Sve i da su u svemu drugom omanule, godine nakon dvehiljadite donele su nam postepenu relaksaciju od nakaradno postavljenog "nacionalnog pitanja".<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Utorak je poslepodne, sunce obasjava svet, Dunav se lenjo mreška i kotrlja bratski dele\u0107i i sestrinski spajaju\u0107i Srem, Ba\u010dku i Banat, vetri\u0107 aprilski miluju\u0107e \u0107arlija, neka blagost sveta je u vazduhu, sve je idili\u010dno, samo se mu\u010deni Nikoli\u0107 Tomislav bori s dušom, a za spas Srbije… Ne, ne\u0107emo o tome. Uostalom, ko zna šta sve mo\u017ee da se desi za (najmanje) dva dana koliko \u0107e ovaj tekst putovati do svog \u010ditaoca & \u010ditateljke.<\/p>\n Nego, mo\u017eda je baš ovo pravi trenutak da se naglasi da Nikoli\u0107 nije jedini, to jest, da ima još nacionalnih radenika – samopregornih i samozatajnih – koji su voljni i \u017eeljni da se \u017ertvuju za srpstvo, i to na najte\u017ei mogu\u0107i na\u010din; na primer, ima jedan što bi se, u svojoj nesebi\u010dnosti i štedrosti u davanju sebe svome narodu, poduhvatio \u010dak i toga da bude predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti – pa nek’ ide \u017eivot! On, dakle, bi, ali mu dušmani ne dadoše, garant svesni toga da bi njegovo predsedni\u010dko delovanje zadalo smrtni udarac Novom svetskom poretku, ili kako se ve\u0107 zove ono nešto u\u017easno što kolje srpske kokoške \u010dim polegaju. Samoponu\u0111eni gra\u0111anin se zove Vasilije, Kresti\u0107 Vasilije, i oni koji pamte najgore godine naših \u017eivota seti\u0107e ga se kao kroz maglu, mo\u017eda ne baš sa osobitom ne\u017enoš\u0107u. Na putu Kresti\u0107evom samopo\u017ertvovanom podvi\u017eništvu ispre\u010dio se, naime, Nikola Hajdin, koji je po tre\u0107i put izabran za predsednika nare\u010dene SANU. I arhitekte Hajdina \u0107ete se lako setiti, recimo, svaki put kad pogledate novosadski Most slobode; a svaki put kad pre\u0111ete taj most, slobodno smatrajte da niste samo prešli klju\u010dnu evropsku reku, nego ste prisustvovali otelovljenom Kulturnom Doga\u0111aju.<\/p>\n Sve u svemu, ako ste štogod propustili, evo malog podsetnika: nedavno su odr\u017eani izbori za novog-starog predsednika SANU, i Hajdin je na doti\u010dnima nadvladao pretendenta Kresti\u0107a. Bo\u017ee moj, tako to ide u demokratiji, life's a bitch, uvek neko na koncu ostane tek Nikoli\u0107. Prava je fertutma nastala posle, kada je Kresti\u0107 stao optu\u017eivati aktuelno rukovodstvo SANU da je "odustalo od nacionalne politike", štaviše da vodi ni manje ni više nego "protivsrpsku politiku". Hladnjikav kao špricer, Hajdinov potpredsednik Nikola Tasi\u0107 odvratio je da je Kresti\u0107 "previše ‘mileti\u0107evski’ raspolo\u017een" i da preterano insistira "na tome da u \u017ei\u017ei (aktivnosti Akademije) treba da bude nacionalno pitanje koje ipak vremenom postaje ‘pase’. (…) Kad nam je nacionalno bilo najbitnije, stvari su se loše razvijale". Na to je Kresti\u0107 sko\u010dio kao za srce ujeden, te u svom odjeku i reagovanju izrekao, izme\u0111u ostalog, i ovu re\u010denicu: "Ja sam insistirao na nacionalnom pitanju baš zato što nisam \u017eeleo i što ne \u017eelim da ono vremenom postane ‘pase'" (Politika, 14. 4. 2011).