{"id":47721,"date":"2011-04-30T08:49:47","date_gmt":"2011-04-30T08:49:47","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47721"},"modified":"2011-04-30T08:49:47","modified_gmt":"2011-04-30T08:49:47","slug":"femimen","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/04\/30\/femimen\/","title":{"rendered":"Femimen"},"content":{"rendered":"

Uniformisani izgled muškarca od devetnaestoga veka je u neposrednoj vezi sa društvenom funkcionalnoš\u0107u kapitalizma, koji je našao izvrstan narativni spoj sa svim oblicima hriš\u0107anstva<\/font><\/p>\n

Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/em><\/p>\n

Me\u0111u mnogim novim terminima za oblike seksualnosti, kao što su recimo metro-muškarac i metro-\u017eena, pojavili su se i femimen, muškarci koji bez temeljnog prerušavanja nose \u017eensku de\u0107u, šminku i dodatke. Svojim bradama, brkovima i dlakavim nogama dodaju kike, volane, štikle, šešire i tome sli\u010dno. Primer – ameri\u010dki gay kreator Marc Jacobs, koji vodi modnu ku\u0107u Louis Vuitton, i koji je uveo liniju ode\u0107e, sem osnovne – prtljaga i tašni, koja je godinama odlikovala ku\u0107u. Marc Jacobs je na naslovnoj strani \u010dasopisa Industry pozirao u takvoj kombinaciji; kreator Paul Smith je celu ovogodišnju kolekciju posvetio mešanju polova, uglavnom klasi\u010dnim kombinacijama koje narušava jedan izrazito rodni detalj – \u017eenske sandale, pantalone "na tufnice" i sli\u010dno. Pionir ove modne linije je svakako francuski kreator Jean Paul Gaultier, koji je još sredinom osamdesetih popularisao muške suknje. Gaultier je imao i niz drugih izazova: zapošljavao je starce i starice kao manekene, debele \u017eene, i uopšte ljude nesavršenih tela. Njegovo uvo\u0111enje škotske muške suknje, kilta, poklopilo se sa obnovom tradicionalne ode\u0107e me\u0111u aristokratijom i… fudbalskim navija\u010dima. Danas nije nikakvo posebno iznena\u0111enje videti najrazli\u010ditije verzije kilta na ulicama svetskih metropola. Pokušaji da se uvedu suknje kakve nose muškarci u azijskim kulturama su još stariji od Gaultiera, spadaju u sedamdesete godine i povremene "ispade" velikih kreatora, posebno Cardina i Yves Saint-Laurenta. <\/p>\n

Istorija suknje je dakako mnogo bogatija obrtima: anti\u010dki Rimljani su smatrali da je nošenje pantalona odlika barbara. Menjali su mišljenje tek u hladnijim klimama… Današnje pantalone su muškarci po\u010deli nositi pre manje od dva veka. Sve do tada nosili su haljine, suknje i najrazli\u010ditije oblike pripijenih \u010darapa u kombinacijama sa suknjama ili kratkim pantalonama. Muškarac kapitalizma je postepeno postao uniformisana senka u sivom, crnom i sme\u0111em, neprepoznatljiv, sem po skupo\u0107i svog odela. \u017dene, radnici i stranci su ostali izvan ovog bezbojnog, neindividualizovanog, dosadnoga sveta mo\u0107i. U vizualnoj jednakosti muškaraca u kapitalizmu iš\u010dezli su i obi\u010daji prikazivanja – i zavo\u0111enja – muškoga tela. Pogledajmo samo kako su izgledali mo\u0107ni muškarci izme\u0111u, recimo, \u010detrnaestog i kraja osamnaestoga veka, odnosno po\u010detka devetnaestog: mnoge boje, perje, nakit, metalni dodaci, \u010dipke, maštovite frizure, perike, šeširi, marame, kombinacije materijala kao što su krzno, ko\u017ea, svila, somoti, vezenine posvuda, \u010dak i cve\u0107e: muškarac poznoga srednjega veka, renesanse, baroka, rokokoa, direktorija bio je paunovski naki\u0107en. Glavni elementi zavo\u0111enja bili su dobro oblikovane noge, bokovi, ramena, kosa, i primarne polne odlike, koje se nisu sakrivale, nego su se u pojedinim modnim trendovima posebno isticale. Takav muškarac je izvesno odgovarao isto tako naki\u0107enoj, mo\u0107noj, samo mnogo manje pokretnoj \u017eeni, zbog komplikovane ode\u0107e koju je morala nositi. Ni\u017ei slojevi su nesumnjivo izgledali druga\u010dije, pre svega zbog druga\u010dijih materijala koje su obla\u010dili. Šta se zapravo desilo muškome telu, koje najednom prestane da bude… modno?<\/p>\n

