{"id":47655,"date":"2011-02-23T12:39:21","date_gmt":"2011-02-23T12:39:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47655"},"modified":"2011-02-23T12:39:21","modified_gmt":"2011-02-23T12:39:21","slug":"demokratija-i-kapitalizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/02\/23\/demokratija-i-kapitalizam\/","title":{"rendered":"Demokratija i kapitalizam"},"content":{"rendered":"

"Elite u zemljama bivše Jugoslavije su veoma sli\u010dne: korumpirane su i nemaju politi\u010dkih principa. Desni centar ili levi centar, nebitno je. Postoji samo jedna vrsta politi\u010dke zverke: neoliberalni politi\u010dar koji gleda kako da uzme novac za sebe, za svoju porodicu, svoj klan, svoje kompanjone. To je savremena demokratija", ka\u017ee Tarik Ali, jedna od istaknutih li\u010dnosti savremene levice<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Vladimir Tasi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Tarik Ali (1943) jedna je od istaknutih li\u010dnosti savremene levice. Ro\u0111en je 1943. godine u Lahoru (Britanska Indija, kasnije Pakistan) u uglednoj ateisti\u010dkoj porodici. Studirao je na Oksfordu, u interdisciplinarnom programu za filozofiju, politiku i ekonomiju. \u017divi u Londonu. Autor je drama i romana, koautor scenarija za dokumentarni film Ju\u017eno od granice Olivera Stouna, i pisac brojnih knjiga politi\u010dkih komentara, me\u0111u kojima su Gospodari univerzuma: NATO-v krstaški pohod na Balkan, Sukob fundamentalizama, Buš u Vavilonu i Sindrom Obama. Alijev aktivizam po\u010deo je rano – u prvim uli\u010dnim protestima i štrajkovima u\u010destvovao je kao tinejd\u017eer u Pakistanu – nastavio se tokom šezdesetih u Evropi i do danas nije izgubio na intenzitetu. Uz \u010deste nastupe, debate i govore na protestnim skupovima, redovno objavljuje komentare u "Gardijanu" i "London rivju of buks" i \u010dlan je ure\u0111iva\u010dkog odbora \u010dasopisa "Nju left rivju". Pri\u010da se da je Ali bio inspiracija za Street Fighting Man Rolingstonsa i Power to the People D\u017eona Lenona. Nedavno je kod nas u izdanju Lagune objavljeno njegovo petoknji\u017eje Islamski kvintet – pet istorijskih romana u kojima pripoveda o susretima islama i Zapada od krstaških ratova naovamo.<\/p>\n

VREME: Nedavno ste u Parizu u\u010destvovali u su\u0111enju Bernaru Anri-Leviju za zlo\u010dine protiv intelekta. Optu\u017enica izme\u0111u ostalog navodi "filozofsku ništavnost pra\u0107enu akumulacijom mo\u0107i i kapitala". Da li je porota izrekla presudu?<\/p>\n

TARIK ALI: Uvek sam smatrao Anri-Levija blago komi\u010dnom figurom. U dve prilike sam s njim delio podijum u debati – u Berlinu i Njujorku – i podsetio me je na ko\u010dopernog pauna u sezoni parenja (otud, mislio sam, ta permanentno raskop\u010dana košulja). U Francuskoj, me\u0111utim, nije malo onih koji ga smatraju više mra\u010dnom nego komi\u010dnom pojavom. On je najvidljiviji i najtaštiji medijski intelektualac Republike. Pravi pravcati Tintin. Spreman za avanture kad god je potreban da baci neku pozu. NATO osvaja Kabul. Tintin momentalno ode i vrati se da nas izvesti da je, kako bi pomogao Avganistancima, lansirao novi \u010dasopis u Kabulu. Naziv? Nouvelle Kabul. Naravno. Druga\u010dije nije moglo biti. To je bilo 2002, ali svi Avganistanci koje sam pitao zaklinju se u Koran da takav magazin ne postoji, \u010dak ni u kabulskoj utvr\u0111enoj "zelenoj zoni". Da li je to bila \u010dista fantazija? Mogu\u0107e. Granica izme\u0111u stvarnog i nestvarnog nikad nije jasna sa Tintinom. Tako da je su\u0111enje u Parizu bilo zabavno. Proglašen je krivim, u odsustvu. Kazna: da \u010dita svoje knjige naglas svakog dana, do\u017eivotno. <\/p>\n

