Jovan Divjak je bio i ostao jedan od onih vojnika, znanih i neznanih, zbog kojih je ista ta Armija BiH, uz svu ideologizaciju koja ju je promijenila, ostala jedina bosanskohercegova\u010dka vojska u prošlom ratu<\/p>\n
Pi\u0161e: Emir Imamovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Zašto je, ali fakat, Jovan Divjak najpopularniji general Armije BiH? On nije, kao Mehmed Alagi\u0107, popeo vojsku na vrh Vlaši\u0107a, oslobodivši tu planinu dok je srce pucalo od zime. Divjak nije, kao Atif Dudakovi\u0107, ratovao sa dvije-tri srpske vojske i jednom Abdi\u0107evom, da bi na kraju, 1995., gazio Krajinom k'o da je pusta. Jovan Divjak, valja istinu re\u0107i, nije ni dobio priliku za takva djela. No, u kovanju legendi prilike se svakako ne broje, ve\u0107 samo pobjede. Opet, Jovan Divjak je najpopularniji general Armije BiH, kako one 1992, dok je u Dobrovolja\u010dkoj nare\u0111ivao da se ne puca, tako i 2011, dok se iz Austrije brani od pravosu\u0111a zemlje u kojoj je ro\u0111en i od koje je branio Bosnu i Hercegovinu.<\/p>\n Nije, ako je neko slu\u010dajno krivo pomislio, Divjak bio ikebana u maskirnim bojama kojom se dokazuje naše multi ovo i ono. Niti je Divjak bio neko ko bi u svakoj drugoj vojsci imao \u010din zastavnika, dok je u Armiji BiH zaka\u010dio generalski. Jovan Divjak je bio i ostao jedan od onih vojnika, znanih i neznanih, zbog kojih je ista ta Armija BiH, uz svu ideologizaciju koja ju je promijenila, ostala jedina bosanskohercegova\u010dka vojska u prošlom ratu. Tu \u010dinjenicu ne\u0107e promijeniti niti jedan sudski proces, makar bio odr\u017ean i u Beogradu. No, bude li se sudilo Divjaku u gradu u kojem je ro\u0111en, odnosno, ne u\u010dini li dr\u017eava BiH sve, ali sve, da jednog od svojih najviših ratnih \u010dasnika sa\u010duva od izru\u010denja, bit \u0107e to izdaja onih razloga zbog kojih se, kada se u Sarajevu ka\u017ee general, misli na Jovu, ali samog Divjaka. Samo što ne\u0107e biti prva!<\/p>\n Puno, godinama prije nego \u0107e austrijska policija zatvoriti Jovana Divjaka, armijskog generala je uhapsila njegova vojska – Armija BiH. Krajem te 1992, nekakav idiot koji bi u svakoj drugoj vojsci bio u vojnom zatvoru, dok je kod nas imao epolete na ramenu, pištolj na kuku i tespih u d\u017eepu, procijenio je da je školovani oficir \u010diji se dor\u0107olski naglasak ne \u010duje jedino kada govori francuski – \u010detnik. Jovan Divjak je, naravno, oslobo\u0111en, ali do kraja rata Armija BiH nije više bila ista kao ona vojska kojom je i on komandovao na po\u010detku agresije. Nema vojnika, makar bio i taj što je hapsio Jovu, koji je za to kriv. Niti je mijenjanje Armije BiH u Alijinu i Allahovu, pa onda mo\u017ee i još ne\u010diju, po\u010delo sa Divjakovim hapšenjem. Identitet nekoj oru\u017eanoj sili ne daje nacionalnost njenih vojnika, ve\u0107 politika za \u010diju se ideju bori. Zato je Armija, dok je Izetbegovi\u0107 fakat mislio da je za rat potrebno dvoje, bila bosanskohercegova\u010dka, da bi vremenom, kada su u Predsjedništvu BiH po\u010deli ozbiljno shva\u0107ati sebe, a krivo dr\u017eavu, na stotinu na\u010dina postajala bošnja\u010dkom. To što su se u njoj, Armiji, bez obzira na nacionalnost i dalje borili oni kojima nije trebala druga\u010dija Bosna od one koju su imali do rata, o njima, vojnicima, govori sve najbolje.<\/p>\n Jovan Divjak je u bosanskoj vojsci do\u010dekao mir. I nije se, kao i bezbroj drugih, probudio u Bosni za kakvu se borio. On je, me\u0111utim, od onih ljudi što velike odluke ne donose zbog krupnih politi\u010dkih razloga. Kako je i kazao, u Sarajevu i ostao jer ništa drugo nije bilo ljudski. Pa kako je te 1992. prvo bio \u010dovjek, pa sve ostalo, i vojnik i Srbin pored ostaloga, tako je i od 1996. ljudski podvukao crtu pod rat i nastavio pokušavati spasiti ono što je od nekog davnog svijeta i nekih prodanih ideja ostalo. Zato se danas, dok se brani Divjak, brani i nada da je ovakva dr\u017eava kakvu imamo nu\u017eda sa rokom trajanja i da \u0107e, ako ve\u0107 jednom jeste, opet postojati ona neka BiH u kojoj je najnormalnije da se general Armije zove Jovan.<\/p>\n Sarajevo sa Divjakom u šetnji, u dru\u017eenju sa djecom ili na kau\u010du u Logavinoj, slika je onoga grada na koje su Karad\u017ei\u0107, Mladi\u0107, Krajišnik…krvni\u010dki pucali jer su ga prezirali, kao što su prezirali sve što je civiliziranije od šajka\u010de i kokarde. Sarajevo bez generala Jovana Divjaka i mnogih drugih, sli\u010dnih ali nepoznatih, odraz je u ogledalu koje naglašava sve ono što bi se najradije sakrilo: da smo – krivo biraju\u0107i, prave\u0107i se budale, okre\u0107u\u0107i glavu od perfidnog etni\u010dkog in\u017eenjeringa, zatvaraju\u0107i se u svoje male svjetove i simuliraju\u0107i da je sve u najboljem redu, ispra\u010daju\u0107i kao heroje ubojice poput Mušana Topalovi\u0107a Cace – puno, previše toga, što srpski topovi nisu uništili, mi u miru pokvarili. Mo\u017eda bi pokvarili sve i do kraja da nije bilo generala Divjaka i sli\u010dnih: ljudi koji popravljaju svijet, \u010dak i kada se \u010dini da beznade\u017enijeg posla nema.<\/p>\n