{"id":47672,"date":"2011-03-12T10:19:50","date_gmt":"2011-03-12T10:19:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47672"},"modified":"2011-03-12T10:19:50","modified_gmt":"2011-03-12T10:19:50","slug":"zoran-dindic-nacionalizam-i-patriotizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/03\/12\/zoran-dindic-nacionalizam-i-patriotizam\/","title":{"rendered":"Zoran \u0110in\u0111i\u0107: Nacionalizam i patriotizam"},"content":{"rendered":"

Izvodi iz predavanja studentima banjolu\u010dkog univerziteta na temu NACIONALIZAM I PATRIOTIZAM. Ovo je bilo poslednje obra\u0107anje studentima prof. dr Zorana Djindji\u0107a, odr\u017eano 21 februara 2003 u vije\u0107nici Banskog dvora za vrijeme njegove posjete Banjaluci.<\/em><\/p>\n

Ovo nije neko predavanje u nekom nau\u010dnom smislu, nije ni neki govor u tradicionalnom smislu nego je naprosto pokušaj da se jedna tema osvetli sa jedne mo\u017eda neobi\u010dne strane, da se ona dopuni nekim argumentima koji jesu \u010dinjeni\u010dno obrazlo\u017eeni, gde se mo\u017ee na\u0107i jedno takvo mesto kao što su ovi Banski Dvori u Banja Luci da se pokrene jedan mali proces razmišljanja koji mo\u017eda za nekog od vas donese i neki pomak u razumevanju ne\u010dega što je u vašim \u017eivotima bitno. <\/p>\n

Suština je svih organizovanih sistema, bilo da su pojedina\u010dna \u017eiva bi\u0107a bilo da su zajednice, bilo da su dr\u017eave ili društva, da se nalaze u nekom okru\u017eenju. To zna\u010di da izvan njega postoji nešto, i to što je izvan njega je njegovo okru\u017eenje koje na bitan na\u010din uti\u010de na sudbinu, na opstanak, na uspešnost ili neuspešnost tog organizma, tog bi\u0107a ili ve\u0107 o \u010demu se radi. Veoma je va\u017eno za taj organizam ili organizaciju da razume svoje okru\u017eenje, ako je mogu\u0107e da ustanovi neke pravilnosti u ponašanju tog svog ukru\u017eenja i da se prilagodi tome. Naravno postoje retki izuzeci kada je organizam u stanju da toliko uti\u010de na svoje okru\u017eenje da mu uopšte nije va\u017eno šta se u tom okru\u017eenju dešava jer ga on definiše. Npr. Amerika danas: jedan organizam koji smatra da uopšte nije bitno šta se doga\u0111a u svetu koji je prirodno okru\u017eenje te zemlje, nego smatra da je ta zamlja toliko mo\u0107na da mo\u017ee oblikovati i dizajnirati svoje vlastito okru\u017eenje. <\/p>\n

U istoriji su se nekoliko puta pojavili takvi primjeri koji su vodili sudaru sa realnoš\u0107u ali se ispostavilo da nijedan organizam, bilo da je dr\u017eava ili ideologija nije dovoljno mo\u0107an da kontrolište svoje okru\u017eenje i svako koji je to pokušao na kraju je propao, od Rimskog carstva preko raznih velikih imperija. Još je \u010carls Darvin kao jedno veliko saznanje formulisao slede\u0107e: "U surovoj borbi za opstanak uspevaju, ne ni najve\u0107i, ne ni najja\u010di, ne ni najpametniji, nego oni koi se najbr\u017ee prilago\u0111avaju promenama u svom okru\u017eenju". To je formula uspeha. Onaj ko misli da je njegovo okru\u017eenje zapravo samo pozornica na kojoj on definiše svoja pravila, izvesno vreme mo\u017eda mo\u017ee da \u017eivi u toj iluziji. Posle izvesnog vremena se sudara sa posledicama te svoje arogancije i na kraju strada. Zna\u010di, suština je da svako društvo ili svaka zajednica realisti\u010dno shvati svoje mesto u jednom mnogo ve\u0107em sistemu koncentri\u010dnih krugova: to je najpre njegov region, zatim potom šira zajednica, kontinent, pa potom celo \u010dove\u010danstvo. Treba pokušati da otkrije ako je mogu\u0107e koje su ravnomernosti i zakonomernosti u ponašanju tog okru\u017eenja i da pokuša to da iskoristi za svoj interes, da vidi da li se nešto dešava gde on mo\u017ee prona\u0107i svoje mesto- ne da se suprotstavlja tome slepo i da na kraju strada kao Don Kihot koji se bori sa vetrenja\u010dama, ali ne ni da se potpuno podredi tome i da naprosto parazitira na logici tog okru\u017eenja, nego da \u017eivi svoj individualni \u017eivot tako da izbegne opasnosti koje ne mo\u017ee da savlada i naravno, da negde dobije i neki udarac jer se ne mo\u017ee sve predvideti, a u krajnjem slu\u010daju uvek se nešto neo\u010dekivano desi. <\/p>\n

