{"id":47626,"date":"2011-01-26T09:12:41","date_gmt":"2011-01-26T09:12:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47626"},"modified":"2011-01-26T09:12:41","modified_gmt":"2011-01-26T09:12:41","slug":"srpski-neokapitalisticki-ajvar-u-budimpesti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/01\/26\/srpski-neokapitalisticki-ajvar-u-budimpesti\/","title":{"rendered":"Srpski neokapitalisti\u010dki ajvar u Budimpe\u0161ti"},"content":{"rendered":"

Srpski kuvari još uvek rade balkanskim tempom, istina vlasnik \u0107evabd\u017einice \u010diji se naziv vezuje za Montenegro, bolje se razume u to: nakon što je posao krenuo, ne samo što je proširio prostorije ve\u0107 je i cene podigao. \u010cak se i ajvar posebno napla\u0107uje<\/em> <\/p>\n

Pi\u0161e: \u0110er\u0111 Serbhorvat<\/strong><\/em><\/p>\n

Nema još ni godinu dana otkako je u Budimpešti otvorena \u0107evabd\u017einica. Nagrnuli smo tamo i mi, emigranti koji nostalgišemo za ukusima iz otad\u017ebine. Odli\u010dan kvalitet garantuju srpski kuvari, jedan od njih stigao je direktno iz Leskovca. U po\u010detku sam mu još i ja pomagao prevode\u0107i, jer su konobarice Ma\u0111arice. Kasnije sam imao priliku da primetim da kuvari i konobari (ima ih poprili\u010dno jer radnja radi non-stop) me\u0111u sobom komuniciraju na engleskom, pokušavaju\u0107i da ta\u010dnije razumeju jedni druge. Pored brojeva jedva da koriste desetak re\u010di.<\/p>\n

Razumem ja da je engleski lingua franca poslovnog sveta. Ali primetio sam da se kuvari ne menjaju, dok je u krugovima konobarica velika fluktuacija, a ipak se naši srpski sunarodnici ne trude da nau\u010de ni nekoliko ma\u0111arskih re\u010di. Tako uvek iznova po\u010dinje natucanje jezika sa ma\u0111arskim pomo\u0107nicima, koji naravno ne razumeju re\u010d engleskog. A nekada je prvi zadatak trgovaca, emigrantskih preduzetnika bio taj da nau\u010de dati jezik, \u010dak i kada se radilo o najzamršenijem dijalektu.<\/p>\n

Me\u0111utim, srpski kuvari još uvek rade balkanskim tempom, istina vlasnik \u0107evabd\u017einice \u010diji se naziv vezuje za Montenegro, bolje se razume u to: nakon što je posao krenuo, ne samo što je proširio prostorije ve\u0107 je i cene podigao (otprilike duplo u odnosu na \u0107evabd\u017einicu sli\u010dnog ranga u Novom Sadu). \u010cak se i ajvar posebno napla\u0107uje – jedna kaši\u010dica je 50 forinti, to jest oko 20 dinara.<\/p>\n

Dok podre\u0111eni pokušavaju da se sporazumeju, crnogorski preduzetnik se ve\u0107 ponaša onako kako to \u010dini i promu\u0107urni Ma\u0111ar: ukoliko posao ide, bolje je što pre skinuti kajmak, ko zna šta \u0107e tu još biti. Zbog toga što se Ma\u0111arska zaglavila izme\u0111u Istoka i Zapada, bez obzira na to što je ve\u0107 sedmu godinu \u010dlan Evropske Unije. Pisci, intelektualci, politi\u010dari, stru\u010dnjaci iz oblasti društvenih nauka, ve\u0107 vekovima se raspravljaju oko toga da li dr\u017eava više pripada Zapadu ili Istoku, ili je nekakav entitet koji stoji potpuno odvojen, koji ide nekim „tre\u0107im putem", mo\u017eda nekakva dr\u017eava-skela, koja upravo spaja te dve strane. Pitanje je koji sistem vrednosti je blizak njenoj „duši"? Da li je sposobna da kao punopravni \u010dlan Evropske Unije zapadna pravila ne samo izdeklamuje, ve\u0107 da ih i ispoštuje, odnosno da li ma\u0111arski narod ipak zahteva vo\u0111u sa \u010dvrstom rukom, sigurno upravljanje, staranje, i iako zahteva demokratiju i tr\u017eišnu ekonomiju, neka to ipak bude onako kako je u Rusiji, to jest na Istoku? Nije slu\u010dajno što sada svako malo predsednika vlade Viktora Orbana porede sa Putinom. (Mada u ovome nema mnogo smisla.)<\/p>\n

