Kultura se\u0107anja – Dvadeset godina od devetog marta<\/p>\n
Pi\u0161e: Milo\u0161 Vasi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Kao da je ju\u010de bilo. <\/p>\n Duvala je tih dana (kobnog, vide\u0107emo kasnije) marta meseca jaka košava – na našu veliku sre\u0107u. Treba, me\u0111utim, pre takti\u010dke analize doga\u0111aja, smestiti ga u malo širi politi\u010dki kontekst. Slobodan Miloševi\u0107 ve\u0107 je prvo uzbunio Srbe po Hrvatskoj i Bosni, pa oplja\u010dkao saveznu blagajnu, pa pokrenuo proces rušenja Ante Markovi\u0107a, tadašnjeg saveznog premijera. JNA, tadašnja vojska tadašnje SFR Jugoslavije, deco, još se kolebala da šta bi od sebe. Da li da \u010duva komunizam i da pusti dr\u017eavu niz vodu? Da li da \u010duva dr\u017eavu, a da komunizam pusti niz vodu? Na kraju je izgubila i jedno i drugo, ne shvataju\u0107i šta se u SSSR i ostatku Varšavskog ugovora (Isto\u010dnog bloka) doga\u0111a ve\u0107 dve pune godine. Još su se, jadni, uzdali u debele, \u0107elave i senilne ruske generale i \u010dekiste. Donedavno su ih vodali kao suklate ovuda, da slave i sahranjuju Slobodana Miloševi\u0107a i njegovu kamarilu. A i na taj ruski segment \u0107emo ve\u0107 do\u0107i, polako. <\/p>\n PRIPREMANJE TERENA: Miloševi\u0107 je – po obi\u010daju – pogrešno odigrao svoju va banque prole\u0107nu partiju te 1991. godine, ali se izvukao. O tome je ova pri\u010de. U sukobu sa opozicijom, pre svega sa Vukom Draškovi\u0107em i SPO-om, Miloševi\u0107 je – naravno – potegao hrvatsku opasnost kao "mobilizaciju i homogenizaciju". Prvo je u januaru 1991. pokušao da zapanji Srpstvo Vaskoliko onim filmom o Špegelju i naoru\u017eavanju Hrvata. Nešto mu to nije upalilo. Zaista neumereno i prosta\u010dko pljuvanje opozicije na RTS-u i po re\u017eimskim novinama izazvalo je SPO i ostatak opozicije i dovelo do mitinga 9. marta 1991. na "Trgu slobode kod \u010cestitog Knjaza", kako to Vuk i dan-danas zove. Videvši da se to sve zajedno kre\u0107e u lošem pravcu, Slobodan Miloševi\u0107 smislio je nešto za šta mu se u\u010dinilo da je pakleni plan: da zalet o\u010dekivano masovnog narodnog protesta protiv njegovih prljavih medija, raznih mitevi\u0107a (RTS), minovi\u0107a ("Politika"), brajovi\u0107a ("Ve\u010dernje novosti") i istih takvih kao i oni, iskoristi i okrene u svoju korist, kao vešt d\u017eudista koji se izmi\u010de ispred protivnika i obara ga njegovom sopstvenom inercijom naleta. <\/p>\n Dok su Vuk i opozicija vikali i spremali svoj miting, Miloševi\u0107eva propaganda igrala je na ugro\u017eenost Srpstva Vaskolikog. Novine su donosile luda\u010dke vesti iz nesvesti o "80.000 naoru\u017eanih hadezeovaca i Kurda" (razumem za HDZ, ali otkud Kurdi? Oni bi trebalo da su na našoj strani, s obzirom na Turke…) koji se sakupljaju za 9. mart da nas sve pokolju usred Beograda. Kad se stvar uozbiljila, Miloševi\u0107 je izveo \u010duveni Pakra\u010dki incident: po\u010detkom marta 1991. deo Stanice milicije MUP Hrvatske u Pakracu odmetnuo se u brda; \u010dak ni svi Srbi nisu otišli. MUP-a Hrvatske reagovao je slanjem nekih poja\u010danja i tamo je nastala kriza, koja \u0107e se jako brzo razrešiti bez mrtvih i ranjenih, sa nešto ispaljene municije i sa manjom materijalnom štetom, uz intervenciju JNA koja se postavila izme\u0111u dve strane i na kraju ih smirila. To se u Srbiji doznalo tek kasnije: tada, za vreme frke, "Ve\u010dernje novosti" Rada Brajovi\u0107a objavile su vanredno izdanje sa naslovom "40 mrtvih u Pakracu!", a "Politika ekspres" naslovnu stranu "Rafali