{"id":47703,"date":"2011-04-12T10:44:49","date_gmt":"2011-04-12T10:44:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47703"},"modified":"2011-04-12T10:44:49","modified_gmt":"2011-04-12T10:44:49","slug":"narodna-vladavina-iz-1-naroda-za-1-naroda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/04\/12\/narodna-vladavina-iz-1-naroda-za-1-naroda\/","title":{"rendered":"Narodna vladavina, iz 1% naroda, za 1% naroda"},"content":{"rendered":"

Što je jedno društvo podeljenije, utoliko se bogati te\u017ee odlu\u010duju na ulaganje u zajedni\u010dke potrebe. Bogati ne moraju da se oslanjaju na dr\u017eavu da im obezbedi parkove, ili obrazovanje, ili zdravstvenu negu, ili li\u010dnu bezbednost – sve ovo mogu i sami da kupe  <\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: D\u017eozef Stiglic<\/strong><\/em><\/p>\n

Bilo bi besmisleno da se pretvaramo da se ono što se dogodilo nije dogodilo. Jedan odsto najbogatijih Amerikanaca sada svake godine zara\u0111uje skoro \u010detvrtinu nacionalnog dohotka. Ako umesto dohotka posmatramo bogatstvo, jedan odsto najbogatijih kontroliše 40 odsto ukupnog bogatstva. Njihov se polo\u017eaj zna\u010dajno popravio. Pre dvadeset pet godina, 12 odsto najbogatijih ljudi je kontrolisalo 33 odsto ukupnog bogatstva. Mogli bismo da im \u010destitamo na genijalnosti i energi\u010dnosti i da zaklju\u010dimo da velika plima podi\u017ee svaki brod. Ali takav zaklju\u010dak bio bi pogrešan. Dok je najbogatijem postotku Amerikanaca u proteklih deset godina prihod sko\u010dio za 18 posto, onima u sredini primanja su smanjena. Za muškarce sa srednjom stru\u010dnom spremom, ovo opadanje bilo je vrlo oštro – 12 odsto za samo 25 godina. Sav rast poslednjih decenija – i du\u017ee – išao je onima na vrhu. Što se ti\u010de jednakosti distribucije dohotka, Amerika zaostaje za svim dr\u017eavama stare, okoštale Evrope koju je predsednik D\u017eord\u017e W. Buš ismevao. Najbli\u017ee zemlje su nam Rusija, sa svojim oligarsima, i Iran. I dok se mnoge tradicionalno nejednake dr\u017eave u Latinskoj Americi, poput Brazila, poslednjih godina bore, i to uspešno, da poprave polo\u017eaj siromašnih i smanje razliku u dohocima, Amerika je dopustila da se nejednakost pove\u0107a.<\/p>\n

Ekonomisti su nekada davno pokušavali da opravdaju ogromnu nejednakost koja je delovala zabrinjavaju\u0107e sredinom 18. veka – a koja je tek bleda senka ovoga što danas imamo u Americi. Pronašli su opravdanje i nazvali ga „teorijom marginalne produktivnosti". Ukratko, ova teorija vezuje ve\u0107i dohodak za ve\u0107u produktivnost i ve\u0107i društveni doprinos. Bogati su oduvek voleli ovu teoriju. Me\u0111utim, dokaza za njenu valjanost još uvek je malo. Direktori korporacija koje su delimi\u010dno odgovorne za trogodišnju recesiju – \u010diji je doprinos našem društvu, kao i njihovim kompanijama, bio strahovito negativan – dobili su ogromne nadoknade. U pojedinim slu\u010dajevima, kompanije nisu imale obraza da ove nagrade nazovu „bonusima za dobro poslovanje", pa su ih prekrstile u „bonuse za zadr\u017eavanje" (iako se jedino zadr\u017eava loše poslovanje). Ljudi koji su zaista doprineli razvoju našeg društva, od vrhunskih geneti\u010dara do utemeljiva\u010da informati\u010dkog doba, dobili su si\u0107u u odnosu na one odgovorne za finansijske inovacije koje su našu privredu dovele do ruba propasti.<\/p>\n

Neki na nejednakost distribucije dohotka samo sle\u017eu ramenima. Pa šta ako ovaj dobije a onaj izgubi? Nije bitno, ka\u017eu oni, kako se deli kola\u010d, bitno je koliki je taj kola\u010d. Takvo rezonovanje je suštinski pogrešno. Jedna privreda u kojoj je ve\u0107ini gra\u0111ana iz godine u godinu sve gore – privreda poput ameri\u010dke – ne mo\u017ee da bude dugoro\u010dno zdrava. Za to ima nekoliko razloga.<\/p>\n