Uniformisani izgled muškarca od devetnaestoga veka je u neposrednoj vezi sa društvenom funkcionalnoš\u0107u kapitalizma, koji je našao izvrstan narativni spoj sa svim oblicima hriš\u0107anstva: izvesno je u tome smanjivanje neposredne represije na gra\u0111anstvo, za razliku od divljih navika vladara i plemi\u0107a prethodnih vremena, ali su u igri novi psihološki pritisci na pojedinca – krivica, samocenzura, samo\u017ertvovanje, samozaborav. I isto tako, novo shvatanje mu\u017eevnosti, odnosno \u017ealosno su\u017eavanje pojmova o muškoj privla\u010dnosti i u\u010deš\u0107u u modi. U novome svetu neposrednoga dodira ljudi razli\u010ditih klasa i koliko-toliko va\u017ee\u0107ih zakona, nije pametno na sebi nositi znake bogatstva i mo\u0107i – oni se diskretno prenose na stvari i posed (uklju\u010duju\u0107i i \u017eene), a na telu postaju manje vidljivi. Zaprepaš\u0107uju\u0107e sli\u010dna bila su neka pravila obla\u010denja u totalitarnim sistemima. U svakome slu\u010daju, ili na osnovu kolonijalizma ili proleterskog internacionalizma, muškarci su globalno postali jednoli\u010dna i dosadna masa posle Drugog svetskog rata, i mnogi su to još i danas. U tzv. poslovnom svetu, sive muške miševe prate sive \u017eenske mišice: model mo\u0107i je tako izrazit, da moda toga kruga besramno izra\u017eava nemilosrdni oblik patrijarhata. <\/p>\n

Savremena eksplozija raznolikosti i šarenila mo\u017eda uistinu ozna\u010dava nastup nove, polno neuhvatljive mode. Dobar primer bi bio Andrej Peji\u0107, došao iz Australije a ro\u0111en u Tuzli 1991, koji je na Gaultierovoj reviji za 2011. prikazao ven\u010danu haljinu. Njegovo eteri\u010dno androgino telo odgovara zahtevima piste, a istovremeno je re\u010d o nekome ko je uveliko "prestar" za uobi\u010dajene parade anoreksi\u010dnih devoj\u010dica od dvanaest do šesnaest godina, koje do dvadesete godine obi\u010dno izgube posao, bar na revijama visoke mode. Andrej je, kako izjavljuje, materijalista i ateista, dakle nikako new-age freak. Njegov neo\u010dekivani uspeh nije povezan ni sa populacijom transvestita, posebno brazilskih. On se ne pretvara da je \u017eena i ne zavarava nikoga, ve\u0107 samo dokazuje da mo\u017ee izgledati kao \u017eena ako to za\u017eeli. <\/p>\n

Iz modela \u017ealosno istupa John Galliano, koji je vodio svoju i još Diorovu ku\u0107u skoro petnaest godina. Nimalo blizu Gaultierovoj umetni\u010dkoj inovativnosti, pa \u010dak ni Jacobsovom ponavljanju ranijih moda (zbog \u010dega je bio i optu\u017een kao plagijator), Galliano se stalno njihao izme\u0111u uli\u010dne banalnosti i izvešta\u010dene provokativnosti. Ovo veoma ru\u017eno malo bi\u0107e sa plavim kikama i tankim crnim brkovima je pokazalo svoj pravi lik prošloga februara, kada je \u010dastio susede za stolovima u svome omiljenom baru uvredama koje su prizivale Hitlera, gasne komore, i kriterijume o lepoti dostojne Goebelsa. Za sada je otpušten iz ku\u0107e Dior, izgubio je platu od oko pet miliona evra godišnje, i optu\u017een je na sudu. Bolje bi prošao da nije upravo u Francuskoj sobi dozvolio ovaj ispad, i to baš u Parizu, usred prete\u017eno jevrejske \u010detvrti Marais. <\/p>\n

Bez obzira na ponašanje modnih diktatora i njihovu notornu društvenu bezbri\u017enost odnosno neodgovornost, femimen su pojava koja nagoveštava nove obrate u dinami\u010dnoj istoriji seksualnosti. Bar je jedno jasno, da su seksualnosti upisane u kulture, da se sa njima menjaju, i da nikako nisu ve\u010dne odrednice. Praktikanti novih seksualnosti nemaju ni laku ni ugodnu ulogu da odsustvo ve\u010dnih, "prirodnih" definicija polova i kodeksa ponašanja utuve u konzervatine glave, a onim najvidljivijim, bogatim i uticajnim, to nije glavni cilj. Na jednoj strani ostaju bogati kostimi, na drugoj bogato razmišljanje. Ta\u010dke susreta mo\u017eda nisu isklju\u010dene. Pravila o lepoti, onoga trenutka kad proglase ve\u010dnost ili prirodnost, upadaju u politiku, i to u politiku isklju\u010divanja. Gallianov slu\u010daj pokazuje da isklju\u010deni i marginalni, posebno ako ih društvo privileguje, nisu ništa manje imuni na rasizam i nacizam nego drugi: iskustvo ni\u010demu ne u\u010di. <\/p>\n

Femimen, da se zaustavimo na minimalnoj utopijskoj projekciji, obe\u0107avaju malo više veselja, ako svet bude veseliji. <\/p>\n

Peš\u010danik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uniformisani izgled muškarca od devetnaestoga veka je u neposrednoj vezi sa društvenom funkcionalnoš\u0107u kapitalizma, koji je našao izvrstan narativni spoj sa svim oblicima hriš\u0107anstva<\/font><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47721","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47721","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47721"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47721\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47721"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47721"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47721"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}