u narod!". Sve je, naravno, bila la\u017e, masna, bestidna i odmah raskrinkana, ali cilj je bio odvratiti narod od dolaska na miting 9. marta. Nije uspelo. Onda se prešlo na rezervni plan takti\u010dke prirode. <\/p>\n Do podneva 9. marta na Trgu Republike okupilo se – po pouzdanoj proceni milicije – oko 40.000 ljudi. Lideri opozicije zauzeli su mesta na onom balkonu Narodnog pozorišta, sa sve ozvu\u010denjem. Bili su tu Vuk, Dana, Mi\u0107un, Vesna Peši\u0107, Milan Paroški (neka mi ne zamere oni koje sam zaboravio). Za to vreme ono nešto što se zvalo "Pokret \u017eena za Jugoslaviju" (Buba Morina, pa ona neka kojoj sam ime zaboravio i nije mi \u017eao, ali je i ona završila kod Mire Markovi\u0107 u JUL-u, te ve\u0107 takve sojke), sve to u bundama, krenulo je bilo iz Ulice 29. novembra da podr\u017ei Slobu i JNA. Odmah su ih nazvali "Bundesliga" i rasterali ih. <\/p>\n "JURIŠ": Samo što je miting po\u010deo, oko 12.35, operativci u civilu ubacili su u sredinu mase na Trgu Republike nekoliko punjenja suzavca CS. Milicija je tada ve\u0107 imala ceo Trg Republike opkoljen sa svih strana i gusto popunjen ve\u0107 nervoznom masom. Oficiri milicije, kako \u0107emo kasnije saznati, bili su protiv takvog takti\u010dkog pristupa, pou\u010deni iskustvom i zdravim razumom; neki od njih otkazali su poslušnost, videvši kuda vode takva nare\u0111enja, kao što se (opet kasnije) doznalo iz snimaka milicijskih radio-veza. Bili su u pravu, kako je posle ispalo, ali nisu razumeli šta je Sloba hteo, kao što to kasnije nisu razumeli ni JNA, ni Srbi iz Hrvatske i Bosne, ni veseli kapetan Dragan. Sloba je hteo haos u kome \u0107e samo on umeti da pliva – kao i kasnije. <\/p>\n Haos je tog 9. marta 1991. i dobio. Razbesnela masa rasterala je za dva-tri sata uli\u010dne tu\u010de miliciju kao ma\u010dke s jebišta, sve uz Vukovo \u010duveno "Juriš!" sa balkona. Nisu pomogla ni oklopna vozila, ni vatrogasci, najmanje konjica (konji su u oblaku suzavca zbacili jaha\u010de i pobegli; posle su ih jedva pohvatali po Kalemegdanu; konj i suzavac uzajamno se isklju\u010duju i zato postoje gas-maske za konje). Ideja da se masi ne ostave izlazi za povla\u010denje bila je samoubila\u010dka; za miliciju, ali ne i za Slobu. Milicija je pokušala da u\u0111e u Narodno pozorište, ali nije uspela; pa da im isklju\u010di struju, ali ni to nije uspelo; opšti utisak bio je da se nisu mnogo ni trudili. <\/p>\n Dok je trajala ta jurnjava, to \u010dudo i pokora od Kalemegdana do Slavije, od Zelenog venca do Bajlonija, od Televizije do Nemanjine, Slobini ljudi pleli su svoju politi\u010dku intrigu po unapred postavljenom zadatku: da se stvore uslovi za dr\u017eavni udar. Evo kako: celog tog dana 9. marta 1991. Slobin ministar unutrašnjih poslova Radmilo Bogdanovi\u0107 i na\u010delnik Generalštaba JNA Blagoje Ad\u017ei\u0107 bili su na telefonskoj vezi (kako smo kasnije saznali iz objavljenih snimaka telefonskih razgovora) i procenjivali kada \u0107e nastupiti trenutak da JNA izvede tenkove na ulice Beograda. Da bi se dotle došlo, bila je potrebna odluka tadašnjeg predsedništva SFRJ od osam \u010dlanova. To je bio posao Borisava Jovi\u0107a: još dok do prave tu\u010de na Trgu Republike nije bilo ni došlo, predobri i prepošteni Bora po\u010deo je da zivka \u010dlanove predsedništva i da im sla\u017ee pri\u010du kao, eto, "snage haosa i bezumlja" napadaju Generalštab i vojsku, da je policija razbijena (što je i bio plan), da je haos i da JNA mora da interveniše. Slobini \u010dlanovi Predsedništva – iz Srbije, s