Restaurator Kremlja Bed\u017eet Pakoli, posta\u0107e predsednik Kosova*<\/p>\n
Pi\u0161e: Vadim Dubnov<\/strong><\/em><\/p>\n Pred po\u010detak svake pres-konferencije Bed\u017eeta Pakolija, njegovi pomo\u0107nici obi\u010dno mole novinare da se njihovom šefu obra\u0107aju s „gospodine Pacoli", a ne, kako smo to ve\u0107 navikli, s „gospodine Pakoli". Moj je utisak da on na te nijanse uopšte ne obra\u0107a pa\u017enju i da je njemu to sasvim svejedno. Tako\u0111e mislim da razlog tome nije nipošto to što je on u zemlji u kojoj ga svi znaju po prezimenu Pakoli, pro\u017eiveo najlepši, a mo\u017ee biti i najuspešniji, deo svog \u017eivota. Te uspomene izgleda baš i ne golicaju njegovo samoljublje. Bilo pa prošlo. Tim pre što je nakon toga nastupio ništa manje sre\u0107an period \u017eivota proveden u Kazahstanu.<\/p>\n I tako, došlo je vreme da Bed\u017eet Pakoli (meni se iz nekog razloga \u010dini va\u017eno, da i dalje nastavim da koristim „rusku varijantu" njegovog prezimena) postane predsednik Kosova. Kako i prili\u010di evropskim tradicijama, predsednik i ne treba da bude glavna politi\u010dka figura u dr\u017eavi. Njegov osnovni zadatak je da bude moralni autoritet nacije, a to što premijer Hašim Ta\u010di nije našao nikog drugog kome bi mogao da ponudi to mesto, samo po sebi je veoma zanimljivo.<\/p>\n Svako vreme ima svoje autoritete. Nekada je to za Kosovo bio romanti\u010dar-gandista, uva\u017eavan \u010dak i od naj\u017eeš\u0107ih ratnih komandira Armije za oslobo\u0111enje Kosova, Ibrahim Rugova. Romanti\u010dari su se raspomamili ili umrli, neki od njih su usput bili i borci a potom postali pobednici, a poneki nikada nisu ni bili romanti\u010dari. No trebalo je nekako nositi to teško breme i pro\u017eivljavati \u017eivot u ulozi pobednika, a tu se Kosovu duplo posre\u0107ilo. Kosovo je za po\u010detak imalo Rugovu, a kasnije se za pobednike zauzeo \u010ditav svet.<\/p>\n I dok se sve to na Kosovu kuvalo, kosovski Albanac Pakoli uspeo je da završi restauraciju Kremlja i da „ponešto" izgradi u glavnom gradu Kazahstana Astani. Još dok je bio sasvim malo dete, roditelji su ga odveli u Švajcarsku i sasvim je lako moglo da se dogodi da jednom tako\u0111e uspešnom zemljaku koga zovu Hašim Ta\u010di, nikada ne po\u0111e za rukom da svoje ume\u0107e organizacije najobi\u010dnijeg reketa, udru\u017ei s Pakolijevom diplomom završenog Ciriškog univerziteta.<\/p>\n Bed\u017eet Pakoli je svojevremeno sebi bio odabrao sasvim drugi put, ni blizu toliko izlo\u017een oru\u017eanoj vatri, no, kako se kasnije pokazalo, ništa manje perspektivan. On je pošao tuda kuda nije pošao nijedan kosovski Albanac – na Istok. A potom, mnogo godina kasnije, osnovao je politi\u010dku partiju Alijansa za novo Kosovo i redovno koristio svaku priliku da s novinarima razgovara na ruskom. \u017dalio nam se da kud god da je došao sa svojim predizbornim timom, sve vreme ga je sustizao glas o tome kako je on drug Rusije i Srbije. Tako\u0111e je tvrdio da on odli\u010dno zna i to, kome za tu slavu treba da bude zahvalan. O svemu tome on je govorio ne kao neko ko je uvre\u0111en ili razdra\u017een. Nije se sticao utisak da se gura me\u0111u pobednike i uopšte, za politi\u010dara s kandidaturom, on se veoma retko pojavljivao u javnosti. Kao da je bio zadovoljan tre\u0107im, \u010detvrtim, pa \u010dak i petim mestom na izborima. Ovakav rezultat je mogao da ostvari ne izlaze\u0107i iz ofisa, da bi se na kraju krajeva ispostavilo da je to bilo sasvim dovoljno da postane predsednik.