Kada je SSF osnivan 2001. osnivan je kao anti-Davos. Godine 2011. Davos izgleda prisutnima toliko politi\u010dki neva\u017ean da ga jednostavno ignorišu. <\/p>\n
Pi\u0161e: Imanuel Volerstin<\/strong><\/em><\/p>\n Svetski socijalni forum (SSF) je \u017eiv i zdrav. Upravo se sastao u Dakaru u Senegalu, od 6. do 11. februara. Po nepredvidivom sticaju okolnosti, ovo je bila sedmica kada je egipatski narod uspešno skinuo Hosnija Mubaraka sa vlasti, što je kona\u010dno završeno baš kada je i SSF zaklju\u010divao svoj sastanak. SSF je proveo tu sedmicu bodre\u0107i Egip\u0107ane – i diskutuju\u0107i o zna\u010denju tunisko-egipatskih revolucija za program transformacije, za stvaranje druga\u010dijeg sveta koji je mogu\u0107, ali ne i izvestan. <\/p>\n Negde izme\u0111u 60.000 i 100.000 ljudi prisustvovalo je, pose\u0107ivalo i pomagalo Forum, što je po sebi vrlo zna\u010dajan broj. Da bi se desio takav doga\u0111aj, SSF je tra\u017eio podršku sna\u017enih lokalnih pokreta (koji postoje u Senegalu) i podršku vlade koja, barem, toleriše njegovo odr\u017eavanje. Senegalska vlada Abdulaja Vejda bila je spremna da »toleriše« odr\u017eavanje SSF, mada je ve\u0107 pre nekoliko meseci odustala od tri \u010detvrtine obe\u0107ane finansijske pomo\u0107i. <\/p>\n Ali, tada su se dogodili tuniski i egipatski ustanci i vlada se uspani\u010dila. Šta ako prisustvo SSF inspiriše sli\u010dan ustanak u Senegalu? A opet vlada ne mo\u017ee da otka\u017ee sastanak, kako da otka\u017ee sa Lulom iz Brazila, Moralesom iz Bolivije i brojnim afri\u010dkim predsednicima. Tako da je uradila slede\u0107u najbolju stvar. Probala je da sabotira Forum. Uradila je to tako što je otpustila rektora najve\u0107eg univerziteta, na kojem je trebalo da zaseda Forum, \u010detiri dana pre po\u010detka zasedanja, i postavila novog rektora koji je odmah ukinuo odluku svog prethodnika da se odlo\u017ee \u010dasovi za vreme sastanka SSF, kako bi se obezbedio dovoljno veliki prostor. <\/p>\n Rezultat je bio organizacioni haos, bar prva dva dana. Na kraju je novi rektor ipak dozvolio upotrebu 40 od više od 170 prostorija koliko je bilo potrebno. Organizatori su domišljato postavili šatore u krugu univerziteta, pa je sastanak nastavljen uprkos sabota\u017ei. <\/p>\n Da li se senegalska vlada s pravom uplašila SSF? I sama SSF je raspravljala o tome koliko je relevantna za narodne ustanke u arapskom svetu i drugde, koje izvode ljudi koji, verovatno, nikada nisu \u010duli za SSF? Odgovor koji se mogao \u010duti od prisutnih pokazao je dugoro\u010dne podele u njihovim redovima. Bilo je tu onih koji su ose\u0107ali da je deset godina sastanaka SSF zna\u010dajno doprinelo slabljenju legitimnosti neoliberalne globalizacije i da se poruka Foruma probila svuda. A bilo je i onih koji su govorili da su ustanci pokazali da snaga transformacije le\u017ei negde drugde, a ne u SSF. <\/p>\n Meni su, u vezi sa sastankom u Dakaru, dve pojave zapele za oko. Prva je bila to što izgleda da niko nije ni pomenuo Svetski ekonomski forum u Davosu. Kada je SSF osnivan 2001. osnivan je kao anti-Davos. Godine 2011. Davos izgleda prisutnima toliko politi\u010dki neva\u017ean da ga jednostavno