<\/p>\n Intelektualci izvesne sorte retko su ovako iskreni, i otuda Kresti\u0107u treba biti zahvalan, \u010dak i ako se radilo tek o neopreznosti usled i usred polemi\u010dkog \u017eara, ili naprosto o dirljivoj nesposobnosti da se shvati šta se upravo izreklo, tj. da se iskontrolišu i unapred sagledaju sve bitne konotacije vlastitog iskaza. Naime, Kresti\u0107ev je "autopoeti\u010dki" promišljaj sukus vaskolikog programa celokupne srpske, zapravo i postjugoslovenske, pa i isto\u010dnoevropsko-postkomunisti\u010dke tvrde desnice; sve se na koncu svodi na to da "nacionalno pitanje ne postane ‘pase'", pa šta košta. U ime tog "nacionalnog pitanja", ili kresti\u0107evskog tuma\u010denja "nacionalnog pitanja" (u kojem je, da se ne la\u017eemo i ne prenema\u017eemo, dijagnoza bila somnabulna a terapija mengeleovska) vo\u0111eni su ratovi i \u010dinjena svakojaka nepo\u010dinstva, a kljasta postjugoslovenska društva \u010dernobilski su zatrovana mr\u017enjom, organizovanom glupoš\u0107u i nitkovlukom svake sorte. Sve i da su u svemu drugom omanule, godine nakon dvehiljadite donele su nam barem postepenu relaksaciju od tog i takvog "nacionalnog pitanja", daleko mu lepa ku\u0107a. Svekolike kresti\u0107e to, me\u0111utim, frustrira i u\u017easava: kakav je to uopšte \u017eivot koji se sav ne vrti oko fantoma "nacionalnog pitanja"?!<\/p>\n Hajde, me\u0111utim, da pogledamo šta zapravo zna\u010di i konotira Kresti\u0107eva re\u010denica. Na prvi pogled, to jest u svom \u017eeljenom i manifestnom sloju, ona je upozorenje da "nacionalno pitanje", u ovom slu\u010daju srpsko, nije rešeno, pa samim tim ne mo\u017ee biti "pase". E, kad ga jednom rešimo, to \u0107e biti druga stvar… To zvu\u010di naizgled razumno, baš šteta što nije ta\u010dno. Naime, problem je u tome što politi\u010dka i intelektualna ultradesnica samo "nacionalno pitanje" postavlja uvek nena\u010delno i partikularisti\u010dki – sudaraju\u0107i se \u010deono sa partikularizmima i nena\u010delnostima konkurentskih strana – tako da ga \u010dini inherentno nerešivim. Zato je Kresti\u0107ev vapaj, oljušten od slojeva isprazne retori\u010dnosti, zapravo vapaj za trajnoš\u0107u vanrednog stanja, u kojem \u0107e se Nacija doveka opsesivno i posesivno baviti ugra\u0111eno nerešivim "nacionalnim pitanjem" kao eufemizmom za opštu mobilizaciju, nekada metafori\u010dnu, neretko i doslovnu. Uostalom, zar je ijedno "nacionalno pitanje" ikada zaista rešeno, sa stanovišta nacionalista? Ma\u0111arska je stabilna dr\u017eava odavno utvr\u0111enih granica, ali zar je tamošnja desnica ikada prestala da kuka nad Trijanonom? Ili italijanska nad Istrom i Dalmacijom? Ili bugarska nad pompezno okrštenim "zapadnim pokrajinama" u vidu dve zapravo svakome savršeno neva\u017ene varošice? A šta je i ovo organizovano histerisanje po Hrvatskoj oko presude Gotovini i Marka\u010du kao presude tobo\u017ee "cijeloj Hrvatskoj" nego forma odr\u017eavanja "nacionalnog pitanja" na \u017eivotu, pa makar i preko bajate infuzije?<\/p>\n Jedini smisao pateti\u010dno i ultimativno postavljenog "nacionalnog pitanja" je u tome da se ono nikada ne reši, da nikada ne dobije zadovoljavaju\u0107i "odgovor", koji bi bio isto što i samoukinu\u0107e nacionalisti\u010dkih gnjavatora-lamentatora i njihovih naracija. To je, xe xe, njihovo perverzno \u010ditanje Lao Cea: oni ispisuju kolektivnu Knjigu puta bez vrline… A to da taj put pouzdano vodi nikuda, to je ono jedino što se ne sme izre\u0107i, baš zato što je to ono jedino što je va\u017eno.<\/p>\n Vreme<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Sve i da su u svemu drugom omanule, godine nakon dvehiljadite donele su nam postepenu relaksaciju od nakaradno postavljenog "nacionalnog pitanja".<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47713","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47713","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47713"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47713\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47713"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47713"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47713"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}