To je neka opšta teorija društva i koliko god izgledala trivijalno, vrlo je pou\u010dna jer smo je mi kao narod \u010desto zanemarivali i tra\u017eili mo\u017eda ponekad opravdanje u tome da mi nismo u ovome svetu, jer smo nebeski narod i za nas pravila ovoga sveta ne va\u017ee. I tako smo na kraju pla\u0107ali ovozemaljsku cenu za teoriju kojom smo \u017eeljeli da poka\u017eemo da mi nismo ovozemaljski. Ali, na kraju je ipak, merodavna ona rampa gde vam naplate cenu. Ako se ona nalazi na zemlji, onda se vi zemaljski putnik. Ako vi letite kao an\u0111eo po nebu, onda nemate putarine koju treba da platite i onda u principu i nema troškova. \u010cim postoje troškovi to zna\u010di vi ste uklju\u010deni u jedan materijalni sistem i vi morate da predvi\u0111ate da li su ti troškovi previsoki za vas da ih preplatite. Naravno, okru\u017eenje u kom mi \u017eivimo bilo kao nacija, bilo kao zemlja, ima neke svoje pravilnosti, ono nastaje kroz vekove i sasvim sigurno nije neki haos sa kojim se mi svakoga dana susre\u0107emo nego poseduje odre\u0111ene zakonomernosti koje, ako ih pratite, pa\u017eljivo studirate, mogu da vam pomognu da se orijentišete i da predvidite šta \u0107e se doga\u0111ati. Zna\u010di, 89-e godine nije bilo teško predvideti propast komunisti\u010dke ideologije u svim njenim elementima, i ekonomskom, i politi\u010dkom, i ideološkom, i nije bilo teško tada shvatiti šta \u0107e dominirati poslednjom decenijom 20. veka, 21. veka, kako \u0107e se te\u017eište svetskih doga\u0111aja pomeriti sa sukoba velikih ideologija i blokova na globalnu konkurenciju, na ekonomiju i u krajnjem slu\u010daju na informati\u010dke tehnologije. To nije bilo teško predvideti, ali, mnogi ljudi koji su vodili narode nisu to predvideli i zbog toga su mnogi narodi stradali, jer su bili vo\u0111eni starim idejama i pretpostavkom da se svet još uvek kre\u0107e po starim zakonomernostima. To je kao da imate mapu grada gde su ucrtane sve ulice i skretanja itd., ali je to mo\u017eda mapa nekog arheološkog grada koji je tu postojao pre hiljadu godina i kad se vozite tim gradom logi\u010dno skrenete u pogrešne ulice i zalutate i na kraju ne do\u0111ete na taj svoj cilj. Tako \u017eelim da obrazlo\u017eim stav da postoje odre\u0111eni trendovi u ne\u010demu što se zove svet, u ne\u010demu što se zove \u010dove\u010danstvo i da za svaki narod i za svaku naciju koja \u017eeli da uspe u tom oku\u017eenju je va\u017eno da razume te trendove. Ako nije dovoljno jak da se tome suprotstavi, da promeni i nametne svoje trendove, mora da razmišlja o tome kako da se prilagodi i kako da ih iskoristi za svoje interese- svoje male interese u velikom svetu. U poslednjih sto ili dvesta godina mogu se primetiti trendovi koji su u nauci analizirani i istra\u017eivani, koji su bitni i obuhvatni da se mogu \u010dak nazvati megatrendovima, ne\u010dim što zaista uti\u010de na sudbina celog \u010dove\u010danstva i što menja i redizajnira oblik društva na zemaljskoj kugli. Zna\u010di ne nešto što je sitno, ne nešto što je prolazno nego nešto što zaista menja faze razvoja ljudskoga roda. <\/p>\n

Ljudsko društvo ili odre\u0111eni deo ljudskog društvo se od nekog stanja kre\u0107e ka drugom stanju. To je proces koji nije završen, ali se mo\u017ee prepoznavati kod odre\u0111enih manifestacija. <\/p>\n

Prvi taj veliki prelazak, velika transformacija je od industrijskog ka informati\u010dkog društva.U 19. veku se desio prelazak od agrarnog ka industrijskom, u 20. veku se desio prelazak od industrijskog ka informati\u010dkom društvu. I to izaziva ogromne promene u mentalitetu, na\u010dinu ponašanja i razmišljanja ljudi, kojim instrumentima i oru\u0111ima se slu\u017ee da zadovolje svoje potrebe i koje su kvalifikacije neophodne da bi bili uspešni. Ono što je nacije i pojedince u\u010dinilo uspešnim u industrijskom društvu nije dovoljno da bi bili uspešni i u informati\u010dkom društvu. <\/p>\n

Drugi veliki megatrend je tako\u0111e u oblasti ekonomije- prelazak sa proizvodne ekonomije na ekonomiju usluga, koji izaziva velike promene u strukturi društava. Postoji mo\u017eda desetak karakteristi\u010dnih tendencija koje menjaju strukturu društva, strukturu institucija i strukturu svesti i naravno, iziskuju druga\u010diji na\u010din ponašanja da bi društvo bilo uspešno. Recimo od nacionalne ekonomije ka svetskoj, od zatvorenih malih tr\u017eišta ka konkurenciji u kojoj na skoro svakom mestu na zemaljskoj kugli danas ljudi mogu da proizvedu šta \u017eele. Zna\u010di više nema privilegije ni za jedan deo, ni za jedan narod, ni za jednu ekonomiju. Svaka ekonomija danas na svetu mo\u017ee da proizvodi iste stvari. Sada se postavlja pitanje šta mo\u017eemo mi da proizvedemo bolje, uspešnije, br\u017ee, kvalitetnije, jeftinije da bi bili konkurentni u odnosu na to što se proizvodi u Kini, u Rusiji, u Brazili u Evopskoj Uniji ili bilo gde drugo na zemaljkoj kugli. To je nešto sasvim novo i to stvara ogroman pritisak svetske konkurencije i iziskuje pripremu vlastitih kapaciteta i potencijala za oštru me\u0111unarodnu konkurenciju. Zamislite sada uporedo kao neki primer da vaši fudbalski klubovi igraju u nekoj igri u kojoj su Manchester United, Sao Paolo, Milan i svi ti svetski klubovi. Ako \u017eelite da dobijete neku utakmicu to bi iziskivalo ogromne pripreme, trening i sasvim drugi pristup igri. Zna\u010di, lako je biti prvi u seoskoj ligi, ali postavlja se pitanje da li \u0107e u 21. veku seoske lige da postoje ili \u0107e sve biti jedna liga u kojoj mo\u017eete biti ili me\u0111u najboljima ili da budete na za\u010delju. Nema više ili ste najbolji, ili ste najgori, zna\u010di samo postoje uspešni i neuspešni. <\/p>\n

