Oni koji ve\u0107 nisu pobegli u inostranstvo gurnuti su u stranu. Brutalno im u lice poru\u010duju: vaš glas ne vredi ništa, vaše mišljenje ne vredi ništa. Zna se ko zna šta je vašoj zemlji najbolje<\/p>\n
Pi\u0161e: Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Haled Said je mrtav, ali je na pragu velike posthumne pobede: on \u0107e Hosnija Mubaraka posle tri decenije skinuti sa vlasti. <\/p>\n Haled je – posle nastanka arapskih dr\u017eava pod upravom evropskih kolonijalnih sila posle Prvog svetskog rata, i 1970-ih kada su se te dr\u017eave pretvorile u despotije zavisne od pomo\u0107i spolja – svojom smr\u0107u pomogao da Egip\u0107ani prvi put u svojoj novijoj istoriji progovore slobodno i bez straha.<\/p>\n Ima, naravno, mnogo simbolike u sudbini 28-godišnjeg mladi\u0107a iz Aleksandrije koga su policajci u civilu 6. juna prošle godine izvukli iz internet kafea i na smrt pretukli nasred ulice. Posle su tvrdili da je mladi bloger umro jer je progutao veliku koli\u010dinu narkotika.<\/p>\n Policajcima i sudstvu koje je potvrdilo njihov nalaz niko nije verovao. U eri interneta i Tvitera Said je namah postao simbol borbe protiv brutalnosti.<\/p>\n U\u017easne slike Saidovog unaka\u017eenog lica ubrzo su dospele na vebsajt Pokreta mladih „6. april", Fejsbuk grupe poznate po tome što je u vremenima Mubarakove represije nudila najdinami\u010dnije politi\u010dke debate u zemlji naviknutoj da je d\u017eamija jedino mesto okupljanja.<\/p>\n Pokret "6. april" nazvan je po tom datumu 2008. kada su pozvali na generalni štrajk u znak solidarnosti sa radni\u010dkim protestom u malom industrijom mestu El-Mahala el-Kubra. Koriste, zanimljivo, iste simbole kao i srpski Otpor u vremenima rušenja Slobodana Miloševi\u0107a. Oslanjaju se na taktiku Otpora koja je kasnije upotrebljena u Ukrajini i u Gruziji.<\/p>\n U me\u0111uvremenu su dobili barem 70.000 sledbenika, mahom mladih i obrazovanih \u010dlanova koji pripadaju razli\u010ditim politi\u010dkim strujama, od Muslimanske bra\u0107e do liberala. Dovoljno su hrabri da u sajber prostoru javno govore o demokratiji, nepotizmu vlasti, zamiru\u0107oj ekonomiji.<\/p>\n Njih nekoliko desetina hiljada u zemlji od 80 miliona! Kap u okeanu. Aritmeti\u010dki ta\u010dno, ali politika nije aritmetika. Male, u po\u010detku neprimetne oaze socijalnog nezadovoljstva prikupljaju se kao kapi ulja. Okean \u010dine kapi.<\/p>\n Pokret je umnogome doprineo Danima gneva koji su u Egiptu po\u010deli na Dan policije, 25. januara. Potom je pomogao Maršu miliona koji je pre neki dan na kairskom Tahriru titanskom silinom pokazao koliko Egip\u0107ana više ne \u017eeli da trpe strahovladu svog predsednika.<\/p>\n Kao što je Saidova smrt Mubaraku prošla neopa\u017eeno, tako nije video – nije hteo da vidi, nisu mu rekli, svejedno – nezadovoljstvo koje se kapilarno širilo me\u0111u liberalno sekularnim intelektualcima, islamistima, aktivistima ljudskih prava i apoliti\u010dnom masom, bogatima i siromašnima, muškarcima i \u017eenama, muslimanima i hriš\u0107anskim Koptima.<\/p>\n Vizir oklopa vlasti štiti od ma\u010da ali su\u017eava vidike. Impregniran ose\u0107anjem nesmenjivosti – koliko smo to puta videli ovde i tamo – Mubarak je potcenio sopstvenu zemlju. Potcenio je i Pokret "6. april".<\/p>\n Imao je mogu\u0107nosti da na vreme reaguje na miris „revolucije jasmina" koji je iz Tunisa po\u010deo da se širi Bliskim istokom. Ta\u010dno je da je erupcija egipatskog nezadovoljstva iznena\u0111uju\u0107a, ali gotovo je neverovatno sa koliko se tvrdoglave upornosti i \u017eilave otpornosti 82-godišnji predsednik posrnulog zdravlja opire zahtevima da odstupi.<\/p>\n Kako se lako politi\u010dari ogluše o stvarnost zaokupljeni svojom veli\u010dinom. Koliko \u010desto ne shvataju da su na vrhuncu mo\u0107i sami sebi najve\u0107i neprijatelji.<\/p>\n Mubarak ameri\u010dkoj televiziji ka\u017ee da mu je „dosta da bude predsednik". Zašto se onda odmah ne povu\u010de i ne okon\u010da ovu dramu? Zašto je dopustio da Tahrir postane bojno polje, da Egip\u0107anin krene na Egip\u0107anina, da se prolije krv, da zavlada bezvlaš\u0107e, da milion turista u panici pobegne ne videvši piramide i Sfingu.<\/p>\n Zato što pokušava da svojoj zvani\u010dnoj biografiji doda poslednji pasus koji bi trebalo da neutrališe tri decenije pisanu knjigu: \u017eeli da posle godina autoritarne vlasti ostane upam\u0107en i kao veliki reformator koji je obezbedio mirnu tranziciju vlasti i podigao rampu demokratizaciji Egipta.