{"id":47689,"date":"2011-03-28T11:18:55","date_gmt":"2011-03-28T11:18:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47689"},"modified":"2011-03-28T11:18:55","modified_gmt":"2011-03-28T11:18:55","slug":"komandant-stane-i-deneral-draza","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/03\/28\/komandant-stane-i-deneral-draza\/","title":{"rendered":"Komandant Stane i \u0111eneral Dra\u017ea"},"content":{"rendered":"

Zašto je bilo potrebno da Vladimir Vladimirovi\u010d Putin, ne\u017enoš\u0107u d\u017eudiste, svojevremeno podseti Borisa Ljubov Tadi\u0107a na beogradske ulice koje su izgubile imena sovjetskih maršala u ratu protiv fašizma<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Nismo mi jedini kojima se od vremena kada smo prigrlili demokratiju doga\u0111a nalet kleronacionalisti\u010dke desnice, pa je na evropskom prostoru koji je bio me\u0111u lu\u010donošama borbe protiv najve\u0107eg zla savremene istorije ideja antifašizma u uzmicanju.<\/p>\n

Podsetio sam se prošle nedelje ove nama provokativno bliske teme.<\/p>\n

Prvo \u010ditaju\u0107i kako se sledbenici mladog dr\u017eavnog sekretara slavodobitno pribli\u017eavaju rodoslovskom cilju utvr\u0111ivanja svih prate\u0107ih detalja egzekucije Dra\u017ee Mihailovi\u0107a kako bi se kraljevom \u0111eneralštabnom generalu – koji je po\u010deo kao rodoljub a završio kao kvisling – podigao spomenik na lokaciji pogubljenja.<\/p>\n

Sve me podse\u0107a na vreme kada su u crkvu prerušeni Miloševi\u0107evi barjaktari srpskog nacionalizma unaokolo paradirali s moštima cara Lazara.<\/p>\n

Potom \u010ditam kako su Slovenci odlu\u010dili da na sopstveno izdanje kovanice od dva evra stave lik partizanskog komandanta Franca Rozmana Staneta povodom 100. godišnjice njegovog ro\u0111enja.<\/p>\n

Znam da se i po Sloveniji prekopavaju grobnice s kraja Drugog rata da bi se svedo\u010dilo o partizanskom zlo\u010dinu nad ustašama, domobranima, \u010detnicima, ljoti\u0107evcima ili nedi\u0107evcima koji su pokušali da izbegnu pravdi.<\/p>\n

Znam da su u Karlovcu, nehoti\u010dno uzimam primere, prošle godine dvojici mladih \u010dlanova nacionalisti\u010dke Hrvatske stranke prava zapretili da \u0107e ih izbaciti zato što su fašizam nazvali zlom a antifašizam pozitivnim evropskim nasle\u0111em.<\/p>\n

Znam i da se u Srbiji, zarad providno jeftinih koalicionih dogovora, anatemišu „partizansko-ustaški zlo\u010dini" i povla\u0111uje snagama koje i zapadna istoriografija svrstava i kvislinge, ne propuštaju\u0107i da spomene njihovu ulogu u bitkama na Neretvi i Sutjesci.<\/p>\n

Ispostavlja se da je prekopavanje jama napad na antifašizam, a ne na zlo\u010din komunista kada su presu\u0111ivali bez suda – mada bi nabrojane retko koji sud u ratnim vremenima poštedeo. Zato je sasvim druga stvar šta su pojedinci napravili u ime antifašizma.<\/p>\n

Otpora antifašizmu ima svuda oko nas, ali, sude\u0107i po primeru komandanta Staneta na evru, neko shvata da je antifašisti\u010dka prošlost spona sa zajednicom evropskih dr\u017eava kojima su ljudske slobode na vrhu društvene piramide. \u010cinjenica je istorije da je antifašizam pozitivno evropsko nasle\u0111e koga se niko normalan ne stidi ili njime kalkuliše.<\/p>\n

Rusi su zarad Velikog otad\u017ebinskog rata i Staljinu spremni da progledaju kroz prste. Francuzi su posebno ponosni na svoj Resistance koji im je osvetlao obraz u vremenima pronacisti\u010dkog Višijevog re\u017eima. I Poljaci pamte majora Henrika Dobr\u017eanskog \u010diji su partizani marta 1940. izveli prvi gerilski napad u okupiranoj Evropi.<\/p>\n

Španci više vole da im govore o gra\u0111anskom ratu i interbrigadama nego o vremenima kaudilja Fransiska Franka. Italijani, koji su fašizmu dali ime, radije \u0107e se danas setiti radni\u010dkog pokreta Arditidelpopolo nego Benita Musolinija.<\/p>\n

Iako ud\u017ebenici istorije bele\u017ee U\u017ei\u010dku republiku, prvi komad oslobo\u0111ene teritorije u porobljenoj Evropi 1941, nama sa antifašizmom ide nekako te\u017ee.<\/p>\n

Da bih izbegao subjektivnost, citiram Enciklopediju Britaniku. Ona valjda nije navija\u010dka:<\/p>\n

„Partizan, pripadnik gerilskih snaga koje je tokom Drugog svetskog rata Komunisti\u010dka partija predvodila u borbi protiv sila Osovine, njihovih jugoslovenskih saradnika i rivalske snage otpora, rojalisti\u010dkih \u010detnika".<\/p>\n

