Veli\u010danstveni doga\u0111aji širom arapskog sveta s po\u010detka 2011, iako razli\u010diti i mnogostrani, mogu se razumeti kao jedna epizoda: kao najnovija faza svetskih demokratskih revolucija koje su preoblikovale svet od osamdesetih godina prošlog veka.<\/p>\n
Pi\u0161e: Open Democracy<\/strong><\/em><\/p>\n Proces koji je otpo\u010deo sredinom decembra 2010. u Tunisu, doveo je do svrgavanja predsednika mesec dana kasnije, i proizveo sli\u010dan rezultat u Egiptu nakon dve nedelje tamošnje masovne mobilizacije, proširivši se na istok u Jemen i na zapad u Maroko.<\/p>\n Istina, sasvim razli\u010dita iskustva arapskih zemalja – neprekidni nemiri u Libiji, protesti u Bahreinu, ustupci elita u Jordanu i Saudijskoj Arabiji – dokazuju da se procesi bitno razlikuju i da je kona\u010dan ishod u svakom pojedina\u010dnom slu\u010daju neizvestan. Previše je rano da se ka\u017ee da li \u0107e promene u Tunisu i Egiptu (i ishodi u drugim zemljama) dovesti do stvaranja prepoznatljivo demokratskih dr\u017eava, da i ne govorimo o njihovom potencijalnom regionalnom i globalnom uticaju.<\/p>\n Ali sve ove dr\u017eave objedinjava suprotstavljanje autoritarizmu i te\u017enja ka demokratskoj vladavini; a ose\u0107aj psihološkog prekida sa diktatorskom prošloš\u0107u je nesporan.<\/p>\n Masovni pokret u Egiptu – najve\u0107oj i najuticajnijoj dr\u017eavi Bliskog istoka – otvorio je prostor za politiku, tako da \u0107e se posledice osetiti daleko izvan regiona. Treba napomenuti i da autoritarni re\u017eimi od Teherana do Pekinga blokiraju pristup informacijama o egipatskoj i drugim dramama. Njihov strah svedo\u010di o dostignu\u0107ima ovog „arapskog bu\u0111enja", koliko god ta dostignu\u0107a u praksi bila provizorna.<\/p>\n Demokratija i revolucija<\/strong><\/p>\n Valja se prisetiti da je \u010dak i 1960. parlamentarna demokratija bila uglavnom ograni\u010dena na dr\u017eave severozapadne Evrope, severnu Ameriku i Australaziju – ali i neke zemlje na jugu globusa (Indiju, Šri Lanku i \u010cile, na primer).<\/p>\n Godine 1910, demokratija nije bila potpuno uspostavljena \u010dak ni u ovim zemljama – univerzalno pravo glasa za muškarce negde je bilo ograni\u010deno, a \u017eene su za svoje pravo glasa tek trebalo da se izbore (Novi Zeland i Australija su u tom pogledu prokr\u010dili put). Borba za demokratiju bila je usko povezana sa borbom za radni\u010dka prava, prava \u017eena i (u Indiji) borbom za dr\u017eavnu nezavisnost. Sada se ova teško ostvarena i u istorijskoj ravni nedavna dostignu\u0107a uzimaju zdravo za gotovo.<\/p>\n Štaviše, me\u0111uratni period je postavio velike prepreke za demokratiju, pošto je Evropa podlegla fašisti\u010dkom i staljinisti\u010dkom totalitarizmu: tek je pobeda saveznika u Drugom svetskom ratu ponovo „normalizovala" demokratiju u njenoj kolevci na severu. Ali hladnoratovska ukopavanja u rovove krajem \u010detrdesetih i tokom pedesetih pokazala su da su demokratski ishodi \u010deš\u0107e izuzetak nego pravilo.