Prvo, porast nejednakosti je samo nali\u010dje drugog fenomena: smanjenja mogu\u0107nosti. Kada zatiremo jednake šanse, to zna\u010di da ne koristimo neka od najva\u017enijih sredstava – naše ljude – na najproduktivniji mogu\u0107i na\u010din. Drugo, mnoge deformacije koje dovode do nejednakosti – poput onih u vezi sa monopolskim polo\u017eajem i povlaš\u0107enim oporezivanjem odre\u0111enih interesnih grupa – podrivaju efikasnost privrede. Ova nova nejednakost stvara nove deformacije, koje dalje podrivaju efikasnost. Da navedemo samo jedan primer: ogroman broj naših najtalentovanijih mladih ljudi, kad vide astronomske nagrade, odlaze u finansijski sektor, umesto u oblasti koje bi dovele do produktivnije i zdravije privrede.<\/p>\n

Tre\u0107e, i mo\u017eda najva\u017enije, savremena privreda zahteva „kolektivno delovanje" – dr\u017eava joj je potrebna za investicije u infrastrukturu, obrazovanje i tehnologiju. SAD i \u010ditav svet imali su mnogo koristi od dr\u017eavno sponzorisanih istra\u017eivanja, koja su omogu\u0107ila internet, poboljšanje zdravlja gra\u0111ana itd. Ali Amerika dugi niz godina trpi zbog nedovoljnih investicija u infrastrukturu (pogledajte u kakvom su nam stanju autoputevi i mostovi, \u017eeleznice i aerodromi), u osnovna istra\u017eivanja, i u obrazovanje na svm nivoima. \u010ceka nas dodatno smanjenje ulaganja u ove oblasti.<\/p>\n

Ništa od toga ne bi trebalo da nas iznena\u0111uje – jednostavno, to se dešava kada se u jednom društvu distribucija bogatstva izvitoperi. Što je jedno društvo podeljenije, utoliko se bogati te\u017ee odlu\u010duju na ulaganje u zajedni\u010dke potrebe. Bogati ne moraju da se oslanjaju na dr\u017eavu da im obezbedi parkove, ili obrazovanje, ili zdravstvenu negu, ili li\u010dnu bezbednost – sve ovo mogu i sami da kupe. U tom procesu, oni se sve više udaljavaju od obi\u010dnih ljudi, i gube svaku vrstu saose\u0107anja koju su mo\u017eda nekad imali. Zabrinuti su i zbog jake dr\u017eave – dr\u017eave koja bi mogla da iskoristi svoju snagu za ispravljanje neravnote\u017ee, da im oduzme deo bogatsva i da ga upotrebi na opšte dobro. Mo\u017eda se najbogatiji procenat ljudi \u017eali na dr\u017eavno ure\u0111enje u Americi, ali mu ono savršeno odgovara: sistem je suviše uko\u010den da restribuira, i suviše podeljen da uradi bilo šta drugo osim da spušta poreze.<\/p>\n

Ekonomisti nemaju potpuno objašnjenje za rastu\u0107u nejednakost u Americi. Uobi\u010dajena dinamika ponude i potra\u017enje svakako je odigrala ulogu: tehnologije smanjenja rada umanjile su potra\u017enju za „dobrim" poslovima koje obavljaju radnici iz srednje klase. Globalizacija je stvorila svetsku tr\u017enicu, i dovela do situacije gde skupi nekvalifikovani ameri\u010dki radnici moraju da se takmi\u010de sa jeftinim nekvalifikovanim radnicima iz inostranstva. I društvene promene su odigrale odre\u0111enu ulogu – na primer, propast sindikata, koji su nekad predstavljali tre\u0107inu ameri\u010dkih radnika, a sada zastupaju svega 12 odsto ljudi.<\/p>\n

Ali jedan od najva\u017enijih razloga za toliku nejednakost jeste to što najbogatiji ljudi to \u017eele. Najo\u010digledniji primer je poreska politika. Smanjenje poreza na kapitalnu dobit, a tako bogati dobijaju veliki deo svog prihoda, obezbedilo je najbogatijim Amerikancima lagodan \u017eivot. Monopolski ili skoro monopolski polo\u017eaj uvek je bio veliki izvor ekonomske mo\u0107i – od D\u017eona Rokefelera po\u010detkom prošlog veka do Bila Gejtsa krajem prošlog veka. Labava primena antimonopolskih zakona, posebno pod republikancima, bila je kao dar s neba najbogatijem procentu ljudi. Veliki deo današnje nejednakosti rezultat je manipulisanja finansijskim sistemom, što su omogu\u0107ile promene pravila koje je kupila i platila sama finansijska industrija – i to joj je bila jedna od najboljih investicija. Dr\u017eava je pozajmljivala novac finansijskim institucijama skoro bez kamate, a kad je sve drugo propalo, velikodušno ih je spasavala. Regulatorne institucije \u017emurile su na nedovoljnu transparentnost i sukobe interesa.<\/p>\n

