{"id":47615,"date":"2011-01-15T09:13:54","date_gmt":"2011-01-15T09:13:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47615"},"modified":"2022-09-08T21:46:58","modified_gmt":"2022-09-08T19:46:58","slug":"novogodisnja-bajka-za-ubice","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2011\/01\/15\/novogodisnja-bajka-za-ubice\/","title":{"rendered":"Novogodi\u0161nja bajka za ubice"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zoran Jani\u0107, Miroslav Boj\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Lozinka za tajni sef<\/strong><\/p>\n

U Srbiji u poslednjih dvadeset godina postoji tema od presudne va\u017enosti. To je pitanje otu\u0111ene, tajne mo\u0107i koja upravlja \u017eivotom ove zemlje i njenih gra\u0111ana. Ta sila odlu\u010duje o \u017eivotu i smrti, postavlja na vi\u0161e mesto ili smenjuje, \u0161alje u zatvor i dodeljuje javna priznanja i nagrade. Ona kroji sudbine i odlu\u010duje o svemu, kao da je iznad gra\u0111ana, iznad vlasti, zakona i parlamenta, iznad svega. Pipci te mo\u0107i dose\u017eu svuda, a njen dodir je hladan.<\/p>\n

Pred Novu godinu se u \u0161tampi pojavila vest u kojoj su se na\u0161li klju\u010d i lozinka za tajni sef u kojem le\u017ei pohranjena ta mo\u0107. Ko je hteo, mogao je da otpo\u010dne otvaranje tog sefa, u kojem bi na\u0161ao odgovore na sva ona pitanja koja godinama mu\u010de na\u0161u javnost: ko i za\u0161to, po \u010dijem nalogu, ubija politi\u010dke protivnike, name\u0161ta sudske procese, \u0161uruje sa kriminalnim klanovima, kriminalce osloba\u0111a, a \u010dasne ljude uni\u0161tava? Ko postavlja ministre, direktore, lidere stranaka, vladike i popove, muftije i fudbalske trenere? Ko otima dru\u0161tvenu imovinu, bez novca preuzima preduze\u0107a, hotele i komplekse zemlji\u0161ta? Ko skriva mra\u010dne tajne nedavnih ratova? Ko krije Mladi\u0107a? Ko stoji iza ubistva premijera \u0110in\u0111i\u0107a? U svakom iole pristojnom dru\u0161tvu to bi izazvalo pravu politi\u010dku lavinu, nakon \u010dega bi usledio ne samo pad vlade i hap\u0161enje visokih pojedinaca iz vrhova vlasti, nego i temeljno preustrojstvo i same dr\u017eave i njenih tajnih slu\u017ebi. Po\u0111imo redom.<\/p>\n

Novogodi\u0161nja vest<\/strong><\/p>\n

Poslednjeg dana 2010, dok su se svi pripremali za do\u010dek Nove godine, dnevnici Blic i Press doneli su slabo zapa\u017eenu vest da je u Novom Sadu prethodnog dana uhap\u0161en Veselin Vukoti\u0107, pla\u0107eni ubica Dr\u017eavne bezbednosti. Hap\u0161enje je izvr\u0161eno na osnovu poternice sudskih organa Crne Gore i pravosna\u017ene presude tamo\u0161njeg suda, po kojoj je Vukoti\u0107 osu\u0111en na 20 godina zbog ubistva pomorskog kapetana Du\u0161ka Bo\u0161kovi\u0107a 1997. u jednoj bokokotorskoj diskoteci.<\/p>\n

Hap\u0161enje Veselina Vukoti\u0107a u tim prvim vestima bilo je prikazano ne toliko kao dokaz da srpska policija dobro obavlja svoj posao, ve\u0107 kao tek jedna epizoda u nizu razmirica i me\u0111usobnih optu\u017ebi Srbije i Crne Gore zbog nepo\u0161tovanja me\u0111udr\u017eavnog sporazuma o izru\u010divanju. Blicov izvor prognozirao je da \u0107e spor dve male zemlje imati sre\u0107an kraj: \u201eVukoti\u0107 \u0107e biti izru\u010den Crnoj Gori, od koje se sada o\u010dekuje ve\u0107e zalaganje na hap\u0161enju onih \u010dije izru\u010denje zahteva Srbija”.<\/p>\n

Me\u0111utim, hap\u0161enje Veselina Vukoti\u0107a nije happy end spora Srbije i Crne Gore, ve\u0107 novogodi\u0161nja bajka za ubice. Vukoti\u0107 je uhap\u0161en zbog pravne klauzule po kojoj se, nakon hap\u0161enja lica koje tra\u017ei Interpol, poternica za njima automatski ukida. Dakle, \u010dinom hap\u0161enja (\u201etokom rutinske racije u Novom Sadu”) ukinuta je Interpolova poternica koju je raspisala Crna Gora za Vukoti\u0107em pre vi\u0161e od jedne decenije. Kao u pravoj bajci, tu\u017eila\u0161tvo nakon hap\u0161enja nije zatra\u017eilo pritvor (re\u010d je o vi\u0161estrukom ubici i beguncu od zakona), pa je Vukoti\u0107 u Vi\u0161em sudu u Novom Sadu za svega 15 minuta saslu\u0161an i isto ve\u010de pu\u0161ten da se brani sa slobode. Interpolova poternica za njim je ukinuta; posao je obavljen \u010disto (upravo da bi sve pro\u0161lo \u0161to manje zapa\u017eeno, izabran je trenutak uo\u010di novogodi\u0161njih praznika).<\/p>\n