Više ne postoji istok-zapad, komunisti-kapitalisti, katolici-pravoslavni, ovi ili oni. <\/p>\n

Postoje uspešni ili neuspešni. I to je svetska liga 21. veka. Pre svega u ekonomiji, a onda naravno i u idejama, u inovacijama, u kvalitetu institucija i u svemu drugome što prati taj trend. Tako\u0111e postoji jedan trend od centralizacije ka decentralizaciji, od toga da su se odluke ranije donosile na hijerarhizovan na\u010din, u jednom centru, i da su ih onda drugi nivoi organizacije društva samo sprovodili, ka tome da se delegira, da se decentralizuje i da se odluke donose na onom nivou društva gde su ti organi koji na kraju sprovode te odluke, blizu gra\u0111anima i gde gra\u0111ani mogu da ih kontrolišu, i da ponašanje tih organa tretiraju kao servis koji slu\u017ei gra\u0111anima, a ne kao sprovo\u0111enje neke volje vlasti. <\/p>\n

Ako pogledate ovo o \u010demu ja sada govorim vide\u0107ete da se zapravo kod svih njih radi o ne\u010dem sli\u010dnom, o ne\u010demu što je bilo stati\u010dno, što je bilo materijalno, što je bilo sadr\u017eajno kre\u0107e sve više ka ne\u010dem što je fleksibilno, pokretno i što po\u010diva na komunikaciji, na brzini, na snala\u017eenju, ne\u010demu što bismo mogli da nazovemo procedura umesto supstance.   <\/p>\n

Naravno, u svemu tome se onda postavlja pitanje, šta je sa zemljama, sa narodima, nacijama, šta se sa njima doga\u0111a. O\u010digledno da ono što smo preneli iz evropske i svetske prošlosti, a to su \u010dvrsto definisani suvereniteti, dr\u017eave sa svojim vladama, sa svojim nadle\u017enostima, da se to tako\u0111e postepeno utapa u ovaj jedan opšti trend. <\/p>\n

Više uticaja na ekonomiju jedne zemlje danas ima MMF i Svetska banka ili ameri\u010dke federalna rezerve koja utvr\u0111uje kamate na kredite u dolarima, nego što ima ekonomska politika jedne zemlje, jer sve to što se doga\u0111a na svetskom finansijskom tr\u017eištu više uti\u010de dugoro\u010dno na ekonomsku politiku jedne zemlje od uticaja jedne vlade. Zna\u010di, tu više nema takvog ekonomskog suvereniteta jedne zemlje. Sli\u010dno je sa politikom. <\/p>\n

Udru\u017eivanje u Evropsku uniju prakti\u010dno vodi odricanju velikog dela dr\u017eavnog suvereniteta pojedinih dr\u017eava koje su se tu udru\u017eile i taj proces integracije prakti\u010dno obuhvata sve ve\u0107i broj dr\u017eava sa krajnjim rezultatom da \u0107e negde za dvadeset, trideset ili pedeset godina postojati neka svetska organizacija kao svetska vlada, koja \u0107e se bazirati na dobrovoljnom odustajanju od dr\u017eavnih suvereniteta stotina dr\u017eava. Ali to bi bila velika iluzija, kada bi izveli zaklju\u010dak da nacionalni interes i dr\u017eave nestaje. Ja mislim da bi to bilo pogrešno. <\/p>\n

Mislim da se one samo transformišu i da se prilago\u0111avaju ovim trendovima koje sam opisao, ali da ne\u0107e do\u0107i do onoga o \u010demu je Kant sanjao u svom eseju o ve\u010dnom miru ili o \u010demu je Marks sanjao, proleteri svih zemalja, ujedinite se. Pa smo svi isti, pa nema granica, nema nacija, nema dr\u017eava nego je \u010dove\u010danstvo jedna nacija. Ne, mislim da \u0107e bar onoliko koliko mi mo\u017eemo da predvi\u0111amo istoriju u narednih sto godina nosioci i zapravo glavna pravna lica i entiteti koji tu budu nastupali ipak biti dr\u017eave i nacije koje su organizovane u te dr\u017eave. Ako je megatrend u poslednjih sto godina bio u rastakanju onoga što je bilo stabilno, \u010dvrsto, stati\u010dno postavlja se pitanje nekog kolektivnog identiteta. Šta se onda doga\u0111a sanjim, sa nacionalnim identitetom, sa tim što se unutar jedne dr\u017eave definište kao interes koji mora na tom svetskom tr\u017eištu ili u toj globalnoj konkurenciji da bude branjen, šti\u0107en? Uvek govorimo o tome kada govorimo o jednom organizmu i njegovom okru\u017eenju, da taj organizam prilago\u0111avaju\u0107i se tom okru\u017eenju mora da uspe da bi ostvario svoje ciljeve. <\/p>\n

Mislim da uz ove trendove, koje je lakše analizirati, koji se odnose na ekonomiju i na institucije, mo\u017eemo da postavimo jedan trend koji se odnosi na kolektivni identitet, a koji u istoj meri opisuje šta se to toga\u0111a sa tim kolektivnim identitetom u modernizaciji društava. Ja mislim da se to mo\u017ee opisati kao prelazak od nacionalizma ka patriotizmu, pri \u010demu je nacionalizam izraz kolektivnog identiteta u jednom relativno stati\u010dnom društvu. Mislim da je pogrešno smatrati da razvoj u tom domenu modernizacije od nacionalizma vodi ka internacionalizmu. Zna\u010di, nije pandan nacionalizmu internacionalizam. Ako je nacionalizam kolektivni identitet jednog stati\u010dnog u principu ruralno-industrijskog društva, onda ne zna\u010di da se kolektivni identitet jednog modernog društva izra\u017eava kroz internacionalizam. Internacionalizam je na potpuno drugom koloseku. On funkcionalno ne zadovoljava tu potrebu za identitetom koji je zadovoljavao nacionalizam u jednom drugom tipu društva. Mislim da je jedan pravi pandan nacionalizmu, patriotizam. <\/p>\n

