Oni kojima domovina dopušta da slobodno odlu\u010duju o odla\u017eenju i vra\u0107anju, ne bi trebalo da troše izreku JEZIK JE MOJA DOMOVINA.<\/p>\n
Pi\u0161e: Herta Miler<\/strong><\/em><\/p>\n U dijalektu koji se govori u švapskom selu u Banatu, gde sam odrasla, govorilo se: vetar IDE. Na pravilnom nema\u010dkom, kakav se govorio u školi, govorilo se: vetar DUVA. A meni, sedmogodišnjoj devoj\u010dici, to je zvu\u010dalo kao da bi vetar da sebi nanese bol. Na rumunskom, koji sam tada po\u010dinjala da u\u010dim u školi, ka\u017ee se: vetar UDARA, vintul bate. To mi je tada zvu\u010dalo kao da vetar \u017eeli da nanosi bol drugima. Kao sa duvanjem, iste su razlike i kod prestanka vetra. Na nema\u010dkom se ka\u017ee: vetar se SMIRIO. Na rumunskom, me\u0111utim: vetar je STAO, vintul a stat. Ovaj primer sa vetrom odra\u017eava samo jednu od trajnih razlika koje postoje u opisivanju istih \u010dinjenica na razli\u010ditim jezicima. Svaka re\u010denica izra\u017eava pogled na stvari oblikovan kroz one koji ga govore – tako i nikako druga\u010dije. Svaki jezik vidi svet na drugi na\u010din grade\u0107i svoj re\u010dnik kroz taj druga\u010diji pogled. Te razlike pro\u017eimaju \u010dak i mre\u017ee njihovih gramatika. Iz re\u010di svakog jezika gledaju nas neke druge o\u010di.<\/p>\n Ljiljan, crin, na rumunskom je muškog roda. Sigurno je da TAJ ljiljan nekima izgleda druga\u010dije nego TA ljiljan. U nema\u010dkom jeziku, dakle, imamo posla sa ljiljanom-damom, dok se u rumunskom radi o jednom gospodinu. Kada su nekome bliska oba ta pogleda, u glavi mu se zajedno njišu dama-ljiljan i gospodin ljiljan. Šta postaje od jednog ljiljana u dva paralelna jezika? Nos \u017eene, nepca muškarca. Miriše li on na dolaske i odlaske, ili ostanak? Dvoimeni ljiljan je u glavi uvek nemiran i zbog toga o sebi i svetu saopšava više nego ljiljan koji ima samo jedno ime.<\/p>\n Jedan te isti predmet se preobra\u017eava iz jezika u jezik. Pri tome je svejedno o kojim se jezicima radi. Ono što se vidi kroz maternji jezik nailazi na ono što strani jezik vidi na drugi na\u010din. Maternji jezik se ima skoro sasvim bez sopstvene volje. To je nešto uro\u0111eno, nešto što neprimetno nastaje. O njemu se prosu\u0111uje sa stanovišta kasnije nau\u010denih ili na drugi na\u010din iz njega proisteklih jezika. Odjednom iz ne\u010dega što se uzimalo zdravo za gotovo namiguje ono slu\u010dajno što re\u010di nose u sebi. Tako maternji jezik više nije jedino stanište predmeta, a re\u010di maternjeg jezika više nisu jedina mera stvari. Naravno, maternji jezik svakom pojedincu ostaje neprikosnoven. U celini uzev, njegovim merilima se veruje – \u010dak i kad ih relativizuje prizor koji nudi dodatni, nau\u010deni jezik. Pojedinac zna da su ta merila najpouzdanija i najneophodnija – \u010dak i kada su slu\u010dajna. Ona su govorniku na raspolaganju gratis, a nau\u010dena su bez njegove svesti o tom u\u010denju. Maternji jezik je trenutno i bezuslovno tu, kao sopstvena ko\u017ea. I isto kao ko\u017ea, on je ranjiv- ako ga drugi nipodaštavaju, ignorišu i \u010dak zabranjuju. Neko kao ja, koja sam sa zavi\u010dajnim dijalektom i slabašnim školskim znanjem knji\u017eevnog nema\u010dkog