Gde je oslobo\u0111eni ubica sada, novinari Blica zasigurno ne\u0107e saznati. Sud to ne zanima; jer da ga zanima, protiv Vukoti\u0107a bi u protekle dve godine, od kada je izru\u010den Srbiji, bilo odr\u017eano barem jedno ro\u010di\u0161te za te\u0161ki zlo\u010din za koji je optu\u017een. Mo\u0107ne mra\u010dne sile time su omogu\u0107ile ovom pla\u0107enom ubici da ostane na slobodi, bez poternice, kako bi mogao i dalje da radi za njih. Takav nalog mogu\u0107 je jedino uz odobrenje najvi\u0161ih dr\u017eavnih organa, i predsednik Tadi\u0107 du\u017ean je javnosti odgovor ko je sve zapravo u\u010destvovao u Vukoti\u0107evom osloba\u0111anju.<\/p>\n

Sam Vukoti\u0107 najverovatnije je u ovom trenutku daleko van Srbije (snabdeven la\u017enim dokumentima), negde na sigurnom i vrati\u0107e se tek kada ude trebalo da obavi zadatak koji mu je namenjen.<\/p>\n

Udbin ubica: fotorobot<\/strong><\/p>\n

Pogledamo li internet pretra\u017eiva\u010d Google – dobi\u0107emo pristup desetinama dokumenata sa Vukoti\u0107evim imenom. Iz njihovog preseka pred nama \u0107e se ukazati ne\u0161to zna\u010dajnije od obi\u010dne kriminalne biografije: sprega vlasti i podzemlja, dr\u017eave i mafije, prelomljena u toj jednoj li\u010dnosti, koja se pojavljuje kao paradigma zlo\u010dina\u010dke i nelustrirane tajne slu\u017ebe.<\/p>\n

Sve tajne slu\u017ebe na svetu slu\u017ee se najprljavijim metodama i anga\u017euju ljude sumnjive pro\u0161losti. Srpska tajna slu\u017eba, me\u0111utim – i u tome je osnovna razlika – odavno je iza\u0161la iz okvira institucionalnosti i legalnosti. Ne zaboravimo da je ona bez oklevanja ubila premijera istoga trenutka kada je zapretio da \u0107e je staviti pod kontrolu i ugroziti njene unosne, razgranate poslove (atentator Zvezdan Jovanovi\u0107 bio je pukovnik Dr\u017eavne bezbednosti). I jo\u0161 jedna razlika od presudnog zna\u010daja: Slu\u017eba (vojna i civilna) izvr\u0161ila je taj najte\u017ei antidr\u017eavni akt uz saradnju i nagovor naj\u0161ireg fronta politi\u010dkih protivnika prvog demokratski izabranog premijera. Interesi tih dveju grupacija, zlo\u010dina\u010dkih tajnih slu\u017ebi, civilnih i vojnih, i ve\u0107ine srpskih politi\u010dara, u tome se potpuno poklapaju. \u0160tavi\u0161e, ti zajedni\u010dki interesi zape\u010da\u0107eni su sau\u010desni\u0161tvom u zajedni\u010dkom zlo\u010dinu, a savez svakim danom postaje sve ja\u010di sa svakom novom korupcijom, novom plja\u010dkom, novim zlo\u010dinom preko kojeg \u0107utke prelaze tu\u017eioci i sudije, i sami korumpirani i zastra\u0161eni.<\/p>\n

Tobo\u017enji begunac od zakona (Slu\u017eba ga je punih osamnaest godina \u010duvala i \u0161titila), Vukoti\u0107 se u fokus doma\u0107e javnosti ponovo vra\u0107a februara 2006, kada biva uhap\u0161en na madridskom aerodromu, po sletanju iz Pariza. U trenutku hap\u0161enja[1] imao je hrvatski paso\u0161 na ime Ludviga Buli\u0107a. Broj tog paso\u0161a bio je za jednu cifru vi\u0161i od tako\u0111e la\u017enog paso\u0161a hrvatskog ratnog zlo\u010dinca Ante Gotovine, koji je, isto tako u \u0160paniji, bio uhap\u0161en mesec dana ranije.<\/p>\n

Hap\u0161enje Vukoti\u0107a 2006. bilo je prvorazredna vest u mnogim evropskim dr\u017eavama, u kontekstu njegovog mogu\u0107eg svedo\u010denja u ha\u0161kom procesu protiv Milo\u0161evi\u0107a, jer je najavljivano da bi on mogao posedovati spisak ljudi ubijenih po Milo\u0161evi\u0107evom nalogu. To je bio dovoljan razlog da se dopisnik Novosti (tradicionalno bliskih srbijanskoj Slu\u017ebi) javi sa pani\u010dno intoniranim naslovom \u201eUhap\u0161en opasan svedok i kriminalac”, da bi vest preuzeli i ostali mediji pod kontrolom Dr\u017eavne bezbednosti, sa naslovima \u201eUhap\u0161en glavni svedok protiv Slobe”, \u201ePla\u0107eni ubica svedok protiv Milo\u0161evi\u0107a” itd.<\/p>\n

