Postjugoslovenska društva moraju iskazati dobru volju i time dokazati da su postala zrela, odgovorna i spremna da prihvate svoj deo odgovornosti i krivice za nedavnu krvavu prošlost<\/p>\n
Pi\u0161e: Persa Vu\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n U prostorijama Fonda za humanitarno pravo 9. septembra 2010. godine Eduardo Gonzales, pored ostalog i koordinator u Komisiji za javno saslušanje i zaštitu svedoka u Kolumbiji i Sijera Leoneu, pred predstavnicima nekih NVO \u010dlanica Koalicije za REKOM izlo\u017eio je svoje vi\u0111enje neophodnih slede\u0107ih koraka koje Koalicija mora u\u010diniti da bi se postjugoslovenska društva pridobila da pristanu na stvarno, iskreno suo\u010davanje sa nedavnom prošloš\u0107u i institucionalno, u svojim parlamentima, izglasala osnivanje REKOM-a a rezultate istra\u017eivanja na terenu o zlo\u010dinima i ostalim kršenjima ljudskih prava na ratom zahva\u0107enim podru\u010djima prihvatila kao apsolutno istinite. U svim sada nezavisnim dr\u017eavama (Crna Gora, Hrvatska, Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Slovenija i Kosovo) istina mora da bude prihva\u0107ena kao kona\u010dna i neporeciva, jer je to jedini na\u010din da me\u0111u postkonfliktnim društvima i dr\u017eavama do\u0111e do iskrenog me\u0111usobnog pomirenja i posle toga do trajnog mira.<\/p>\n Parlamenti da prihvate REKOM<\/p>\n Gospodin Gonzales je na po\u010detku ove sesije rekao da su "pred Koalicijom najve\u0107i izazovi: pridobijanje politi\u010dkih aktera iz dr\u017eava nastalih posle SFRJ, pridobijanja do sada nezainteresovanih ili protivnika osnivanja REKOM-a, politi\u010dkih aktera me\u0111unarodne zajednice, široko i brzo rasprostiranje i prihvatanje ideja i zadataka budu\u0107e REKOM, tj. upoznavanje najšire javnosti i da se dobijena najšira podrška proveri potpisivanjem (milion prikupljenih potpisa – zadatak je pred Koalicijom, op. P. V.), ali je jedan od najve\u0107ih izazova kako uspeti da pomenutih sedam dr\u017eava sprovede sve ono što \u0107e formalno biti prihva\u0107eno u parlamentu svake dr\u017eave, da bi se sve u\u010dinilo za dobijanje nove istorijske perspektive – jer je veoma malo prethodnih iskustava i zato je teško re\u0107i šta treba raditi i šta ne treba".<\/p>\n Prve komisije koje su se pojavile u Ju\u017enoj Americi radile su po principu anketa, a u Ju\u017enoj Africi je Komisija za istinu odlu\u010dila da saslušavanja budu javna, ali je u oba slu\u010daja na osnovu nastalog politi\u010dkog sporazuma podrazumevana i amnestija a i suo\u010denje \u017ertve i po\u010dinioca. Direktno gledanje\/slušanje svedo\u010denja \u017ertava prvi put je primenjeno u Africi i posle tog iskustva su sva slede\u0107a postkonfliktna društva koja su iskreno \u017eelela suštinsko, od najširih masa prihva\u0107eno pomirenje ("pomirenje odozdo") primenila javno svedo\u010denje \u017ertava. (Zanimljiv je mirnodopski slu\u010daj kanadske Komisije za istinu. U Kanadi je osamdesetih godina dvadesetog veka vršena nasilna asimilacija dece roditelja legalno useljenih u Kanadu; deca su odvajana od roditelja, menjana su im njihova