Kosova, Vojvodine i Crne Gore – pristali su odmah, znaju\u0107i o \u010demu je re\u010d; Slovenija, Hrvatska i Makedonija odbile su; ostao je Bogi\u0107 Bogi\u0107evi\u0107 iz BiH, pošten i smiren \u010dovek koji je odbio, na\u0111en negde na putu ka Sarajevu. Pata karta i ništa. Posle je Vasil Tupurkovski iz Makedonije ispri\u010dao da je prozreo Borinu podvalu odmah, jer je imao prave informacije iz Beograda. Vojna bezbednost, sazna\u0107emo i to kasnije, imala je svoje operativce raspore\u0111ene po klju\u010dnim ta\u010dkama u gradu i oni su pošteno javljali da šta se u stvari doga\u0111a; na\u010delnik Uprave tada je bio na terenu, a njegov zamenik rekao nam je kasnije da je te informacije prosle\u0111ivao "gore", dakle Ad\u017ei\u0107u, bez komentara, kako je i red. Šta je Veljko Kadijevi\u0107, tadašnji savezni sekretar za odbranu, o tome mislio, ne ka\u017ee, mada slutimo. Bilo kako bilo, u dogovoru sa Radmilom Bogdanovi\u0107em JNA šalje tenkove na ulice Beograda oko 18:30 te ve\u010deri, prvi put posle 20. oktobra 1944. (parade se ne ra\u010dunaju). <\/p>\n KRAJ TU\u017dNE PRI\u010cE: Kao što je re\u010deno, duvala je jaka košava. To je uveliko umanjilo dejstvo suzavca CS i pomoglo demonstrantima, kao što \u0107e im pomo\u0107i i sutradan, 10. marta, kada su studenti probili kordon na Brankovom mostu i zauzeli Terazije. Pre toga je došlo do pucnjave u Kneza Miloša, kada su neki slepci iz Po\u017earevca, milicionari, otvorili vatru na demonstrante; jedan mrtav, a dva novinara "Vremena" promašeni dok su sedeli na krovu (pametniji deo milicije pucao je uvis). Tenkovi i oklopna vozila rasporedili su se po simboli\u010dnim ta\u010dkama centra grada. Narod se razišao, a zabezeknuta mlada vojska blenula je kroz otvore, ne znaju\u0107i šta se doga\u0111a. Sutradan uve\u010de JNA se povukla iz grada, \u0107utke i podvijenog repa. Milicija se nije usudila da rastera studente i narod sa Terazija i nastalo je opštenarodno veselje. Uhapšenog Vuka pustilo je sutradan (\u010duvao ga je Naser Ori\u0107, radnik obezbe\u0111enja Slobe Miloševi\u0107a; ka\u017ee Vuk da je bio dobar i donosio mu sendvi\u010de). <\/p>\n Ceo taj veseli i razdragani cirkus preselio se uskoro u Skupštinu Srbije. Vlast je i dalje tvrdila da je sve to hadezeovska ujdurma i izdaja. Onaj neki poslanik pokušavao je da im ispri\u010da \u010duvenu "pri\u010du s tu\u017enim krajem", ali ga – kukala im majka – nisu slušali, a trebalo je, jer je pri\u010da i imala tu\u017ean kraj, kako danas vidimo. Premijer Zelenovi\u0107 tvrdio je da – dok se opozicija i studenti nate\u017eu po Terazijama – "ustaše zauzimaju Stolac". Proverimo mi to kod Sto\u010dana, kad tamo nikakvih ustaša nema (došli su tek mnogo kasnije). Dok se taj skupštinski cirkus odvijao, na narodno veselje, Sloba i njegovi nisu \u010daskom \u010dasili. Kad mu dr\u017eavni udar nije uspeo na ulici, Sloba je prvo poslao Kadijevi\u0107a u Moskvu, no\u0107om, kradom, 12. marta 1991, da pita bra\u0107u Ruse i boljševike šta sad da radimo. Tamo su mu ministar vojni Jazov i predsednik KGB Krju\u010dkin – sve same srpske uzdanice – rekli da sa\u010deka dok oni ne najure te izdajnike Gorba\u010dova i Jeljcina, pa \u0107emo ve\u0107 sa Serbijom videti lako, sve u smislu (uostalom) \u010duvene godišnje zapovesti Politi\u010dke uprave JNA od 25. januara 1991. gde se lepo ka\u017ee da su "SSSR i nau\u010dni socijalizam samo privremeno na kolenima" i da \u0107e se di\u0107i na noge, a posle \u0107emo da vidimo \u010dija nana crnu vunu prede. To se posle završilo