jezika ušla u govor rumunskog grada, suo\u010di se sa ozbiljnim teško\u0107ama. Tokom prve dve godine u gradu, \u010desto mi je bilo lakše da u nepoznatom kvartu na\u0111em tra\u017eenu ulicu nego u tamošnjem jeziku pravu re\u010d. Rumunski jezik se prema meni odnosio kao moj d\u017eeparac: nije bio dovoljan. Ono šta bih \u017eelela da ka\u017eem moralo se platiti odgovaraju\u0107im re\u010dima. Mnoge, me\u0111utim, nisam znala, a i one malobrojne koje su mi bile poznate nisu mi pravovremeno padale na pamet. Ali danas znam da mi je to oklevanje i odugovla\u010denje koje me je potiskivalo na ni\u017ei nivo razmišljanja, omogu\u0107ilo više vremena za divljenje preobra\u017eaju koji su stvari do\u017eivljavale prelaskom u rumunski jezik. Imala sam sre\u0107u da mi se to desilo. Druga\u010diji je pogled na lastavicu, koja je na rumunskom rîndunica, ptica koja SEDI U NIZU. Koliko je to sadr\u017eajnije nego nema\u010dka re\u010d SCHWALBE. Uz ime ptice saopštava se i da one, gusto pripijene jedna uz drugu, u crnom nizu sede na \u017eici. Svakog leta sam na selu gledala taj prizor, \u010dak i u vreme kada mi ta rumunska re\u010d još nije bila poznata. Bila sam oduševljena \u010dinjenicom da je lastavici dato tako lepo ime. I sve \u010deš\u0107e sam se suo\u010davala sa re\u010dima koje su na rumunskom zvu\u010dale senzualnije, na na\u010din koji je meni bio primereniji, nego njihovi ekvivalenti u mom maternjem jeziku. Taj raskorak u preobra\u017eaju zna\u010denja više nisam htela da ignorišem. Ni u govoru, ni u pisanju. U mojim knjigama nije ispisana još nijedna re\u010d na rumunskom. Ali samo po sebi se razume da rumunski u\u010destvuje u mom pisanju, jer je urastao u moj pogled na svet.<\/p>\n Maternjem jeziku ne pada teško kada u optici drugih jezika njegove slu\u010dajnosti postanu vidljive. Naprotiv, izlaganje sopstvenog jezika pogledima drugog vodi ka jednom sasvim prihvatljivom odnosu, ka ljubavi lišenoj stega. Ja svoj maternji jezik nikada nisam volela zato što je bolji, nego zato što mi je najbli\u017ei.<\/p>\n Instinktivno poverenje u maternji jezik mo\u017ee, me\u0111utim, biti poljuljano. Nakon masovnog uništenja Jevreja u nacionalsocijalizmu, Paul Celan je morao da se pomiri sa \u010dinjenicom da je nema\u010dki, njegov maternji jezik, jezik ubica njegove majke. Našavši se na toj ledenoj vetrometini, me\u0111utim, on ga se nije mogao odre\u0107i. Jer taj jezik je bio ukorenjen ve\u0107 u prvoj re\u010di koju je izgovorio kada je u\u010dio da govori. On je Celanu, kao prvi, bio najbli\u017ei i to je morao i ostati. \u010cak i kada mu je smrdeo na dimnjake koncentracionih logora, Celan je taj jezik morao smatrati intimno svojim, iako je odrastao u okru\u017eenju u kojem su se govorili jidiš, rumunski i ruski, a francuski mu je postao jezik svakodnevnog \u017eivota. Sasvim je suprotan primer \u017dor\u017ea-Artura Goldšmita. Decenijama nakon masovnog uništenja Jevreja on je pisao na francuskom, odbijaju\u0107i da se slu\u017ei nema\u010dkim. Ali nije ga zaboravio. I njegove poslednje, na nema\u010dkom napisane knjige virtuozne su, u toj meri da ve\u0107ini knjiga napisanih u Nema\u010dkoj ne preostaje ništa sem da tavore u njihovoj senci. Moglo bi se re\u0107i da je Goldšmitu maternji jezik dugi niz godina bio oduzet.