Mislim da je, ako obratimo pa\u017enju na strukturu koja je prisutna u svim ovim procesima, ako \u017eelimo da je prenesemo na proces formiranja kolektivne svesti, karakteristika nacionalizma njegova supstancijalnost, da se odnosi na neku etni\u010dku ili neku drugu pripadnost, da je stati\u010dan, da polarizuje, da nije komunikativan, da ne mo\u017ee da se uklju\u010di u konkurenciju, u razmenu što je uslov za uspeh u modernom društvu, nego je on zapravo karakteristi\u010dan za stati\u010dna društva i za zauzimanje pozicija i busija u stati\u010dnim društvima. I mo\u017eete da vidite da taj vid kolektivne svesti zaista postoji samo u onim društvima koja su zaustavljena u svom razvoju na drugim linijama, zna\u010di i ekonomsko, i dr\u017eavno i istorijski, društvima koja postoje u regijama gde se taj proces nije normalno odvijao, nego je imao odre\u0111ene istorijske blokade i zastoje i kao posledica toga imamo društvenu strukturu koja onda kao svoj kolektivni identitet proizvodi jedno stati\u010dko osje\u0107anje, kao što je osje\u0107anje nacionalizma. <\/p>\n

Druga stvar koja je tu bitna je da su za nacionalizam merodavni motivi. Za patriotizam su merodavni rezultati i posledice. I to je osnovna razlika tako\u0111e izme\u0111u tradicionalnih i modernih društava. Zna\u010di, vi imate mogu\u0107nost i imate istorijske primere nacionalizama koji su \u017eele\u0107i da je unaprede uništili svoju naciju. Ali to im nije mana. U toj slici sveta najva\u017enije je bilo da li su oni imali nameru da pomognu svoju naciju. Ako su oni imali nameru, i mogu da doka\u017eu da su imali nameru, oni su našli svoje opravdanje, jer oni ka\u017eu, mi smo iskreno hteli, ali na kraju je to završilo na štetu za našu vlastitu naciju, ali nismo mi krivi nego su krive okolnosti. <\/p>\n

Ako se setite po\u010detka ove pri\u010de, okolnosti su tako\u0111e deo planiranja. <\/p>\n

Ako biste vi planirali tako kao da ne postoji svet nego da samo postojite vi, onda ste vi Bog, a ako ste Bog, onda nema rasprave. Ali ako niste Bog, onda uvek postoji okru\u017eenje u kome vi morate da planirate svoju strategiju, i ako to okru\u017eenje na kraju odbije vašu strategiju i dovede do neuspeha, onda ste krivi vi, a nije kriv taj svet. Zna\u010di, uvek ako ne uspete da se sna\u0111ete u jednom okru\u017eenju nije kriva priroda. a me\u0111unarodna politika vam je kao priroda. Oluje, tornada, poplave, sve se to dešava i tu nema baš mnogo moralnih razmišljanja. Tu postoje odnosi snaga, sila i vi to treba da razumete i kroz sve nekako da pro\u0111ete, a da ne nastradate. Onaj ko moralizuje tu sitaciju i ko ka\u017ee, ja imam namere i sa tim namerama onda ulazi u nešto i na kraju dobije po glavi. je ili naivan ili nesposoban. To je, zapravo, karakteristika tih tradicionalnih društava gde se ono što je upravljanje društvom moralizuje ili ideologizuje. I da se ka\u017ee, mi \u017eelimo nešto, mi imamo dobre namere, mi imamo dobre motive, a da li \u0107emo uspeti, to ne zavisi od nas, to zavisi od ne\u010dega drugoga, pa ako ne uspemo, onda ka\u017eemo, verovatno postoji neka svetska zavera koja je naumila da sve naše namere osujeti. I onda smo mirni, jer smo našli obrazlo\u017eenje zbog \u010dega nikad ne uspevamo. <\/p>\n

Me\u0111utim, ako kolektivni identitet baziramo na ne\u010dem modernom obliku kao što je patriotizam, onda \u0107emo umesto etiku namera imati etiku odgovornosti i gde \u0107emo prakti\u010dno umesto da obrazla\u017eemo šta smo mi hteli, da obrazla\u017eemo zašto su ti rezultati takvi kakvi jesu, i da umesto da dr\u017eimo moralne govore da smo mi dobri i kakva sve prava imamo, vrši\u0107emo detaljne analize koliko šansi, sve to što mi \u017eelimo, ima da uspe. I onda \u0107emo polagati odgovornost za posledice, a ne\u0107emo tra\u017eiti opravdanje za motive. I to je ogromna razlika. I na toj razlici se lomi pitanje da li mi kao srpski narod mo\u017eemo da u\u0111emo u 21. vek, sa jednom modernom formom kolektivnog identiteta, ili \u0107emo pokušati da izgradimo neke mehanizme modernih društava u industriji, u privredi, u institucijama, a u svojoj svesti \u0107emo zadr\u017eati jedan arhai\u010dni vid kolektivnog identiteta koji \u0107e se bazirati na tom moralisti\u010dkom pristupu, gde odgovornost nikada nije na onima koji sprovode neku aktivnost, nego je uvek na okru\u017eenju koje mo\u017eda ne\u0107e prihvatiti tu aktivnost nego \u0107e je odbiti. <\/p>\n

