Amerikancima je postalo jasno da za ostvarenje ameri\u010dkih interesa i dominaciju Amerike u nekoj zemlji nije dovoljna samo podrška lidera te zemlje, ma kakvi oni bili <\/p>\n
Pi\u0161e: Sini\u0161a Ljepojevi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Sramni su medijski izveštaji i izjave zapadnih lidera kako je posle ostavke predsednika Hosnija Mubaraka u Egipat "kona\u010dno stigla sloboda", izvojevana "snagom naroda". Ka\u017eu još da je to bila "revolucija". U stvarnosti u Egiptu se ustvari desio vojni udar i zemlja je pod upravom Visokog vojnog saveta, kojeg je imenovao sam Mubarak. Višednevni protesti, navodno inspirisani \u017eeljom za demokratskim ustrojstvom Egipta, su se završili najnedemokratskijim rešenjem – vojnim udarom i vojnom upravom. <\/p>\n Vojna uprava je odmah suspendovala Ustav, raspustila Skupštinu, zadr\u017eala vanredno stanje, \u010dije su ukidanje tra\u017eili demonstranti, i vojne (preke) sudove. Bi\u0107e uvedena i zabrana štrajkova. Generali su tako\u0111e zadr\u017eali Mubarakovu vladu i izjavili da \u0107e se zemljom vladati kao u vreme predsednika Mubaraka. Obe\u0107ali su da \u0107e izbori biti odr\u017eani za šest meseci, ali i to nije izvesno. Re\u010deno je "kada budu mogli da se odr\u017ee". To su "plodovi revolucije" koje su sa tolikim zadovoljstvom pozdravili zvani\u010dni Zapad i ve\u0107ina demonstranata. <\/p>\n Naravno, još uvek niko ne mo\u017ee pouzdano da ka\u017ee šta \u0107e se još sve doga\u0111ati u Egiptu, ali je ve\u0107 sada zanimljivo i va\u017eno analizirati kako su se, posle skoro 30 godina Mubarakove vlasti, desili protesti, kakva je njihova tehnologija. U Egiptu je na sceni ameri\u010dki model, koji mnogi politi\u010dki autori zovu "model kontrole nezadovoljstva". Autori tog modela su okupljeni oko najuticajnije spoljnopoliti\u010dke organizacije u Americi – Saveta za spoljnu politiku, a predvodio ih je Zbignjev B\u017ee\u017einski. Taj model je definitivno uobli\u010den na osnovu iskustava iz Isto\u010dne Evrope, posebno Srbije i iz Ju\u017ene Amerike. Ta\u010dnije, pora\u017eavaju\u0107a ameri\u010dka iskustva iz Ju\u017ene Amerike su u najve\u0107oj meri nametnula potrebu za definisanjem tog modela. Amerikancima je, naime, postalo jasno da za ostvarenje ameri\u010dkih interesa i dominaciju Amerike u nekoj zemlji nije dovoljna samo podrška lidera te zemlje, ma kakvi oni bili. Jer postalo je jasno da slepa podrška ameri\u010dkoj politici zna\u010di ustvari urušavanje te zemlje. Podrška ameri\u010dkoj politici zna\u010di prihvatanje modela Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, velikih ameri\u010dkih korporacija i banaka, sluganstvo takozvanom Vašingtonskom konsenzusu. U realnosti to zna\u010di nepravednu raspodelu bogatstva te zemlje, odliv ogromnog kapitala u inostranstvo, razaranje njene privrede, jednom re\u010dju – plja\u010dku te zemlje. Sasvim je, tako\u0111e, jasno da vremenom to ra\u0111a veliko nezadovoljstvo stanovništva. To autori tog modela dobro znaju. Kada to nezadovoljstvo dostigne kriti\u010dnu masu, onda je uzaludna podrška politi\u010dke vlasti Americi jer promenom vlasti dolazi i do promena u kojima Amerika gubi svoje mesto. Zato je procenjeno da je daleko va\u017enije uspostaviti kontrolu nezadovoljstva u odre\u0111enoj zemlji. Samo tako Amerika mo\u017ee da obezbedi