Stvarno mislim da je ta generacija bila kao na nekoj velikoj \u017eurci, bez obzira na politi\u010dku represiju i neslobode, ka\u017ee Mila Turajli\u0107, autorka dokumentarca Sinema komunisto<\/p>\n
Pi\u0161e: Dejan Ko\u017eul<\/strong><\/em><\/p>\n Koliko je Tito voleo film, koliko je tu umetnost pretvorio u propagandu, a Jugoslaviju u filmofilsku silu, po proizvodnji i po mogu\u0107nostima koje je pru\u017eao studio "Avala filma", razgovarali smo sa Milom Turajli\u0107, autorkom dokumentarca "Sinema komunisto". Moglo bi se re\u0107i da su stasavanje, razvoj, a posle i raspad Jugoslavije ispri\u010dani kroz filmove izišle iz "Avala filma".<\/p>\n – Provela sam mesece i mesece gledaju\u0107i filmove sa kraja 1940-ih, i poneo me taj entuzijazam kojim su ljudi posle rata krenuli da grade novo društvo i novu zemlju. Koliko god se to kasnije ispostavilo, ili nije, kao nemogu\u0107a ideja, vera u neku bolju budu\u0107nost sa kojom su krenuli zaista je bila fantasti\u010dna. To me nagnalo da preko filma pokušam da sklopim kako su oni predstavili narativ o sebi – ka\u017ee rediteljka.<\/p>\n Kako objašnjavate Titovu fascinaciju filmom?<\/em><\/p>\n – Titova je filmofilija bila razvijena i pre rata, ali izvesno je da 1948, u trenutku kad njegov kinooperater dolazi na tu funkciju, gleda nekih 200 filmova godišnje. U crvenim biltenima kinematografije se jako lepo izla\u017ee šta je bio njen zadatak. Imate petogodišnji plan da se izgradi filmski studio, da se prave filmovi koji \u0107e da obrade datu tematiku. Me\u0111utim, zanimljivo je da krajem 1940-ih nastaju filmovi koji odska\u010du od zvani\u010dnog zadatka: to su ratni filmovi, a snimaju ih ljudi koji su bili u partizanima. Zna\u010di, autori su bili direktni u\u010desnici NOB-a i zato ti filmovi nisu jednodimenzionalni kao oni kasniji. Oni duboko zadiru u psihologiju rata, u neke dileme sa kojima se \u010dovek suo\u010dava u ratnim situacijama i zaista su izvanredni.<\/p>\n Mo\u017eda smo mi ludi<\/strong><\/p>\n Kasnije je usledela neka vrsta naših vesterna, imamo dobre i loše momke i to je to… <\/em><\/p>\n – Da, filozofija Šibe Krvavca bila je "mi" i "oni", da ne komplikujemo previše. Meni su mnogo zanimljiviji filmovi koji se svode na dileme sa kojima su se ljudi suo\u010davali, na odluke koje su morali da donose. Dolazi i do generacijske smene. Posle filmova ljudi koji su u\u010destvovali u ratu i pravili filmove za publiku koja je bila direktan svedok rata, ve\u0107 1960-ih imate filmove koji se prave za generaciju koja rat ne pamti. Ima jedan fantasti\u010dan monolog Vere \u010cuki\u0107 u filmu "Ko puca otvori\u0107e mu se", gde ona ka\u017ee: "Ro\u0111ena sam davno a rat ne pamtim, a po pri\u010dama moga oca to je najslavnija stvar koju su ljudi izmislili, u stvari, po pri\u010dama mog oca, ono što su oni radili je razlog što ja danas postojim i \u017eivim." Mladoj generaciji postaje dosta te herojske prošlosti.<\/p>\n To je zanimljivo i zato što je Jugoslavija jedan narativ na na\u010din sli\u010dan onome na koji Amerika ima svoj san. I Jugoslavija je imala svoj san: zemlja blagostanja, bratstvo i jedinstvo, narodi i narodnosti. To su sve elementi jednog narativa. U tom smislu, ratni film je pri\u010da o postanku: svet je nastao od NOB-a i to je zvani\u010dni narativ nastanka. A imamo i druge narative: filmove o radnim akcijama, npr. "Prekobrojna", ili fantasti\u010dan film "Licem u lice" koji se ceo dešava na radni\u010dkom sastanku.<\/p>\n Ka\u017eete da spadate u generaciju koja je zakasnila na veliku \u017eurku i kojoj su na kraju ra\u010duni stigli na naplatu. Da li je ideja o Jugoslaviji zaista bila jedna velika iluzija?