autenti\u010dna\/tradicionalna imena i davana anglosaksonska, nisu smela govoriti maternji jezik, morala su poha\u0111ati izolovane škole… Kada su neke kanadske nevladine organizacije za promociju i zaštitu ljudskih prava saznale za to alarmirana je kanadska javnost i ubrzo su osnovali Komisiju za istinu, a kona\u010dan rezultat rada Komisije, zasnovan i na javnom svedo\u010denju \u017ertava, jeste zabrana oduzimanja dece, zatvaranje pomenutih škola i visoka nov\u010dana naknada koju je dr\u017eava morala isplatiti svakom pojedincu koji je bio obuhva\u0107en programom asimilacije.)<\/p>\n "To što ho\u0107ete da osnujete komisiju za stvarno utvr\u0111ivanje istine i to na prostoru sedam nezavisnih dr\u017eava, to nam se u prvi mah \u010dinilo kao ludost! To što \u017eelite u svetu nije postojalo a ni sada ne postoji! Me\u0111utim, razmislili smo i odlu\u010dili da vam pomognemo. Grupa za odnose sa javnoš\u0107u, preko društvenih mre\u017ea kao što su Tviter, Fejsbuk i druge, pomo\u0107i \u0107e u prikupljanju ideja o radu i zadatku budu\u0107eg REKOM-a. Poznat nam je animozitet koji Srbi imaju prema gospo\u0111i Kandi\u0107 i da, \u010dim \u010duju njeno ime, ve\u0107ina reaguje pitanjem ‘šta ho\u0107e ta Nataša Kandi\u0107!? Mrzim Natašu Kandi\u0107 i mrzim to što ona radi!’, ali se i to mo\u017ee prevazi\u0107i uklju\u010divanjem javnih i uglednih li\u010dnosti da animiraju najširu javnost i objasne va\u017enost onoga što se \u017eeli posti\u0107i formiranjem REKOM-a, i da tim svojim anga\u017emanom pomognu da što ve\u0107i broj gra\u0111ana da potpis za osnivanje REKOM-a. Treba nastupati osmišljeno, razra\u0111eno, najširoj javnosti prijem\u010divo. Nije to lak posao. Zatim, neophodno je znati koga jedno društvo smatra \u017ertvom; u arapskom svetu se ne koristi re\u010d \u017ertva ve\u0107 re\u010d mu\u010denik. Ako postoji upravljanje dr\u017eavnim i me\u0111udr\u017eavnim putnim komunikacijama (drumski, \u017eelezni\u010dki ili avionski saobra\u0107aj) koje podle\u017ee odre\u0111enim zakonima, moglo bi da postoji i upravljanje dr\u017eavnim i me\u0111udr\u017eavnim (izme\u0111u ex Yu republika, sada nezavisnih dr\u017eava) komunikacijama u sprovo\u0111enju onog što zagovara REKOM; uostalom, postoji dvadeset na\u010dina da se ne\u010dim upravlja… Va\u017eno je uklju\u010diti i Srpsku pravoslavnu crkvu, bez obzira na njenu ulogu tokom kraja osamdesetih, naro\u010dito tokom devedesetih godina prošlog veka a i tokom prve decenije dvadeset prvog veka, ali je nedavno Srpska pravoslavna crkva REKOM-u dala podršku, za sada samo verbalnu i vanmedijsku. Tako\u0111e je va\u017eno javno svedo\u010denje \u017ertava, i to istovremeno jedne ‘naše’ i jedne ‘njihove’ i da se tokom tog javnog svedo\u010denja ‘naša’ i ‘njihova’ \u017ertva nalaze jedna pored druge i da istovremeno i ‘naše’ i ‘tu\u0111e’ \u017ertve pozovu ‘svoje’ da daju potpis za REKOM. Kolumbija nije slaba dr\u017eava iako je u ratu, ali je ipak ratifikovala narodne sporazume i ugovore. Zapravo, veoma je va\u017eno da li neka dr\u017eava ima razvijeno i koliko jako civilno društvo i koliko razvijene i koliko u društvu uticajne nevladine organizacije."