kontinuitet svog prisustva i nesmetani nastavak ostvarenja svojih interesa. To je i jedino va\u017eno za Vašington, a ko \u0107e biti lider, i kakav je diktator ili demokrata, to je manje zanimljivo. Suština je u kontroli nezadovoljstva. <\/p>\n SAD MRE\u017dA U EGIPTU<\/strong> Mora se priznati da je iz ugla politi\u010dke teorije, analize i veštine to veoma vešt i pametan model. Naravno, to je istovremeno krajnje licemerje jer nezadovoljstvo je nastalo upravo zbog ameri\u010dke politike i vernosti Vašingtonu, koji se sada tako osiromašenom i obespravljenom narodu nudi kao spasilac. To je tako, ali prihvatanje tog modela nije obavezno. Amerika ima tehnologiju kako da pokuša da ga nametne ali u principu nije obavezno. <\/p>\n Kada se stekne dovoljno uslova i kada se proceni da bi ameri\u010dki interesi mogli biti ugro\u017eeni, da bi moglo do\u0107i do ozbiljnijih promena ili zbog skorog prirodnog kraja lidera-klijenta ili nadolaze\u0107eg kriti\u010dnog nivoa nezadovoljstva naroda, onda kre\u0107e mašinerija modela "kontrole nezadovoljstva". U slu\u010daju Egipta ta mašinerija je pokrenuta pre nešto više od tri godine. Prvo se krenulo sa internetom. Jedna od vode\u0107ih opozicionih grupa u Egiptu je "Pokret 6. april", koja postoji samo na socijalnoj mre\u017ei Fejsbuk, a ne i u "stvarnoj" realnosti. Tu Fejsbuk grupu finansiraju Gugl, Jutjub, Pepsi kola, MTV i druge ameri\u010dke medijske ku\u0107e. (Odavno je jasno da su Fejsbuk i Gugl ameri\u010dki dr\u017eavni projekti.) Druga grupa je internet sajt movement.org, koji javno finansira ameri\u010dki Stejt dipartment. Korak po korak je potom ameri\u010dkim novcem finansirana mre\u017ea nevladinih organizacija, od kojih je najva\u017enija Centar solidarnosti, koji je formirala ameri\u010dka organizacija Endowment for Democracy. Taj Centar solidarnosti je formirao \u010ditavu mre\u017eu takozvanih nezavisnih sindikata. Takvi sindikati u Egiptu nisu nikad postojali, pa su privukli pa\u017enju velikog broja ljudi. Amerika, dakle, kontroliše nezavisne sindikate u Egiptu i njih \u010dine ljudi koji su stradali, slabo pla\u0107eni ili ostali bez posla upravo zbog ameri\u010dke politike u njihovoj zemlji. <\/p>\n Kada je taj posao obavljen, onda dolazi na red personalizacija opozicije i neprijatelja. To nije bio lak posao jer ve\u0107ina uglednih Egip\u0107ana – i onih koji \u017eive u zemlji, i onih koji su u Americi, i na Zapadu – nije htela da prihvati tu ulogu. Na kraju je ulogu prihvatio stari ameri\u010dki klijent Muhamed el-Baradej, bivši direktor Agencije Ujedinjenih nacija za nuklearnu energiju i sadašnji \u010dlan Me\u0111unarodne krizne grupe. On je sa objedinjenom opozicijom prošle godine pora\u017een na izborima iako je u toj "demokratskoj" opoziciji bila i partija Muslimanske bra\u0107e. Jedan ameri\u010dki klijent je ponu\u0111en kao izlaz iz krize i "mraka" a drugi Hosni Mubarak je proglašen jedinim krivcem za egipatske probleme. Istorija po\u010dinje od danas. Nulta godina. <\/p>\n Glavna uloga u tom poslu je, po pravilu, poverena medijima. Neverovatno je šta su sve zapadni mediji pisali o Mubaraku i onima koji protestuju. Po\u010dev od broja demonstranata, u jednom \u010dasu je to \u010dak bilo dva miliona iako trg Tahrir ne mo\u017ee da primi više od 50.000 ljudi, pa do upornog prikrivanja da su klju\u010dni