U trenutku Vukoti\u0107evog hap\u0161enja njega su potra\u017eivale tri zemlje: Belgija, Crna Gora i Srbija. Belgija je tra\u017eila njegovo izru\u010denje zbog ubistva Envera Hadrija, kosovskog istori\u010dara i predsednika Komiteta za za\u0161titu ljudskih prava na Kosovu, koga \u0107e Vukovi\u0107, po nalogu srbijanskog ogranka DB-a, likvidirati u Briselu februara 1990. Hadri je neposredno pre ubistva imao torbu sa dokazima o ubistvima 34 kosovska Albanca koje je tokom osamdestih izvr\u0161ila srpska tajna policija, u vreme Milo\u0161evi\u0107evog obra\u010duna sa “\u0161iptarskim separatistima i teroristima”; nakon atentata, torba je nestala[2].<\/p>\n

Preostale dve zemlje tra\u017eile su Vukoti\u0107a svaka iz svojih razloga: Crna Gora na osnovu pravosna\u017ene presude za ubistvo pomorskog kapetana Du\u0161ka Bo\u0161kovi\u0107a 1997. u bokokotorskoj diskoteci Fle\u0161 (tom prilikom je ranio jo\u0161 jednu osobu, a samog Bo\u0161kovi\u0107a je ubio, kako stoji u presudi, jer mu je “smetao na podijumu za igru”). Hap\u0161enje je izbegao napustiv\u0161i zemlju uz pomo\u0107 Vojske Jugoslavije i srbijanskog DB-a. Srbija ga je tra\u017eila zbog navodnog sau\u010desni\u0161tva u ubistvu Andrije Lakoni\u0107a u beogradskom klubu Nana, izvr\u0161enog svega mesec dana nakon zajedni\u010dke akcije Vukoti\u0107a, Lakoni\u0107a i jo\u0161 jednog kriminalca, Darka A\u0161anina, u Briselu, gde su likvidirali Hadrija; Vukoti\u0107, koji je bio optu\u017een za sau\u010desni\u0161tvo, zapravo je ubio Lakoni\u0107a, “svog najboljeg prijatelja iz detinjstva”. I A\u0161anin, koji je prvobitno bio optu\u017een za to ubistvo, i koordinator atentatorske grupe, policijski inspektor Miroslav Bi\u017ei\u0107 (optu\u017een za \u201eprekora\u010denje ovla\u0161\u0107enja”), oslobo\u0111eni su optu\u017ebi, a kasnije likvidirani.<\/p>\n

Igre oko dr\u017eavljanstva<\/strong><\/p>\n

Vukoti\u0107 je u belgijskom zatvoru Sen \u017dil proveo nepune tri godine, da bi sredinom decembra 2008. bio izru\u010den Srbiji. Ve\u0107 u januaru on zvani\u010dno polazi na izdr\u017eavanje dvadesetogodi\u0161nje kazne, izre\u010dene u Crnoj Gori jo\u0161 pre gotovo jedne decenije, o \u010demu, naravno, javljaju glasila bliska Slu\u017ebi.[3]<\/p>\n

Da bi uop\u0161te uspeli da postignu Vukoti\u0107evo izru\u010denje, ma\u0161inerija Dr\u017eavne bezbednosti i Kabinet Vojislava Ko\u0161tunice morali su da pokrenu sve mehanizme: osim \u0161to je zapo\u010deta procedura dodele srpskog dr\u017eavljanstva Vukoti\u0107u i podnet zahtev za njegovo izru\u010denje, Bezbednosno informativna agencija, po nalogu samog direktora i \u010dlana u\u017eeg Kabineta Radeta Bulatovi\u0107a, formira poseban tim sa jedinim ciljem da Vukoti\u0107a, kako zna i ume, dovu\u010de u Beograd. Na razgovore sa njim u Belgiju odlaze specijalni izaslanici BIA, policije i tu\u017eila\u0161tva. U pregovore je uklju\u010deno i Ministarstvo inostranih poslova, ambasada Srbije u Belgiji, pritisak vr\u0161e i klju\u010dni ljudi izvr\u0161ne vlasti, od Ko\u0161tunice, preko Stojkovi\u0107a i Jo\u010di\u0107a, do Bulatovi\u0107a. Sve njihove aktivnosti usmerene su ka jednom cilju: da pla\u0107eni ubica nipo\u0161to ne stigne u Crnu Goru, ve\u0107 u Beograd.<\/p>\n

Kao po komandi, svi mediji u Srbiji prestaju da pi\u0161u o “dokumentima koje Vukoti\u0107 poseduje protiv Milo\u0161evi\u0107a”, ne spominje se vi\u0161e ni njegova uloga “potencijalnog svedoka u Hagu”, a kada zatim, nepune dve nedelje iza toga, Milo\u0161evi\u0107 iznenada umire u zatvorskoj \u0107eliji, Vukoti\u0107 kao da naprasno biva zaboravljen (u srpskim medijima).<\/p>\n