Ma\u0111arska je preuzela šestomese\u010dno rotiraju\u0107e predsedavanje Evropskom Unijom, dakle prikladno je da svako bude evropskiji \u010dak i od Evropljana. Re\u010dju, parola ne nedostaje, svako se zaklinje u evropske vrednosti. Istovremeno, prime\u0107ujem da je sve ja\u010de neprijateljstvo prema Zapadu, odnosno jednoj njegovoj specijalnoj podvrsti. Ma\u0111ari su izme\u0111u 1945. i 1990. psovali Ruse okupatore, Azijate, i baš je Orban bio taj koji je prvi zahtevao povla\u010denje sovjetske vojske 1989. Vlada se sada suprotstavlja MMF-u i drugim zapadnim finansijskim institucijama, mo\u017ee se re\u0107i da zahteva njihovo povla\u010denje. Ne\u0107e njima niko ni iz Brisela ni iz Vašingtona ni bilo odakle govoriti šta da rade. Razrezali su specijalne poreze, primorali sve da se iz privatnih penzionih fondova vrate u dr\u017eavni penzioni sistem i tako dalje. Ima samo jedna za\u010dkoljica: ma\u0111arska ekonomija i finansijski sektor u osnovi zavise od nema\u010dke ekonomije, a stanovništvo, odnosno jezgro glasa\u010da (koje je Orbanovom Fidesu omogu\u0107ilo dvotre\u0107insku ve\u0107inu) u naprasnoj uzrujanosti sada bi najviše volelo da se svako prljavo zapadno finansijsko ili drugo preduze\u0107e tera iz zemlje, jer profit uvek nose sa sobom i ne brinu o narodu! Na šta li\u010di to da jedan preduzetnik zadr\u017ei profit za sebe! Je l’ se sme to?<\/p>\n

Dobro da ne\u0107e da najure najve\u0107e fabrike, kompanije (kao na pr. Audi ili T-com,) strane banke, ili deriko\u017ee naroda, globalne lance prodavnica – pa da sutradan otre\u017enjeni primete kako nema gde da se radi, nema gde da se kupi jeftin parizer (kao 1999. u Ba\u010dkoj, kada su u pojedinim selima pijane anti-NATO patriote polupale sve prozore na albanskim pekarama, pa se posle mamurni \u010dudili kako nigde nema ‘leba). Posebno je smešno to što danas Rusiji najviše namiguje ekstremna desnica, koja je ranije uzroke svih nevolja videla u ruskom komunizmu.<\/p>\n

