Svako zajedništvo se do\u017eivljavalo kao demanti te zaokru\u017eene ideologije, pa su gotovo svi primeri saradnje izme\u0111u nekadašnjih jugoslovenskih naroda "ispali iz istorije"<\/p>\n
Pi\u0161e: Dubravka Stojanovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ud\u017ebenici istorije su u Srbiji, od po\u010detka ratova u bivšoj Jugoslaviji, menjani dva puta. Prvi put, u vreme Slobodana Miloševi\u0107a, 1993. godine, u jeku rata u Bosni i Hercegovini. Drugi put, posle pada Miloševi\u0107a sa vlasti 2000. godine, posle po\u010detka „demokratske tranzicije". U oba slu\u010daja motivi za promenu ud\u017ebenika bili su politi\u010dki. Prvi put, promena ud\u017ebenika bila je posledica potrebe da se istorija koja se dogodila prilagodi istoriji koja je u toku, da se ratovi koji su se upravo dešavali stave u istorijski kontekst koji je trebalo da bude neka vrsta opravdanja[1]. Drugi put, promena ud\u017ebenika bila je rezultat nesigurne potrage za novim, demokratskim identitetom, koji se tra\u017eio, pre svega, u potpunom raskidu sa svim prethodnim paradigmama koje su se vezivale za „nenarodni re\u017eim", pa samim tim, i za „staru istoriju". <\/p>\n U oba slu\u010daja promena ud\u017ebenika do\u017eivljavana je kao legitimacija novonastalih istorijskih prilika, kao odbrana principa na kojima se zasnivala aktuelna vlast. \u010cinjenica da je Srbija sada me\u0111u poslednjim zemljama u regionu koje još uvek imaju dr\u017eavni monopol nad izdavanjem ud\u017ebenika istorije, da još nisu uvedeni ravnopravni konkursi i mogu\u0107nost izbora me\u0111u više alternativnih u\u010dila, govori o tome da su i prethodna i nova vlast nastavi istorije dale dr\u017eavotvorni karakter. Upravo taj podatak analizi srpskih ud\u017ebenika daje poseban zna\u010daj. Oni su i u komunisti\u010dkom periodu, i pod Miloševi\u0107em, a i danas, izraz te\u017enji vladaju\u0107e elite da „kreira istoriju" u skladu sa svojim potrebama, da uobli\u010di istorijsko se\u0107anje i nacionalnu svest prema projektovanim nacionalnim ciljevima. Zbog toga ud\u017ebenici istorije ostaju jedan od najpouzdanijih istorijskih izvora za analizu vladaju\u0107ih politi\u010dkih koncepata u Srbiji.<\/p>\n Mnoge su istorijske situacije do\u017eivele dramati\u010dne reinterpretacije u „zvani\u010dnom vi\u0111enju istorije" koje se mo\u017ee pro\u010ditati u srpskim ud\u017ebenicima. Najve\u0107e izmene unete su u tuma\u010denje Drugog svetskog rata, \u010diji su akteri gotovo izmenili mesta, ali to \u0107e, nadam se biti tema nekog od selede\u0107ih zbornika. „1918", tako\u0111e je do\u017eivela klju\u010dne izmene, jer se odnos prema Jugoslaviji pokazuje kao lakmus papir za ideološke preokrete u Srbiji. Preko promena u tuma\u010denju zajedni\u010dke jugoslovenske dr\u017eave prelama se dramati\u010dna potraga srpske politi\u010dke i intelektualne elite za novim na\u010dinima samodefinisanja. Put koji je Srbija prošla u proteklih 15 godina od socijalisti\u010dke republike u okviru SFRJ, preko Savezne Republike Jugoslavije u kojoj se našla sa još jedinim preostalim saveznikom – Crnom Gorom, preko više nego konfederalne Dr\u017eavne zajednice Srbije i Crne Gore, do, od prole\u0107a 2006. godine, samostalne Republike Srbije, uticao je na promenu tuma\u010denja srpskih nacionalnih ciljeva tokom 20. veka. Kao prva \u017ertva tih promena palo je nekadašnje tuma\u010denje Jugoslavije. Nu\u017eno, posledi\u010dno, to je vodilo i u potpunu promenu odnosa prema Prvom svetskom ratu.