operativni organizatori dnevnih protesta Muslimanska bra\u0107a. Sve je to, naravno, bilo jasno i samom Mubaraku. On je po\u010deo da hapsi internet-aktiviste, da blokira internet komunikaciju i da objašnjava o \u010demu se tu radi. Ali sve je to bilo kasno. Mubarak je ameri\u010dki klijent ve\u0107 nekoliko decenija i sada je za sve kasno. Kada se prihvate pravila igre, za izlazak više nema mogu\u0107nosti. \u010cak i uslove Mubarakovog odlaska je neko drugi diktirao. On sam, onako teško bolestan, je verovatno hteo da ode još ranije, ali ne mo\u017ee, pravila moraju da se poštuju. Kada je došao trenutak, Mubarak je otišao, ali tako da se ništa ne promeni. Izvršen je vojni udar i vojska je preuzela zemlju. To je, tako\u0111e, veoma vešt deo tehnologije jer u Egiptu, još i pre Nasera, u\u017eiva izuzetan ugled, pripada takozvanom visokom društvu. Od dr\u017eavnog udara 1952. godine, kada su Naserovi "Slobodni oficiri" skinuli sa vlasti kralja Faruka (izdanak albanske porodice iz Janjine, današnja Gr\u010dka), Egipat je imao trojicu predsednika, svi su bili oficiri. Ta\u010dnije, Egipat je dobio predsednike Republike 1958. godine, kada je Naser kao prvi predsednik ukinuo vojnu diktaturu. <\/p>\n SLOBODA? MA NEMOJTE!<\/strong> O vojnom preuzimanju Egipta se ve\u0107 izvesno vreme "šaputalo", to je pripremano. Zanimljivo je da je visoka vojna delegacija te zemlje bila u višednevnoj poseti Americi baš u vreme po\u010detka protesta u Kairu. <\/p>\n I onda, kada je Mubarak otišao, "stigla je sloboda". Tako su javili mediji i tako su pri\u010dali izabrani aktivisti. Hiljade boraca za "demokratiju u Egiptu" je slavilo i pevalo. A desilo se potpuno suprotno. Umesto demokratskog poštovanja zakona i Ustava Republike Egipta, "sloboda" je došla vojnim udarom. I to sa mandatom boraca za "demokratiju", sa mandatom demonstranata koji se bore za "slobodu". Prema Ustavu, kada predsednik podnese ostavku, funkciju preuzima predsednik Skupštine Egipta. To se nije desilo, ali… Va\u017eno je da je ameri\u010dka pozicija u Egiptu za sada sa\u010duvana. <\/p>\n Još uvek nije jasno šta \u0107e se dalje doga\u0111ati. Jer, bez obzira ko je stvarni organizator demonstracija u Egiptu, \u010dinjenica je da je ve\u0107ina njenih u\u010desnika iskreno protestvovala i \u017eelela promene. Uz to, prema istra\u017eivanjima javnog mnjenja, \u010dak 86 odsto Egip\u0107ana je antiameri\u010dki raspolo\u017eeno. Sada posle svega, po pravilu, dolazi period velikog razo\u010darenja, pa bi energija akumulirana tokom protesta mogla ponovo da se na\u0111e na ulici. Pitanje je samo ko \u0107e ovoga puta biti organizator jer ne postoje spontani protesti. U ovom \u010dasu je zaista veoma nezahvalno predvi\u0111ati dalji politi\u010dki razvoj u Egiptu. Utoliko pre što je Amerika, kao klju\u010dni igra\u010d, vešta u izazivanju nemira, ali je manje vešta u odr\u017eavanju svakodnevnog \u017eivota u zemljama klijentima. <\/p>\n I na kraju, kakve bi Srbija mogla imati veze sa zbivanjima u Egiptu? Na prvi pogled nema nikakve veze, ali, ipak, ima. I u Srbiji je u toku primena tog istog modela "kontrole nezadovoljstva", i sa istim ciljevima. U ovoj fazi taj posao je, kako izgleda, poveren Srpskoj naprednoj stranci i njenim liderima, a vreme \u0107e pokazati da li oni imaju kapacitet za tako va\u017ean zadatak. <\/p>\n