Kada samo pogledate obim bogatstva koje kontroliše najbogatiji procenat gra\u0111ana u ovoj zemlji, name\u0107e se zaklju\u010dak da je naša rastu\u0107a nejednakost karakteristi\u010dno ameri\u010dko dostignu\u0107e – krenuli smo sa kraja kolone, ali smo sada šampioni u nejednakosti. I \u010dini se da \u0107emo ovo dostignu\u0107e i ubudu\u0107e izgra\u0111ivati, jer su sile koje su ga omogu\u0107ile sve sna\u017enije. Bogatstvo donosi mo\u0107, koja donosi ve\u0107e bogatstvo. Za vreme S&L skandala – \u010dije dimenzije danas deluju skoro smešno – kongresna komisija pitala je bankara \u010carlsa Kitinga da li mu je milion i po dolara koje je potrošio na nekoliko izabranih zvani\u010dnika obezbedilo neki uticaj. „Nadam se da jeste", odgovorio je on. Vrhovni sud je svojom nedavnom presudom u korist politi\u010dke organizacije Citizens United potvrdio pravo korporacija da kupuju dr\u017eavu, otklanjaju\u0107i ograni\u010denja za finansiranje izbornih kampanja. Li\u010dno i politi\u010dko danas se savršeno podudaraju. Prakti\u010dno svaki ameri\u010dki senator, i ve\u0107ina poslanika u Predstavni\u010dkom domu, pripadaju najbogatijem procentu, novac od najbogatijeg procenta omogu\u0107ava im da ostanu na polo\u017eaju, i oni znaju da \u0107e ih, budu li mu dobro slu\u017eili, najbogatiji procenat nagraditi kada napuste polo\u017eaj. Najve\u0107i broj tvoraca trgovinske i ekonomske politike tako\u0111e dolazi iz ovog kruga. Ne treba da nas iznena\u0111uje kada farmaceutske kompanije dobiju na poklon trilion dolara – iako zakonodavstvo zabranjuje dr\u017eavi, najve\u0107em kupcu lekova, da pregovara oko cene. Ne treba da zevamo u \u010dudu ako poreski zakon ne mo\u017ee da iza\u0111e iz Kongresa ukoliko u njemu nema ogromnih poreskih olakšica za bogate. Ako imamo u vidu mo\u0107 najbogatijeg procenta, za o\u010dekivati je da sistem ovako funkcioniše.<\/p>\n

Nejednakost u Americi deformiše naše društvo na svaki mogu\u0107i na\u010din. Recimo, dobro je dokumentovan efekat „stila \u017eivota" – ljudi izvan najbogatijeg procenta troše više nego što zara\u0111uju. Mo\u017eda je ekonomija „kapanja" samo izmišljotina, ali je bihejviorizam „kapanja" vrlo realna pojava. Nejednakost u dobroj meri deformiše i našu spoljnu politiku. Deca najbogatijeg procenta retko odlaze u vojsku – \u010dinjenica je da se „dobrovoljna" vojska ne pla\u0107a dovoljno da privu\u010de njihove sinove i k\u0107eri. Najbogatija klasa ne trpi zbog ve\u0107ih poreza kada zemlja krene u rat: sve \u0107e se to platiti pozajmljenim novcem. Spoljna politika je, po definiciji, politika balansiranja nacionalnih interesa i nacionalnih resursa. Kada najbogatiji procenat vodi glavnu re\u010d, a ne pla\u0107a cenu, ideje o ravnote\u017ei i uzdr\u017eavanju guraju se u stranu. Našim avanturama nema kraja, korporacije i preduzima\u010di mogu samo da dobiju. Pravila globalizacije tako\u0111e su skrojena da idu na ruku bogatima: ona podsti\u010du dr\u017eave na konkurenciju u preduzetništvu, što spušta poreze za korporacije, oslabljuje zaštitu zdravlja i \u017eivotne sredine, i podriva ono što smo nekad smatrali „osnovnim" pravima radnika, me\u0111u kojima je i pravo na kolektivni ugovor. Zamislite kako bi svet izgledao kada bi se podsticala konkurencija izme\u0111u zemalja za radnike. Dr\u017eave bi se nadmetale u tome da obezbede ve\u0107u ekonomsku sigurnost, ni\u017ee poreze za obi\u010dne radnike, dobro obrazovanje i \u010distu \u017eivotnu sredinu – dakle, stvari koje brinu radnike. Ali najbogatiji procenat ne mora da brine.<\/p>\n