<\/em><\/p>\n – Na kraju svega, ja sam dosta ambivalentna. Stvarno mislim da je ta generacija bila kao na nekoj velikoj \u017eurci, bez obzira na politi\u010dku represiju i neslobode. Moj je utisak da se stvarno provela, a onda je na kraju došao kelner sa ra\u010dunom i rekao: "Plati!" Tu se zemlja raspala. Ne mogu re\u0107i da sam nešto nostalgi\u010dna za Jugoslavijom, ali strašno im zavidim na tome što su \u017eiveli u društvu koje je znalo šta \u017eeli da postane, koje je imalo neki konsenzus oko toga odakle je došlo i kuda \u017eeli da ide.<\/p>\n Društvo je imalo megalomanske ambicije, što se ogledalo i u filmu? <\/em><\/p>\n – "Avala film" je trebalo da bude deset puta ve\u0107a nego što jeste. Uopšte, cela ta ideja da zemlja, koja je toliko porušena, za godinu-dve izgradi sve pruge, fabrike… Kad gledate rane filmove o radnim akcijama, npr. "\u017divot je naš", kako mladi \u010dovek odlazi na radnu akciju i vodi dnevnik u kojem piše: "Ja moram bolje, ja moram više, mi moramo da prebacimo normu", to jeste megalomanija na granici sa ludilom, svi padaju u nesvest…<\/p>\n To je sindrom Alije Sirotanovi\u0107a.<\/em><\/p>\n – Apsolutno. To jeste ludilo, a opet, danas nismo u stanju da izgradimo Koridor deset za Olimpijadu. Zamislite da danas ka\u017eete mladim ljudima da \u0107e biti Olimpijada u Atini i da bi ova zemlja, kad bismo imali taj Koridor, imala neverovatan prihod od toga i da idemo svi da ga gradimo, oni bi vrištali od smeha. Ko je tu lud? Mo\u017eda smo mi ludi? Mo\u017eda jeste bilo normalno re\u0107i: "Ja ho\u0107u da idem ovo da radim."<\/p>\n Za novu istoriju filma<\/strong><\/p>\n Kolika je bila sloboda autora?<\/em><\/p>\n – Imam ose\u0107aj da stvari koje nisu obra\u0111ivane u Jugoslaviji nisu toliko posledica zabrana, nego autocenzure autora. Filmovi se nose na gledanje kod Tita, ali autori su bili uplašeni i rigidniji od njega samog. Sa druge strane, Puriša \u0110or\u0111evi\u0107 je u svojoj autobiografiji napisao da ga je Tito pitao na Brionima šta \u0107e dalje da radi, a on je odgovorio: "Ja sam mislio da napravim neki film o Informbirou." Tito mu je rekao: "Nemojte to da dirate." Zna\u010di, mogao je da cenzuriše.<\/p>\n Iznenadilo me da su skoro svi zabranjeni filmovi imali svoju premijeru na Pulskom festivalu. Jeste, oni kasnije nisu išli u bioskopsku distribuciju, ali… Bilo je u\u017easno zanimljivo u Zagrebu, na panelu o crnom talasu na Subverziv film festivalu. Bili su tu Laza Stojanovi\u0107, \u017delimir \u017dilnik, Slobodan Šijan i doveli su Veljka Bulaji\u0107a. Posle rasprave svi su se slo\u017eili da je crni talas odrednica sa kojom se uopšte ne identifikuju. Jeste da su neki od njih hteli da prave filmove o ljudima koji \u017eive na margini, ali sam sve skepti\u010dnija spram te verzije istorije jugoslovenskog filma po kojoj je postojao neki zvani\u010dni, dr\u017eavni film i neki disidentski. Mislim da je stvar mnogo kompleksnija.<\/p>\n Da li i danas postoje dr\u017eavni re\u017eiseri? Da li je to npr. Sr\u0111an Dragojevi\u0107, koji je sada u Glavnom odboru SPS-a, a koji je za "Svetog Georgija" dobio \u010detiri miliona evra?<\/em><\/p>\n – Sprega reditelja i politi\u010dara postoji i danas. Za ambiciozan projekat moraš da se osloniš na diskreciono pravo ministra ili politi\u010dke stranke da bi se isfinansirao. Da li je to prostituisanje reditelja zarad ostvarivanja svojih projekata? Verovatno jeste, ali ne na ru\u017eniji na\u010din od onog u komunizmu ili od onog na Zapadu. Što se ti\u010de dr\u017eavne kinematografije i dr\u017eavnih tema, mislim da je za jednu zemlju dobro da se neke istorijske epizode ispri\u010daju na epski na\u010din. Ceo taj talas ismejanih filmova – "Neretva", "Sutjeska", "U\u017ei\u010dka Republika" – oni su neka vrsta istorijskih dokumenata. U nekima od njih strašno su insistirali na istorijskoj verodostojnosti. U tom smislu, "Sveti Georgije ubiva a\u017edahu" zna\u010di\u0107e mladoj generaciji, koja ne zna ništa o našoj istoriji baš zbog naše tendencije da se njome ne bavimo.<\/p>\n