<\/p>\n Mnogi nema\u010dki pisci uljuljkuju se u uverenju da maternji jezik mo\u017ee poslu\u017eiti kao zamena za sve drugo. Oni ka\u017eu: JEZIK JE MOJA DOMOVINA. Autori \u010dija je domovina bespogovorna i \u010dijem pribe\u017eištu u njoj ne preti nikakva \u017eivotna opasnost, iritiraju me takvim tvrdnjama. <\/p>\n Kada Nemac ka\u017ee JEZIK JE MOJA DOMOVINA, obavezuje se da stupi u vezu i sa onima koji su tu izreku skovali. A skovali su je emigranti koji su uspeli da umaknu Hitlerovim ubicama. Dovedena u vezu sa njima, izreka JEZIK JE MOJA DOMOVINA svodi se na puko samopotvr\u0111ivanje. Ona tada zna\u010di samo: „Još postojim". JEZIK JE MOJA DOMOVINA je emigrantima u bezizglednoj tu\u0111ini predstavljalo sopstvenim ustima izgovoreno insistiranje na svom postojanju. Oni kojima njihova domovina dopušta da slobodno odlu\u010duju o odla\u017eenju i vra\u0107anju ne bi trebalo da troše ovu izreku. Oni pod nogama imaju sigurno tle. Dolazi li iz njihovih usta, ta izreka obesmišljava tragiku onih koji su izbegli. Ona sugeriše da emigranti mogu da zaborave na upropaš\u0107ene \u017eivote, usamljenost i zauvek uništeno samorazumevanje, jer im maternji jezik – kao u lobanji prenosiva domovina – sve to nadokna\u0111uje. Ali ne radi se o tome da se sopstveni jezik mo\u017ee nositi sa sobom; on se mora nositi. Samo kada se umre, njega više nema tu – ali kakve to veze ima sa domovinom.<\/p>\n Dr\u017eim se jedne re\u010denice koju je napisao Horhe Semprun. U svojoj knjizi „Frederiko San\u010dez se oprašta", on njome sa\u017eima svoje iskustvo zatvorenika u koncentracionom logoru i u inostranstvo izbeglog emigranta tokom Frankove diktature: „NIJE JEZIK MOJA DOMOVINA, NEGO ONO ŠTO GOVORIM". Njemu je jasno koji minimum unutrašnje saglasnosti sa izgovorenim sadr\u017eajima je potreban da bi postojao ose\u0107aj pripadnosti. Kako je španski jezik njemu mogao biti domovina u Frankovoj Španiji? Sadr\u017eaji izre\u010deni na maternjem jeziku ugro\u017eavali su mu \u017eivot. Semprun uvidom da je „DOMOVINA ONO ŠTO GOVORIM" misli, umesto da se domovinom teši zato što je dospeo do najtragi\u010dnije ta\u010dke svoje egzistencije. Koliko je Iranaca samo zbog jedne jedine re\u010denice na persijskom ba\u010deno u tamnicu. I koliko je Kineza, Kubanaca, Severnokoreanaca, Ira\u010dana koji u svojim maternjim jezicima ni za trenutak ne vide svoj dom. Ili, da li je, na primer, jedan Saharov, zaklju\u010dan sa svojim ruskim jezikom u ku\u0107ni pritvor, mogao taj jezik smatrati svojom domovinom.<\/p>\n Kada u \u017eivotu više ništa ne ide kako treba, re\u010di se ruše. Uz to idu i diktature – desne i leve, ateisti\u010dke i bo\u017eanske – koje jezik stavljaju u svoju slu\u017ebu. U mojoj prvoj knjizi o detinjstvu u banatsko-švapskom selu, rumunski izdava\u010d je cenzuri podvrgao \u010dak i re\u010d KOFER. Ta re\u010d je smatrana provokativnom, jer je od iseljavanja pripadnika nema\u010dke manjine trebalo napraviti tabu. Ovom otima\u010dinom re\u010di zatvaraju se o\u010di i pokušava se poništiti jeziku imanentni razum. Propisani jezik tako postaje neprijateljski koliko i samo obeš\u010daš\u0107enje.