<\/p>\n Re\u010dju, Pakoli je na ruskom voleo da govori o svemu drugom pre nego o politici. On se i danas bavi onim \u010dime se celog \u017eivota bavio, a to je igra. On nema neprijatelje. Pri pominjanju njegovog imena, svi koji ga poznaju, podi\u017eu nagore palac svoje desne ruke i govore: Pakoli jeste avanturista, ali vrhunski! Dok s nekim razgovara, olovka u njegovoj ruci crta šemu koja kao da mu je tek tog trenutka pala na pamet i istovremeno ostavlja dovoljno udobnog mesta sagovorniku da, ako to baš i nije tako, nikada ne ostane s utiskom da je prevaren. Kupujemo struju u Sibiru, prodajemo je u Kazahstanu, a potom je po zamenskoj šemi(!?) uzimamo s Balkana, pri\u010da Pakoli. Kroz produ\u017eenu kosovsku cev zaka\u010denu na gasovod u Makedoniji, gas uzimamo od Rusije. Istovremeno, ovo poslednje mu uopšte ne smeta da vatreno podr\u017eava gasovod Nabuko.<\/p>\n Pakoli svojim stavom i ponašanjem nedvosmisleno govori da on pripada generaciji biznismena iz 90-ih, onoj generaciji ljudi koji se, s \u017earom u o\u010dima i uvek bezumnim šemama, nikada nisu bojali da rizikuju. On je \u010dovek juna\u010dkih vremena Borisa Nikolajevi\u010da Jeljcina i Pal Palji\u010da Borodina, pripadnik onih za kojima je u današnjim ziheraškim, do kraja korumpiranim vremenima, sasvim opala tra\u017enja. I kao da mu to pomalo baš i nije pravo. Ne bavi se on analizom razlika jeljcinske i putinske Rusije. On njih zna i one ga savršeno ne interesuju. No, gor\u010dinu povodom \u010dinjenice da je tada bio potreban, a danas ne, on i ne pokušava da sakrije. On se sa setom se\u0107a Rusije 90-ih, kao što se direktor neke sovjetske fabrike s \u010de\u017enjom se\u0107a dr\u017eave koja je nestala.<\/p>\n No pro\u0111e vreme, promeniše se putokazi i danas je ve\u0107 ostalo malo onih koji se se\u0107aju povodom koje koli\u010dine novca su se tada lomila koplja u skandaloznoj aferi „Mabeteks".<\/p>\n Govorilo se da je tada, Pakoli podelio \u010detiri miliona evra mita za posao restauracije Kremlja. Stvarno je iznena\u0111uju\u0107e to kako se lako mo\u017ee pasti u iskušenje da se danas samo s nostalgi\u010dnim osmehom prise\u0107amo ve\u0107 sahranjene firme „RosUkroEnergo" preko koje se, kako dobro obavešteni govore, nekoliko godina uzastopce „rezalo" po milion dolara dnevno i reklo bi se, još lakše upasti u manilovštinu i bivati dirnut junacima poslovnih bitaka iz nedavne prošlosti. Naravno, s estetske ta\u010dke gledišta, nasmejani Pal Palji\u010d je za tri koplja viši od ovih današnjih. Zato ovi današnji tako\u0111e imaju \u010dime da mu odgovore. Dogodio se skok kvaliteta u kvantitet i za to se ni Pal Palji\u010d, ni Igor Ivanovi\u010d (Se\u010din), ni od pre pet minuta predsednik Kosova, \u010dovek iz naših 90-ih, Bed\u017eet Pakoli ne mogu kriviti. <\/p>\n A kada postane moralni autoritet Kosova, velike su šanse da i on postane akter igre ogledalima, igre koju odre\u0111uje sudbina. Gazda „Mabeteksa" Bed\u017eet Pakoli je nekada bio veliki drug Kremlja. Danas je na njegovom mestu naš tako\u0111e veliki drug Silvio. A Pakoli, oh izvinite sad ve\u0107 Pacoli, posta\u0107e izme\u0111u ostalog tako\u0111e i šef evropske dr\u017eave, uz to jedan od onih što se tako\u0111e razumeju u gas.<\/p>\n