Dok pare u kafanama lete kao liš\u0107e, Crnogorci zahvaljuju Milu \u0110ukanovi\u0107u: "Reka\\’ je ka\\’ \u010doek: Slušajte, bra\u0107o, ja radim, ali, evo, radite i vi što vam volja"<\/p>\n
Pi\u0161e: Z.Tmu\u0161i\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Prvojanuarsko podne odavno je prošlo na Zlatiboru. Zubato sunce još se kupa u krošnjama borova i na ledenoj plo\u010di zlatiborskog jezera. Hiljade onih koji su ispratili staru godinu i do\u010dekali novogodišnje jutro u zagrljaju \u010daše, flaše, peva\u010dice, dragog ili dragane, dremuckaju u po kafi\u0107ima ili odlaze prema šetalištu \u010cigota. <\/p>\n Sa svojim starim sarajevskim i podgori\u010dkim prijateljima obilazim kafi\u0107e, ispijamo male "bavarije", vra\u0107amo se u neka vremena, i ne javljamo na mobilne pozive \u017eena. Iza nas je duga i pijana zlatiborska no\u0107. Za mene i hladna, puna dima od baruta pomešanog sa dimom od vru\u0107e rakije i kuvanog vina. Pri\u010dam prijateljima kako mi je, negde iza pono\u0107i, na minus 12, legenda YU grupe \u017dika Jeli\u0107 rekao da se skoro zaledio tokom svirke na Kraljevom trgu. <\/p>\n "Ajde, jadan, što nije naša’ drugi posao! I ti, što ne radiš nešto pametnije?! Kakav reporter!? Što ti je to, jadan?! Slikaš na minus 12 YU grupu?! O\u0107eš da ti ja na\u0111em posao u Beograd da ništa sa prst ne mrdneš, a para do neba?", nudio je moj drug \u0111eti\u0107, a sarajevski jaran potvrdno klimao glavom. <\/p>\n "Ima ovaj posao svojih prednosti, ne znate vi to", branio sam se. <\/p>\n Kada \u010duju "Ivanova korita" Crnogorke na sto, a Crnogorci u trans Ozbiljan poslovni razgovor u kafi\u0107u odjednom je prekinula glasna muzika sa velike plazme. Ceca je, po ne\u010dijoj \u017eelji, pevala o svom Beogradu i svom draganu… Ali, mom prijatelju iz Podgorice se to nije svideo. Ustao je, malo se raširio… <\/p>\n "Mo\u017ee li to malo tiše, jadan!? Nijesam doša’ na koncert, no u kafi\u0107! \u0110e ti je gazda?!", pitao je konobara povišenim tonom. <\/p>\n Istog \u010dasa iz okolnih separea podiglo se na noge još desetak kršnih momaka, tako\u0111e protestuju\u0107i zbog Cece. I nekoliko \u0111evojaka se priklju\u010dilo. Svi i glasom i stasom ispod Lov\u0107ena i Durmitora. Pomislio sam – gotovo je, prevrnu\u0107e kafi\u0107, završi\u0107emo kod istra\u017enog ili na prijemnom… Ali, gazda kafi\u0107a bio je priseban. Imao je on iskustva sa \u0111eti\u0107ima. Ugasio je Cecu i izvinio se svim gostima zbog glasne muzike. Nekoliko minuta kasnije iz zvu\u010dnika se \u010duo promukli glas Zorana Kalezi\u0107a i ona njegova "Pro\u0111oh skoro Crnom Gorom"… <\/p>\n "Mo\u017ee li to malo ja\u010de, oca mu jebem!", \u010dulo se iz separea. <\/p>\n Gazda je poja\u010dao. Desetak gostiju je napustilo kafe. Ostali su naru\u010divali flaše viskija i uglas pevali: "Leti, leti, bijeli golube iznad moje Podgorice"… I \u010daš\u0107avali konobare i gazdu. Evri su leteli na sve strane. Leteli su onako, kao liš\u0107e, ali i kao male grudve… Toliko para da leti nikad nisam video. <\/p>\n Crnogorci su još jednom pobedili na Zlatiboru. Neki tvrde da nikad nisu ni izgubili nijedan kafanski niti neki