<\/p>\n Budu\u0107i da je zadatak Miloševi\u0107evih ud\u017ebenika istorije bio da ratove devedesetih stave u odgovaraju\u0107i istorijski kontekst, jedan od najva\u017enijih ciljeva bio je prikazati istoriju jugoslovenskih naroda kao istoriju konflikta. Kao klju\u010dni sukob izabran je onaj izme\u0111u Srba i Hrvata, \u010diji je po\u010detak pa\u017eljivo datiran na 1525. godinu[2], iako nau\u010dna istoriografija ne poznaje tako utvr\u0111en terminus post quem. Prošlosti ta dva naroda prikazane su kao odvojene, pa bi slabije obavešten u\u010denik mo\u017ee lako pomisliti da se, osim u situacijama konflikta, ta dva naroda istorijski nisu ni susrela. U takvoj slici prošlosti sukob je pokazan kao neka vrsta prirodnog stanja, sudbine. Ukoliko su ud\u017ebenici socijalisti\u010dke Jugoslavije menjali prošlost tako što su \u017eeleli da poru\u010de da je naša zajedni\u010dka prošlost vodila u zajedni\u010dku sre\u0107nu budu\u0107nost, tako su ud\u017ebenici iz 90-ih imali zadatak da dovedu do suprotnog zaklju\u010dka: naše odvojene prošlosti trebalo je da nas odvedu našim sre\u0107nijim odvojenim budu\u0107nostima, a rat koji je bio u toku u vreme kad su ud\u017ebenici pisani, samim tim, trebalo je bude shva\u0107en kao sasvim prirodan i normalan, ponovo, sudbinski, razvoj doga\u0111aja[3]. <\/p>\n Svako zajedništvo se do\u017eivljavalo kao demanti te zaokru\u017eene ideologije, pa su gotovo svi primeri saradnje izme\u0111u nekadašnjih jugoslovenskih naroda „ispali iz istorije". Jugoslovenstvo je moralo biti prikazano kao nešto što „sa nama" nema skoro nikakve veze, pa je zato bilo neophodno napisati slede\u0107u re\u010denicu u ud\u017ebeniku za 8. razred, iz 1993. godine: „Ideja jugoslovenstva nije bila po\u010detkom 20. veka raširena u Srbiji jer su pobedama u Prvom i Drugom srpskom ustanku stvoreni uslovi za samostalni, politi\u010dki i kulturni razvoj"[4]. To izbacivanje onoga što je u istoriji postalo nepodobno zna\u010dilo je falsifikovanje sopstvene prošlosti. Tom jednom re\u010denicom izba\u010deni su iz srpske istorije svi oni koji bili nosioci integrativnih ideja – od Dositeja Obradovi\u0107a, preko liberala, socijalista, radikala, na kraju i konzervativaca koji su listom, i bez izuzetka, prihvatili ideju jugoslovenstva tokom poslednje decenije 19. veka. U ina\u010de dezorijentisanoj srpskoj javnosti, prikazivanje nastanka Jugoslavije kao ploda slu\u010dajnosti i tu\u0111ih odluka, mo\u017ee imati trajne posledice i Srbiju dodatno udaljiti od mogu\u0107nosti da se racionalno suo\u010di sa svojom novijom istorijom, pa i uzrocima sopstvenog svakovrsnog sloma koji je nastupio krajem 20. veka.