{"id":47617,"date":"2011-01-17T09:17:52","date_gmt":"2011-01-17T09:17:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47617"},"modified":"2011-01-17T09:17:52","modified_gmt":"2011-01-17T09:17:52","slug":"asanz-izmedu-kestlera-i-kafke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/01\/17\/asanz-izmedu-kestlera-i-kafke\/","title":{"rendered":"Asan\u017e izme\u0111u Kestlera i Kafke"},"content":{"rendered":"

\u010covekova vrsta je jedina koja stalno stoji na ivici samouništenja, pri \u010demu najve\u0107u opasnost predstavlja kanibalisti\u010dka, destruktivna vlast u njenom najpogubnijem vidu – totalitarizam<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Zoran Jani\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

\u010casopis Njujorker je letos doneo \u010dlanak u kojem daje iscrpan portret D\u017eulijana Asan\u017ea, osniva\u010da Vikiliksa, neprofitabilne organizacije koja za cilj ima puštanje u javnost ("curenje") informacija od javnog zna\u010daja, bez obzira na zemlju iz koje poti\u010du i stepen njihove tajnosti. I dok se hiljade i hiljade poverljivih dokumenata svakodnevno pojavljuju na glavnim sajtovima Vikiliksa i tzv. miror-sajtovima, onemogu\u0107avaju\u0107i SAD, kojih se ti podaci najviše ti\u010du, da efikasno zaustavi to doskora nezamislivo curenje informacija (uporedivo jedino mo\u017eda sa prvim danima isticanja nafte u Meksi\u010dkom zalivu), izvorna mre\u017ea Vikiliksa ve\u0107 je po\u010dela da se širi i grana, iznedrivši Openliks, novi portal \u010diji je osniva\u010d Asan\u017eov donedavni saradnik Nemac Danijel Domšajt-Berg, koji najavljuje curenje još ve\u0107e koli\u010dine poverljivih informacija.<\/p>\n

Jedinka protiv institucija<\/strong><\/p>\n

U tom kratkom portativnom Asan\u017eovom profilu u Njujorkeru, ovaj savremeni borac protiv tajni koruptivnih svetskih vlada navodi za sebe da "ljudsku borbu ne treba posmatrati samo kao tradicionalan sukob izme\u0111u levice i desnice, vere i razuma nego, isto tako, i kao borbu pojedinca s institucijama". Suštinu svog vi\u0111enja sveta Asan\u017e iznosi u jednom kratkom pamfletu, \u010diji naslov ve\u0107 po sebi dovoljno kazuje: "Vlada kao konspiracija". Po njemu, svaka vlada koja pribegava nekoj vrsti konspiracije je nelegitimna, pri \u010demu je stepen njene nelegitimnosti u direktnoj srazmeri sa merom njenih tajnih, netransparentnih delatnosti. Tek kada se dotok tajnih, internih informacija me\u0111u konspiratorima pribli\u017ei nultoj vrednosti, prestaje i potreba za samom konspiracijom.<\/p>\n

Asan\u017e u pomenutom intervjuu navodi tri imena za koja smatra da su izvršila presudan uticaj po njegov razvoj: Kafku, Kestlera i Sol\u017eenjicina. I dok su Kafka, kao pisac lavirintski košmarnog dela u kojem se depersonalizovani glavni junak, sveden na svoje inicijale, bori sa kobnim silama sveta shva\u0107enim kao silama birokratske hijerarhije, i Sol\u017eenjicin, pisac monumentalnih svedo\u010danstava o paklu Gulaga, razumljivi nekako po sebi u ovom Asan\u017eovom izboru po srodnosti, ime Artura Kestlera u prvi mah ipak nekako tera na razmišljanje: otkud i zašto baš on u ovom trijadnom nizu od tolikih mogu\u0107ih imena?<\/p>\n

Pisac dobro poznatog romana Pomra\u010denje o podne, jedan od prvih renegata komunizma koji je Zapadu preneo istinu o staljinisti\u010dkoj Rusiji, Artur Kestler je u svojoj biografiji sa\u017eeo, u malom, istoriju XX veka: sva \u017earišta epohe tu su ve\u0107 prisutna, od minhenskih pivnica i ra\u0111anja fašizma do odlaska u SSSR, od prvih kibuca i stvaranja izraelske dr\u017eave do španskog gra\u0111anskog rata i padanja u zarobljeništvo. Antiteti\u010dni naslovi njegovih dela (Jogi i komesar, Dolazak i odlazak, Pomra\u010denje o podne) kao da svedo\u010de o \u017eelji autora da premosti rascep same epohe \u010diji je savremenik i vršnjak (ro\u0111en pete godine dvadesetog veka, kao zagovornik eutanazije, \u017eivot je, zajedno sa suprugom, sebi dobrovoljno prekratio 1983). Njegova intelektualna lutanja u znaku su krajnjih protivre\u010dnosti i idu od marksisti\u010dkog materijalizma do isto\u010dnja\u010dkog misticizma, od svojevrsnog religijskog otkrovenja koje do\u017eivljava u "\u0107eliji smrti" u Frankovoj Španiji do kasnije potpune vere u nau\u010dni progres.<\/p>\n