Svi ti napori Kabineta i Slu\u017ebe urodili su plodom (kao u svakoj bajci): decembra 2008, u najve\u0107oj tajnosti, uz posebne mere bezbednosti, okoreli ubica specijalnim avionom biva dopremljen u Beograd. Za pu\u010danstvo je prire\u0111ena standardna predstava – prikazana tri godine ranije prilikom dopremanja Sretena Joci\u0107a (alias Joce Amsterdama) – uz obavezno u\u010de\u0161\u0107e na stotina statista i uz bogatu koreografiju. Aerodrom se zatvara za saobra\u0107aj, specijalni avion sle\u0107e, na pistu mu u susret u punoj brzini dolaze \u201ehameri”, sve vrvi od specijalaca sa \u010darapama na glavama, helikopter nadle\u0107e \u201ehamere”, kolona od nekih 50 automobila i tri marice (navodno samo u jednoj sedi Vukoti\u0107) kre\u0107e sa aerodroma, cela ruta du\u017e autoputa je blokirana, policajci stoje na svakom \u0107o\u0161ku, marice vratolomnom brzinom ulaze i nestaju iza kapija zatvora u Ba\u010dvanskoj. Nedugo zatim, ti isti okoreli kriminalci i dr\u017eavni neprijatelji izlazili bi na slobodu, \u0161etali se beogradskim ulicama, u\u010destvovali u privatizacijama, kupovali fabrike, nekretnine i restorane, sedeli u dru\u0161tvu policajaca, sudija, politi\u010dara i poslanika.<\/p>\n

Sam Vukoti\u0107, nakon manje od godinu dana, dospeva na slobodu novom mahinacijom Slu\u017ebe. Izgovor je ovog puta na\u0111en u njegovim sr\u010danim smetnjama. Postavlja se, naravno, pitanje ko je uop\u0161te potpisao nalog za osloba\u0111anje Vukoti\u0107a, po kom pravnom osnovu, kao i pitanje krivi\u010dne odgovornosti za to delo (zdravstveni problemi ne mogu biti razlog za osloba\u0111anje najte\u017eih prestupnika).<\/p>\n

Saniranje \u0161tete<\/strong><\/p>\n

Vukoti\u0107 \u0107e tako, kao bezbri\u017eni rekonvalescent, takore\u0107i penzioner, \u017eiveti na slobodi sve do poslednjih dana decembra 2010, kada se pojavljuje vest o njegovom fingiranom hap\u0161enju. Po\u0161to se vest ve\u0107 pojavila (neko \u0107e biti primerno ka\u017enjen zbog tog propusta), i \u0161tavi\u0161e, u njoj se pominje da je ubica iste ve\u010deri pu\u0161ten, u saniranje \u0161tete odmah kre\u0107u re\u017eimske Novosti. U prvom izdanju po Novoj godini, one skandal interpretiraju u duhu op\u0161teg optimizma sa kojim gra\u0111ani Srbije treba da otpo\u010dnu 2011. godinu. Ve\u0107 4. januara pojavljuje se tekst pod naslovom “Vesko glavni svedok \u0161verca cigareta”, a odmah sutradan (po oprobanom udbinom receptu), sledi i feljtonski nastavak, da se \u010ditaocima utuvi istina u glavu – da od najavljenog izru\u010denja, o kojem su novinari javljali samo pet dana ranije, ne\u0107e biti ni\u0161ta.<\/p>\n

U tom naknadnom \u010dlanku od 5. januara, pod naslovom “Klopka duvanskog kartela”, kurzivom stoji: Strani agenti dali informaciju da je Veselinu Vukoti\u0107u ugro\u017een \u017eivot u Crnoj Gori. Potencijalni svedok dobio za\u0161titu policije. \u0106elija u Spu\u017eu (crnogorskom zatvoru) dugo \u0107e ostati prazna”.<\/p>\n

Na taj na\u010din, kako vidimo, potencijalni svedok protiv Milo\u0161evi\u0107a preko no\u0107i postaje potencijalni svedok protiv Mila \u0110ukanovi\u0107a (o tome izve\u0161tava Vukoti\u0107ev prezimenjak, urednik Novosti Manojlo). Naravno, taj potencijalni svedok nije ni\u0161ta drugo nego pla\u0107eni ubica osu\u0111en u drugoj dr\u017eavi na najstro\u017eu zatvorsku kaznu, \u010dije izru\u010denje (saznaju Novosti), Srbija odbija sa nekakvim fantasti\u010dno konstruisanim obrazlo\u017eenjem da \u0107e tog likvidatora, po izvr\u0161enju njene me\u0111udr\u017eavne ugovorne obaveze, likvidirati Darko \u0160ari\u0107, Milo \u0110ukanovi\u0107 i Cane Suboti\u0107[4] (“duvanski i kokainski kartel”). A otkud srpske vlasti znaju da \u0107e se to desiti? Javila im jedna strana obave\u0161tajna slu\u017eba, pi\u0161u Novosti.<\/p>\n

Najavljuju\u0107i pu\u0161tanje Vukoti\u0107a na slobodu, iz tobo\u017enjih proceduralnih razloga (\u201eprotiv njega je ve\u0107 pokrenut sudski postupak”), novosadski sudija Svetlana Tomi\u0107-Joki\u0107 pri tom ni jednom re\u010dju nije pomenula \u010dinjenicu da ve\u0107 dve godine nadle\u017eni sud nije zakazao nijedno ro\u010di\u0161te za ubistvo po\u010dinjeno u Crnoj Gori, a novinar je propustio da je pita u \u010demu se, kad je to ve\u0107 tako, uop\u0161te sastoji \u201epokretanje postupka”? I kako gra\u0111ani mogu da znaju da ih sud ne obmanjuje, u sprezi sa kriminalcima i politi\u010darima?<\/p>\n