<\/p>\n Ipak, bez obzira na to što je stvaranje Jugoslavije 1918. godine u ud\u017ebeniku iz 1993. godine ostalo bez svog istorijskog i idejnog konteksta iz kojeg je proisteklo, tuma\u010denje samog Prvog svetskog rata i toka nastanka Jugoslavije nije bilo bitno izmenjeno. Ambivalentna Miloševi\u0107eva propaganda koja je lavirala izme\u0111u tuma\u010denja vladaju\u0107e politike devedesetih kao odbrane Jugoslavije, s jedne strane, i borbe za dr\u017eavu u kojoj \u0107e „\u017eiveti svi Srbi", s druge strane, nije dozvoljavala potpuno odricanje od ideala jugoslovenstva, pa je i u ud\u017ebenicima zadr\u017eano staro tuma\u010denje nastanka Jugoslavije sa pozitivnim predznakom. <\/p>\n Ud\u017ebenici nastali posle Miloševi\u0107evog pada 2000. godine uneli su ve\u0107e promene u tuma\u010denje Prvog svetskog rata i stvaranje Jugoslavije. Prvo, ta dva istorijska doga\u0111aja su u ud\u017ebeniku za 4. razred gimnazije[5] fizi\u010dki sasvim odvojena. \u010citav kompleks pitanja od Niške deklaracije do proglašenja ujedinjenja 1. decembra 1918. godine svoje mesto u ud\u017ebeniku našao je posle svih lekcija u kojima je opisana me\u0111uratna istorija sveta, uklju\u010duju\u0107i Balkanski pakt iz 1937. godine, pakt Ribentrop-Molotov ili, recimo, apstraktnu umetnost. Time je tekst o nastanku Jugoslavije povezan sa lekcijama o istoriji Kraljevine Jugoslavije, ali potpuno izdvojen iz konteksta Prvog svetskog rata. Postavlja se pitanje opravdanja takvog postupka, jer \u0107e on sasvim sigurno imati loše didakti\u010dke posledice. Postoji mogu\u0107nost da je to ura\u0111eno da bi se ratne pobede srpske vojske koje su opisne pateti\u010dnim, mitotvornim jezikom, odvojile od njihovog, po sudu današnje srpske elite, nepovoljnog rezultata – stvaranja zajedni\u010dke jugoslovenske dr\u017eave. <\/p>\n U novijem ud\u017ebeniku za osmi razred osnovne škole[6], objavljenom 2005. godine, otišlo se korak dalje. Tuma\u010denje ujedinjenja koje u toj knjizi mo\u017eemo na\u0107i svedeno je na one ideje i retoriku koju \u010dak ni srpska elita koja je u\u010destvovala u stvaranju Jugoslavije, uprkos brojnim optu\u017ebama za hegemonizam, nikada nije eksplicite formulisala, a koje srpska istoriografija, posebno ona kriti\u010dka, nikada nije ostavila kao jedino vi\u0111enje Jugoslavije u onovremenoj Srbiji. Drugim re\u010dima, autori današnjih ud\u017ebenika su napisali program srpskog hegemonizma i unitarizma otvorenije i ogoljenije nego što se on ikada našao u bilo kom istorijskom dokumentu ili što je on ikada igde izgovoren. Termini i na\u010din mišljenja o prvoj jugoslovenskoj dr\u017eavi i njenom nastanku kao da su preuzeti iz redova radikalnih kriti\u010dara srpske vladaju\u0107e elite, s tim što je to sad prihva\u0107eno sa pozitivnim predznakom, kao opis stvarnog stanja. Zanemareni su i nalazi novije srpske istoriografije koja pokazuje da su politika vladaju\u0107e Radikalne stranke i njeno unitarno razumevanje zajedni\u010dke dr\u017eave bili odbacivani od svih drugih stranaka i intelektualaca i \u017eestoko kritikovani, ništa manje nego što je to \u010dinila, recimo HSS. Projekat potpune srpske hegemonije i pot\u010dinjavanja svih drugih naroda sada je, u ud\u017ebeniku istorije, dobio svoj prvi konzistenti i dosledni program.