Gadafi je jedan od retkih vo\u0111a pod \u010dijim je rukovodstvom Libija prošla \u010ditav put od totalitarne dr\u017eave do tipi\u010dne „zemlje parazita"<\/p>\n
Pi\u0161e: Julija Latinjina<\/strong><\/em><\/p>\n Obi\u010dno se Severna Koreja, ili Libija, svrstavaju u grupu zemalja koje se jednim imenom zovu izopštene zemlje (rogue states). No ja mislim da bi s ekonomske ta\u010dke gledišta, ta\u010dnije ime za ove zemlje bilo – zemlje paraziti.<\/p>\n „Zemlje paraziti" su nova pojava u ekonomskoj istoriji sveta, pojava koja je nastala posle kraha SSSR-a. Nakon ovog doga\u0111aja, definitivno se formirala globalna ekonomija i sve zemlje koje su se slile u ovu ogromnu otvorenu reku slobode, po\u010dele su da bele\u017ee visoke stope ekonomskog rasta i da ubiraju plodove blagostanja koje su im one pru\u017eile.<\/p>\n „Zemlje paraziti" postoje i opstaju za ra\u010dun dva osnovna faktora koji se me\u0111usobno podupiru. Njihov glavni (\u010desto i jedini) izvor prihoda je rast cena sirovina, koji je izazvan rastom otvorene globalne ekonomije, kao i \u010dinjenica da su ratovi u savremenom otvorenom svetu danas neisplativi, što istovremeno predstavlja i garanciju njihove bezbednosti.<\/p>\n Pokazalo se da razvijena ekonomija u zemljama koje se bave eksploatacijom sirovina, takore\u0107i i nije potrebna. U takvim zemljama je na delu efekat koji je po svim svojim manifestacijama sušta analogija efektu takozvanog „ponovnog porobljavanja", pojavi koja je u XVII i XVIII veku ovladala Isto\u010dnom Evropom. To danas otprilike izgleda ovako: što je ni\u017ei stepen obrazovanja, slobode i ekonomske nezavisnosti stanovništva, to više novca od prodaje nafte završava u li\u010dnim d\u017eepovima vladara i ljudi iz njegovog najbli\u017eeg okru\u017eenja.<\/p>\n „Zemlje paraziti" s po\u010detka XXI veka, suštinski se razlikuju od totalitarnih re\u017eima XX veka. Totalitarni re\u017eimi XX veka, kao sateliti neke od velikih sila ili samostalno, iz petnih \u017eila su se trudili da osvoje slobodni deo sveta, dok je kod „zemalja parazita" stvar postavljena sasvim obratno. Samo zahvalju\u0107i slobodnom svetu one opstaju. Te zemlje nisu neprijatelji slobodnog sveta, ve\u0107 njegova dopuna. One sa svojih granica u te zemlje ne šalju svoje tenkove, ve\u0107 svoj novac. Kada bi slobodni svet prestao da postoji, lideri „zemalja parazita" ne bi imali gde da dr\u017ee svoje ra\u010dune i ne bi imali od koga da kupuju svoje mercedese. Totalitarni re\u017eimi su svojim podanicima zabranjivali emigraciju i istovremeno se trudili da ih što više obrazuju, a kod „zemalja parazita" je i to tako\u0111e sasvim obratno. One ohrabruju emigraciju, a opšti nivo obrazovanja namerno spuštaju na što ni\u017ei mogu\u0107i nivo. Totalitarni re\u017eimi su bili neprijatelji slobodnog sveta i slobodni svet je to znao. „Zemlje paraziti" nisu ni za koga opasne. One ugro\u017eavaju samo i isklju\u010divo svoje sopstveno stanovništvo.<\/p>\n Kako sav novac koji otvoreni svet troši za kupovinu sirovina iz „zemalja parazita" na kraju opet završava na ra\u010dunima kod njihovih banaka, lideri otvorenog sveta kao po pravilu s njima odr\u017eavaju veoma prijateljske odnose. To je posebno uo\u010dljivo u slu\u010daju Evrope. Teško da bi ova ovako birokratizovana ekonomija Evrope mogla da bele\u017ei rast bez milijardi dolara koje u nju ula\u017eu ruski i libijski \u010dinovnici.