<\/p>\n Animirati javnost<\/strong><\/p>\n Bilo je re\u010di i o propagiranju i vo\u0111enju kampanje u cilju pridobijanja što šire javnosti da pristane da svojim potpisom podr\u017ei ciljeve i rad budu\u0107eg REKOM-a, a posebno kada svedo\u010de "naše" i "tu\u0111e" \u017ertve. Konkretno su pomenuti mogu\u0107i na\u010dini:<\/p>\n 1) kampanja u medijima da bude krajnje redukovanog vremena, prostora i re\u010dnika; ali to mo\u017ee da bude veliki minus, jer oni kojima je svedo\u010denje \u017ertava namenjeno nemaju ta\u010dan, jasan i emotivni do\u017eivljaj bola i patnje \u017ertve;<\/p>\n 2) vo\u0111enje kampanje putem tematski jasno odre\u0111enih de\u010dijih crte\u017ea;<\/p>\n 3) sadr\u017eaj bola i patnje \u017ertvi prikazan u stripu pisanog oblika – pisani strip;<\/p>\n 4) u vidu sadr\u017eaja stripa u crte\u017eima – crtani strip;<\/p>\n 5) u vidu li\u010dnog uklju\u010denja i aktivizma u cilju promovisanja kampanje;<\/p>\n 6) copy paste na društvenim mre\u017eama – reklamni spot ili fotografiju kampanje poslati svojim prijateljima sa Fejsbuka, Tvitera itd., ili slati svojim pravim prijateljima i zamoliti ih da i oni šalju dalje i to poma\u017ee prikupljanje potpisa, ali se treba potruditi da se smisle i neki novi na\u010dini prikupljanja potpisa (na Exitu, npr. – predlog autorke ovog teksta, što je ocenjeno kao "mogu\u0107e odli\u010dna ideja") za REKOM;<\/p>\n 7) grupa \u017eena ispred dr\u017eavne, pokrajinske, regionalne i opštinske skupštine i sudova svih instanci plete šalove u znak se\u0107anja na \u017ertve;<\/p>\n 8) grupno javno pranje dr\u017eavne\/nacionalne zastave ispred javne institucije (opština, škola, sud);<\/p>\n 9) \u010diš\u0107enje ulice ispred glavne i ispred lokalnih skupština, a vlast ne mo\u017ee pozvati policiju – niko ne radi ništa loše, naprotiv: \u010diš\u0107enje ulice je za opšte dobro;<\/p>\n 10) veoma delotvorno bi bilo uklju\u010diti prisilno mobilisane u rat. Oni koji su bili uklju\u010deni u borbe imaju šta da ka\u017eu, jer i oni imaju svoje \u017ertve rata (poginule ratne drugove, npr.);<\/p>\n 11) rep muzika na tekstove o ratnim zlo\u010dinima – tekstovi koji nedvosmisleno osu\u0111uju sve zlo\u010dine, ali obavezno naglašeno osuditi zlo\u010dine "svojih";<\/p>\n 12) najširoj javnosti lako razumljivi i brzo prijem\u010divi pozorišni komadi sa temom o ratnim zlo\u010dinima i bolu i patnji "tu\u0111e" i "svoje" \u017ertve i odgovornosti i krivici "svojih".<\/p>\n Ali, treba voditi ra\u010duna o uravnote\u017eenosti ose\u0107anja sa kojima se ulazi u neku aktivnost, u neku akciju; u tako nešto treba i\u0107i "hladne glave".<\/p>\n Na kraju sesije prikazan je trominutni muzi\u010dki spot o osudi "svojih" zlo\u010dina i zlo\u010dinaca.<\/p>\n Sa svojom, po Srbiji razgranatom mre\u017eom srodnih nevladinih organizacija i pojedinaca, \u017dene u crnom mogu dati veliki doprinos u prikupljanju potpisa za podršku osnivanju i radu REKOM-a.<\/p>\n Promovisanje javnog dijaloga<\/strong><\/p>\n Na sastanku (7. 09. 