Zajedno sa Novostima i Vukoti\u0107em (urednikom, ne ubicom) javlja se saop\u0161tenjem za \u0161tampu i Republi\u010dko javno tu\u017eila\u0161tvo, tvrde\u0107i da ono nije odgovorno zato \u0161to sudu nije ulo\u017eilo rutinski zahtev da se pla\u0107eni ubica, pravosna\u017eno osu\u0111en na 20 godina zatvora i begunac od zakona, ne pusti na slobodu. Tu\u017eila\u0161tvo, dakle, tvrdi da nije odgovorno, iako je bilo obavezno da takav zahtev ulo\u017ei. Sam Vi\u0161i sud, koji je doneo odluku o pu\u0161tanju Vukoti\u0107a (ime sudije koji je to u\u010dinio nije objavljeno), bio je kriti\u010dan prema tu\u017eila\u0161tvu, priznav\u0161i da se radi o “rizi\u010dnom potezu”, dok je Ministarstvo pravde, u liku gospo\u0111e Malovi\u0107, ostalo nedostupno medijima, poslovi\u010dno nemo kada su neugodne teme u pitanju.<\/p>\n

Vi\u0161i sud u Novom Sadu ne samo da je oslobodio Vukoti\u0107a, nego je obavestio javnost da mu se ne\u0107e ni suditi za ubistvo Lakoni\u0107a (iako ga je Srbija upravo zbog toga tra\u017eila od Belgije). Time je – pokretanjem postupka da mu se ponovno sudi za ubistvo za koje je ve\u0107 dobio maksimalnu kaznu u Crnoj Gori (koja je tada bila u istoj dr\u017eavi sa Srbijom) – ispunjen i poslednji preduslov da se osujeti njegovo izru\u010denje, jer je Vukoti\u0107 u me\u0111uvremenu ve\u0107 dobio na\u0161e dr\u017eavljanstvo. Treba li re\u0107i, Vesko Vukoti\u0107 postao je na\u0161 dr\u017eavljanin potpuno opravdano[5]: po zakonu, dr\u017eavljanstvo Srbije u hitnom postupku mo\u017ee se dati samo licima od izuzetnih zasluga za republiku. Nije jasno jedino da li je u ovom konkretnom slu\u010daju odgovaraju\u0107u odluku potpisao predsednik republike ili samo ministar unutra\u0161njih poslova. Ono \u0161to je sasvim izvesno jeste da je MUP izdao novu li\u010dnu kartu beguncu od zakona i licu sa Interpolove poternice Veselinu Vukoti\u0107u 10. januara 2010 – u vreme kad je ministar policije Ivica Da\u010di\u0107, a predsednik Boris Tadi\u0107.<\/p>\n

Ubica u udbinom bordelu <\/strong><\/p>\n

Po\u010detkom devedesetih, Vukoti\u0107 zakupljuje prostorije u hotelu Putnik u Novom Sadu, gde otvara kasino Rojal i ekskluzivnu javnu ku\u0107u. Ta\u010dnije, sve to je ve\u0107 u vlasni\u0161tvu Slu\u017ebe, koja Vukoti\u0107a samo postavlja na mesto “upravnika” kasina i bordela. Tu novope\u010deni upravnik organizuje tajne sastanke i provod politi\u010dke vrhu\u0161ke, pripadnika DB-a, kriminalaca i pojedinih pisaca (Brana Crn\u010devi\u0107). Po liniji bliskosti sa Markom i Marijom Milo\u0161evi\u0107, njegova institucija izlazi na dobar glas, i direktor se ne mo\u017ee po\u017ealiti da mu fali posetilaca.<\/p>\n

Po re\u010dima za\u0161ti\u0107enog svedoka Ha\u0161kog tribunala C-48 (na su\u0111enju Milo\u0161evi\u0107u), me\u0111u stalnim gostima bili su Milorad Vu\u010deli\u0107, onda\u0161nji direktor RTS, zatim Mihalj Kertes, u to vreme zamenik saveznog ministra unutra\u0161njih poslova (kasnije direktor Carine), Milovan Popivoda, \u0161ef novosadskog centra DB-a, (kao i brat mu, Milutin Popivoda, \u0161ef marketinga Televizije Srbije), Franko Simatovi\u0107, komandant Jedinice za specijalne operacije SDB-a, i Jovica Stani\u0161i\u0107, \u0161ef tajne policije. Jednom prilikom u goste je svratio i Slobodan Milo\u0161evi\u0107, da bi bio odveden u najekskluzivniji deo apartmana, opremljen name\u0161tajem Luj XIV.<\/p>\n

Svedok je izjavio kako je Slu\u017eba dr\u017eavne bezbednosti, izme\u0111u ostalog, koristila novosadski kasino da bi “stekla kontrolu nad nekim li\u010dnostima”. Tokom sedam i po godina, tu nije u\u0161la finansijska policija, omogu\u0107iv\u0161i time poresku utaju od nekih dva miliona maraka. \u201eU leto 1998. godine”, izjavljuje za\u0161ti\u0107eni svedok, “u kasino ulaze ruski poslovni partneri, sa u\u010de\u0161\u0107em od 50 posto”.<\/p>\n

Da sumiramo: u tom periodu, dok srbijanska policija navodno traga za Vukoti\u0107em zbog ubistva Lakoni\u0107a, to isto “lice u bekstvu” i pla\u0107eni ubica dr\u017ei nao\u010digled celog sveta kasino i javnu ku\u0107u u Novom Sadu, gde \u0107e mu jednom prilikom gost biti i \u0161ef dr\u017eave. Tokom navedenog perioda ubijena je i novinarka Dada Vujasinovi\u0107, koja je u svom poslednjem napisanom tekstu navela Vukoti\u0107a kao dvostrukog ubicu, ne samo Lakoni\u0107a nego i Hadrija, optu\u017eiv\u0161i Slu\u017ebu za naru\u010divanje ubistava i razne kriminalne veze i poslove.<\/p>\n

