{"id":47704,"date":"2011-04-13T08:19:57","date_gmt":"2011-04-13T08:19:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47704"},"modified":"2011-04-13T08:19:57","modified_gmt":"2011-04-13T08:19:57","slug":"kad-istocni-vetar-pocisti-aroganciju-zapada","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/04\/13\/kad-istocni-vetar-pocisti-aroganciju-zapada\/","title":{"rendered":"Kad isto\u010dni vetar po\u010disti aroganciju Zapada"},"content":{"rendered":"

Jedna varnica mo\u017ee da upali \u010ditavo polje. Sve po\u010dinje samoubistvom zapaljivanjem jednog \u010doveka koji je ostao bez posla, kome je zabranjena bedna trgovina koja mu je omogu\u0107avala pre\u017eivljavanje i kome jedna pandurka lupa šamar da bi mu pokazala šta je u ovom prizemnom svetu stvarno<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Alan Badiju<\/strong><\/em><\/p>\n

Isto\u010dni vetar prevladava nad zapadnim. Do kada \u0107e dokoni Zapad na zalasku, "me\u0111unarodna zajednica" onih koji još uvek veruju da su gospodari sveta, nastaviti da deli lekcije lepog ponašanja celom svetu? Nije li apsurdno gledati servilne intelektualce, vojnike propalog kapitalo-parlamentarizma koji \u010duvaju ve\u0107 nagri\u017eeni raj, kako se zanose veli\u010danstvenim narodima Egipta i Tunisa samo kako bi te divlje narode nau\u010dili abecedu "demokratije"? Kakav bedan nastavak kolonijalne arogancije! U situaciji politi\u010dke bede u kakvoj se nalazimo ve\u0107 tri decenije nije li o\u010digledno da smo mi ti koji treba sve da nau\u010de od narodnih ustanaka koji su u toku? Ne moramo li mi hitno i veoma pa\u017eljivo da prou\u010dimo sve što je tamo dovelo do mogu\u0107nosti obaranja oligarhijskih, korumpiranih vlada kolektivnom akcijom, naro\u010dito u situaciji poni\u017eavaju\u0107eg vazalnog odnosa prema zapadnim dr\u017eavama?<\/p>\n

Kad je re\u010d o slobodi svi smo obavezani na pobunu<\/strong><\/p>\n

Da, mi moramo biti u\u010denici ovih pokreta a ne njihovi glupi u\u010ditelji. Jer ti pokreti, genijalnoš\u0107u svojih invencija, daju \u017eivot principima politike za koje ve\u0107 dugo drugi pokušavaju da nas ubede da su zastareli. Naro\u010dito principa koji Mara nikad nije prestao da zastupa: kada se radi o slobodi, jednakosti, emancipaciji svi smo obavezani na pobunu.<\/p>\n

Ima razloga za pobunu. Naro\u010dito jer se naše dr\u017eave i oni koji njima upravljaju (partije, sindikati i servilni intelektualci) radije okre\u0107u upravljanju nego politici, radije zahtevima nego pobuni, radije "dirigovanoj tranziciji" nego nagloj promeni. Ono na šta nas opominju narodi Egipta i Tunisa jeste to da je jedina akcija po meri zajedni\u010dkog ose\u0107anja skandalozne okupacije dr\u017eavne mo\u0107i – masovni ustanak. I, u ovom slu\u010daju, da je jedini slogan koji mo\u017ee da sjedini sve mnoštvo u masi: "Ti tamo, odlazi!" Izvanredna va\u017enost pobune, njena kriti\u010dka mo\u0107, u ovom slu\u010daju je to što taj slogan, koji ponavljaju milioni ljudi, daje meru onoga što \u0107e biti nesumnjiva i nepovratna prva pobeda: odlazak \u010doveka na koga se odnosi. I ma šta da se desi posle, ova pobeda narodne akcije, po svojoj prirodi ilegalna, ostaje zauvek trijumfalna. Da jedna pobuna protiv dr\u017eavne mo\u0107i mo\u017ee biti apsolutno pobedonosna pouka je sa univerzalnom vrednoš\u0107u. Ova pobeda zauvek nazna\u010dava horizont u kojem se zajedni\u010dka akcija izuzima iz autoriteta zakona, horizont koji je Marks nazvao odumiranje dr\u017eave.<\/p>\n