ignorišu. <\/p>\n Druga pojava je bila visok stepen, koji je svako prisutan primetio, me\u0111upovezanosti svih predmeta raspravljanja u diskusiji. Godine 2001. SSF je pre svega bio zainteresovan za negativne ekonomske posledice neoliberalizma. Ali, na svakom slede\u0107em sastanku SSF je dodavao druga, nova interesovanja – polovi, okolina, posebno klimatska promena, rasizam, zdravlje, prava domoroda\u010dkih naroda, radni\u010dke borbe, ljudska prava, pristup vodi, mo\u0107 hrane i energije. I, neo\u010dekivano, u Dakaru, svejedno šta je bila tema sastanka, u prvi plan je došla upravo ta uzajamna povezanost mnoštva problema. Ovo mi i izgleda najve\u0107e postignu\u0107e SSF – da se obuhvati sve više problema i da svako vidi njihovu bitnu uzajamnu povezanost. <\/p>\n Nije bilo nikakvih neujedna\u010denosti u auditorijumu. Ljudi su ispravno primetili – mi svi znamo protiv \u010dega smo, ali treba da nam bude mnogo jasnije za šta smo. Ovo bi bio naš doprinos egipatskoj revoluciji i drugima koje \u0107e bilo gde nastati. <\/p>\n Problem je to što ostaje nerešena razlika me\u0111u onima koji \u017eele druga\u010diji svet. Postoje oni koji veruju da je svetu potreban ve\u0107i razvoj, ve\u0107a modernizacija i otud mogu\u0107nost ujedna\u010davanja distribucije resursa. Ali ima i onih koji veruju da su razvoj i modernizacija kurs kapitalizma i da je potrebno da ponovo promislimo osnovne kulturne premise budu\u0107eg sveta, koje bi izazvale civilizacijsku promenu. <\/p>\n Oni koji se zala\u017eu za civilizacijsku promenu \u010dine to pod razli\u010ditim kišobranima. Postoje domoroda\u010dki pokreti dve Amerike i drugde, koji \u017eele svet na temelju onoga što Latinoamerikanci zovu »buen vivir« – svet zasnovan na dobrim vrednostima, svet koji tra\u017ei usporavanje neograni\u010denog ekonomskog rasta za koji je, ka\u017eu, planeta suviše mala da bi ga podnela. <\/p>\n S jedne strane su domoroda\u010dki pokreti, \u010diji je cilj autonomija radi kontrole prava na zemlju u njihovim zajednicama. Zatim postoje urbani pokreti, u drugim delovima sveta, koji ukazuju na na\u010dine na koje neograni\u010deni rast vodi u klimatsku katastrofu i nove pandemije. Postoje i feministi\u010dki pokreti koji isti\u010du vezu izme\u0111u zahteva za neograni\u010denim rastom i odr\u017eavanja patrijarhata. <\/p>\n Ova debata o »civilizacijskoj krizi« ima velike uticaje na vrstu politi\u010dke akcije koja \u0107e se voditi i vrstu uloge levi\u010darskih partija, koju \u0107e igrati te\u017ee\u0107i za vlaš\u0107u u svetskoj transformaciji. To ne\u0107e biti lako rešivo. Ali to je klju\u010dna debata dolaze\u0107e decenije. Ako levica ne mo\u017ee da razreši svoje razlike nad ovim klju\u010dnim problemom, tada kolaps kapitalisti\u010dke svetske ekonomije mo\u017ee lako da nas odvede u trijumf svetske desnice i stvaranje novog svetskog sistema, goreg \u010dak i od postoje\u0107eg. <\/p>\n Za sada, sve o\u010di su uprte u arapski svet i stepen do kojeg \u0107e herojski napori egipatskog naroda transformisati politiku širom arapskog sveta. Ali kresivo takvih ustanaka postoji svuda, \u010dak i u bogatijim regionima sveta. Zasad smo poluoptimisti\u010dni. <\/p>\n