Taj dekor u velikoj scenografiji koja je od Šešelja napravila heroja odjek je one pesme koja je zabranjena i koja se peva tamo gde nema svetala glavnih ulica velikih gradova <\/p>\n
Pi\u0161e: Ana Radmilovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Ako je, sude\u0107i po komentarima koje smo nedavno imali prilike da \u010ditamo na raznim sajtovima, najbrojniji, \u010dak brojniji od pri\u010de o siromaštvu i Kosovu zajedno, neuporedivo brojniji od pri\u010de o nekakvoj kulturnoj politici – bili komentari koji slave Šešelja, \u010dak i kada mu zameraju, sve otvorenije se nadaju\u0107i njegovom povratku, ne samo iz Ševeningena nego i iz politi\u010dke neaktivnosti, makar ta neaktivnost zna\u010dila i to da on upravlja svojom strankom, ali iz daleka. <\/p>\n \u010cemu se nadaju Srbi koji prizivaju Šešeljev povratak, name\u0107e se pitanje. Odmah \u0107u re\u0107i da ja ne znam odgovor. I ponovi\u0107u pitanje: „\u010cemu se nada taj svet, kada sa \u017earom piše i govori o povratku Vojislava Šešelja, koji bi kao kakav Deus ex machina trebalo da se stvori niotkud i odjednom reši sve stvari?" <\/p>\n Nije toliko va\u017eno da li on nešto mo\u017ee, i šta je to što eventualno mo\u017ee, pod uslovom da se u dogledno vreme vrati \u017eiv, zdrav i oran da se upusti u politi\u010dku bitku posle skoro decenije tamnovanja – va\u017eno je \u010demu se Srbi nadaju. <\/p>\n Ili šta je Šešelj postao za sve ove godine? Osim toga što je simbol nepravde i eklatantnog kršenja elementarnih ljudskih prava, ako ho\u0107emo, i simbol stradanja jedne okupirane dr\u017eavice koja je izgubila ratove; osim što je, dakle, \u017ertva – šta je on još? Simbol ili nada u mogu\u0107nost nekakvog otpora? Prise\u0107anje na pri\u010du o nacionalnoj svesti? On je neko ko je najglasnije i najbahatije i du\u017ee od svih vikao sna\u017ene nacionalne parole, ali to ve\u0107 dugo nije glavna tema. Šta je onda on još, osim što je nacionalni simbol? <\/p>\n NAROD IZA LA\u017dNIH IMENA<\/strong> Poput pesme o Radovanu koji bi trebalo da si\u0111e sa planine, poput nade da Mladi\u0107a niko nikad ne\u0107e uhvatiti i da \u0107e on ostati nedodirljiv za taj nepravedni i bezbojni sud, poput nekakve mantre – Srbi su po\u010deli da sve \u010deš\u0107e ponavljaju Šešeljevo ime i dozivaju ga kao kakvog oslobodioca. A znaju da on to, ovako sam, ne mo\u017ee biti. U \u010demu je onda stvar? <\/p>\n Ko bi se, sve i da do\u0111e i zapo\u010dne nekakvu borbu za svesrpsko oslobo\u0111enje, priklju\u010dio Šešelju? Bivši istomiš\u010djenici ne bi, oni su našli nove istomišljenike. Bivši borci su umorni od izgubljenih ratova, i ko je pre\u017eiveo taj dobro pazi za šta \u0107e, i na \u010diju re\u010d, ponovo staviti glavu na panj. <\/p>\n Narod koji ga doziva sakriven iza nekih pseudonima i la\u017enih imena, koji ga hrabri, a sam neohrabren i nemušt da iska\u017ee svoju muku i nadu i svoj san. Taj svoj san o slobodi i san o malo dostojanstva, pošto je sve izgubljeno. Nema više tih strašnih i nacionalno osveš\u0107enih u Srbiji, postoje samo gladni. Postoji nekoliko miliona Srba koji se zaklinju da ih više ne\u0107e videti nijedno biralište. Sutra \u0107e veliki deo njih izneveriti taj svoj zavet i i\u0107i \u0107e da glasa. I glasa\u0107e za Tomu Nikoli\u0107a, ne jer mu veruju, nego jer im još uvek najviše li\u010di na ono staro Šešeljevo buntovništvo. Glasa\u0107e za njega u nadi da se ovaj sada samo pretvara i da zapravo nije za ulazak u EU; u nadi da je on ipak ostao onaj stari; u nadi da su se, na kraju, on i Šešelj sve to dogovorili, i da je Toma izuzetno sposoban \u010dovek koji je u stanju da pravi nove stranke koje preko no\u0107i postaju najja\u010de u Srbiji, da stare polumrtve stranke reanimira i vaskrsava ih; da prevari strance; da pobedi Tadi\u0107a. <\/p>\n Vojislav Šešelj je za Srbe postao nešto poput pesme koja je zabranjena, postao je tajni znak. Simbol svega što su izgubili kao narod i onoga \u010demu se kao narod i dalje nadaju. Šešelj je pesma siromašnih ljudi, a njih je u Srbiji sve više. To je onaj lumpenproletarijat koji zakucava sebi eksere u ruke, i takvi više nemaju šta da izgube, i nikoga se više, i ni\u010dega ne plaše. <\/p>\n Šešelj je, šta god da je bio pre odlaska u Hag, postao simbol otpora. Otpora u onom pravom smislu te re\u010di, bez kampanje i bez ikog ozbiljnog i sna\u017enog na svojoj strani. <\/p>\n NADA U PRAVDU<\/strong> Verujem da se Srbi, nadaju\u0107i se Šešeljevom velikom povratku i trijumfu pravde (pa makar i u samo jednom od svih onih slu\u010dajeva, gde smo imali da gledamo sve samu nepravdu), ne nadaju pobedi nacionalne politike. I tu je najve\u0107i paradoks. Nadaju se samo pravdi identifikuju\u0107i sebe sa utamni\u010denim Šešeljem, i ta je identifikacija na psihološkom planu sasvim ispravna. Gra\u0111ani su utamni\u010deni jer su gladni, jer su toliko siromašni da ne mogu ni do prvog grada – a kamo li u inostranstvo koje još malo ko i sanja; utamni\u010dilo ih je siromaštvo – a Šešelj je njihov sapatnik; on je jedini lider koji trpi nepravdu i bori se protiv nje, ula\u017eu\u0107i u tu borbu sve što ima – a to je \u017eivot. <\/p>\n Tanki odjeci nacionalne pri\u010de više su dekor u ovoj strašnoj scenografiji i verujem da greši onaj koji te ostatke ostataka nacionalnog poistove\u0107uje sa nekakvim nacional-socijalizmom, mada se i takav \u0111avo da izroditi tamo gde je glad. Tamo gde je glad, ljudi suprotno površnoj logici – sanjaju rat. Onom pravom logikom, a koja nije površna, taj narod koji je gladan a intuitivno pri\u017eeljkuje rat, u pravu je. Samo rat mo\u017ee da gurne glad u drugi plan, i kao što znamo, novac se stvara neverovatnim kanalima. <\/p>\n Taj dekor, taj detalj u velikoj scenografiji koja je od Šešelja napravila heroja i onoga \u010diji se povratak \u017eeljno iš\u010dekuje, odjek je one pesme koja je zabranjena i koja se peva tamo gde nema svetla glavnih ulica velikih gradova. Peva se u fabrikama, peva se u predgra\u0111ima, peva se me\u0111u onim ljudima što ih samozvani elitisti nazivaju „krezavima", i ta je pesma – pesma pora\u017eenih i izigranih. <\/p>\n Ne nacionalno, mada i nacionalno kao jedna velika a poni\u017eena pri\u010da, nego beda vra\u0107a Šešelja u re\u010di tih pesama, a njegov lik u snove pora\u017eenih, sirotih ljudi što su izgubili svaku nadu.<\/p>\n