Jednog dana, slobodno povezani u osloba\u0111anju stvarala\u010dke snage, narodi mogu da se pojave iz umrtvljuju\u0107e prisile dr\u017eave. Upravo zbog toga, zbog te najve\u0107e ideje, pobuna koja zbacuje utvr\u0111eni autoritet osloba\u0111a entuzijazam bez granica.<\/p>\n

Jedna varnica mo\u017ee da upali \u010ditavo polje. Sve po\u010dinje samoubistvom zapaljivanjem jednog \u010doveka koji je ostao bez posla, kome je zabranjena bedna trgovina koja mu je omogu\u0107avala pre\u017eivljavanje i kome jedna pandurka lupa šamar da bi mu pokazala šta je u ovom prizemnom svetu stvarno. Ovaj \u010din se u nekoliko dana, nekoliko nedelja, širi sve dok milioni ljudi na udaljenom mestu ne uzvikuju radosni zbog po\u010detka sloma mo\u0107i vlastodr\u017eaca. Otkud ovakva fantasti\u010dna ekspanzija? Širenje epidemije slobode? Ne. Kako poeti\u010dno ka\u017ee \u017dan-Mari Glez (Jean-Marie Glaize) "revolucionarni pokret se ne širi zarazom, ve\u0107 rezonancijom. Nešto što se pojavilo ovde rezonira za senkom šoka izazvanog ne\u010dim što se pojavilo tamo". Nazovimo ovu rezonanciju "doga\u0111ajem". Doga\u0111aj je naglo stvaranje, ne nove stvarnosti ve\u0107 bezbrojne mno\u017eine novih mogu\u0107nosti.<\/p>\n

Nijedna od njih nije ponavljanje ve\u0107 poznatog. Zato je mra\u010dnja\u010dki re\u0107i "ovaj doga\u0111aj zastupa demokratiju" (podrazumeva se – onu koju mi zastupamo na zapadu), ili "ovaj doga\u0111aj zastupa poboljšanje socijalnog standarda" (podrazumeva se – napredak naše sitne bur\u017eoazije). Ni\u010dega deo, rezoniraju\u0107i svuda, narodni ustanak za ceo svet otvara nepoznate mogu\u0107nosti. Re\u010d "demokratija" u Egiptu prakti\u010dno uopšte nije upotrebljena. Govori se o "novom Egiptu", o "pravom egipatskom narodu", o konstituišu\u0107em skupu, o apsolutnoj promeni egzistencije, o neslu\u0107enim i ranije nepoznatim mogu\u0107nostima. Radi se o novoj ravni koja \u0107e zauzeti mesto na kojem više nije ona koju je varnica pobune kona\u010dno zapalila. Ta nova ravan se dr\u017ei izme\u0111u objave potpunog prevrata sila i preuzimanja novih zadataka. Izme\u0111u onoga što ka\u017ee jedan mladi Tuni\u017eanin: "Mi, sinovi radnika i seljaka, ja\u010di smo od kriminalaca", i onoga što ka\u017ee jedan mladi Egip\u0107anin: "Od danas, 25. januara, uzimam poslove svoje zemlje u svoje ruke".<\/p>\n

Narod, sam narod, stvaralac je univerzalne istorije. Veoma je za\u010du\u0111uju\u0107e što kod nas, na zapadu, vlade i mediji smatraju pobunjenike na jednom trgu u Kairu "egipatskim narodom". Kako to? Narod, legalan i razumljiv narod, nije li on za ove ljude obi\u010dno sveden na ve\u0107inu u nekoj anketi ili na izborima? Kako je mogu\u0107e da iznenada stotine hiljada pobunjenika budu predstavnici naroda od 60 miliona ljudi? To je lekcija koju ne treba zaboraviti, lekcija koju ne\u0107emo zaboraviti.<\/p>\n