<\/p>\n Gadafi je jedan od retkih vo\u0111a pod \u010dijim je rukovodstvom Libija prošla \u010ditav put od totalitarne dr\u017eave do tipi\u010dne „zemlje parazita". U po\u010detku svoje vladavine, pukovnik Moamer el Gadafi se aktivno bavio stvaranjem dr\u017eavne tvorevine pod nazivom „islamski socijalizam". Godine 1980 je \u010dak i privatnu trgovinu ukinuo. Bio je vatreni obo\u017eavalac tadašnjeg egipatskog predsednika Sadata (što je ovoga ozbiljno plašilo), izdašno je finansirao me\u0111unarodni terorizam i, kako se ispostavilo, li\u010dno izdavao naredbe za eksploziju Boinga nad škotskim gradom Lokerbi i aktiviranje bombe u diskoteci u Zapadnom Berlinu. Podra\u017eavao je Mao Cedunga s njegovom „malom crvenom knjigom" i napisao svoju veliku zelenu knjigu, štivo u kojem je bila izlo\u017eena libijska varijanta D\u017eu\u010de ideje. Recimo, „Reprezentacioni oblik vladavine je falsifikat demokratije", ili „Libijski narod – to je isto što i Moamer Gadafi" ili „Prevrat je u D\u017eamahiriji nemogu\u0107 jer je vlast u rukama naroda, i narod je taj koji \u0107e se usprotiviti bilo kakvoj revoluciji" su dovoljno reprezentativni citati koji objašnjavaju ovu ideju.<\/p>\n Posle raspada SSSR-a, do tada, reklo bi se, nepredvidivi šizofreni\u010dar, iznenada je promenio svoje ponašanje. Šta je to \u010dega se on tada toliko uplašio, teško je re\u0107i. Mogu\u0107e da je to bila Ameri\u010dka „Pustinjska oluja" ili mo\u017eda krah socijalisti\u010dkih diktatura u Somaliji i Al\u017eiru, no on je otvorio granice, pustio u zemlju strance i javno se pokajao za svoja ranije u\u010dinjena nedela. \u010cak je pristao da plati 2,7 milijardi dolara porodicama i rodbini \u017ertava teroristi\u010dkog akta nad gradom Lokerbi.<\/p>\n Me\u0111utim, Gadafi nije mogao dugo da izdr\u017ei. \u010cim je postalo jasno da je stari dobri Zapad pao u zaborav i da kao zamena de Golu, Brantu, Reganu i Ta\u010der sti\u017eu razni šrederi, sarkozi i berluskoni, pukovnik je ponovo raširio svoja zlo\u0107udna krila. Od tada mu je najomiljeniji na\u010din opštenja sa Zapadom postao izazivanje ekscesa i stvaranje konfliktnih situacija.<\/p>\n Kada su se u Libiji pojavili prvi znaci epidemije side, Gadafi i ljudi iz njegove slu\u017ebe, uhapsili su \u010detiri medicinske sestre iz Bugarske, i nakon paklenih muka ih naterali na priznanje da su one te koje su po nalogu krvavih cionista zarazile libijsku decu sidom. Umesto da tom šizofreni\u010daru okrene le\u0111a, nova Evropa mu je na noge poslala Sarkozija. Medicinske sestre su za neu\u010dinjeni zlo\u010din pomilovane, a Sarkozi je gramzivo zgrabio di\u010dnu titulu mirotvorca.<\/p>\n Mladom Hanibalu, jednom od Gadafijevih sinova koji je u to vreme \u017eiveo u Švajcarskoj, prohtelo se jednog dana da prebije lokalnu poslugu. Švajcarci su ga naravno smestili u istra\u017eni zatvor, što je Gadafija opasno naljutilo. Nazvao je Švajcarsku „mafijaškom dr\u017eavom", jasnom i glasnom izjavom se zalo\u017eio da je treba što pre raspar\u010dati i podeliti izme\u0111u Italije, Nema\u010dke i Francuske, zatim je kao taoce, onako usput, oteo dva švajcarska biznismena i na kraju, što se pokazalo kao najefikasnije, povukao je sa ra\u010duna u švajcarskim bankama (o\u010digledno svojih) pet milijardi dolara. I šta mislite, kako se sve to završilo? Rezultat ove tako grozni\u010dave aktivnosti nervoznog šefa libijske D\u017eamahirije je bio taj da mu je predsednik Konfederacije je uru\u010dio izvinjenje.