Bili ste pozvani na debatu "Da li je Evropska unija mrtva?". Zašto takva tema? <\/strong><\/p>\n

Nisam mogao da odem na tu debatu, ali sam prema EU vrlo kriti\u010dan, najbla\u017ee re\u010deno. Taj projekat je potonuo ekonomski i politi\u010dki. Ekonomski, jer je EU prigrlila neoliberalizam. Rezultat: Island, Irska i Gr\u010dka danas, sutra mo\u017eda Španija, Portugalija i Italija. Katastrofalne pri\u010de. Politi\u010dki, proširivanje EU na Isto\u010dnu Evropu je neutralisalo svaku mogu\u0107nost nezavisnosti od Amerike. Peri Anderson, moj kolega iz "Nju left rivjua", napisao je razornu kritiku Evropske unije takve kakva je, i nije pisao sa nacionalisti\u010dke ta\u010dke gledišta: njegova nova knjiga, Novi stari svet, trebalo bi da bude obavezno štivo za sve koji još uvek gaje iluzije o EU.<\/p>\n

Evropske vlade uporno zaokre\u0107u udesno. Multikulturalizam je meta napada iz nekoliko pravaca. Mo\u017eete li da pojasnite razliku izme\u0111u desni\u010darskih napada i kritika koje dolaze s levice – na primer od \u017di\u017eeka, koji govori o la\u017enom multikulturalizmu; ili od Badjua, koji u Etici piše da jezik multikulturalizma prikriva "imperativ osvaja\u010dke civilizacije: postani kao ja, i poštova\u0107u tvoju razliku". <\/strong><\/p>\n

Sla\u017eem se sa \u017di\u017eekom i Badjuom. "Multikulturalizam" elite je uvek bio uvredljivo nadmen i instrumentalizovan. Sada je ta pri\u010da napuštena da bi se politi\u010dari dodvorili strujama ekstremne desnice u svojim dr\u017eavama. Merkelova je po\u010dela da koristi identitarijanski jezik, koji poti\u010de od Karla Šmita, da bi objasnila zašto Nemci turskog porekla nikada ne mogu zaista biti Nemci. Lekcije o holokaustu nisu dubinski usvojene. Sarkozi i Kameron su tako\u0111e prešli u napad. Multikulturalizam je za te ljude šifrovana oznaka za muslimane. Uvek je zgodno na\u0107i \u017ertveno jare. Dvadesetih, tridesetih i \u010detrdesetih godina prošlog veka, to su bili Jevreji. Danas, muslimani. Sutra, ko zna.<\/p>\n

Ako je EU prevashodno ekonomska zajednica, kakve su politi\u010dke posledice pada sistema u Gr\u010dkoj i Irskoj?<\/strong><\/p>\n

Katastrofalne. U stvari, racionalno bur\u017eoasko rešenje bilo bi da se EU rasformira i da se rekonstituiše kao jezgro Evrope: Nema\u010dka, Francuska, Belgija, Skandinavija. Da se izgradi kao socijalna Evropa, sa druga\u010dijim ustavom. Britaniju bi trebalo isklju\u010diti jer je njena elita genetski privr\u017eena atlantizmu. Ne mislim da \u0107e se išta od toga desiti. Ono što je verovatno jeste to da bi EU mogla da implodira tokom naredne decenije. Uvek se zala\u017eem za regionalne blokove: iberijsko jedinstvo, balkanska konfederacija koja bi obuhvatila Bugarsku i Gr\u010dku, itd.<\/p>\n