Prešavši odre\u0111en prag rešenosti, upornosti i hrabrosti narod mo\u017ee koncentrisati svoju egzistenciju na jednom trgu, u jednoj ulici, u jednoj fabrici ili na jednom fakultetu… Stvar je u tome što \u0107e \u010ditav svet biti svedok te hrabrosti, naro\u010dito njenih zadivljuju\u0107ih dela. Ova dela vrede\u0107e kao dokaz da se narod tu odr\u017eao. Kao što upe\u010datljivo ka\u017ee jedan egipatski protestant: "Ranije sam ja gledao televiziju, sada je televizija ta koja gleda mene".<\/p>\n

Rešiti probleme bez pomo\u0107i dr\u017eave <\/strong><\/p>\n

U galami jednog doga\u0111aja narod se sastoji od onih koji znaju da reše probleme koje doga\u0111aj pred njih postavlja. Tako je od zauzimanja mesta: ishrana, smeštaj, stra\u017ee, transparenti, molitve, defanzivne borbe – sve je tu da mesto na kojem se sve dešava, mesto koje predstavlja simbol, ostane po svaku cenu sa\u010duvano za narod. To su problemi koji, kada se radi o hiljadama ljudi koji sti\u017eu odasvuda, izgledaju nerešivi, naro\u010dito, i tim pre, što je na tom mestu dr\u017eava nestala. Rešiti nerešive probleme bez pomo\u0107i dr\u017eave, upravo to je sudbina jednog doga\u0111aja i upravo to \u010dini da jedan narod, iznenada i na neodre\u0111eno vreme, postoji tu gde je odlu\u010dio da se sakupi.<\/p>\n

Bez komunisti\u010dkog pokreta, bez komunizma. Narodni ustanak o kojem govorimo je upadljivo bez partije, bez hegemonske organizacije, bez priznatog vo\u0111e. Bi\u0107e vremena da se vidi da li je ova karakteristika snaga ili mana. U svakom slu\u010daju, upravo to \u010dini da ova pobuna, u naj\u010distijem obliku od Pariske komune, ima sve karakteristike onoga što treba nazvati komunizmom pokreta. "Komunizam" ovde zna\u010di: zajedni\u010dko stvaranje kolektivne sudbine. Ovo "zajedni\u010dko" ima dve naro\u010dite karakteristike. Najpre, ono je generi\u010dko, na jednom mestu predstavlja \u010ditavo \u010dove\u010danstvo. Na tom mestu ima svakakvih ljudi koji \u010dine jedan narod, svaka re\u010d se \u010duje, svaki predlog se preispituje, svaka teško\u0107a se tretira takva kakva je. Zatim, ono prevazilazi sve velike protivre\u010dnosti za koje dr\u017eava pretenduje da jedino ona mo\u017ee njima rukovati bez da ih ikada prevazi\u0111e: izme\u0111u intelektualaca i radnika, muškaraca i \u017eena, bogatih i siromašnih, muslimana i kopta, ljudi iz provincije i ljudi iz velikih gradova…<\/p>\n

Iznenada se pojavljuju milioni novih mogu\u0107nosti koje se ti\u010du ovih protivre\u010dnosti za koje je dr\u017eava slepa. Vidimo mlade lekarke iz provincije koje se brinu o povre\u0111enima usred divlje <\/p>\n