Isti advokat (Zdenko Tomanovi\u0107)[6] koji je branio Milo\u0161evi\u0107a i Franka Simatovi\u0107a u Hagu (branilac i Mire Markovi\u0107 i Aleksandra Tijani\u0107a) dodeljen je i Veselinu Vukoti\u0107u. Pre ekstradicije, Vukoti\u0107 mimo zakona dobija srpsko dr\u017eavljanstvo (“pod uticajem odre\u0111enih funkcionera Socijalisti\u010dke partije Srbije”). Manje od godinu dana provodi u Okru\u017enom zatvoru u Novom Sadu, nakon \u010dega je, kako smo videli, pu\u0161ten zbog sr\u010danih problema. Njegovo le\u010denje pla\u0107eno je u najskupljoj privatnoj klinici, a u isto vreme borac za ljudska prava Biljana Kova\u010devi\u0107 Vu\u010do umire od infekcije u obi\u010dnoj bolnici.<\/p>\n

Dakle, prilikom osloba\u0111anja Vukoti\u0107a, primenjen je sli\u010dan obrazac kao i u slu\u010daju jo\u0161 jednog krupnog kriminalca (krijum\u010dara droge) i ubice, Sretena Joci\u0107a (Joca Amsterdam) koji je 2005. tako\u0111e pu\u0161ten iz zatvora odmah nakon \u0161to je po ekstradicionom zahtevu izru\u010den Srbiji. Ovoga puta po\u0161aljilac je bila Holandija, a primalac tako\u0111e Socijalisti\u010dka partija Srbije: Joci\u0107 se naselio u vili familije Milo\u0161evi\u0107.<\/p>\n

Ubrzo nakon toga, Vukoti\u0107u dr\u017eava dodeljuje obezbe\u0111enje i pla\u0107a mu sve tro\u0161kove, uklju\u010duju\u0107i boravak u hotelu Kontinental i novac za kockanje po kockarnicama (nije poznato iz kojih pozicija bud\u017eeta se njemu daje novac za sve te tro\u0161kove). Tokom celog onog perioda koji ubica Vukoti\u0107 provodi u bekstvu (dakle, krajem devedesetih i po\u010detkom dvehiljaditih), dok se skriva u \u0160paniji (Barseloni) ili vrzma po Francuskoj (Parizu), glavni \u010dovek za vezu sa Srbijom i osoba za kontakt bio mu je Emir Nemanja Kusturica, filmski re\u017eiser; kao nerazdvojni prijatelji, bili su na stalnoj telefonskoj vezi, a redovno su se i vi\u0111ali (ni jedan ni drugi nisu to krili). Po tvrdnjama pojedinih izvora iz redova Slu\u017ebe, Kusturica je obavljao ulogu kurira izme\u0111u SDB Srbije (Stani\u0161i\u0107a) i Vukoti\u0107a, prenose\u0107i ovome poruke, a \u010desto i novac.<\/p>\n

Pitanja koja se sama name\u0107u<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eda je ovo trenutak i mesto da rekapituliramo \u010ditav onaj niz mahinacija kojima se poslu\u017eila Slu\u017eba kako bi Vukoti\u0107a sa\u010duvala pod svojim okriljem: po ubistvu Lakoni\u0107a, iako je za Vukoti\u0107em raspisana poternica, ovome je dozvoljeno da u Novom Sadu dr\u017ei bordel i kasino (u me\u0111uvremenu ranjava “ciganskog kralja”, kriminalca Isa Lera D\u017eambu u kafani Marakana, o \u010demu tako\u0111e javlja \u0161tampa); nakon ubistva kapetana duge plovidbe Du\u0161ana Bo\u0161kovi\u0107a 1997. u bokokotorskoj diskoteci Fle\u0161, sklanjaju ga na izvesno vreme u inostranstvo, a zatim, po hap\u0161enju u Francuskoj i njegovom isporu\u010denju Belgiji, daju mu dr\u017eavljanstvo (isprva odbijeno, a zatim, na ne\u010diju intervenciju, odobreno na samo mesec dana pre ekstradicije) i dovla\u010de ga u Srbiju pod izgovorom da ho\u0107e da mu sude zbog ubistva Lakoni\u0107a.[7] U Srbiji ga nakon nepune godine pu\u0161taju na slobodu (zbog sr\u010danih problema), tvrde\u0107i kako ne mogu da mu sude za pomenuto ubistvo jer je potrebno prvo obnoviti su\u0111enje za ubistvo Bo\u0161kovi\u0107a po\u010dinjeno u Crnoj Gori (?), zatim mu dodeljuju pratnju i pla\u0107aju sve tro\u0161kove, da bi ga na izmaku 2010. tobo\u017ee uhapsila slu\u010dajna policijska patrola, u stvari da bi se Slu\u017eba, zbog sporazuma o saradnji izme\u0111u Srbije i Crne Gore i zahteva Crnogoraca za Vukoti\u0107evim izru\u010denjem, tim hap\u0161enjem osigurala da njegovo ime bude skinuto sa liste Interpola.<\/p>\n