Zna\u010di, jako je va\u017eno da se nekom refleksijom naše istorije vidi, šta su to razlozi što smo mi \u010desto do\u017eivljavali neuspehe, a da pri tome niko nema ose\u0107aj da pola\u017ei neke ra\u010dune i niko ne misli da je on grešio, i svi misle da su drugi krivi. I da li je to jedna pozicija koja u budu\u0107nosti bar obe\u0107ava manje poraza nego u prošlosti. Ja mislim ne. Ja mislim da je to pozicija koja u budu\u0107nosti u prili\u010dnoj meri garantuje da do\u017eivljavamo ono što smo do\u017eivljavali u prošlosti. Zna\u010di ako prilazite jednom problemu na isti na\u010din, mo\u017eete da o\u010dekujete da \u0107ete dobiti isti rezultat kao što ste dobijali i ranije. Ako je taj rezultat bio loš, menjajte pristup. Ako ne\u0107ete da menjate pristup, nemojte da se \u017ealite što \u0107ete opet imati ponovo iste rezultate. Zna\u010di ako \u017eelimo da budemo uspešniji u 21. veku nego što smo bili u 20. veku, mi moramo da redefinišemo svoj odnos prema sebi i prema svom okru\u017eenju, analizom trendova koji se doga\u0111aju u svetu….<\/p>\n

Stepen demokrati\u010dnosti u smislu u\u010deš\u0107a i participacije gra\u0111ana u donošenju odluka nikada nije bio ve\u0107i u istoriji \u010dove\u010danstva nego što je danas. Zna\u010di, to su neke realne \u010dinjenice. Ponekad se to smetne s uma, jer imate neke primere zloupotreba, jer je ogromna mo\u0107 skoncentrisana sada u nekim instrumentima zbog toga što su društva dobila ogromnu mo\u0107. Ali u relativnom smislu, danas se vlast mnogo manje zloupotrebljava nego ikada u istoriji. I imid\u017e vlasti je danas gori nego ikada u istoriji zbog toga što postoi jedna demokratska svest koja ne toleriše ni namanje zloupotrebe, \u010dak ni pri\u010du o zloupotrebama, što ne zna\u010di naravno da nema zemalja u kojima ne postoje velike zloupotreba i što ne zna\u010di da se ovo što govorim odnosi baš na sve zemlje. Ali mislim da ne treba biti pesimista jer je politika nešto plemenito. <\/p>\n

Najve\u0107a opasnost od jednog pesimisti\u010dkog opisivanja politike je u tome da pošteni i \u010dasni ljudi ne \u017eele da se bave politikom, jer je politika nešto loše i kroz medije je prikazana kao nešto loše u svakoj zemlji, ne samo u našoj. Onda se prakti\u010dno doga\u0111a jedna dobrovoljna negativna selekcija da oni koji imaju dobro mišljenje o sebi i o svom moralu, ka\u017eu ne\u0107u da se bavim politikom jer se politi\u010dari korumpirani, politi\u010dari su lopovi, politi\u010dari su prevaranti i onda na kraju zaista nema dovoljno dobrih ljudi koji bi preuzeli odgovornost za nešto što je najva\u017enije, a to je opšte dobro. Tako da se mo\u017ee desiti da kroz tu kampanju koja se spontano vodi, na kraju zaista politika postane ono što danas u medijima va\u017ei, a to je, delatnost koja prlja ljude. Mislim da je potrebno i u nacionalnom interesu da se rahabilituje pozitivan pojam politike i da se shvati da ne mo\u017eete dopustiti lošim ljudima da vode dr\u017eavu u kojoj \u017eivite vi i u kojoj \u0107e da \u017eive vaša deca. Morate da se potrudite da na va\u017ene polo\u017eaje do\u0111u dobri ljudi, jer ništa vama ne vredi što vi dnevno nešto radite i privre\u0111ujete ako on to na kraju sve upropasti. I mo\u017ee vas milion takvih da budu dobri koliko god ho\u0107ete. Ako na kraju neko u vaše ime to upropasti, onda bolje da ni vi niste to privre\u0111ivali- bolje da ste spavali ili da ste pecali. Zna\u010di, politika je instrument za obavljanje velikih poslova u jednom društvu bez koga ne mo\u017ee ništa da se uradi. Danas nema ni jednog društva bez politike i oni koji pri\u010daju o tome da treba eksperti nešto da rade, oni ho\u0107e da vas prevare.                                   <\/p>\n

Zna\u010di mora da se prizna \u010dinjenica da su u modernim društvima politi\u010dka struktura, politi\u010dke institucije jedini instrument koji mo\u017ee da slu\u017ei za obavljanje velikih društvenih projekata. Društvo mora da kontorliše taj instrument i svaki pojedinac mora da bude zainteresovan za kvalitet tog instrumenta, jer od kvaliteta politike zavisi njegova bezbednost, njegov \u017eivot i njegova budu\u0107nost. Najbolji na\u010din je uklju\u010diti se u to, jer je participacija tako\u0111e jedan veliki megatrend od reprezentativne demokratije ka participativnoj demokratiji. Zna\u010di od toga da glasate jednom u \u010detiri godine za nekoga, do toga da svakoga dana ili u svojoj lokalnoj zajednici ili kroz razli\u010dite gra\u0111anske inicijative vi zapravo vršite pritisak i uti\u010dete na dnevno donošenje odluka koje su va\u017ene za vas. To je nešto što daje kvalitet jednom društvu. Ne znam koliko ste vi zainteresovani i motivisani za to, ali ako niste, onda nemojte posle da se ljutite što \u0107e u vaše ime biti donešene odluke koje \u0107e biti na vašu štetu.<\/p>\n