Obo\u017eavanje nezavisnosti simpati\u010dno je do odre\u0111enog stepena, ali nakon nekog vremena ovakva politi\u010dka kultura ima svoju cenu i, pored drugih stvari, mo\u017ee prerasti u megalomaniju (vidi: Ištvan Bibo: Beda malih isto\u010dnoevropskih dr\u017eava). Odbijanje svega, ka\u010denje sa svima, ima istorijsku tradiciju u Ma\u0111arskoj. Kuru\u010dka tradicija \u017eivi do danas: oni su bili (bivši) ma\u0111arski vojnici, pobunjenici i njihovi jataci, koji su se borili protiv Habzburga u 17. i 18. veku. Radije su se skrivali nego da pokušaju da se s bilo kime sporazumeju, radije su pustili da im protivnik sekirom razbije glavu nego da priznaju da je u pravu. I danas \u017eivi ova tvrdoglavost, koja je karakteristi\u010dno povezana sa protestantskom (a ne katoli\u010dkom) tradicijom. (Ova verska podela ima zna\u010daja unutar ma\u0111arske konzervativno-  desni\u010darske politi\u010dke elite, ali nije presudna.) Ali šta se u 21. veku mo\u017ee posti\u0107i tim „kurucovanjem"? Pa, ne mnogo. Kuruci su svojevremeno pokušali da stupe u savez prvo sa Turcima a potom sa Francuzima (kao da su se grani\u010dili sa njima), a danas dr\u017eavni sekretar zadu\u017een za kulturu – koji je ina\u010de bio izbeglica iz Transilvanje to jest Rumunije – tra\u017ei poreklo i srodnike Ma\u0111ara, dakle i budu\u0107e saveznike, negde u Kini.<\/p>\n

Pohvalno je što su danas srpska i ma\u0111arska vlada u tako dobrim odnosima kakvi do sada nisu vi\u0111eni, kao i to da Ma\u0111arska \u010dak sna\u017eno podr\u017eava priklju\u010divanje Hrvatske Evropskoj Uniji. Te dobre odnose opeva i hrvatska i srpska štampa. Nesumnjivo, zarad regionalne stabilnosti, to je odlli\u010dna stvar. Kona\u010dno, ove narode ne povezuju kalašnjikovi. Korak napred je i to što je formirana srpsko-ma\u0111arska mešovita komisija istori\u010dara koja \u0107e ispitati zlo\u010dine po\u010dinjene u Vojvodini tokom 1944\/45. I kona\u010dno mo\u017ee da se okon\u010da rat brojkama oko toga koliko Ma\u0111ara su pogubili partizani, odnosno lokalni Srbi, \u017eele\u0107i da se osvete za Novosadsku raciju iz 1942.<\/p>\n

Naglašavam, to je sve pozitivno. Ali s druge strane, isterivanje ovih pitanja na \u010distac nakon 65 godina još nije dovoljno Srbiji, jer ima još sli\u010dnih neraš\u010diš\u0107enih pitanja, sve do slu\u010daja hladnja\u010da. I uzalud Ma\u0111arska obe\u0107ava sve Srbiji (i Hrvatskoj), ne vredi to mnogo kod velikih mo\u0107nika Evropske Unije. Štaviše, ništa. A naro\u010dito sada, kada zbog zakona o medijima u Budimpeštu svakoga dana pristi\u017eu oštre kritike iz Berlina, Pariza, Brisela. Ukoliko Srbija zaista \u017eeli da se umiri, onda ne bi škodilo da se formira i jedna srpskonema\u010dka komisija istori\u010dara, koja bi ispitala šta se dogodilo 1944. sa vojvo\u0111anskim Nemcima, koje još uvek pritiska kolektivna krivica.<\/p>\n

Blef je, dakle, u tome kako se i šta govori u Budimpešti, a da u Srbiji u to poveruju. A Berlin ume da nagradi gestove, ukoliko \u017eeli, a ima i mo\u0107 da to u\u010dini. Onako kako bih i ja nagra\u0111ivao, to jest više išao u \u0107evabd\u017einicu, kada mi ne bi posebno napla\u0107ivali ajvar, pošto misle da ovde i onako niko ne zna kakav je obi\u010daj u Srbiji<\/p>\n

Beton<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Srpski kuvari još uvek rade balkanskim tempom, istina vlasnik \u0107evabd\u017einice \u010diji se naziv vezuje za Montenegro, bolje se razume u to: nakon što je posao krenuo, ne samo što je proširio prostorije ve\u0107 je i cene podigao. \u010cak se i ajvar posebno napla\u0107uje<\/em> <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47626","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47626","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47626"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47626\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47626"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47626"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47626"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}