<\/p>\n U isto\u010dnoj Evropi, sovijetska vladavina je zatrla seme pluralizma koje je nakratko izniklo u (na primer) Poljskoj, Ma\u0111arskoj i \u010cehoslova\u010dkoj; u Africi, vojni re\u017eim je postao normalna pojava u mnogim postkolonijalnim nezavisnim dr\u017eavama; u Aziji, revolucije podignute kroz Mao Ce Tungovu „puš\u010danu cev" pretvorile su se u diktature; na Bliskom istoku, autoritatni re\u017eimi su uvo\u0111eni vojnim pu\u010devima, a monarhije su nau\u010dile da se oslanjaju na vojsku kako bi osigurale vlast. Svugde izvan sovjetske „interesne sfere", Sjedinjene Dr\u017eave su u diktaturskim re\u017eimima prepoznavale borce protiv komunizma.<\/p>\n Ako se osvrnemo na dalju istoriju evolucije demokratije, otkri\u0107emo da je savremeno revolucionarno iskustvo \u010desto osciliralo izme\u0111u demokratije i diktature. Francuska 1789, Rusija 1917, Iran 1979. – sve su ovo obele\u017eja na poznatom putokazu, gde su se spontani masovni pokreti, pokrenuti demokratskim impulsom, postepeno cepali, polarizovali i na kraju bivali ugušeni diktatorskim tendencijama.<\/p>\n Smer ovog kretanja je sistematizovan u govorima i tekstovima Staljina i Maoa (i naravno, „teoretizovan" od strane njihovih intelektualnih lakeja, u cilju obezbe\u0111ivanja šireg legitimiteta), do te mere da je sama ideja revolucije po\u010dela da podrazumeva prihvatanje nasilne i ugnjeta\u010dke vladavine.<\/p>\n Druga vrsta revolucije<\/strong><\/p>\n Pa ipak, paralelno sa hladnoratovskom pri\u010dom o politici supersila, utemeljena je i nova vrsta demokratske revolucije, koja je konstantno odbacivala model i iskušenja autoritarnog „preotimanja". Narodni ustanci u Isto\u010dnoj Nema\u010dkoj 1953. i u Ma\u0111arskoj i Poljskoj 1956, zahtevali su kraj diktature i uspostavljanje istinski slobodnog politi\u010dkog prostora. Godine 1968, reformski proces u \u010cehoslova\u010dkoj pretvorio se u sveopšti društveni pokret za promene.<\/p>\n Tako\u0111e 1968, studentski pokreti uveli su nove ideje participativne demokratije, preispituju\u0107i rigidne zapadne parlamentarne sisteme, kao i autoritarne re\u017eime. Protesti su te godine potresali \u010ditav hladnoratovski svet – od Vašingtona, preko Berlina i Pariza, do Kara\u010dija, Tokija i Meksika – a njihovi odjeci su se \u010duli bar do sredine sedamdesetih.<\/p>\n Ovi pokreti su uglavnom bili neuspešni u ostvarivanju klju\u010dnih politi\u010dkih promena. Na istoku, Crvena armija je bila glavni \u010duvar staljinisti\u010dkog poretka, a lokalni klijenti Moskve spremno su odr\u017eavali disciplinu; na zapadu, SAD su se oslanjale na niz vojno-autoritarnih vladara koji su opstruisali promene. <\/p>\n Izuzetak je predstavljala ju\u017ena Evropa, gde je – u Portugalu (nakon revolucije 1974.), Gr\u010dkoj (nakon vojne hunte 1967-74) i Španije (posle smrti Franciska Franka 1975.) – ponovo o\u017eivljena demokratija konsolidovana kroz integracije u evropske institucije.<\/p>\n 1989: globalno prestrojavanje po\u010dinje<\/strong><\/p>\n Iz globalne perspektive, 1989. predstavlja dvostruki fenomen: i paradigmati\u010dni primer „narodne vlasti" koja pokre\u0107e stalne politi\u010dke promene, i (u Kini) nasilnu potvrdu dikature. <\/p>\n U ovoj istorijskoj godini, splet sre\u0107nih me\u0111unarodnih okolnosti – demokratska konsolidacija i integracija zapadne Evrope, sovjetske reforme pod Mihailom Gorba\u010dovim (koji je nagovestio da više ne\u0107e upotrebljavati vojsku za zaustavljanje promena u moskovskoj interesnoj sferi) – omogu\u0107io je uspeh „baršunastih" revolucija.