Da li je mogu\u0107e dati koncizan opis savremene levice, ili bi bilo ta\u010dnije re\u0107i da je to heterogena skupina pokreta?<\/strong><\/p>\n

Kolaps komunizma doveo je do brzog kolapsa socijalne demokratije: ona je izvršila samoubistvo. Levi deo Evrope je slab, kao i socijalni pokreti, ali u mnogim zemljama ima nagomilanog gneva koji ne nalazi politi\u010dko udomljenje. Zato imamo studentske ustanke, talase štrajkova, ali ne i ujedinjuju\u0107i politi\u010dki program ili partiju. Kontrast sa Ju\u017enom Amerikom je o\u010digledan. Tamo su socijalni pokreti stvorili nove vrste partija i osvojili politi\u010dku vlast levim socijaldemokratskim programima.<\/p>\n

\u010cini se da na levici ima teorijskih nesuglasica. Frederik D\u017eejmson je kritikovan u knjizi Aj\u0111aza Ahmada U teoriji: klase, nacije, literature. Danilo Zolo u novoj knjizi Pravda pobednika nije baš oduševljen Hartom i Negrijem; njih je kritikovao i Badju. Da li je to znak otvorenosti i zrelosti u internim raspravama, ili je znak problema?<\/strong><\/p>\n

Uvek je dobro kada je levica spremna da raspravlja o idejama. Hart i Negri, kao poseban slu\u010daj, oštro su kritikovani na levici, a teze njihove Imperije našle su se pod sumnjom od koje nisu oslobo\u0111ene. U tome se sla\u017eem sa Zolom i Badjuom. Imperija je bila stimulativan rad liberalnog utopizma. <\/p>\n

Ako biste razgovarali sa mladim ljudima koji \u017eele da znaju više o levici, gde biste im savetovali da po\u010dnu? Koje su knjige za vas bile formativne?<\/strong><\/p>\n

Svaka generacija nalazi sopstveni put. Za mene, to su bili Marks, Lenjin, Trocki, Doj\u010der, Mao, kao i Stendal, Balzak, Dostojevski, Faiz, Neruda i drugi. Kada me neko pita, uvek predlo\u017eim da mladi ljudi pokušaju da \u010ditaju Kapital, kao i Marksove politi\u010dke spise. Ali da ih \u010ditaju kao sociologiju i politiku, ne kao religiju.<\/p>\n

Ako se dobro se\u0107am, "Nju left rivju" je imao neslaganja sa nekim intelektualcima iz Srbije. <\/strong><\/p>\n

Koliko se ja se\u0107am, imali smo neslaganja sa nacionalistima u svim dresovima: Hrvatima, Srbima, Slovencima. Nismo bili rešeni da demonizujemo bilo koji deo bivše Jugoslavije. Još uvek verujem da je raspad te zemlje bio ogromna tragedija i da Evropljani koji su ga ohrabrivali (pre svega Nema\u010dka) imaju veliku odgovornost. EU je ostavila bivšu Jugoslaviju na cedilu, Amerika je stupila na teren i stvorila sopstvene protektorate. <\/p>\n

Po vašem mišljenju, postoji li ovde potencijal za jednu modernu levicu? Ili smo ograni\u010deni na izbor izme\u0111u prepakovanih aparat\u010dika iz Miloševi\u0107eve ere i liberala "levog centra" koji sanjare o "kapitalizmu sa ljudskim licem"?<\/strong><\/p>\n

Prošle godine sam putovao u Zagreb, Beograd, Novi Sad i Sarajevo, i ohrabrila me je \u010dinjenica da velik broj mladih ljudi \u017eeli da prevazi\u0111e destruktivni nacionalizam devedesetih. Mislim da bi bilo va\u017eno ponovo stvoriti zajedni\u010dki kulturni prostor, gde bi se intelektualci i umetnici redovno sastajali da razgovaraju o zajedni\u010dkim problemima. Elite u zemljama bivše Jugoslavije su veoma sli\u010dne: korumpirane su i nemaju politi\u010dkih principa. Desni centar ili levi centar, nebitno je. Postoji samo jedna vrsta politi\u010dke zverke: neoliberalni politi\u010dar koji gleda kako da uzme novac za sebe, za svoju porodicu, svoj klan, svoje kompanjone. To je savremena demokratija. Hrvatski studentski pokret je osporio ove prioritete prošle godine. Zato gajim nadu da \u0107e se pojaviti nešto novo. <\/p>\n