<\/p>\n Mo\u017eemo po\u010deti analizu od toga da se nekadašanje ujedinjenje sada u ud\u017ebeniku naziva „pripajanje ju\u017enoslovenskih krajeva Austro-Ugarske srpskoj dr\u017eavi". Dalje se ka\u017ee da se kod „politi\u010dara u Srbiji pod „ujedinjenjem" na prvom mestu podrazumevalo ujedinjenje svih Srba". Jugoslovenstvo je u ud\u017ebeniku otvoreno prikazano kao maska za velikosrpstvo, iako u deceniji pred Prvi svetski rat ono to nije bilo, ili bar o tome nema pisanih istorijskih izvora. Tako je zajedni\u010dka dr\u017eava u današnjim ud\u017ebenicima ovako objašnjena: „Smatralo se da je jedina mogu\u0107nost da se srpsko nacionalno pitanje reši u celosti – jugoslovenski program. Naime, budu\u0107a velika dr\u017eava bila bi dr\u017eava srpskog naroda (podvukla D.S) u kojoj bi on zajedni\u010dki \u017eiveo sa Hrvatima i Slovencima"[7].<\/p>\n Iz daljeg teksta ud\u017ebenika, me\u0111utim, jasno je da \u010dak ni ovaj koncept srpske Jugoslavije zasnovan na tvrdom hegemonizmu, nije koncept koji bi zadovoljio autore ud\u017ebenika. Iako im to nije posao, oni se i u osnovnoškolskom i u srednješkolskom ud\u017ebeniku otvoreno stavljaju na stranu jednog drugog rešenja, rešenja koje odgovara konceptu Velike Srbije. Radi istorijskog utemeljenja svog gledišta autori su u tekst ud\u017ebenika uneli jedan mit – mit o tome da je tajnim Londonskim ugovorom izme\u0111u sila Antante i Italije iz aprila 1915. godine Srbiji nu\u0111ena tzv. Velika Srbija koja bi, po tom mitu, trebalo da iza\u0111e na Jadransko more ju\u017eno od Zadra. Iako toga u Londonskom ugovoru nema, taj mit povremeno se navodi u javnosti, naj\u010deš\u0107e kao narativ o propuštenoj šansi. Iako se ta interpretacija ne mo\u017ee na\u0107i ni u jednoj istoriografskoj studiji, ona je, uz nedvosmisleno prihvatanje i odobravanje od strane autora, ušla u tekst ud\u017ebenika. U ud\u017ebeniku za 4. gimnazije piše: „U drugoj godini svetskog sukoba ukazala se mogu\u0107nost ostvarenja srpskog ujedinjenja, formiranjem Velike Srbije, što se dovodi u vezu sa Londonskom ugovorom (….) Saveznici su nudili Srbiji Bosnu i Hercegovinu, Slavoniju, Srem, Ba\u010dku, Ju\u017enu Dalmaciju i severnu Albaniju"[8]. Posle kritika u javnosti, ocrtavanje Velike Srbije koja se u Londonskom ugovoru ni ne pominje, u novom u\u017ebeniku za 8. razred je ispušteno, ali se, ipak, sa \u017ealjenjem, konstatuje: „Iako je Londonski ugovor predstavljao opasnost za jugoslovenski program, nudio je dobro rešenje za srpsko pitanje"[9](podvukla D.S), iako, ponavljam, u tom dokumentu nema pomena o srpskom pitanju, niti je ono bilo na dnevnom redu savezni\u010dkih pregovora 1915. godine.<\/p>\n Od posebnog zna\u010daja za reinterpretaciju jugoslovenske dr\u017eave jeste poslednji pasus te lekcije koji nosi naziv „Srbija u Jugoslaviji". U tom pasusu se prvo pojavljuje mit koji je veoma \u010desto bio upotrebljavan u osamdesetim godinama, po kom je Srbija „omogu\u0107ila ostalim jugoslovenskim narodima da, formiranjem jugoslovenske dr\u017eave, napuste stranu pora\u017eenih i da se priklju\u010de pobednicima"[10]. Taj mit bio je izuzetno popularan pred raspad zajedni\u010dke dr\u017eave, jer je on govorio o veli\u010dini srpske \u017ertve za druge narode, \u017ertve koja im je \u010dak omogu\u0107ila i „moralno istorijsko iskupljenje". Te zasluge je trebalo, pretpostavlja se, da daju Srbiji odrešene ruke da jugoslovensku krizu osamdesetih reši u svoju korist, tako što bi narodima kojima je toliko u\u010dinila sada uskratila svoju blagonaklonost.