Kada simboli jednom padnu svako ih \u017eigoše kada se osvr\u0107e. Ali svako, tako\u0111e, \u017eeli i da sa\u010duva vlastiti interes u novim strukturama koje nastaju.<\/p>\n
Pi\u0161e: Imanuel Volerstin<\/strong><\/em><\/p>\n Pre više od pedeset godina, 3. februara 1960, Harold Makmilan, tadašnji premijer Velike Britanije, konzervativac, obratio se ju\u017enoafri\u010dkom parlamentu, pod upravom partije koja je stvorila aparthejd kao osnov svoje vladavine. Izgovorio je tada nešto što \u0107e biti nazvano govorom »vetra promene«. Vredi se setiti njegovih re\u010di:<\/p>\n »Vetar promene duva ovim kontinentom i, svidelo nam se to ili ne, porast nacionalne svesti je politi\u010dka \u010dinjenica. Mi svi to moramo da prihvatimo kao politi\u010dku \u010dinjenicu, a naša nacionalna politika mora da je uzme u obzir«.<\/p>\n Hendrik Virvord, premijer Ju\u017ene Afrike, ovaj govor nije smatrao vrednim i odbacio je i njegove premise i njegov savet. Godina 1960. nazvana je godinom Afrike, jer je te godine 16 kolonija promenilo status i postale su nezavisne dr\u017eave. Govor Makmilana obra\u0107ao se onima iz dr\u017eava u ju\u017enom delu kontinenta, u kojima su \u017eivele zna\u010dajne grupe belih naseljenika (sa \u010destim velikim rudnim blagom) koji su se opirali ideji univerzalnog prava glasa, po kojoj bi crni Afrikanci predstavljali preovla\u0111uju\u0107u ve\u0107inu glasa\u010da.<\/p>\n Teško da je Makmilan bio radikalan. On je iznosio svoje razmišljanje zapadnoj strani u hladnom ratu s ciljem da se pobede azijski i afri\u010dki narodi. Njegov govor bio je zna\u010dajan po tome što je signalizirao liderima Velike Britanije (pa, prema tome, i liderima SAD) da vide bela\u010dku glasa\u010dku dominaciju u Ju\u017enoj Africi kao presudan uzrok koji mo\u017ee usporavati i ko\u010diti Zapad u njegovim ciljevima. Vetar je nastavio da duva i u afri\u010dkim zemljama, jednoj za drugom, afri\u010dka ve\u0107ina je pobe\u0111ivala u svoju korist, sve dok 1994. i sama Ju\u017ena Afrika nije stekla univerzalno pravo glasa i izabrala Nelsona Mendelu za predsednika. U tom procesu, me\u0111utim, ekonomski interesi Velike Britanije i SAD bili su nekako sa\u010duvani.<\/p>\n Postoje dve lekcije koje iz ovoga treba izvu\u0107i. Jedna je da su vetrovi promene vrlo jaki i verovatno im je nemogu\u0107e odoleti. Druga je da kada jednom vetrovi oduvaju simbole tiranije nije sigurno šta \u0107e uslediti. Kada simboli jednom padnu svako ih \u017eigoše kada se osvr\u0107e. Ali svako, tako\u0111e, \u017eeli i da sa\u010duva vlastiti interes u novim strukturama koje nastaju.<\/p>\n Druga arapska pobuna, koja je po\u010dela u Tunisu i Egiptu, sada guta sve više i više zemalja i, nema sumnje, novi simboli tiranije \u0107e pasti ili \u0107e dopustiti ve\u0107e modifikacije svojih unutrašnjih dr\u017eavnih struktura. Ali, ko \u0107e biti na vlasti? U Tunisu i Egiptu vidimo situaciju u kojoj su novi premijeri li\u010dnosti koje su bile klju\u010dne figure u prethodnom re\u017eimu. A izgleda da su i armije obe zemlje govorile i nagovarale da se prekine sa protestima. U obe zemlje vidimo i povratnike iz egzila koji preuzimaju polo\u017eaje i tra\u017ee da se nastave, \u010dak i prošire veze upravo sa zemljama u zapadnoj Evropi i severnoj Americi koje su podupirale prethodne re\u017eime.<\/p>\n Usred Francuske revolucije Danton je savetovao »Hrabrost, više hrabrosti, uvek hrabrost«. Mo\u017eda je to dobar savet, ali je Danton ubrzo posle toga giljotiniran. A oni koji su ga giljotinirali tako\u0111e su giljotinirani. Posle toga imali smo Napoleona, zatim restauraciju, pa 1848, a potom Parisku komunu. Godine 1989, na dvestagodišnjicu, virtualno je svako govorio u korist Francuske revolucije, ali bi neko trebalo da se upita da li je trojstvo Francuske revolucije – sloboda, jednakost i bratstvo – doista ostvareno.<\/p>\n Nešto je danas druga\u010dije. Vetar promene sada duva širom sveta. Sada je epicentar u arapskom svetu, gde duva divlje i okrutno. Nema sumnje da geopolitika ovog regiona nikada više ne\u0107e biti kakva je bila. Klju\u010dna mesta, koja treba dr\u017eati na oku, su Saudijska Arabija i Palestina. Ako monarhija Saudijske Arabije do\u0111e pred ozbiljan izazov – a barem izgleda da je to mogu\u0107e – nijedan re\u017eim u arapskom svetu ne\u0107e biti siguran. A ako vetar promene ujedini dve glavne politi\u010dke snage Palestine, \u010dak i Izrael bi mogao da oseti da je nu\u017eno da se adaptira na novu realnost i da uzme u obzir palestinsku nacionalnu svest, svejedno da li mu se to dopada ili ne – da parafraziramo Harolda Makmilana.<\/p>\n Nepotrebno je re\u0107i da SAD i Zapadna Evropa \u010dine sve što im je u mo\u0107i da kanališu, ograni\u010de i preusmere vetar promene. Ali ni njihova sila nije ono što je bila. A vetar promene duva i u njihovim ku\u0107ama. Takvi su vetrovi. Njihovi pravci i sile nisu konstantni, te ni predvidivi. Ovaj put vetar je vrlo sna\u017ean. Mo\u017eda više nije tako lako kanalisati ga, ograni\u010diti i preusmeravati.<\/p>\n