Ve\u0107 i iz ovoga se vidi koja je prava priroda mo\u0107i ove Slu\u017ebe: ilegalna i paradr\u017eavna, vaninstitucionalna i parakriminalna (ili kriminalna) i, kao takva, ona deluje iz senke, i umesto da vlast nju kontroli\u0161e, ona kontroli\u0161e vlast. Sama njena senka je isuvi\u0161e te\u0161ka i mra\u010dna – pod njom se de\u0161avaju nebrojeni zlo\u010dini, ubistva, iznude i ucene – i krajnje je vreme da se ta senka skloni.<\/p>\n

Osloba\u0111anje Vukoti\u0107a uklapa se u matricu svega onoga \u0161to je stajalo iza ubistva \u0110in\u0111i\u0107a, skrivanja Ratka Mladi\u0107a, ubistva Slavka \u0106uruvije, ubistva vojnika u top\u010diderskoj kasarni i jasno je da su sve prljave mahinacije oko ovog pla\u0107enog “hitmena” Slu\u017ebe izvedene sa namerom da on bude iskori\u0161\u0107en za neke ne\u010dasne ciljeve.<\/p>\n

\u0160ta \u0107e se ispod te senke pojaviti? Iske\u017eena \u010deljust slu\u017ebe, najsli\u010dnije rumunskoj Sekuritatei, i zlo\u0107udno nabujalo tkivo ra\u0161irilo se svuda po tankom dru\u0161tvenom tkanju poslednje dr\u017eave u Evropi koja se jo\u0161 nije oslobodila zagrljaja tajnih slu\u017ebi iz vremena hladnog rata ni otvorila svoja dosijea. Tanka pre\u0111a tog tkanja samo \u0161to se nije prokinula, i na svakom koraku vidljiva je ogromna golotinja onoga \u0161to stoji ispod, jedva i prikriveno: sprega kriminala i korupcije, dr\u017eave i mafije, bezna\u0111a i razbrbljane zvani\u010dne propagande. Ali dr\u017eava koja \u0161titi ubice tipa Vukoti\u0107a, kr\u0161e\u0107i pri tom sopstvene zakone ne bi li ga privolela za neke svoje prljave poslove, takva dr\u017eava ubija i poslednju nadu da \u0107e se i\u0161ta od proklamovanih demokratskih vrednosti ovde ikada ostvariti. U \u010dije ime predsednik Tadi\u0107 i njegova Slu\u017eba, umesto da pravosudni organi ove zemlje iskoriste Vukoti\u0107a pri rasvetljavanju ubistva Dade Vujasinovi\u0107, \u0161tite tog pla\u0107enog ubicu milo\u0161evi\u0107evskog re\u017eima? I tolika druga nerasvetljana ubistva, bez \u010dijeg razre\u0161enja nema demokratske Srbije ni njenog priklju\u010denja Evropi. \u0160ta u tome mogu videti obi\u010dni gra\u0111ani, ako ne jasan znak i poruku da dr\u017eava, priglasiv\u0161i pla\u0107enog ubicu za osobu iznad zakona, prakti\u010dno nedodirljivog i neka\u017enjivog, ho\u0107e zapravo da nam poru\u010di da to isto va\u017ei i za ubice Slavka \u010curuvije, sudije Neboj\u0161e Simeunovi\u0107a, organizatore atentata na Vuka Dra\u0161kovi\u0107a, ubice vojnika u Top\u010dideru, nalogodavce u slu\u010daju \u0161esnaestoro radnika RTS-a – da ne idemo dalje sa tim krvavim nizom. Kakvu nadu mogu imati gra\u0111ani koji se stalno pitaju \u0161ta je Srbija danas: dr\u017eava gra\u0111ana ili dr\u017eava ubica i njihovih pomaga\u010da? Demokratsko dru\u0161tvo i pravna dr\u017eava ili “sigurna ku\u0107a” za likvidatore i kriminalce?<\/p>\n

[1] Dve su osnovne pretpostavke kako je Vukoti\u0107 uhap\u0161en, i obe uzimaju u obzir da je njegov paso\u0161 bio potpuno ispravan, samo na izmi\u0161ljeno ime, i da dakle Francuzi nisu imali povoda da ga zadr\u017ee. Po prvoj, ne mogu\u0107i da ga druga\u010dije natera da se vrati, Francuzima ga je otkucala srpska slu\u017eba; onda je logi\u010dno da je sve vreme znala gde se krije i pod kojim imenom. Po drugoj pretpostavci, dojavu su izvr\u0161ili Hrvati, nakon pada Gotovine, jer su pristali, ili su morali da pristanu, da daju Interpolu brojeve \u010ditave te serije fal\u0161 paso\u0161a. Tre\u0107a pretpostavka je je da obe nelustrirane slu\u017ebe, srpska i hrvatska, tesno poslovno sara\u0111uju sve ovo vreme: ne postoji zna\u010dajniji srpski kriminalac, uklju\u010duju\u0107i Legiju, Milo\u0161a Simovi\u0107a i Sre\u0107ka Kalini\u0107a, koji nema hrvatski paso\u0161. Poslednja dvojica te paso\u0161e dobila su nakon \u0161to je provaljena serija koju su posedovali Vukoti\u0107 i Legija. <\/em><\/p>\n