<\/p>\n No od svih doga\u0111aja je najporazniji onaj u vezi s libijskim obaveštajcem Megrahijem, \u010dovekom koji je u Velikoj Britaniji bio osu\u0111en za teroristi\u010dki zlo\u010din nad gradom Lokerbi. S obrazlo\u017eenjem da je neizle\u010divo bolestan od raka prostate i da mu je ostalo još samo tri meseca \u017eivota, 2009 je pomilovan i vra\u0107en u Libiju. Pukovnik ga je u Tripoliju do\u010dekao kao heroja, a nakon nekog vremena, postalo je jasno da se Ali al Megrahi na neki \u010dudesan na\u010din izle\u010dio. A to da ni\u010deg \u010dudesnog u ovoj pri\u010di nema, saznali smo iz niza telegrama koje je po ovom predmetu kasnije objavio WikiLeaks i kojima je utvr\u0111eno da je razlog pomilovanju ustvari bio banalna ucena, a ne nekakvo milosr\u0111e engleskog pravosu\u0111a. Ispostavilo se da je Gadafi zapretio Englezima da \u0107e u slu\u010daju da ne iza\u0111u njegovim \u017eeljama u susret, prosto išutirati sve engleske kompanije iz Libije.<\/p>\n Nakon ovih uspeha, Gadafi je na\u010disto odlepio. Prilikom svog nastupa u Ujedinjenim Nacijama septembra 2009, za ubistvo Kenedija je optu\u017eio Izrael. Avgusta meseca 2010, prilikom svoje posete Italiji, izjavio je kako Evropa treba da primi islam. Istog trenutka, dve stotine Italijanki je izrazilo \u017eelju da promeni svoju veru, da bi se kasnije ispostavilo da su to bile devojke sasvim odre\u0111ene profesionalne orijentacije koje je specijalno za tu priliku iznajmio drug Berluskoni. Za somalijske pirate je izjavio da su oni „pravedni odgovor pohlepnim zapadnim nacijama za nezakonitu eksploataciju vodenih resursa Somalije".<\/p>\n Ako je neko pomislio da samo Putin i Medvedev osnivaju „alternativu NATO paktu" u vidu Organizacije Ugovora o Zajedni\u010dkoj Bezbednosti (\u041e\u0414\u041a\u0411), teško se vara. Drug Moamer i drug Ugo su na Drugom Afri\u010dko-Ju\u017enoameri\u010dkom samitu na ostrvu Margarita, 2009 zapodenuli ozbiljan razgovor o osnivanju Ju\u017eno-Atlantskog vojnog saveza. To što iz dna svoje duše mrzi Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave, Gadafiju uopšte nije smetalo da istovremeno pokuša da stvori Sjedinjene Afri\u010dke Dr\u017eave, ali se ve\u0107 2008 sve završilo tako što je on sebe proglasio za „cara svih careva Afrike", slede\u0107e 2009 još i za „lidera svih arapskih lidera", a potom i za „imama svih muslimana".<\/p>\n Gadafi je svoj narod uveravao kako je samo sr\u010dana libijska armija ta koja smeta vojsci SAD da zauzme njegovu zemlju. A ustvari, ta ista armija od 50 hiljada nedohranjenih i slabo naoru\u017eanih ljudi koji se radije pod\u010dinjavaju plemenskim vo\u0111ama nego svojim oficirima i nije nikakva podrška re\u017eimu. Glavni oslonac re\u017eimu je Gadafijeva li\u010dna garda, sastavljena od tri hiljade dobro obu\u010denih i odli\u010dno naoru\u017eanih ljudi. Pošto kao po nepisanom pravilu paranoici na vlasti redovno \u010dine upravo ono zašta optu\u017euju svoje neprijatelje, danas u libijski narod pucaju strani najamnici iz \u010cada, Sudana i Nigerije.