gomile mladi\u0107a, koje su smirenije nego ikada jer znaju da im niko ne\u0107e ta\u0107i ni pramen kose. Vidimo i organizaciju in\u017eenjera koji se obra\u0107aju mladi\u0107ima iz predgra\u0111a tra\u017ee\u0107i im da ostanu na mestu, da štite pokret svojom energijom u borbi. Vidimo hriš\u0107ane koji na nogama \u010duvaju stra\u017eu bdiju\u0107i nad muslimanima povijenim u molitvi. Vidimo trgovce kako hrane nezaposlene i siromašne. Vidimo da svako pri\u010da sa svojim nepoznatim komšijom. \u010citamo hiljadu objava u kojima se \u017eivot svakoga bez ostatka meša sa velikom istorijom sviju. Skup ovih situacija i invencija konstituiše komunizam pokreta. Ve\u0107 dva veka jedini politi\u010dki problem je slede\u0107i: kako u\u010diniti trajnim invencije komunizma pokreta. Samo jedan reakcionaran glas se javlja da odgovori: "To je nemogu\u0107e, \u010dak i štetno. Uzdajmo se u dr\u017eavu". Slava narodima Egipta i Tunisa koji nas podse\u0107aju na jedini pravi politi\u010dki zadatak: naspram dr\u017eave, organizovati vernost u komunizmu pokreta.<\/p>\n

Ne \u017eelimo rat, ali ga se i ne plašimo. Svuda se govorilo o pacifizmu ogromnih manifestacija i taj mir se vezivao za ideal izborne demokratije koji je pridodat pokretu. Primetimo, me\u0111utim, da ima stotine mrtvih i da \u0107e ih biti još svakog dana. U ve\u0107ini slu\u010dajeva ovi mrtvi su bili borci i mu\u010denici inicijative, a zatim i zaštite samog pokreta. Mesta od simboli\u010dke i politi\u010dke vrednosti za ustanak morala su biti branjena po cenu \u017eestokih borbi sa policijom i vojskom ugro\u017eenih re\u017eima. I ko je, ako ne mladi iz najsiromašnijih slojeva, platio \u017eivotom? Neka se "srednja klasa", za koju je naš neo\u010dekivani Mišel Alio-Mari (Michele Alliot-Marie) rekao da demokratski vrhunac teku\u0107e epohe zavisi samo od njih, priseti da je u odsudnom momentu opstanak pobune bio garantovan samo potpunim anga\u017emanom narodnih odreda. Nasilje u samoodbrani je neizbe\u017eno. Uostalom, ono se nastavlja, u teškim uslovima u Tunisu, i pošto su mladi provincijski aktivisti poslati nazad u svoju bedu.<\/p>\n

Mo\u017eemo li ozbiljno misliti da sve ove nebrojene inicijative i surove \u017ertve nemaju za cilj ništa drugo do da dovedu ljude do "izbora" izme\u0111u Sulejmana i El Baradeja, kao što se kod nas \u017ealosno prepuštamo arbitrarnom izboru izme\u0111u Sarkozija i Stos-Kana? Da li je to jedina lekcija ove fantasti\u010dne epizode?<\/p>\n

Ne, hiljadu puta ne! Narodi Egipta i Tunisa nam ka\u017eu: podi\u0107i se, konstituisati javno mesto komunizma pokreta, braniti ga svim sredstvima stalno osmišljavaju\u0107i nove etape akcije, to je realno univerzalne politike emancipacije. Naravno nisu samo zemlje arapskog sveta antinarodne i u osnovi nelegitimne, bilo u njima izbora ili ne. Ma kakva im bila budu\u0107nost, ustanci u Egiptu i Tunisu imaju univerzalno zna\u010denje. Oni zastupaju nove mogu\u0107nosti \u010dija je vrednost internacionalna. <\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Jedna varnica mo\u017ee da upali \u010ditavo polje. Sve po\u010dinje samoubistvom zapaljivanjem jednog \u010doveka koji je ostao bez posla, kome je zabranjena bedna trgovina koja mu je omogu\u0107avala pre\u017eivljavanje i kome jedna pandurka lupa šamar da bi mu pokazala šta je u ovom prizemnom svetu stvarno<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47704","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47704","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47704"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47704\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47704"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47704"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47704"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}