„\u010cetnik, pripadnik srpskih nacionalisti\u010dkih gerilskih snaga formiranih tokom Drugog svetskog rata zarad otpora invaziji Osovine i hrvatskih kolaboracionista, ali je prevashodno vodila gra\u0111anski rat protiv jugoslovenskih komunisti\u010dkih gerilaca, partizana".<\/p>\n

Britanci, narod koji se i danas di\u010di antifašizmom, prave razliku. Lako je njima, re\u0107i \u0107e neko, oni ne znaju kako je \u017eiveti u zemlji u kojoj Drugi svetski rat traje i šest decenija po njegovom završetku.<\/p>\n

Ovde je posle demokratskih promena nekako progurano izjedna\u010davanje partizana i \u010detnika. Pošto je postignut bolni konsenzus simetrije da su se i jedni i drugi borili protiv okupatora, da su obe strane po\u010dinile zlo\u010dine i da \u017ertve treba rehabilitovati, oplakati i hriš\u0107anski sahraniti, pomislio sam da smo završili s jednim poglavljem i da ga na dalju doradu prepuštamo istori\u010darima.<\/p>\n

Preostali Titovi saborci su, škrgu\u0107u\u0107i zubima, nevoljno prihvatili da ih postroje u kolonu sa \u010ci\u010dinim ravnogorcima, ali izgleda da se ovi potonji ne smiruju, pokušavaju\u0107i da posle šest i po decenija ostvare ono što nisu mogli u ratu – da pobede.<\/p>\n

Partizanska komponenta antifašizma je po\u010dela da bledi. Zato nemo posmatramo kako na naše o\u010di rastu mladi\u0107i koji se pozdravljaju sa SeigHeil!<\/p>\n

Zašto gra\u0111enje srpskog nacionalnog bi\u0107a tra\u017ei potpuni, rekao bih totalitarni, raskid s prošloš\u0107u koja se svodi na anatemisanje svih vrednosti Titovog vremena? Zašto pravljenje Novog \u010doveka tranzicije podrazumeva i raskid sa antifašizmom?<\/p>\n

Slovenci su i na ovu temu pokazali da su mudriji, ako ništa drugo manje ostraš\u0107eni. Spomenik Edvardu Kardelju nikad nije srušen, jedno vreme je samo njegova okolina u centru Ljubljane bila malo više pošumljena.<\/p>\n

Ulice sa imenom Tito, imenom po kome sve nas iz regiona i sada prepoznaje veliki deo sveta, sa\u010duvane su u Sarajevu i Skoplju.<\/p>\n

Iako su i u Hrvatskoj krenuli u iskopavanje Blajburga i kri\u017enog puta i zlo\u010desto prenebregavali da bez partizana nikada ne bi imali Istru, Rijeku i Zadar, ipak shvataju, zvani\u010dno, da se i danas u svetu ceni zaveštanje antifašizma.<\/p>\n

U Srbiji je svako pominjanje partizanske prošlosti ili otvoreno nepopularno, ili je identifikovano kao jugonostalgija – mada jugonostalgija nije antifašizam.<\/p>\n

Zbog ne\u010dije nesanice je, mic po mic, po\u010delo revidiranje istorije Drugog rata i antifašisti\u010dkog pokreta.<\/p>\n

Pošto ravnogorce niko nije zvao, dogurali smo dotle da Srbije nije bilo na moskovskoj proslavi 50. godišnjice svetske pobede nad fašizmom. Naši dr\u017eavnici propustili su i veliku komemoraciju u Aušvicu.<\/p>\n

Zašto je bilo potrebno da Vladimir Vladimirovi\u010d Putin, ne\u017enoš\u0107u d\u017eudiste, svojevremeno podseti Borisa Ljubov Tadi\u0107a na beogradske ulice koje su izgubile imena sovjetskih maršala u ratu protiv fašizma? O imenima naših narodnih heroja da ne govorim.<\/p>\n

Na osnovu onoga što se doga\u0111a po Srbiji i Hrvatskoj dolazim do tugaljivog zaklju\u010dka da je prekopavanje jama, i tamo i ovde, samo još jedan od pokušaja vlasti da – izjedna\u010davaju\u0107i fašizam i antifašizam – dobije izbore koji predstoje.<\/p>\n

Što je najbla\u017ee re\u010deno neodgovorno jer zaboravljaju da je pitanje fašizma i antifašizma mnogo va\u017enije od njihovih fotelja.<\/p>\n

Imam za kraj sasvim li\u010dan apel Draganu \u0110ilasu. Gradona\u010delni\u010de, vratite Beogradu Bulevar mira, valjda taj naziv ne raspiruje strasti. Dok god to ne u\u010dinite a bulevar zadr\u017ei sadašnje ime nekog princa Kara\u0111or\u0111evi\u0107a, ima\u0107ete probleme barem sa Obrenovi\u0107evima.<\/p>\n

Nije za d\u017eabe Srbija ostarela nacija. Zaboravlja šta je bilo ju\u010de, ali dobro pamti daleku prošlost. I zbog nje je spremna da ponovo ratuje.<\/p>\n

Politika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zašto je bilo potrebno da Vladimir Vladimirovi\u010d Putin, ne\u017enoš\u0107u d\u017eudiste, svojevremeno podseti Borisa Ljubov Tadi\u0107a na beogradske ulice koje su izgubile imena sovjetskih maršala u ratu protiv fašizma<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47689","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47689","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47689"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47689\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47689"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47689"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47689"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}