Mi u svetu nemamo prijatelje. To je loša vest. Mnogo manje loša vest je da niko u svetu nema dobrih prijatelja i u svetu niko nikog ne voli. Samo postoje protokoli. Postoji diplomatija gde se sad to na lepši na\u010din prikazuje. Zna\u010di, svako brani svoj interes i svako voli nekog drugoga u sklopu svog interesa. Ako se negde pojavi neka gu\u017eva onda nastrada onaj slabiji. Zna\u010di na autoputu kada vozite, ako voziš fi\u0107u i tamo se oni šleperi ili cisterne preti\u010du nemoj da se trpaš jer \u0107eš na kraju ti da nastradaš. To da li je on prešao na levu stranu, na desnu stranu, to \u0107e kasnije sveti Petar da raspetljava, ali \u0107eš ti biti na nebu. Zna\u010di proceni svoju situaciju, svoje mogu\u0107nosti, proceni putanju tih šlepera ili, šta je ve\u0107, Amerika, ili Rusija, ili Kina ili ko se ve\u0107 kre\u0107e na tim autoputevima i vidi kako da se udeneš u to i da na kraju stigneš na svoj cilj. U principu taj autoput je dovoljno širok. Ako si vešt voza\u010d, autoput je dovoljno širok da svako mo\u017ee da stigne na svoj cilj. Neki meni ka\u017eu, mi smo pravoslavni narod i zbot toga mi nemamo šansu. Grci su pravoslavni narod, ali su Grci iskoristili priliku pa su se priklju\u010dili nekom konvoju i oni idu u zale\u0111u nekog konvoja i to vrlo uspešno. Pre trideset godina smo mi za Grke bili Amerika. Danas su Grci za nas Amerika. Gr\u010dka ima veliki bruto društveni proizvod. Zna\u010di, Gr\u010dka proizvede godišnje više nego 50 miliona nas koje sam pomenuo: Hrvatska, Bosna, Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Rumunija, Moldavija, Bugarska. Svi zajedno manje proizvedu nego Gr\u010dka koja ima- devet miliona stanovnika. <\/p>\n

To je posledica njihovog prilago\u0111avanja i toga što su oni jednog trenutka shvatili gde se kre\u0107e svet i rekli: hajde i mi da smo sa tim svetom, ne protiv njega, ne ni da se utopimo u njega. Oni vrlo jasno imaju svoj nacionalni interes- ako treba sa Turskom da stave veto, oni \u0107e ga staviti i njihovo veto u Evropskoj Uniji je dovoljno da Turska ne mo\u017ee da u\u0111e u Evropsku Uniju. Zna\u010di to je jedan model koji mi moramo da izaberemo. Nema trajnih prijateljstava i nema trajnih neprijateljstava u me\u0111unarodnoj politici. Postoje neke konstelacije, gde se odre\u0111ene snage na\u0111u na drugoj strani i uvek treba proceniti koji je rizik i ako je rizik suviše veliki treba se sklanjati iz tih situacija. Mi to nismo bili u stanju da procenimo u Beogradu. Vi ste ovde samo kolateralna šteta loše procene u Beogradu jer naprosto u Beogradu nisu u tom trenutku odlu\u010divali ljudi koji su mogli da razumeju šta se doga\u0111a u svetu. Oni su mislili da je pad Berlinskog zida jedan incident i da \u0107e duplo ve\u0107i Berlinski zid biti izgra\u0111en devedesetih godina. 89-te. je greškom srušen, ali \u0107e 92-ge, 93-\u0107e, 94-te biti Kineski zid prenesen. Naravno, to je bilo glupo. Bilo je jasno da pravac svetkih doga\u0111aja ide u tom smeru, da je socijalizam i kao ekonomija, i kao ideologija i kao sistem pora\u017een, da se raspada i da treba tra\u017eiti budu\u0107nost na nekoj drugoj strani. I mi smo platili tu cenu. <\/p>\n

Velika bi greška bila ako tu cenu dvostruko platimo. Zna\u010di jednom smo je platili i drugi put je pla\u0107amo zato jer \u0107emo stalno time da se bavimo i da \u0107emo celu budu\u0107nost da obnavljamo kosovskim porazom. Jednom smo pora\u017eeni, a onda celu istoriju, od toga pravimo mit. I naravno mi to onda mo\u017eemo da prika\u017eemo kao svoju pobedu. Ali jasno je da je to bio poraz. Ali ako vi od poraza napravite pobedu, onda vi prakti\u010dno slavite svoj poraz. Umesto da ka\u017eemo, to je bilo, to se desilo, analizirajmo zašto se to desilo, bili smo nejedinstveni, nismo dovoljno razumeli situaciju, desilo se ovo, desilo se ono. Hajde da nešto uradimo da to ispravimo i da u slede\u0107oj situaciji budemo na strani pobednika. I mislim da je to naravno mogu\u0107e. Ali vam treba izvesna pozicija: da biste bili igra\u010d po pravilima svetske igre, morate da ispunite odre\u0111ene minimalne uslove da biste bili prihva\u0107eni kao igra\u010d. Ako stalno remetite pravila i stalno ka\u017eete ja ne\u0107u ovo, ja ne\u0107u ono, ja ho\u0107u samo ono što se meni svi\u0111a, oni vas isklju\u010de i ka\u017eu: iza\u0111i tamo na klupu i tamo igraj po svojim pravilima. Zna\u010di tu mora da se na\u0111e jedna mera poštovanja pravila i naravno nekog fauliranja, a da sudija ne primeti ili raznih kombinacija koje vas vode da postignete gol i da na kraju pobedite.<\/p>\n