<\/p>\n S tim u vezi, treba ista\u0107i zna\u010daj „magnetne sile zapada" 1989, i \u010dinjenice da je ona „slabija i slo\u017eenija" u slu\u010daju Egipta. Ali odbacivanje sovjetske vladavine 1989. tako\u0111e je predstavljalo okida\u010d za demokratske pobune prve polovine devedesetih u klijentskim dr\u017eavama Amerike širom sveta – pre svega za uklanjanje dugogodišnjih autoritarnih re\u017eima u Ju\u017enoj Koreji, Ju\u017enoj Africi i Indoneziji.<\/p>\n „Arapska demokratska revolucija" se mo\u017ee posmatrati u tom svetlu, pa se tako mo\u017ee povezati sa širim tendencijama nakon 1989. Ali \u010dinjenica da ona toliko „kasni" name\u0107e pitanje zašto se, ako zanemarimo odre\u0111ene lokalne promene, svetski talas pobuna usporio.<\/p>\n Nakon 11. septembra: propali supstitucionalizam<\/strong><\/p>\n Odgovor na to pitanje je komplikovan, ali ima mnogo veze sa nerešenim sukobima na Bliskom istoku (do sada najve\u0107em izuzetku od demokratizacije) i odgovorom SAD na napade 11. septembra.<\/p>\n Efekat ameri\u010dkih ratova u Avganistanu i (još više) u Iraku, zaoštravanje napetosti izme\u0111u Vašingtona i Irana, i uloga Amerike u izraelsko-palestinskom sukobu – jeste to gušenje mogu\u0107nost demokratskih promena zbog strateških interesa glavnih igra\u010da. To je najo\u010diglednije u Libanu i Gazi, gde je kalkulacijama o mo\u0107i i interesu u odnosu na Hezbolah i Hamas data prednost nad podsticanjem makar i umerenog demokratskog progresa.<\/p>\n Istovremeno. 11. septembar je znatno oja\u010dao najekstremnije antidemokratske snage u arapskom i muslimanskom svetu. Mali ali zna\u010dajan deo mladih muslimana oduševljen je spektakularnim nasiljem Al Kaide, a dr\u017eave širom sveta pooštrile su mere bezbednosti na na\u010din koji ugro\u017eava ljudske slobode.<\/p>\n Invazija D\u017eord\u017ea W. Buša na Irak podstakla je takve tendencije. Ovaj napad je zamaskiran re\u010dnikom „promovisanja demokratije", što je u praksi zna\u010dilo da vojna snaga – a ne demokratsko organizovanje – predstavlja pravi na\u010din za „promenu re\u017eima". U suštini, to je bilo monumentalno podmetanje oru\u017eane sile namesto pravog demokratskog delovanja, \u010dime nije ostavljena mogu\u0107nost mirnog doprinosa samih Ira\u010dana. Umesto toga, invazija je bila pokreta\u010d krvavog, lokalno genocidnog rata izme\u0111u naoru\u017eanih ira\u010dkih frakcija, što je omelo demokratske promene, kako u širem regionu, tako i u samom Iraku.<\/p>\n Tek nakon Bušovog odlaska u istoriju i kada je „rat protiv terorizma" prestao da dominira (iako se još uvek vodi pod Barakom Obamom), ponovo se otvorila mogu\u0107nost prave demokratske promene, kako na Bliskom istoku tako i u zemljama relativno udaljenim od Bušovih katastrofa.<\/p>\n Obojene revolucije i kontradikcije<\/strong><\/p>\n Me\u0111utim, \u010dak i kad se uklone prepreke za demokratske revolucije, iz dvadesetogodišnjeg posthladnoratovskog iskustva vidimo da konsolidovanje demokratije, kada se ona jednom uspostavi, ume da bude vrlo komplikovano.