Neki zapadni autori bliski levici pisali su o Jugoslaviji i, premda su njihove kritike Zapada bile dobro obrazlo\u017eene, bili su manje strogi u opisima politi\u010dkog sistema u Srbiji devedesetih. Dajana D\u017eonston, recimo, ili Majkl Parenti. Kako vidite jugoslovenske ratove sa ove istorijske distance?<\/strong><\/p>\n

Kao što sam rekao, ratovi su bili nepotrebni. Politika MMF\/EU, da navedem samo jedan primer, imala je za posledicu nemogu\u0107nost pla\u0107anja JNA, i tako je stvorila osnovu za ultranacionalizam. Suzan Vudvord je detaljno i veoma uverljivo pisala o ovom aspektu ratova. Neki pisci su umanjivali poroke Miloševi\u0107evog re\u017eima, u pravu ste. To je bila reakcija na demonizaciju u zapadnim medijima i propagandu koja je imala za cilj da opravda NATO bombardovanje. Kao da je Tu\u0111man bio bolji od Miloševi\u0107a? Bili su vrlo sli\u010dni. Obojica su aktivno ohrabrivali uspon gadnog nacionalizma. U slu\u010daju Hrvatske, to je zna\u010dilo odavanje pošte ustašama: naci-kolaboratorima. Oni su prvi vrištali "Danke Deutschland". Moje simpatije bile su na strani B92 i splitskog "Ferala" gde su Tu\u0111man i Miloševi\u0107 prikazani zajedno u krevetu dok pokušavaju da skroje svoje prljave nove dr\u017eave. <\/p>\n

Napisali ste: "15. februara 2003, više od osam miliona ljudi marširalo je na ulicama pet kontinenata protiv rata koji još nije po\u010deo." Bilo je zaista impresivno. Ali rat je ipak po\u010deo. Šta vidite kao glavna dostignu\u0107a ove antiratne akcije? Ima li ona trajnih posledica?<\/strong><\/p>\n

Protesti 2003. godine pokazali su da su milioni obi\u010dnih ljudi – levica je bila u njihovoj senci – znali da njihovi politi\u010dari la\u017eu, i pokušali su protestom da spre\u010de rat. Kada im to nije pošlo za rukom, postali su, izuzev male manjine, demoralisani i pasivni. Nisam siguran da li ima trajnih posledica. To je bio dan gneva: preventivni udar protiv planiranog rata. Na\u017ealost, nije bilo uspešno i više od milion Ira\u010dana je umrlo. Ko \u0107e odvesti Buša i Blera pred Haški tribunal? <\/p>\n

Mo\u017eda Obama? On je ipak dobitnik Nobelove nagrade za mir… Pisali ste o njemu u knjizi Sindrom Obama. Koji su simptomi?<\/strong><\/p>\n

U današnjoj Americi, demokratija dopušta samo umereno republikanstvo. Obama je upravo to. Ništa više. Kontinuiteti sa njegovim prethodnikom Bušom imaju mnogo ve\u0107u te\u017einu nego sve razlike me\u0111u njima. Na doma\u0107oj i me\u0111unarodnoj sceni, Obama je promašaj: nesposoban za ozbiljnu reformu zdravstvenog sistema, popustljiv prema bogatima, eskalacija rata u Avganistanu, klanjanje Izraelcima, teturanje tamo-amo dok nije shvatio da se Mubarak ne mo\u017ee spasiti u Egiptu. Teško\u0107e Vašingtona u Egiptu, posmatrane u globalnom kontekstu, pokazuju širi zahvat nego za vreme Buša: oslanjanje na korumpirane figure u Pakistanu, Jemenu, Iraku, Avganistanu, a sada je iskonstruisana i podela Sudana. Više od milion ljudi je poginulo u svim tim ratovima. Ko \u0107e i\u0107i u Hag? Spisak je dug skoro kao spisak iluzija koje o Obami gaje liberali, o\u010dajni\u010dki se hvataju\u0107i za svaku slamku. Legalizacija gej prava u vojsci nadomeštava sve drugo. To je tu\u017ean komentar na ameri\u010dku politiku danas.<\/p>\n