<\/p>\n Sa propisanim jezikom svakodnevno sam se sretala još kao dete, u školi. S jedne strane, u vidu ponavljanja hvalospeva i ritualnih sve\u010danosti u \u010dast Partije i Otad\u017ebine, kao usred detinjstva usa\u0111enog uve\u017ebavanja bezuslovne poslušnosti, spre\u010davanje samostalnog mišljenja i gušenje svih drugih individualnih osobina. S druge strane, propisani jezik sam do\u017eivljavala i kao kod ku\u0107e dobijenu opomenu da u školi treba \u0107utati o svemu o \u010demu se pri\u010da kod ku\u0107e u porodici. Kod ku\u0107e se, me\u0111utim, nije pri\u010dalo mnogo – \u010dak ni ono najneophodnije. Verujem da seljaci pri\u010daju manje nego što je potrebno; njihov re\u010dnik je najsiromašniji od svih na koje sam do sada naišla. Snaga seljaka iz mog tadašnjeg okru\u017eenja po\u010divala je u velikom \u0107utanju; to \u0107utanje je bilo tako zatvoreno i neprobojno da više nije bilo ni upadljivo. To je bio na\u010din \u017eivota u koji se govor prosto nije uklapao.<\/p>\n Ta vrsta \u0107utanja nije pauza u sred pri\u010danja, nego nešto sasvim zasebno. Kod ku\u0107e, me\u0111u seljacima, upoznala sam na\u010din \u017eivota u kojem nije postojao obi\u010daj da se koriste re\u010di. Kada se nikada ne govori o sebi, ne govori se baš mnogo. Što je neko bio \u0107utljiviji, utoliko bi ja\u010de bilo njegovo prisustvo. Kao i svi drugi u ku\u0107i, i ja sam nau\u010dila da tuma\u010dim podrhtavanje nabora na licu, vratnih \u017eila, nozdrva ili usana, pokrete brade ili prstiju, umesto da \u010dekam da se izgovore re\u010di. Svi smo tako me\u0111u \u0107utljivima nau\u010dili da razaznajemo ko kakvo ose\u0107anje unosi sa sobom ulaze\u0107i u ku\u0107u. Slušali smo o\u010dima više nego ušima. Tako je nastala jedna prijatna te\u017eina, jedno rastegnuto optere\u0107enje koje je svako nosio u glavi. Ta te\u017eina se ne da iskazati re\u010dima, jer re\u010di ne ostaju. Odmah pošto se izgovore, jedva da je izgovaranje završeno, one su ve\u0107 zanemele. Mogu se izgovarati samo pojedina\u010dno, jedna za drugom. Svaka re\u010denica do\u0111e na red tek pošto je prethodna izre\u010dena. Ali kada se \u0107uti, sve dolazi odjednom – izru\u010di se sve ono što se dugo nije govorilo, \u010dak i ono što se nikada nije izgovorilo. To je jedno stabilno, u sebe zatvoreno stanje. A govor je kao zamršeni konac koji se kida i koji neprekidno treba iznova uvezivati.<\/p>\n Sa nema\u010dkog preveo Dušan Bogdanovi\u0107<\/p>\n Peš\u010danik.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Oni kojima domovina dopušta da slobodno odlu\u010duju o odla\u017eenju i vra\u0107anju, ne bi trebalo da troše izreku JEZIK JE MOJA DOMOVINA.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47687","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47687","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47687"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47687\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47687"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47687"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47687"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}