<\/p>\n Demokratija je na zapadu u mnogim svojim aspektima nedovršena, ograni\u010dena i podlo\u017ena pritiscima korporativnih i drugih interesa. Primeri su brojni, od SAD, preko Britanije (\u010dija koaliciona vlada, nakon manje od godinu dana na vlasti, sada name\u0107e destruktivne mere za koje nije dobila mandat od gra\u0111ana) do Italije (\u010diji autoritarno-populisti\u010dki vladar Silvio Berluskoni predstavlja otelotvorenje opasnog sklopa medijske kontrole, politi\u010dke mo\u0107i i podrivanja zakona).<\/p>\n Me\u0111utim, u zemljama \u010dije je demokratsko iskustvo novijeg datuma, problemi konsolidacije su obi\u010dno ozbiljniji. Ove zemlje se suo\u010davaju s problemom odr\u017eavanja dinamike promena i stvaranja demokratskih institucija – posle odlaska starog vladara, u senci ostaju mnogi njegovi saveznici, uklju\u010duju\u0107i i vojsku. Zato su marksisti tra\u017eili formiranje revolucionarne avangarde, koju bi delom \u010dinila i radni\u010dka pešadija, da bi se oslabila vojska i omogu\u0107ilo osvajanje vlasti u ime naroda.<\/p>\n Takva avangarda više nije u modi u doba Facebooka, a njen istorijski u\u010dinak nije sjajan. Ali odsustvo neke takve dinami\u010dne i ujedinjuju\u0107e snage zna\u010di da je teško izbe\u0107i podele i gubljenje prvobitnog revolucionarnog poleta (što se desilo, na primer, u Gruziji 2003. i Ukrajini posle 2004.)<\/p>\n \u010cak i ako se uvede izborna demokratija, klju\u010dni problem je to što \u0107e vladari – bilo da se radi o starim vladarima pod novim, demokratskim obele\u017ejima, ili novim vladarima koje je izbacila ulica – i dalje pokušavati da se odr\u017ee na vlasti slu\u017ee\u0107i se autoritarnim sredstvima, uklju\u010duju\u0107i i izbornu kra\u0111u. Takve manipulacije se mogu videti \u010dak i u zapadnim zemljama – zloupotreba medija (opet Berluskoni) ili mahinacije u izbornom procesu (Florida, 2000. godine). Drugde se \u017eeljeni rezultat posti\u017ee zastrašivanjem, nasiljem i kontrolisanjem izbornog procesa i prebrojavanja glasova (kao što je nedavno bio slu\u010daj u Iranu i Obali slonova\u010de). Ovo drugo predstavlja novi standard u zemljama koje se demokratizuju.<\/p>\n I sama izborna kra\u0111a mo\u017ee da bude katalizator pobune: tako dobijamo „revolizbore" (kovanica Timotija Gartona Eša, kojom je opisao ono što se desilo kada je Miloševi\u0107 pokrao izbore u Srbiji 2000. godine).<\/p>\n Postoje i periodi\u010dne demokratske revolucije, kada novi vladari podlegnu korupciji i autoritarizmu (gruzijsko iskustvo, sa post-sovjetskim liderom Zvijadom Gamsahurdijom, koga je smenio Eduard Ševardnadze, koji je svrgnut u pobuni koja je dovela na vlast Mihaila Sakašvilija – mada se demokratski karakter nekih od tih re\u017eima mo\u017ee dovesti u pitanje).<\/p>\n Ako ovo zvu\u010di loše, ima i nešto gore. Proces demokratizacije pod vo\u0111stvom nacionalista u bivšim jugoslovenskim republikama doprineo je raspirivanju strahotnih genocidnih ratova devdesetih; Ujedinjene nacije su promovisale „podelu vlasti" i demokratizaciju u Ruandi, što je pospešilo genocid 1994; izbori su bili katalizator nasilja u Iraku; neregularni izbori u Keniji 2008. pokrenuli su talas genocidnog nasilja u kojem je više hiljada ljudi izgubilo \u017eivot, a stotine hiljada proterano. Zimbabve i (ponovo) Obala slonova\u010de jesu još neki od primera povezanosti izbora i nasilja. O\u010digledno je da demokratske promene predstavljaju vrlo rizi\u010dne poduhvate.