Pre nekoliko dana gledao sam uzbudljiv razgovor Tarika Ramadana i Slavoja \u017di\u017eeka o doga\u0111ajima u Egiptu. Gostovali su u engleskom programu Al D\u017eazire. U pore\u0111enju, komentari mejnstrim medija o protestima bili su hladniji, ambivalentni. Otkud takva uzdr\u017eanost? Šta se dešava u Egiptu? Ili – šta se desilo?<\/strong><\/p>\n

Arapski svet, sa Egiptom u središtu, pro\u017eivljava evropsku 1848. Nasuprot ranijim medijskim komentarima, ove masovne mobilizacije i ustanci imaju malo zajedni\u010dkog sa Isto\u010dnom Evropom iz doba 1989. Tada je preovla\u0111uju\u0107a \u017eelja bila pridru\u017eivanje Zapadu i da se bude kao Zapad, da se podr\u017ee njegovi krstaški ratovi, da se podra\u017eavaju njegovi kriminalci, da se prihvati njegova "civilizacija". U arapskom svetu ljudi \u017eele nezavisnost i demokratiju, \u017eele da se odvoje od ru\u017enog imperijalnog zagrljaja Zapada koji je podr\u017eavao njihove despote. Zbog toga je prijem u ve\u0107ini zapadnih medija bio mlak. Tri stotine mrtvih u Egiptu ne uzbu\u0111uje ih kao jedna smrt u Teheranu. \u017divimo u svetu gde gra\u0111ani Zapada ignorišu zapadne dvostruke standarde. Mnogi su se na Zapadu poveli za Netanjahuovim primerom i uzdr\u017eavali se od kritike Mubaraka. Još uvek se ustru\u010davaju da se rastanu sa Mubarakom, koji je kohabitirao sa gotovo dvostruko ve\u0107im brojem imperijalnih vo\u0111a nego što ih je nekad primala Kleopatra. <\/p>\n

Citirate poeziju u svojim politi\u010dkim tekstovima. Pesme Saadi Jusefa navodite u knjizi Buš u Vavilonu, a \u010dlanak u "Gardijanu" o studentskim protestima u Velikoj Britaniji završavate Brehtovim stihovima: "Bolje je, mislimo, da u gnevu ustanemo…". \u010cini se da indignacije ne nedostaje. No, gnev sam po sebi sigurno nije dovoljan. Ima li poezija neku ulogu u praksi, u akciji, u artikulaciji ose\u0107aja indignacije i nepravde?<\/strong><\/p>\n

Na Trgu Tahrir u Kairu još uvek recituju poeziju. Poezija postaje klju\u010dna pod despotskim vladarima i ona zadr\u017eava svoju mo\u0107, posebno kada je pevaju dive pred obi\u010dnim ljudima. To je duga tradicija u mnogim delovima sveta.<\/p>\n

Vreme<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

"Elite u zemljama bivše Jugoslavije su veoma sli\u010dne: korumpirane su i nemaju politi\u010dkih principa. Desni centar ili levi centar, nebitno je. Postoji samo jedna vrsta politi\u010dke zverke: neoliberalni politi\u010dar koji gleda kako da uzme novac za sebe, za svoju porodicu, svoj klan, svoje kompanjone. To je savremena demokratija", ka\u017ee Tarik Ali, jedna od istaknutih li\u010dnosti savremene levice<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47655","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47655","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47655"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47655\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47655"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47655"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47655"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}