Mo\u017eda je preambiciozno o\u010dekivati konsenzus o našoj zajedni\u010dkoj skorijoj prošlosti. To se, naravno, ne odnosi na neki osnovni okvir podataka i faktografije, ali na akcente i interpretacije – da.<\/p>\n
Pi\u0161e: Muharem Bazdulj<\/strong><\/em><\/p>\n Mi, štokavski ju\u017eni Sloveni, imamo ve\u0107 nekog iskustva sa zajedni\u010dkim ud\u017ebenikom, zapravo zajedni\u010dkom zvani\u010dnom interpretacijom istorije, i trebalo bi znati da tako nešto nije nikakav garant društvenog konsenzusa o takozvanoj istorijskoj istini. U kontekstu socijalisti\u010dke Jugoslavije, u mnogim porodicama su o\u010dito postojale istorija koja se u\u010dila u školi i istorija koja se u\u010dila kod ku\u0107e, a jaz izme\u0111u te dve istorije se krajem prošlog veka iskazao u svoj svojoj širini.<\/p>\n Ne spore\u0107i da bi moglo biti dobro kad bi „Beograd, Zagreb i Sarajevo napisali zajedni\u010dki ud\u017ebenik istorije", \u017eelim ovde da ponudim lakši i jeftiniji, a potencijalno mo\u017eda i efektniji na\u010din da se postigne sli\u010dan cilj. Trebalo bi da beogradska deca nakon što pre\u0111u gradivo iz beogradskih ud\u017ebenika istorije, prou\u010de šta o tim istim doga\u0111ajima piše u zagreba\u010dkim i sarajevskim ud\u017ebenicima za isti uzrast. Isto, naravno, mutatis mutandis, vredi i za zagreba\u010dku i sarajevsku decu.<\/p>\n Ideja, zapravo, i nije bog zna kako originalna. Ona zapravo predstavlja tek varijaciju na ideju Bertranda Rasela o potrebi da, naprimer, engleska deca o Napoleonu u\u010de i iz francuskih izvora. Pozivaju\u0107i se na Rasela, odnosno na ideju o takvoj nastavi istorije, Danilo Kiš (u \u010casu anatomije) piše: „Uveren sam da bi ovakva nastava istorije imala dalekose\u017ene posledice i ovakva bi teorija istorijskog relativiteta imala zna\u010daj i reperkusije ne manje od onih što ih je imala Ajnštajnova teorija i da bi se rešili mnogi nesporazumi i otklonile mnoge tragi\u010dne zablude".<\/p>\n Svest o istorijskom relativitetu (odnosno o postojanju više interpretacija istih istorijskih doga\u0111aja) za budu\u0107e generacije bila bi dragocenija od postojanja zajedni\u010dkog ud\u017ebenika istorije. \u010cak i kad bi deca iz Srbije, Hrvatske te Bosne i Hercegovine u\u010dila istoriju iz jednog istog ud\u017ebenika, roditelji bi im kod ku\u0107e \u010desto pojasnili da se u tom ud\u017ebeniku naše \u017ertve umanjuju, a naši (navodni) zlo\u010dini preuveli\u010davaju.<\/p>\n Ne postoji dovoljno visoka instanca koja mo\u017ee garantovati da se odre\u0111ena interpretacija nekog istorijskog doga\u0111aja u jednom društvu nametne kao jedina mogu\u0107a i validna. Jedan skoro anegdotalan detalj iz nedavne prošlosti o tome mnogo govori. Naime, kad je Me\u0111unarodni sud pravde u Hagu doneo odluku po tu\u017ebi Bosne i Hercegovine protiv Srbije (kao pravne sledbenice nekadašnje dr\u017eavne zajednice Srbije i Crne Gore) za genocid, odnosno kad ta presuda nije bila u skladu sa onim šta se o\u010dekivalo u Sarajevu, \u010dlan Predsedništva BiH \u017deljko Komši\u0107 izjavio je da, parafraziram, on poštuje odluku suda, ali da on tako\u0111e zna kako \u0107e u svojoj ku\u0107i svojoj deci govoriti o onom šta se u ratu zapravo desilo.<\/p>\n Stvar je indikativnija zbog \u010dinjenice da je kao glavni motiv za odbijanje svake ideje o vansudskoj nagodbi povodom tu\u017ebe u javnosti u Sarajevu navo\u0111ena potreba za utvr\u0111ivanjem istorijske istine, s potenciranjem da je ona mnogo va\u017enija i od eventualne mogu\u0107nosti da Srbija Bosni i Hercegovini pla\u0107a ratnu odštetu. Kad presuda, me\u0111utim, nije bila onakva kakva se pri\u017eeljkivala, onda se i dotad unisona vera u visoki integritet suda poljuljala. (Sli\u010dno je, uostalom, bilo i u Srbiji, a sa istim sudom, nakon odluke o pitanju legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova.)<\/p>\n Šta, dakle, \u017eelim re\u0107i? Mo\u017eda je preambiciozno o\u010dekivati konsenzus o našoj zajedni\u010dkoj skorijoj prošlosti. To se, naravno, ne odnosi na neki osnovni okvir podataka i faktografije, ali na akcente i interpretacije – da. Va\u017eno je, me\u0111utim, da nove generacije u dr\u017eavama \u010diji su glavni gradovi Beograd, Zagreb i Sarajevo znaju da do\u017eivljaj rata i raspada Jugoslavije kakav je dominantan u njihovoj sredini nije takav u drugim sredinama, odnosno da sinovi i k\u0107eri, unuci i unuke pripadnika razli\u010ditih zara\u0107enih strana iz poslednje decenije dvadesetog veka u\u010de istoriju iz perspektive svih zara\u0107enih strana, svesni da nijedna istorija nije stoprocentno istinita, ali svesni tako\u0111e i opasnosti apstraktne ekvidistance, odnosno iluzije da su sve te istorije od stoprocentne istine podjednako udaljene.<\/p>\n Stoprocentna istorijska istina sli\u010dna je idealnim gasovima u smislu da u stvarnosti ne postoji. U vremenu kad su i istorijske interpretacije Drugog svetskog rata u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu, udaljenije nego ranije, mo\u017eda je, ponavljam, i preambiciozno o\u010dekivati zajedni\u010dku zvani\u010dnu istorijsku interpretaciju ratnog raspada Jugoslavije, ali bi barem trebalo biti mogu\u0107e i u tom smislu empatijski u\u0107i u tu\u0111e cipele.<\/p>\n