<\/p>\n Gadafi je uveravao svoj narod da su zemlje Zapada njihov glavni neprijatelj. A u isto vreme, njegov sin Seif al Islam, platio je Maraji Keri milion dolara za \u010detiri pesme koje je ona otpevala na njegovoj \u017eurci organizovanoj na Karibima; njegov drugi sin je od predsednika libijske nacionalne naftne kompanije za svoje li\u010dne potrebe iznu\u0111ivao 1,2 milijardi dolara, a tre\u0107i, \u017eestoko naduvan, sve prolaze\u0107i na crveno svetlo i jure\u0107i u suprotnom smeru od dozvoljenog, vozio je svoj besni automobil po ulicama Pariza. Taj isti je nešto kasnije, bocom za gašenje po\u017eara, tukao policajce u Italiji. <\/p>\n Kako vidimo, pošto je Gadafi kao i svi beduini veoma plodan, ulogu koju u Rusiji ispunjavaju \u010dlanovi da\u010dne zadruge „Jezero" (\u043a\u043e\u043e\u043f\u0435\u0440\u0430\u0442\u0438\u0432 „\u041e\u0437\u0435\u0440\u043e") u Libiji ispunjavaju njegovi sinovi. Eksperti ocenjuju da se novac koji porodica Gadafi, na štetu libijske ekonomije iznosi iz Libije, meri milijardama dolara godišnje. Najve\u0107i deo ovih milijardi odlazi kod druga Silvija u Italiju.<\/p>\n Gadafiju je sve polazilo za rukom. Bavio se slobodno otmicama \u010das švajcarskih \u010das ruskih biznismena, gomila libijaca je kada zatreba rušila ambasade evropskih zemalja, a lideri tih zemalja su, pa\u017eljivo zaobilaze\u0107i njegove kamile, pokorno \u010detvoronoške ulazili u Gadafijev šator koji su mu dozvoljavali da podi\u017ee na trista godina starim evropskim travnjacima, ne bi li s njim potpisali neki ugovor. Kasnije smo saznali, tako\u0111e iz WikiLeaks-a, da njegov šator nije bio samo sredstvo za poni\u017eavanje Evropejaca, nego i rezultat paranoje od koje pati siroti libijski lider. On se do ludila boji da leti avionom (posebno nad vodom), kao i da spava u prostorijama koje su na višem spratu od prizemlja.<\/p>\n Berluskoni mu je \u010dak prodao zna\u010dajan deo italijanskog naftnog giganta ENI, a Putin je naftom bogatoj Libiji, u zamenu za višemilijardne ugovore s firmom „Rosvooru\u017eenje" i Ruskim \u017eeleznicama (\u0420\u0416\u0414), oprostio dr\u017eavni dug od 4,5 milijardi dolara. To jest, ispalo je da novac koji je Libija bila du\u017ena da isplati u korist dr\u017eavnog bud\u017eeta Rusije, sada duguje kompanijama koje kontrolišu Putinovi bliski drugovi.<\/p>\n Šta \u0107eš. Reklo bi se da pro\u0107i nekoliko metara \u010detvoronoške do Gadafija, a zatim dobiti \u010detiri milijardi dolara, baš i nije tako loš posao.<\/p>\n I da se na sceni nije pojavio libijski narod, ko zna koliko bi sve to tako trajalo. Pokazalo se da „zemlje paraziti" umeju da se dogovoraju sa svima osim sa svojim sopstvenim narodom. A pošto ta\u010dka klju\u010danja nastupa iznenada, postaje razumljivo i zašto Kremlju klecaju kolena kada se zbivaju doga\u0111aji ovakve vrste.<\/p>\n To da revolucije u siromašnim zemljama ništa dobro ne mogu doneti, pravilo je koje se na Libiju više ne da primeniti. U njoj je na vlasti takav re\u017eim, da tu \u010dak ni Al-Kaida više ne bi imala šta da pokvari. No zato masna pogodba druga Putina s drugom Moamerom kao da je zauvek propala, jer ko god da posle svega što se dogodilo u Libiji do\u0111e na vlast, ova zemlja još dugo vremena nikome ništa pla\u0107ati ne\u0107e. Tako je Rusija zauvek ostala bez svojih 4,5 milijardi dolara potra\u017eivanja, a kompanije Putinovih intimnih drugova \u0107e na kraju krajeva ipak dobiti samo šipak.<\/p>\n Julija Latinjina, \u041d\u043e\u0432\u0430\u044f \u0413\u0430\u0437\u0435\u0442\u0430, 01.03.2011.
Prevod s ruskog Haim Moreno <\/p>\n