U stvarnosti koju proizvode novinari sve je mogu\u0107e! U njoj genocidni planovi i etni\u010dka \u010diš\u0107enja gradova postaju oslobo\u0111enja.<\/p>\n
Pi\u0161e: Vuk Ba\u010danovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Pri\u010daj stari…<\/p>\n … i tu se snimak prekida. Ko zna kakvu su još izjavu od prestravljenog Abdulaha Purkovi\u0107a iznudili Karad\u017ei\u0107evi propagandisti Vaskovi\u0107 i Lalovi\u0107. Mo\u017eda kako jedva \u010deka prisustvovati sve\u010danoj guslarskoj akademiji povodom „oslobo\u0111enja" Srebrenice od terorista? Mo\u017eda da je i sam spreman nešto odguslati?<\/p>\n Etni\u010dko \u010diš\u0107enje kao oslobo\u0111enje<\/p>\n U stvarnosti koju proizvode novinari sve je mogu\u0107e! U njoj genocidni planovi i etni\u010dka \u010diš\u0107enja gradova postaju oslobo\u0111enja. U njoj su izvršioci takvih radnji nebeski vitezovi sa fresaka. S druge strane, ratni profiteri postaju ugledni biznismeni, a poslijeratna tranzicijska plja\u010dka dugo \u010dekana sloboda. U ljudskoj otu\u0111enosti od sebe samih, proizvo\u0111a\u010di te otu\u0111enosti, klasa koja proizvodi finansijsku nejednakost, ponudi\u0107e svojim robovima rješenja iz mašte, „pravdu" koja je pravda samo za izrabljiva\u010de.<\/p>\n Zato su izrabljiva\u010di srpskog naroda, restauratori ravnogorstva, imali širok spektar novinara, proizvo\u0111a\u010da novog ravnogorskog svijeta. Slobodan Vaskovi\u0107 je bio samo jedan od njih. Jedan od brojnih izvršitelja, ali ne i naredbodavac.<\/p>\n Unato\u010d tome, na njega se obrušila i Dodikova medijska mašinerija na \u010delu sa Glasom Srpske, dio zdru\u017eene goebelsovske mašinerije, u kojoj nikada nije bilo katarze zbog ispiranja mozga srpskom narodu antibošnja\u010dko-kolja\u010dkom propagandom. Medijski mrak u kojem se i mogla dogoditi Srebrenica, stvarala je, izme\u0111u ostalog i ova medijska ku\u0107a, kao i drugi instrumenti sprovo\u0111enja SDS-ovih ratnih ciljeva, prvenstveno Srpska novinska agencija (SRNA) i Srpska radio televizija (SRT), današnji RTRS.<\/p>\n Dok je Srna po\u017eurila da se ogradi od Vaskovi\u0107a, baš kao da bi samo on bio problemati\u010dan u cijeloj ratnoj ure\u0111iva\u010dkoj politici ove ku\u0107e, RTRS je u svojoj sino\u0107njoj centralnoj informativnoj emisiji gledaocima ponudio \u017ealopojku za \u0111eneralom Dra\u017eom Mihailovi\u0107em, baš kao u dobra stara vremena Vaskovi\u0107evog urednika Riste \u0110oge. Jedini problem koja današnja dodikovska mašinerija kreiranja srpske stvarnosti ima s Vaskovi\u0107em jeste njegov transfer u federalni medij. Njegov „intervju" s Abdulahom Purkovi\u0107em, zapravo ni po \u010demu ne odudara od na\u010dina na koji Dodik kreira srpsku kulturu sje\u0107anja na Srebrenicu, ili mišljenje o bilo kojem segmentu stvarnosti u RS-u.<\/p>\n Školski primjer kreiranja stvarnosti<\/p>\n Pa ipak, SDS-ovsko ratno kreiranje stvarnosti, koje na snimku demonstriraju Vaskovi\u0107 i Lalovi\u0107 ne govori samo o SDS-u. Na njihovom primjeru svjedo\u010dimo školskom primjeru kreiranja stvarnosti, \u010dije su finese razli\u010dite, ali suština ista.<\/p>\n Vaskovi\u0107-lalovi\u0107evska prinuda Purkovi\u0107a da sau\u010destvuje u prezentiranju srpskog Disneylanda, ne razlikuje se suštinski, a ni metodološki od korporativnog pritiska na uredništva medija da stvarnost kreiraju u skladu sa vlasnikovim poslovnim interesom. U Vaskovi\u0107evom i Lalovi\u0107evom slu\u010daju bio je u pitanju „interes" srpskog rukovodstva, ta\u010dnije cjelokupne mašinerije koja je iza njega stajala, a koja se morala oprati od genocida koji je namjeravala sprovesti. U slu\u010daju korporativno kontrolisang medija, to mo\u017ee biti opravdavanje prodaje i\/ili privatizacije cjelokupnih šuma, rijeka, fabrika, uništenja cjelokupnih ekosistema, radnih mjesta i radni\u010dkih \u017eivota zbog profita gazde kojem se to isplati. \u010cesto se zalaganje za ovakve poduhvate tako\u0111er predstavlja kao nacionalni interes, a mnogi i ne hote\u0107i postaju njegovim izvo\u0111a\u010dima.<\/p>\n Ma šta mislili o Lenjinu i njegovoj ulozi u istoriji, nikada ne smijemo zanemariti njegov nau\u010dni rad i spise koji ni danas nisu izgubili svoju aktualnost. Primjenjuju\u0107i njegove analize i na savremeno bosanskohercegova\u010dko društvo, bilo bi vrlo uputno da sve više po\u010dnemo razmišljati da su „ljudi… oduvek bili i uvek \u0107e biti glupe \u017ertve obmane i samoobmane u politici sve dok ne shvate interese neke klase iza svih moralnih, religioznih i socijalnih fraza, deklaracija i obe\u0107anja." (Lenjin, 1903).<\/p>\n Drugim rije\u010dima stvarnost koju kreiraju mediji, uvijek \u0107e „patiti" od vlasni\u010dkih odnosa koji je reguliraju, bilo da se radi o refleksiji vlasni\u010dkog ili diktatorsko-dr\u017eavnog interesa kao u staljinizmu i njemu srodnim kvazikomunisti\u010dkim re\u017eimima.<\/p>\n Ne samo tada, i ne samo oni<\/p>\n \u010covjekova „sloboda" se prema tome svodi na to da prihvati jedan od niza interesima stvorenih realiteta, bilo radi pukog pre\u017eivljavanja, bilo radi popravljanja svoga polo\u017eaja u društvu pristaju\u0107i biti dio nekog od bezbrojnih interesnih talova.<\/p>\n Srebrenica, 12. juli 1995., Slobodan Vaskovi\u0107, reporter<\/a><\/p>\n Vaskovi\u0107 i Lalovi\u0107 su – htjeli to tako ili ne, mislili to tako ili ne – pristali da, u okvirima vlastite profesije i prema tome materijalnog interesa, sau\u010destvuju u stvarnosti etni\u010dki o\u010diš\u0107enih i potom tranzicijskih oplja\u010dkanih oblasti „koje su Srbi smatrali svojima". Oni su svoje zadatke u tom smislu vrlo profesionalno obavili.<\/p>\n