[2] Ubistvo Hadrija bilo je prvo politi\u010dko ubistvo koje je izvr\u0161ila srpska Udba nezavisno od savezne, dakle prvo koje se mo\u017ee pripisati isklju\u010divo srpskoj, a ne federalnoj slu\u017ebi, izjavio je na su\u0111enju Milo\u0161evi\u0107u za\u0161ti\u0107eni svedok C-48, bliski saradnik Vukoti\u0107a. Upravo je to bila tema poslednjeg \u010dlanka poznate beogradske novinarke Dade Vujasinovi\u0107, pre nego \u0161to je i sama nakon desetak dana (8. aprila 1994) bila ubijena (a taj zlo\u010din progla\u0161en samoubistvom). Ubistva Hadrija i Lakoni\u0107a (videti kasnije u glavnom tekstu) tada\u0161nji glavni Milo\u0161evi\u0107ev policajac Radmilo Bogdanovi\u0107 iskoristio je da proturi neistinu kako je savezna Udba odgovorna za ta ubistva, a da srpska takve stvari ne \u010dini <\/em><\/p>\n

[3] “Vesko Vukoti\u0107, koji je sredinom decembra 2008. godine izru\u010den iz Belgije po poternici raspisanoj pre nekoliko godina, upu\u0107en je pro\u0161le nedelje u sremskomitrova\u010dki zatvor na izdr\u017eavanje dvadesetogodi\u0161nje kazne, koju mu je pre devet godina izrekao crnogorski sud.” – Ve\u010dernje Novosti, 20. januar 2009.<\/em><\/p>\n

[4] Ta tri imena, stavljena zajedno, nesumnjivo trenutno pokre\u0107u paranoidne mehanizme u glavama medijski isprane srpske publike.<\/em><\/p>\n

[5] U formalnom zahtevu je, kao obrazlo\u017eenje, navedeno da on od 1994. ima boravi\u0161te u Novom Sadu, \u0161tavi\u0161e da je tamo bio jedan od najvi\u0111enijih ljudi, vode\u0107i Udbinu kockarnicu i javnu ku\u0107u.<\/em><\/p>\n

[6] Tomanovi\u0107 iznosi brojne neistine u odbrani svog klijenta, a sve to ima za cilj da poka\u017ee kako je, u krajnjoj liniji, nemogu\u0107e suditi vi\u0161estrukom ubici. U Blicu od 23. decembra 2008. Tomanovi\u0107 tvrdi da je Vukoti\u0107 iz belgijskog zatvora pu\u0161ten uz kauciju od 100.000 evra. Belgijski sud ga je pustio jer je “u njegovom slu\u010daju prekora\u010dena du\u017eina trajanja pritvora”, a izru\u010den je “zbog ubistva Andrije Lakoni\u0107a”. Dve godine kasnije, u Novostima od 5. januara 2011, Tomanovi\u0107 izjavljuje kako “pravno, Srbija ne mo\u017ee i ne sme da sudi Vukoti\u0107u za ubistvo Andrije Lakoni\u0107a, jer je Belgija odbila da ga izru\u010di za to krivi\u010dno delo”. U stvari, neistinita je i pri\u010da o pla\u0107enoj kauciji od 100. 000 evra; belgijski sud jeste pustio Vukoti\u0107a posle gotovo tri godine zatvora, ali je pla\u0107anje kaucije bilo onemogu\u0107eno time \u0161to je Srbija u to vreme podnela ekstradicioni zahtev za Vukoti\u0107em, zasnovan na potrebi da mu se navodno sudi u Srbiji zbog ubistva Lakoni\u0107a Evo jo\u0161 nekih izjava Tomanovi\u0107a, manje-vi\u0161e prepri\u010danih: \u201eMira Markovi\u0107 ni mrava ne bi zgazila!”, “Mira Markovi\u0107 ide u Moskvu i do\u0107i \u0107e \u010dim je pozovu”, “Mira Markovi\u0107 je jedna \u010dasna i dobra \u017eena!”, “Slobodan Milosevi\u0107 nije prekr\u0161io zakon”, “Milo\u0161evi\u0107 je ku\u0107u kupio legalno” (re\u010d je o ku\u0107i u kojoj se posle naselio Joca Amsterdam), “Sreten Joci\u0107 (Joca Amsterdam) je po\u0161ten biznismen”, “Darko \u0160aric nema veze sa \u0161vercom narkotika!”<\/em><\/p>\n

[7] “Kako nam je re\u010deno u Okru\u017enom sudu, poternica za Vukoti\u0107em raspisana je 2. aprila 1990. godine, neposredno po\u0161to je ovaj sud doneo re\u0161enje o sprovo\u0111enju istrage protiv Vukoti\u0107a i odre\u0111ivanju pritvora zbog sumnje da je u\u010destvovao u ubistvu Lakoni\u0107a. Budu\u0107i da je od tada bio nedostupan istra\u017enim organima, pritvor \u0107e mu se ra\u010dunati od dana izru\u010denja, odnosno 18. decembra.” – Politika od 20. decembra 2008. <\/em><\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pogledamo li internet pretra\u017eiva\u010d Google – dobi\u0107emo pristup desetinama dokumenata sa Vukoti\u0107evim imenom. Iz njihovog preseka pred nama \u0107e se ukazati nešto zna\u010dajnije od obi\u010dne kriminalne biografije: sprega vlasti i podzemlja, dr\u017eave i mafije, prelomljena u toj jednoj li\u010dnosti, koja se pojavljuje kao paradigma zlo\u010dina\u010dke i nelustrirane tajne slu\u017ebe<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47615","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47615","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47615"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47615\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":354757,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47615\/revisions\/354757"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47615"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47615"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47615"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}