onim operetskim pu\u010dem u Moskvi, 19. avgusta 1991. kada su Jazov i Krju\u010dkov završili u Ljubjanki, svim Miloševi\u0107evim nadama, preuranjenim \u010destitkama SPS-a i uzdanjima u Rosiju uprkos. Nama su ostale one suklate od Filatova, Guskove, \u017dirinovskog, Jastrebova; onaj Šešeljev "knez" Dolgoprstov, "potomak Nemanji\u0107a" i ve\u0107 svi ti koje su vodali i vodaju kao me\u0111ede do dana današnjeg. <\/p>\n Miloševi\u0107 je, u pokušaju da taj 9. mart i ruski debakl nekako neutrališe, 16. marta napravio novi udar i "povukao" svoje ljude iz savezne dr\u017eave; itd. to više nikoga ionako ne zanima, deca su porasla, a i njihova deca rastu, \u017eiva bila. <\/p>\n RASPEKME\u017dENE USPOMENE: Od 9. marta 1991. ostale su froncle od folklora i urbane legende. Sa onog balkona skoro svi su tu: eto Vuka – dvaput je do Vlade dogurao, drugi put \u010dak do ministra inostranih dela – eto Dane; eto Vesne Peši\u0107 i Mi\u0107una gde su; Milan Paroški napravio je karijeru vratolomnu i završio u nekom "reality show-u", gde mu je od po\u010detka i bilo mesto, ali tada nije bilo takvih emisija. Ona visoka i lepa Dragana što je stajala mokra kao miš pred policijskom cisternom tog devetog marta na košavi, pred Narodnim pozorištem – nije više s nama. Dr\u017eala je jadna na toj slici uzdignuta tri prsta, ona što ih je Vuk u bla\u017eenom neznanju proglasio za znak srpski, a bio je znak ustaški od 1941, kada su se sa ta ista tri prsta ustaški zastupnici u Paveli\u0107evom Hrvatskom dr\u017eavnom saboru zaklinjali i slušali himnu sa tim prsti\u0107ima na grudima, kako \u0107emo posle i svojim o\u010dima videti iz onih "slikopisa" (filmskih \u017eurnala NDH) koje je Lordan Zafranovi\u0107 iskopao iz laguma Kinoteke pre petnaestak godina. Uzaman su Vuku objašnjavali da se okani ta tri prsta (kao i Dra\u017ee i \u010detnika, uostalom); nije pomoglo, pa je tako ironija istorije opet uradila svoje, na našu bruku i sramotu. Uostalom, ne dao vam bio Bog da 1991. u Kninskoj krajini mahnete sa ta tri Vukova prsta: odsekli bi ih vam odmah! Tada su Vuka mrzeli više no Tu\u0111mana, tamo, oko Knina. <\/p>\n Vukovi i Giškini uli\u010dni fighteri i \u010detnici-po\u010detnici od devetog marta – što izginuše, što odoše u gangstere da tamo izginu, neki i od duga\u010dke puške Staniši\u0107a. Giška Bo\u017eovi\u0107, "apostol hriš\u0107anske ljubavi" (Vuk) i poliglota (nau\u010dio je Bibliju na nekoliko jezika po evropskim zatvorima), sa kratkim "hecklerom" pod jednim i "TT" pod drugim pazuhom (intervjuisao sam ga tada), sve zveckaju\u0107i rezervnim šar\u017eerima po d\u017eepovima, skon\u010dao je pod Gospi\u0107em u Slobinom ratu, a ne Vukovom; još ka\u017eu da ga je s le\u0111a ubilo, izdajom. Njegov naslednik, Dugi Lainovi\u0107 od Srpske garde Vukove, pao je od zemunske ruke. <\/p>\n Svi kasniji pokušaji reprize 9. marta ispali su jadni i farsi\u010dni, sasvim u skladu sa Vukovim nepogrešivim njuhom za pogrešnu patetiku. <\/p>\n Deveti je mart bio jedan, jedini, nezaboravan za nas koji smo se tu nešto gurali, naivan, bezazlen, koban – ali jedina naša pobeda nad Njim sve do 5. oktobra, ako i tada… Bila su to herojska vremena, deco, pri\u010da\u0107e vam tate i mame i bake i deke. Miloševi\u0107 se izvukao, doduše, ali tome smo sami bili krivi. Vuk bi jednoga dana Trg slobode kod \u010cestitog Knjaza proglasio za novu Mari\u0107evi\u0107a jarugu, samo ako mu se namesti prilika, ama ne\u0107e. <\/p>\n Pustimo, dakle, deveti mart istoriji i našim raspekme\u017eenim uspomenama.<\/p>\n