Mislim da mi kao narod imamo problem sa time što su naši lideri suviše egocentri\u010dni i samozaljubljeni i oni misle da sve postoji samo zbog njih. Na zapadu, kroz razvoj njihovih demokratskih društava lider je \u010dinovnik naroda i nacije i on je odr\u017eiv samo ukoliko vodi napred i u onoj meri u kojoj on daje neki plan gde nacija mo\u017ee da uspe na tom putu. Mo\u017ee da pogreši. Ali onoga trenutka kada on svoj neki interes stavi iznad interesa nacije i ka\u017ee: mada sam ja postao problem, ja ne\u0107u da se sklonim, jer, eto, ljudi me podr\u017eavaju- tog trenutka on gubi kredibilitet. I samo još nešto da ka\u017eem na jednu bolnu temu za nas: zbog \u010dega je na Balkanu politika mnogo više mitologizovana nego u ovoj klasi\u010dnoj centralnoj Evropi. Zbog toga što smo mi imali problem sa nacionalnim dr\u017eavama. Mi smo bili prakti\u010dno narodi u stranim dr\u017eavama. Imali smo Austrougarsku i Tursku imperiju i u tim imperijama koje su bile dr\u017eave smo mi imali neki svoj polo\u017eaj, ali nismo imali svoju dr\u017eavu. I onda se taj kolektivni identitet ostvarivao kroz etni\u010dki identitet, nije mogao da se ostvaruje kroz politi\u010dke institucije jer ih nije bilo i nije mogu\u0107e da ih bude. Pošto kolektivni identitet postoji, on se izra\u017eavao kroz jezik, kulturu i veru jer su to bili jedini atributi za prepoznavanje zajednice. Nije bilo dr\u017eave nego je bila zajednica. Da nekoga pitate ko je najbolji stru\u010dnjak za jezik, kulturu, veru – pisci, pesnici, popovi – da li su oni najbolji predstavnici jednog modernog identiteta. Ne baš. Zašto? Zato što oni te\u017ee preterivanjima, te\u017ee isklju\u010divosti, te\u017ee poeziji, mitovima, jer je to njihov posao. I ako pogledate našu politiku u poslednjih sto-dvesta godina, vi \u0107ete videti da u njoj ima više propovedi nego politi\u010dkih programa. To se prikazuje kao politi\u010dki program. <\/p>\n

Ali kada vi to pro\u010ditate i vidite da se tu nude u prili\u010dnoj meri neproverljive stvari, razne pri\u010de iz prošlosti, razni simboli, sve ono što nije loše kao deo neke opšte politi\u010dke kulture, ali je vrlo loše ako treba da bude deo jedne operativna politika u kojoj vam treba jasan plan, srategija, proverljiv plan koji mo\u017ee da se analizira onda to nije dobro. Vi treba da naprivite jednu ekipu i ka\u017eete: molim te napravi nekoliko scenarija na osnovu onoga šta mo\u017ee sve da se desi, ako mi ho\u0107emo da to uradimo. Vi imate vrlo malo naših politi\u010dkih programa, srpskih, koji po\u010divaju na tom modernom konceptu politike, ali imate mnogo, mnogo onih koji po\u010divaju na kombinaciji poezije i verskih propovedi i zbog toga mi nismo baš bili preterano uspešni, jer jedno je dr\u017eati zapaljive govore i obara\u0107ati se emocijama, a drugo je planirati jednu ozbiljnu dr\u017eavnu politiku.<\/p>\n

Ako vi pogledate Francusku, Englesku, Njema\u010dku, Austriju vi \u0107ete videti ve\u0107i stepen "nacionalizma" nego kod nas. Ali to tamo nije prepoznato kao nacionalizam. To je patriotizam. To što su Amerikanci uradili u Vijetnamu, to nije bio nacionalizam, to je bio patriotizam zasnovan na pogrešnim pretpostavkama, ali na kraju se to onda izra\u010duna i ka\u017ee se: to je bila greška. Ho\u0107u da ka\u017eem, da je naš hendikep delimi\u010dno u tome što mi svoj nacionalni interes izra\u017eavamo na pogrešan na\u010din, vezuju\u0107i ga za etni\u010dku pripadnost pre svega, za etni\u010dku razliku i jednu stati\u010dnu poziciju da je to dovelo do odre\u0111enih neuspeha jer je to jedan pristup koji nije primeren modernim društvima. To ne zna\u010di da sada mi trebamo nacinalni interes da odbacimo i da ka\u017eemo: zna\u010di, alternativa je internacionalizam, neka svet radi šta ho\u0107e a mi \u0107emo to da sledimo. Ne. Mi moramo da redifinšemo na\u010din ispoljvavanja svog kolektivnog identiteta na sli\u010dan na\u010din na koji su to uradile nacije koje su uspešne u odbrani svojih nacionalnih interesa. Sve te zemlje koje sam ja pomenuo vrlo jasno definišu šta je to njihov nacionalni interes i brane ga, ali nisu optu\u017eene za nacionalizam. To nije baš sasvim samolicemerno da vi ka\u017eete: oni rade isto što i mi, samo oni su ja\u010di pa ka\u017eu to nije nacionalizam to što oni rade. Ne. Tu ima zaista razlike u formiranju njihovog kolektivnog identiteta. Smatram da treba da se odvojimo od tog nacionalizma kao jedne etni\u010dke pristrasnosti i stalnim insistiranja na tim tradicionalnim simbolima i vrednostima, a da istovremeno ne izgubimo nacionalni interes koji mo\u017eemo da definišemo kao patriotizam. Ali ne samo nosioci vlasti nego i svi gra\u0111ani koji \u017eive u jednoj formaciji kao što je Republika Srpska, kao što je Srbija, kao što je Jugoslavija, Srbija i Crna Gora, mogu da ono što je bitno za unapre\u0111enje njihove zemlje vrlo lako izraze u kategorijama patriotizma. I da se ništa ne izgubi na efikasnosti toga a da ne budu izlo\u017eeni opravdanoj kritici da je to nešto primitivno, da je to nešto arhai\u010dno i da to ne mo\u017ee da se komunicira na svetskom nivou kao što nacionalizam kao poruka, kao ideologija nije komunikativan. Vi ne mo\u017eete sa tim, osim u tim nekim zemljama gde postoje verski sukobi i gde naravno postoje sli\u010dne emocije- oni razumeju o \u010demu mi pri\u010damo, ali to nije taj teren na kome se mi takmi\u010dimo.<\/p>\n

