogu da prepoznam ljude. Jedino je \u0110ilas bio mudar, veoma mudar. Govorio je: dogodi\u0107e se bosanski lonac, da li ste svesni koji je to pakao?! – KEBS predvi\u0111a nepromenjivost unutrašnjih granica, to da znate, govorio je – nemojte d\u017eaba da izazivate krvoproli\u0107e! Ali nije vredelo, dogodio se najgori mogu\u0107i rat. Mislim da je srpska inteligencija lako prihvatila nacionalizam iz razloga velike istorijske frustracije. Šta da odgovoriš Ekme\u010di\u0107u, jednom od najobrazovanijih istori\u010dara, koji na televiziji ka\u017ee: za nacionalnu stvar treba \u017ertvovati i milion Srba!?<\/p>\n

Prošle su dve decenije od našeg hapšenja. Taj doga\u0111aj pripada našoj nacionalnoj istoriji, koja kakva god da je: blesava, glupa, takva je. Cilj nam je bio da se demokratizuje društvo, i bar smo uspeli da sahranimo taj javni staljinizam, više nije smeo da se pojavljuje. Na kraju svoje vladavine Tito je postavio najgore i najgluplje kadrove, oni nisu mogli da nose razvoj. Da je ostao Marko Nikezi\u0107, \u010dovek koji je prezirao Tita, i bio sposoban da izvrši demokratizaciju, mo\u017eda bismo sada \u017eiveli u zemlji sa nacionalnim dohotkom od desetak hiljada dolara. A ne u zemlji socijalnog bezna\u0111a i demoralisanih ljudi. Danas se socijalna ideja svodi na gladne radnike koji blokiraju puteve. A to je tek po\u010detak.<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kad sam izašao iz zatvora sa\u010dekalo me je iznena\u0111enje; opozicionari su postali veliki nacionalisti. Šetam sa Dobricom \u0106osi\u0107em i Mihailom Markovi\u0107em, pri\u010damo o formiranju socijaldemokratije. Mihailo, ka\u017ee: ne dozvoljavam da se ruši vo\u0111a srpskog naroda Slobodan Miloševi\u0107! Jedino je \u0110ilas bio veoma mudar<\/font><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47732","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47732","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47732"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47732\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47732"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47732"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47732"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}