<\/p>\n Nedovršen proces<\/strong><\/p>\n Dakle, svetsku demokratsku revoluciju \u010dekaju brojni problemi. Ona je tako\u0111e uveliko ograni\u010dena u geografskom smislu. Kina je najve\u0107e pitanje. Koliko \u0107e još Komunisti\u010dka partija Kine mo\u0107i da zadr\u017eava prave demokratske promene, i mo\u017ee li se zamisliti da ona nastavi da uvodi reforme a da ne izazove još ve\u0107e masovne akcije od one na trgu Tjenanmen 1989? Slu\u010daj Egipta nas u\u010di da je autoritarna vladavina prolazna, a imaju\u0107i u vidu duboke društvene tenzije i ekonomsku nejednakost u Kini, nova masovna pobuna je, u najmanju ruku, mogu\u0107a.<\/p>\n Ali revolucija je nedovršena u još jednom, zna\u010danijem smislu – u smislu njene kvalitativne dubine. Sloboda govora i fer izbori i dalje su nešto \u010demu veliki broj zemalja te\u017ei. Ali to je samo po\u010detak promene: zato što je za garantovanje demokratske odgovornosti potrebno nešto više i zato što velike nejednakosti u jednoj zemlji zahtevaju društvenu demokratiju, koja je uslov da politi\u010dka demokratija ostvari svoj puni potencijal.<\/p>\n Ali demokratska revolucija – što se mo\u017ee videti iz arapske pobune – istovremeno predstavlja i virus koji se širi iz dr\u017eave u dr\u017eavu, i postaje regionalan, pa \u010dak i globalan. Demokratske revolucije se sve \u010deš\u0107e odvijaju pod budnim okom svetskih medija, a sve je više gra\u0111ana koji imaju pristup informacijama o tome šta se dešava, u vreme dok se dešava. Kao i u Evropi 1989, bliskoisto\u010dni pokreti su u samoj svojoj suštini i nacionalni i internacionalni.<\/p>\n U ovom smislu, svetski trend (nacionalnih) demokratskih revolucija i promena tako\u0111e je deo jednog globalnog (kao i me\u0111unarodnog) trenda. Demokratizacija oslikava rastu\u0107u globalnu svest o me\u0111usobnoj zavisnosti i zajedni\u010dkim vrednostima. Ona postavlja veliki dvostruki izazov: konsolidaciju demokratije i prava širom sveta i stvaranje institucija koje mogu da stvore spojenu demokratiju na regionalnoj i globalnoj ravni. Ovo je zadatak za predstoje\u0107e decenije, i njega doga\u0111aji u Tunisu, Egiptu, Libiji i drugim zemljama postavljaju pred nas.<\/p>\n Martin Šo, opendemocracy.net<\/p>\n Peš\u010danik<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Veli\u010danstveni doga\u0111aji širom arapskog sveta s po\u010detka 2011, iako razli\u010diti i mnogostrani, mogu se razumeti kao jedna epizoda: kao najnovija faza svetskih demokratskih revolucija koje su preoblikovale svet od osamdesetih godina prošlog veka.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47675","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47675","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47675"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47675\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47675"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47675"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47675"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}