Govorim samo o svetskim odnosima i to je ta utakmica u kojoj mi moramo da poštujemo pravila kao što ih svi drugi poštuju u odre\u0111enom smislu. Naravno, ako mo\u017eemo da ostvarimo neki svoj cilj sa nekim drugim mehanizmima kao što i svi drugi to rade, to treba da uradimo. Ali ne u smislu kršenja osnovnih pravila. U principu izvrdavaju svi gde god mogu, ali kada pogledate prose\u010dno, vide\u0107ete da se svetska pravila poštuju. To je neki svetski saobra\u0107aj gde se krše ograni\u010denje brzine, preticanje, ali to su više izuzeci nego pravila i mi moramo da shvatimo da i mi moramo u principu da poštujemo svetska pravila i da je to dobro za nas jer time ostajemo u svetskome saobra\u0107aju. U kratkoro\u010dnom smislu mo\u017ee da se nešto tu uradi levo ili desno, što mo\u017eda i nije baš sasvim po nekom pravilu, ali ako je to u našem interesu- to se toleriše.<\/p>\n

Razlika izme\u0111u etike i morala je vrlo bitna, jer to šta je dobro za jedan narod kroz jednu javnu diskusiju- to je etika. Moral je pitanje namera da ja ka\u017eem to je dobro. Ja mislim da je to dobro i ja \u0107u to da radim jer su moji motivi dobri. To što \u0107e se to na kraju desiti katastrofalno ja nisam kriv, ja sam to iz dobrih namera uradio. Ja to prezirem. Mislim da je to jedan izgovor slabijih. Mene ne interesuju namere. Mene intersuju posledice. Svako ima dobre namere i mislim da je to stvar pristojnosti. Ja nemam nameru da diskutujem o ne\u010dijim namerama. Podrazumevam da svako ima dobre namere. Ali to je toliko trivijalno da me to ne interesuje. Mene interesuje šta sledi iz toga. Ako ne sledi neka posledica koja je korisna mene dobre namere ne interesuju. Ako sledi, to što \u0107e neko da ka\u017ee to su motivi ovakvi ili onakvi, ni to me isto ne interesuje. U javnom \u017eivotu mene interesuju posledice koje su dobre za tu zajednici u kojoj se taj javni \u017eivot sprovodi. Ako imate permanentno loše posledice, po meni je svejedno da li je na Bo\u017eijoj pravdi, na nekoj drugoj pravdi zasnovano ili na dobrim namerama, jer to na kraju dovodi do propasti te zajednice koja treba na kraju da uspe. Ne mo\u017ee ništa da se sprovede bez tehnologije. I, namere bez instrumenata su lepe \u017eelje. I, naravno, instrumenti bez etike mogu da budu u\u017eas, jer i Auschwitz je savršentvo tehnologije, ali savršenstva da bi se ostvario zao projekat. Zna\u010di, mora da jedna zajednica neprekidno diskutuje o tome šta je dobro za nju i da u politici tra\u017ei instrument za sprovo\u0111enje toga. I utoliko jedna rasprava o vrednostima i ciljevima je za svaku ljudsku zajednicu neizbe\u017ena. I nikada politika ne\u0107e postati tehnologija, jer se uvek postavlja pitanje: a \u010demu to slu\u017ei. Ako to ne slu\u017ei ljudima koji u toj zajednici \u017eive, onda je to jedna otu\u0111ena mo\u0107 koju ljudi treba da sruše. I naravno da \u0107e oni da je sruše, jer zašto bi davali svoje \u017eivote da bi neko drugi u njihovo ime sprovodio svoje ciljeve. Ja mislim da je u 20. veku došlo do jedne male deformacije, jer je u tom procesu tehnologizovanja svih odnosa pomalo stvoreno jedno uverenje da je ljudska zajednica kao preduze\u0107e ili kao neka ekonomska kategorija, pa se posmatra kroz korist i cenu. U ljudskoj zajednici \u0107e uvek ostati komonenta vrednosti, morala. Zna\u010di, ne\u010dega što je nekome va\u017eno. <\/p>\n

I mislim da \u0107e u ljudskoj zajednici uvek ostati komponenta pravde. Zna\u010di ljudska zajednica bez komonente pravde ne mo\u017ee da postoji, jer je prirodno za \u010doveka da \u017eeli da se afirmiše, jer je osnovni atribut ljudske li\u010dnosti za razliku od \u017eivotinja, da \u010dovek \u017eeli da do\u017eivi satisfakciju, da bude priznat, da dobije šansu da realizuje neke svoje potencijale- i to je pojam pravde. Zajednica koja to ne omogu\u0107ava ne mo\u017ee da bude uspešna, jer ljudi bojkotuju takvu zajednicu i ne \u017eele da u\u010destvuju u pove\u0107anju njene mo\u0107i i njenog bogatstva. \u010cim postavite pitanje pravde, pošto razni ljudi misle da zaslu\u017euju razne stvari, ve\u0107 morate da imate pitanje demokratije što zna\u010di mogu\u0107nost da se o tome diskutuje javno i da se utvrde prioriteti u društvu. Pošto ne mogu svi zahtevi svih pojedinca da budu ispunjeni, onda se postavlja pitanje- a šta je za društvo bolje: da li da se izgradi autoput ili da se da kredit seljacima, da li da se ovo ili ono? Pošto su sredstva ograni\u010dena- a svi \u017eele nešto, mora da se napravi jedna demokratska struktura gdje \u0107e biti ulagani društveni potencijali i te demokratske strukture treba o tome da odlu\u010de. I to je jedan uzbuljivi posao koji je prakti\u010dno osnovni atribut ljudskih društava, rasprava o tome šta je pravda i pokušaj da svaka generacija definiše svoj na\u010din kako da se ostvaruje pravda.<\/p>\n

Byka<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Izvodi iz predavanja studentima banjolu\u010dkog univerziteta na temu NACIONALIZAM I PATRIOTIZAM. Ovo je bilo poslednje obra\u0107anje studentima prof. dr Zorana Djindji\u0107a, odr\u017eano 21 februara 2003 u vije\u0107nici Banskog dvora za vrijeme njegove posjete Banjaluci.<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47672","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47672","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47672"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47672\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47672"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47672"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47672"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}