<\/p>\n U daljem tekstu, ta se \u017ertva nedvosmisleno podvla\u010di: „Srbija je u novu dr\u017eavu ulo\u017eila sopstvenu dr\u017eavnost, tradiciju, za nju \u017ertvovala tre\u0107inu stanovništva (iako najpesimisti\u010dniji pokazatelji govore o \u010detvrtini stanovništva – prim. D.S), definisala i dipolomatski iznela jugoslovenski program i vojskom, na kraju rata, sa\u010duvala jugoslovenski prostor od komadanja". I, na kraju, ponovo, još jednom, potvrda projekta srpske Jugoslavije i izneveravanje istorijske \u010dinjenice da je u Srbiji ideje jugoslovenstva i iskrenog zajedništva zaista bilo: „U Srbiji, ujedinjenje je do\u017eivljeno kao istorijski i dugo o\u010dekivani \u010din, jer je najzad okupio skoro sve Srbe pod jedan dr\u017eavni krov."[11] (podvu\u010deno u originalu)<\/p>\n I u ud\u017ebeniku za 8. i u onom za 3. gimnazije isti\u010de se da je Jugoslavija 1918. godine nastala kao „ustavna demokratska i parlamentarna monarhija" i ne ulazi se u probleme njenog unutrašnjeg ure\u0111enja, ni u masovne otpore unitarizmu i centralizmu. U pitanjma koja se nalaze uz lekciju u 8. razredu u\u010denici se dovode i u priliku da postanu sudije prošlosti pa im se nudi ideja da se „razvije diskusija u razredu o eventualnm propustima i prednostima proglašenja nove zajedni\u010dke dr\u017eave za srpski narod", kao što im se postavlja i sugestivno pitanje: „Da li je ujedinjenje izvedeno kao potpuno zreo istorijski proces?"[12] Takav odnos prema nastanku Jugoslavije unosi\u0107e duboku konfuziju u razumevanje \u010ditavog 20. veka u Srbiji i uklopi\u0107e se u mnogo puta pominjan mit o „izgubljenom 20. veku", \u010diji je cilj da se poka\u017ee kako je srpski narod, zbog Jugoslavije i komunizma, koji su mu, po narativu tog mita, bili nametnuti, propustio poslednji vek. Pored toga što je poni\u017eavaju\u0107e za jedan narod tvrditi da nije razumeo \u010ditav jedan vek u kome je \u017eiveo, ta potreba da se sudi istoriji s kojom se pojedini autori ne sla\u017eu, deo je autoritarnog na\u010dina mišljenja koji odbacuje svaku pluralnost, a sebi daje pravo da naknadno sudi istorijskim akterima. Iako \u0107e ova mitologizacija prošlosti dodatno udaljiti Srbiju od sposobnosti da razume svoje mesto i da se racionalno suo\u010di sa nedavnom prološ\u0107u, na jedan paradokasalan na\u010din, obrnut od intencije autora, ovde izneto tuma\u010denje nastanka Jugoslavije, mo\u017ee jasno ukazati razloge raspada zajedni\u010dke dr\u017eave. Ona se i jeste raspala u trenutku kad je varijanta srpske Jugoslavije u Srbiji prevladala druge opcije. <\/p>\n Ostaje problem da ud\u017ebenici nisu mesto za iznošenje današnjih politi\u010dkih programa ili politi\u010dkih koncepcija svojih autora, niti bi trebalo da budu mesto zloupotrebe prošlosti radi reformulisanja budu\u0107nosti. Iako na nenameran na\u010din otkriva uzroke raspada Jugoslavije, ovo tuma\u010denje dodatno udaljava srpsku publiku od savladavanja prošlosti, jer umesto racionalizacije i znanja nudi novu ideologiju. To je ona ista ideologija koja je Srbiju i odvela u rat, \u010dime ud\u017ebenici istorije ostaju, i posle 90-ih, va\u017ean faktor u za\u010daranom krugu iz kojeg Srbija nije uspela da iza\u0111e.<\/p>\n