Pesimisti\u010dna antropologija<\/strong><\/p>\n

No, ako je dozvoljeno naga\u0111ati, ono što ovog pisca najviše povezuje s Asan\u017eom to je njegova pesimisti\u010dka antropologija, koja kao staja\u0107i šum stoji u pozadini svega što je Kestler ikad napisao. \u010covekov mozak je neka vrsta luksuznog organa evolucije, a ljudska vrsta ve\u0107 hiljadama godina ne uspeva da nau\u010di kako da ga pravilno upotrebljava. Nagli razvoj cerebralnog korteksa kod \u010doveka, sli\u010dan kakvom bujanju dobro\u0107udnog tumora, nije bio pra\u0107en i odgovaraju\u0107om mentalnom evolucijom; stari delovi mozga, odgovorni za emocionalni i nagonski \u017eivot, "upadaju" u program novog organa i ometaju njegov rad, stvaraju\u0107i neku psihološku podvojenost kod \u010doveka, koju Kestler naziva "šizopsihologijom". "Jedini periodi evropske istorije u kojima nau\u010dno znanje odista bele\u017ei kumulativni rast", ka\u017ee Kestler, "bila su ona tri zlatna veka stare Gr\u010dke do dolaska Makedonaca i ova \u010detiri veka od renesanse do naših dana. Organ koji je generisao to znanje stajao je u lobanji \u010dovekovoj tokom celog tog interegnuma što traje nekih dve hiljade godina, no jednostavno mu nije bilo dato da generiše novo znanje". Kao posledica toga, \u010dovekova vrsta je jedina koja stalno stoji na ivici samouništenja, pri \u010demu najve\u0107u opasnost predstavlja kanibalisti\u010dka, destruktivna vlast u njenom najpogubnijem vidu – totalitarizam.<\/p>\n

Osnovno pitanje koje postavlja Asan\u017e (da parafraziramo \u010comskog) jeste slede\u0107e: "Imaju li gra\u0111ani jedne dr\u017eave pravo da znaju šta njihova vlada radi?" i njegov odgovor je, kao što znamo, vrlo re\u010dit – Vikiliks. To je danas jedini korektiv neodgovornim postupcima vlasti, skrivenim u senci ekstralegalnih radnji, korupcije i konspiracije. Vikiliks ne dozvoljava \u010duvarima stada da se slu\u017ee tajnim govorom, nedostupnim javnosti; na svetlost dana iznosi tu šizopsihoidnu crtu o kojoj Kestler govori.<\/p>\n

U Knjizi postanja \u010ditamo: "A bijaše na cijeloj zemlji jedan jezik i jednake rije\u010di… Posle rekoše: Hajde da sagradimo grad i kulu, kojoj \u0107e vrh biti do neba, da steknemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji. A Gospod si\u0111e da vidi grad i kulu, što zidahu sinovi \u010dove\u010diji. I re\u010de Gospod: Gle, narod jedan, i jedan jezik u svijeh, i to po\u010deše raditi, i ne\u0107e im smetati ništa da ne urade što su naumili. Hajde da si\u0111emo, i da im pometemo jezik da ne razumiju jedan drugoga što govore…"<\/p>\n

Biblijske parabole mogu\u0107no je \u010ditati na više na\u010dina, pa i sekularno. Mo\u017eda je potrebno samo to da jezik vladara i njihovih podanika bude jedan, javan i jednak za sve (shodno onome za šta se zala\u017ee i Asan\u017e) pa da se gradnja Vavilonske kule opet nastavi u neslu\u0107ene visine, na dobrobit \u010dove\u010danstva. Uostalom, kad ve\u0107 govorimo o snazi jezika i re\u010di, i o opasnostima koje s tim idu, dobro je poznata ona Kestlerova: "Ratovi se vode zbog re\u010di, na semanti\u010dkom planu".<\/p>\n

Republika<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u010covekova vrsta je jedina koja stalno stoji na ivici samouništenja, pri \u010demu najve\u0107u opasnost predstavlja kanibalisti\u010dka, destruktivna vlast u njenom najpogubnijem vidu – totalitarizam<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47617","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47617","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47617"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47617\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47617"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47617"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47617"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}