drugi duel. Mnogi zlatiborski gosti \u0107e me\u0111u sobom priznati da im na Zlatiboru najviše smetaju "pobesneli \u0111eti\u0107i", ali \u0107e, s druge strane, mnogi ugostitelji iz evro razloga re\u0107i da su im \u0111eti\u0107i najdra\u017ei gosti… Istina, i jedni i drugi o Crnogorcima na Zlatiboru iza le\u0111a govore svašta, a ispred lica niko, ništa. <\/p>\n U vreme novogodišnjih praznika Zlatibor uvek okupiraju momci ispod Lov\u0107ena. Kao i mnogih prethodnih godina, došli su udobnim autimobilima, u dobrim odelima, sa punim d\u017eepovima. Naru\u010divali su šta su stigli i gde stigli, pla\u0107ali, \u010daš\u0107avali, hvalisali se dobrim poslovima, dobrim vezama i dobrim prijateljima u Rusiji i Italiji. Crnogorci na Zlatiboru nisu samo okupirali tu\u0111e hotele, ve\u0107 i svoje brojne restorane, vile, kafi\u0107e… <\/p>\n Više od 10 godina \u0110eti\u0107i se na Zlatiboru ose\u0107aju kao na \u017dabljaku ili Lov\u0107enu. Tu, na pola puta izme\u0111u Beograda i Podgorice, prili\u010dno su se raskomotili… Kako je u više navrata otvoreno priznao i gradona\u010delnik \u010cajetine Milan Stamatovi\u0107, Crnogorci su jedni od najboljih kupaca na najlepšoj srpskoj planini. <\/p>\n Na pitanje otkuda njegovim zemljacima tolike pare, moj podgori\u010dki prijatelj se smeje: "Neka pri\u010da ko šta ho\u0107e, ali hvala našem Milu \u0110ukanovi\u0107u. Uradio je veliki posao! Reka’ je ka’ \u010doek: ‘Slušajte, bra\u0107o, ja radim, ali, evo, radite i vi što vam volja’. Pa, ko je bio i malo pametan u Crnu Goru moga je lako napraviti pare. A bilo je dosta pametnih! Uostalom, pogledaj, ko danas na ovim prostorima ima najviše para, a najmanje radi", objašnjavao je kroz smeh \u0111eti\u0107. <\/p>\n "Kod nas u Sarajevu je \u010dista propast. Poapali sve politi\u010dari. Raja se samo malo ogrebala. Nema, jarane, be\u017ei raja iz Sarajeva. Za nekoliko godina osta\u0107e samo Srebreni\u010dani, Gora\u017edani i još po neki lokalni papak što se uradio rakijom ili drogom. Pogledaj moj mobilni – 30 novogodišnjih \u010destitki iz Švice, Nema\u010dke, Švedske i Holandije i samo jedna iz Sarajeva, od stare!", po\u017ealio se sarajevski jaran. <\/p>\n Odlazimo do hotela Palisad. U hotelskom holu \u0110eti\u0107 se ljubi sa svakim drugim prolaznikom. <\/p>\n – Neka nas, brate, ovako!<\/p>\n – Dovijeka! <\/p>\n Aco, šef sale, prilazi mi i šapatom pri\u010da: "Joj, da si bio sino\u0107 da vidiš… Negde, oko pola sata iza pono\u0107i, Bekuta krenula sa onom pesmom "Ivanova korita". Crnogorke na stolu, Crnogorci u transu… Ovi moji, konobari, napunili d\u017eepove… E, moj brate, oni jesu ovako blesavi, ali svaki ti uvali stotku u d\u017eep… Šta \u0107eš…" <\/p>\n Seli smo za jedan sto. Nakon desetak minuta sastavili smo dva stola. Pa još dva, pa još jedan. Tura pi\u0107a 100 evra. "Za Mila, brata moga!", nazdravi jedan iz društva.<\/p>\n Ostali podigoše \u010daše. <\/p>\n "Znaš što je bilo sino\u0107?", zapo\u010de pri\u010du jedan od \u0111eti\u0107a. "Pita mene jedna riba gde i što radimo moje društvo i ja kad se, veli, tako opasno provodimo i bacamo pare… Poga\u0111ajte što sam joj reka?" – "Šišamo ovce"! <\/p>\n