Ili, bolje re\u010deno, misli da ne mora. Od svih troškova koje najbogatiji procenat name\u0107e našem društvu, mo\u017eda je najve\u0107i upravo ovaj: urušavanje našeg ose\u0107anja za identitet, u okviru koga su pošteno nadmetanje, jednake mogu\u0107nosti i ose\u0107aj za zajednicu va\u017ene kategorije. Amerika se dugo di\u010dila svojim „fer" društvom, gde svako ima mogu\u0107nost da napreduje, ali statistika nam govori nešto drugo: šanse za siromašnog gra\u0111anina, ili \u010dak pripadnika srednje klase, da napreduje do vrha, manje su nego u mnogim evropskim zemljama. Sve je protiv njega. Upravo je ovo ose\u0107anje, da je sistem nepravedan, dovelo do nemira na Bliskom istoku: poskupljenje hrane i hroni\u010dna nezaposlenost mladih samo su potpalile vatru. Pošto je u Americi stopa nezaposlenosti mladih sada oko 20 posto (a u nekim mestima, i nekim sociodemografskim grupama, dvostruko toliko); pošto svaki šesti Amerikanac koji ho\u0107e redovan posao ne mo\u017ee da ga dobije; pošto svaki sedmi Amerikanac koristi markice za hranu (a otprilike isto toliko smatra da je „hrana neizvesna") – imaju\u0107i sve to u vidu, jasno je da neko spre\u010dava „kapanje" od jednog procenta na sve ostale. Sve ovo stvara predvidljivi efekat otu\u0111enja – odziv najmla\u0111ih bira\u010da, onih od dvadeset do trideset godina, na prošlim izborima bio je 21 posto, otprilike kao i stopa nezaposlenosti.<\/p>\n

Poslednjih nedelja gledali smo kako milioni ljudi izlaze na ulice, protestuju\u0107i protiv politi\u010dke, ekonomske i društvene situacije u svojim potla\u010denim sredinama. Vlade su srušene u Egiptu i Tunisu. Demonstracije su izbile u Libiji, Jemenu i Bahreinu. Vladaju\u0107e porodice u drugim zemljama regiona nervozno vire kroz prozore svojih rashla\u0111enih vila – da li je i na njih došao red? U pravu su što brinu. Ovo su društva gde jedan majušni sloj – manje od 1 posto – kontroliše lavovski deo bogatstva; gde je bogatstvo glavna odrednica mo\u0107i; gde korupcija svake vrste predstavlja na\u010din \u017eivota; i gde najbogatiji \u010desto aktivno spre\u010davaju mere koje bi popravile uslove \u017eivota \u010ditavom stanovništvu. <\/p>\n

Dok posmatramo narodni gnev na ulicama, name\u0107e se jedno pitanje: kad \u0107e taj gnev do\u0107i do Amerike? U mnogim va\u017enim aspektima, naša zemlja li\u010di na ove daleke, nemirne dr\u017eave.<\/p>\n

Aleksis de Tokvil je jednom opisao nešto što je smatrao glavnim delom genijalne osobenosti ameri\u010dkog društva – a to je nazvao „ispravno shva\u0107eni li\u010dni interes". Prve dve re\u010di su klju\u010dne. Svako ima neki li\u010dni interes u naju\u017eem smislu: ho\u0107u ono što mi odgovara, i to odmah! Me\u0111utim „pravilno shva\u0107eni" li\u010dni interes je nešto drugo. Voditi ra\u010duna o interesu svih ostalih – drugim re\u010dima, o zajedni\u010dkom dobru – zapravo je preduslov za li\u010dnu dobrobit. Tokvil nije govorio da je takav stav idealisti\u010dki ili plemenit – u stvari, tvrdio je sasvim suprotno. To je bio pokazatelj ameri\u010dkog pragmatizma. Ovi promu\u0107urni Amerikanci shvatili su jednu suštinsku \u010dinjenicu: kad vodiš ra\u010duna o drugome, to nije samo dobro za dušu – to je dobro za posao.<\/p>\n

Najbogatiji procenat ima najbolje ku\u0107e, najbolje obrazovanje, najbolje lekare i najbolji stil \u017eivota, ali izgleda da jednu stvar novac ne mo\u017ee da kupi: razumevanje da njihova sudbina zavisi i od toga kako \u017eivi ostalih 99 posto. Istorija nas u\u010di da najbogatiji procenat to na kraju shvati. Ali prekasno.<\/p>\n

Peš\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Što je jedno društvo podeljenije, utoliko se bogati te\u017ee odlu\u010duju na ulaganje u zajedni\u010dke potrebe. Bogati ne moraju da se oslanjaju na dr\u017eavu da im obezbedi parkove, ili obrazovanje, ili zdravstvenu negu, ili li\u010dnu bezbednost – sve ovo mogu i sami da kupe  <\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47703","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47703","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47703"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47703\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47703"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47703"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47703"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}