2010. – op. P. V.) Komiteta za politi\u010dka pitanja, Pjetro Marcenaro (Italija), specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i, pored ostalog, poznat javni zagovornik primene Rimskog prava*, u uvodnom izlaganju je rekao da je "za proces evropskih integracija, koji je još u toku, mo\u017eda najzna\u010dajnija motivacija u procesu pomirenja komentar koji su ranije izneli predstavnici srbijanskih vlasti i civilnog društva, da prioritet uklju\u010duje promovisanje javnog dijaloga koji u sebi ne\u0107e sadr\u017eati nacionalisti\u010dku retoriku i koji unapre\u0111uje mogu\u0107nost regionalnog dijaloga i saradnje". Govore\u0107i o naporima da se izgradi trajan mir na prostoru bivše SFRJ, gospodin Marcenaro je pozdravio inicijativu nevladinih organizacija iz postjugoslovenskih dr\u017eava da formiraju komisiju za istinu i pomirenje, koju treba da osnuju vlade dr\u017eava koje su nastale na prostoru bivše Jugoslavije i ocenio je kao "glavnu politi\u010dku inicijativu", koja je ovih dana dobila podršku predsednika Hrvatske i Srbije (deo teksta koji je 9. 09. 2010. podeljen u\u010desnicima sesije).<\/p>\n Da bi do toga došlo, postjugoslovenska društva moraju iskazati dobru volju i time dokazati da su postala zrela, odgovorna i spremna da prihvate svoj deo odgovornosti i krivice za nedavnu krvavu prošlost. <\/p>\n * Rimsko pravo: "Ve\u0107ina sadašnjih pravnih sistema u Evropi i svetu je izgra\u0111ena na osnovama Rimskog prava, \u010dak i u dr\u017eavama koje nemaju pravne sisteme zasnovane na Rimskom pravu. Ovo govori o njegovoj velikoj vrednosti… Prvi savremeni gra\u0111anski zakonici nastali su u Francuskoj 1804, u Austriji 1811, u Srbiji 1844. godine… " (iz: Lazar Joci\u0107, Rimsko pravo", peto izdanje, Niš 1995). U navedenom štivu je dato objašnjenje o na\u010dinima primenjivanja ovog prava u tadašnje i u kasnije vreme u situacijama koje postoje\u0107im zakonom nisu (bile) obuhva\u0107ene, jer protokom vremena Rimsko pravo nije menjano ni dopunjavano ve\u0107 su postoje\u0107i zakoni primenjivani shodno situacijama nastalim u kasnijem vremenskom periodu a za to odre\u0111ene osobe narodu su javno objašnjavale zašto se neki zakon baš tako tuma\u010di i primenjuje. Krajnje pojednostavljeno i lai\u010dki re\u010deno: ako u jednom zakonu ili zakoniku neka oblast\/situacija\/pojava itd. uopšte nije ili nije precizno pomenuta\/predvi\u0111ena\/definisana itd., novim tuma\u010denjem postoje\u0107eg zakona prona\u0111e se na\u010din da to bude sankcionisano. U ovom vremenu, prostoru i situaciji to bi moglo da zna\u010di i da ve\u0107 pomenutih sedam postjugoslovenskih dr\u017eava ne bi trebalo da gube vreme na donošenje novih zakona o osnivanju budu\u0107e REKOM i svega što Koalicija za REKOM bude usvojila, ve\u0107 da postoje\u0107i zakoni budu protuma\u010deni kao da zbog REKOM-a odavno postoje i da parlamenti i društva i dr\u017eavne institucije tih dr\u017eava ne iskazuju sumnju u na\u010din rada REKOM-a u istra\u017eivanjima nedavne prošlosti, u rezultate tih istra\u017eivanja i istinu do koje REKOM bude došao istra\u017eivanjem, a da ta istina bude prihva\u0107ena kao kona\u010dna, neupitna, neporeciva.<\/em><\/p>\n