<\/p>\n Takvu kolosalnu ambiciju mo\u017ee da porodi samo nezasita \u017eelja za vlaš\u0107u i slavom. Ne znam zašto, ali podse\u0107a me na Ratka Mladi\u0107a. \u010citava zemlja je njegov talac, ili talac njegovih dogovora.<\/p>\n Scene nasilja po Kairu ponudile su svetu sna\u017enu potvrdu da realnost ne dopire do arapskih lidera. Said je pokušao da vlast podseti da vlada mladim stanovništvom – za manje od godinu dana Egipat dobije milion stanovnika – i da ne \u010dine ništa da im obezbedi školovanje, posao, perspektivu.<\/p>\n U neka druga vremena, arapski despoti strahovali bi da se mladi ne okrenu marksizmu. Danas se plaše da \u0107e se isti taj segment društva okrenuti ka politi\u010dkom islamu kao alternativi.<\/p>\n Mladi ljudi u Egiptu, ili barem jedan deo njih, ne koriste nijednu od ove dve opcije: "dot.kom" generacija uspostavila je nesalomljive veze sa vršnjacima po Egiptu i svetu koji ne po\u010divaju ni na klasnoj ni na verskoj pripadnosti.<\/p>\n Posmatram ih pa\u017eljivo ovih dana. Mo\u017eda je to razlog zašto je pokret protesta u Egiptu, kao i u Tunisu pre toga, teško okarakterisati. On je, za sada, osve\u017eavaju\u0107e oslobo\u0111en od ideologije. Ne zna\u010di da \u0107e tako i ostati.<\/p>\n A kakav je odgovor vlasti? Umesto da otvori dijalog – mislim proteklih decenija a ne poslednjih dana – re\u017eimi regiona kao da su zaboravili na sopstvenu mladost.<\/p>\n Lideri poput Mubaraka, koji je davno prošao vreme za penziju, jednostavno ne mogu da razumeju šta nova generacija ho\u0107e: ne \u017eele arhai\u010dnu despotiju i njene tajne slu\u017ebe, ne \u017eele davno prevazi\u0111ene patriotske slogane, potkupljivo sudstvo, u\u010dmalu i korumpiranu birokratiju…<\/p>\n Oni koji ve\u0107 nisu pobegli u inostranstvo gurnuti su u stranu. Brutalno im u lice poru\u010duju: vaš glas ne vredi ništa, vaše mišljenje ne vredi ništa. Zna se ko zna šta je vašoj zemlji najbolje.<\/p>\n Ako se ne sla\u017eete, onda ste problemati\u010dni, postajete neko ko izvršava naloge neke neidentifikovane strane zavere. Isto\u010dna Evropa se u vremenima komunizma toga dovoljno nagledala. Izgleda da je došlo vreme za Bliski istok.<\/p>\n Sve to je u Egiptu vodilo dramati\u010dnom rastu o\u010daja koji Mubarakovim odbijanjem da se povu\u010de vodi ka bezna\u0111u. Savršena produkcija izgubljenih generacija. Ali one to ne\u0107e. Bune se. Opiru. Izlaze na ulice i trgove spremne da se tuku.<\/p>\n Zato me kairski Tahrir podse\u0107a na beogradski Trg Republike, na teheransku aveniju Takt-i-d\u017eamšid. Fascinantno je to slepilo vlasti. Opiranje promeni. Neshvatanje realnosti. Ništa Mubarak nije nau\u010dio na primerima rušenja Slobodana Miloševi\u0107a 2000. ili šaha Reze Pahlavija 1979.<\/p>\n Kao i u Tunisu, revolt protiv Mubaraka pokuljao je dramati\u010dno brzo, ali iza tog naglog izazova mo\u0107nim policijskim dr\u017eavama kriju se decenije poni\u017eavanja. "Samo \u017eelim da budem poštovana kao ljudsko bi\u0107e", ka\u017ee mi ovih dana jedna Mbarakova protivnica.<\/p>\n Potom je sve po\u010delo da se menja na na\u010din koji od Egipta ve\u0107 pravi novu zemlju, bez obzira na to kada \u0107e Mubarak oti\u0107i, bez obzira na sve one koji bi da Mubarakov Egipat ostane manje-više isti, samo bez Mubaraka.<\/p>\n Pamtim snagu naroda pred vojskom iranskog šah-in-šaha. Nagutao sam se suzavca u Beogradu. Impresioniran sam brzinom kojom su se Egip\u0107ani oslobodili straha. Obradovan odlukom armije da ne upotrebi silu.<\/p>\n Znam da je mnogo toga samo ikebana. Imenovanje potpredsednika i nove vlade generala u civilu. Teško da u svemu tome ima ne\u010deg reformski novog, ali ako se shvati kao olakšavanje Mubaraku da se povu\u010de, onda je OK.<\/p>\n Ali, nu\u0111enje dijaloga opoziciji, saopštenje da \u0107e se preispitati rezultati farsi\u010dnih parlamentarnih izbora u novembru, zbog kojih sam imao mnoga okapanja sa jednim egipatskim diplomatom, dosad je nezabele\u017eena pojava koja nagoveštava da vlast shvata da od nekih promena ne mo\u017ee da pobegne.<\/p>\n Utiranje puta demokratizaciji je i saopštenje Asocijacije egipatskih sudija koji su podr\u017eali zahteve demonstranata. Kao i prvi pokušaj udru\u017eivanja opozicije u iš\u010dekivanju da se otvori ozbiljan dijalog sa re\u017eimom.<\/p>\n Pritisak egipatske ulice, izmenjena retorika Zapada i ovakav katalog dramati\u010dnih kairskih zbivanja nagoveštavaju – ne, re\u0107i \u0107u potvr\u0111uju – da su Mubarakovi dani odbrojani. Najkasnije do septembra.<\/p>\n Haled Said je svakako pobedio.<\/p>\n