Svet je gledao kako Buš na prevaru uvla\u010di Evropu u ovaj nelagalan i okrutan rat, a Evropa je spremno prihvatila da bude prevarena.<\/p>\n
Pi\u0161e: Orhan Pamuk<\/strong><\/em><\/p>\n U ud\u017ebenicima koje sam kao dete \u010ditao, pedesetih i šezdesetih godina, Evropa je bila ru\u017ei\u010dasta mitska zemlja. Grade\u0107i novu republiku iz pepela Otomanskog carstva, srušenog i rascepkanog u Prvom svetskom ratu, Mustafa Kemal Ataturk ratovao je protiv gr\u010dke vojske, ali je kasnije, uz pomo\u0107 svoje vojske, uveo niz društvenih i kulturnih reformi koje nisu bile antizapadne, ve\u0107 naprotiv – prozapadne. Ove reforme je legitimizovala i oja\u010dala novu elitu nove turske dr\u017eave (i ostala predmet stalnih rasprava u Turskoj tokom narednih osamdeset godina), \u010dinjenica da se od nas tra\u017eilo da prihvatimo, pa \u010dak i imitiramo ru\u017ei\u010dasto-zapadnja\u010dki – san o Evropi.<\/p>\n Ud\u017ebenici mog detinjstva trebalo je da nas nau\u010de zašto dr\u017eava i religija moraju da se razdvoje, zašto su derviške lo\u017ee morale da budu zatvorene i zašto smo arapsko pismo zamenili latinicom. Ali te su knjige istovremeno bile pune pitanja koja je trebalo da nam otkriju tajnu ogromne mo\u0107i i uspeha Evrope. „Opišite ciljeve i rezultate Renesanse", glasilo je jedno od pitanja iz istorije u srednjoj školi. „Kada bismo mi imali toliko nafte kao Arapi, da li bismo bili bogati i moderni kao Evropljani?" pitali bi neki od mojih naivnijih drugova. Na prvoj godini fakulteta, kad god bi se to pitanje pomenulo na \u010dasu, neko bi uvek rezignirano dodao da „mi nikad nismo imali prosvetiteljstvo". Ibn Kaldun, arapski filozof iz XIV veka, rekao je da civilizacije koje propadaju mogu da se spasu od uništenja ako se ugledaju na svoje osvaja\u010de. Budu\u0107i da Tursku nikad nije kolonizovala nijedna svetska velesila, „obo\u017eavanje Evrope" ili „imitiranje Zapada" nikad nije imalo onaj nesre\u0107an i poni\u017eavaju\u0107i prizvuk koji su opisivali Franc Fanon, V. S. Najpol ili Edvard Said. Ugledanje na Evropu shvatalo se kao istorijski imperativ, pa \u010dak i kao tehni\u010dko pitanje prilago\u0111avanja.<\/p>\n Ali ovaj ru\u017ei\u010dasti san o Evropi, nekad toliko mo\u0107an da su \u010dak i naši najlju\u0107i antizapadnjaci potajno u njega verovali, sada je izbledeo. Mo\u017eda je to zato što Turska više nije tako siromašna kao što je nekad bila. Ili zato što ovo više nije selja\u010dko društvo kojim vlada vojska, ve\u0107 dinami\u010dna zemlja sa sopstvenim razvijenim civilnim društvom. I naravno, poslednjih godina su pregovori Turske i Evropske unije usporeni, a rešenje se uopšte ne nazire. Ni u Evropi ni u Turskoj nema realne nade da \u0107e Turska u\u0107i u EU u doglednoj budu\u0107nosti. Ali priznati da je svaka nada izgubljena bilo bi jednako pora\u017eavaju\u0107e kao kada bi se odnosi sa Evropom potpuno prekinuli. Zbog toga niko nema snage da to glasno prizna.<\/p>\n To da su Turska i druge nezapadne zemlje razo\u010darane Evropom znam iz li\u010dnog iskustva, sa svojih putovanja i iz razgovora. Najve\u0107u prepreku u odnosima Turske i Evropske unije predstavljao je savez jednog krila turske vojske, vode\u0107ih medijskih organizacija i nacionalisti\u010dkih politi\u010dkih partija, koji su uspeli da osujete pregovore o pridru\u017eivanju Evropskoj uniji. Isti taj savez odgovoran je za hajku vo\u0111enu protiv mene i mnogih drugih pisaca, za atentate i ubistva misionara i hriš\u0107anskih sveštenih lica. Tu su i emocionalne reakcije, \u010diji se zna\u010daj najbolje mo\u017ee predstaviti kroz primer odnosa sa Francuskom. U proteklih sto godina, Francuska je bila uzor mnogim generacijama turske elite. Ovi ljudi su se divili francuskom razumevanju sekularizma i pratili njen obrazovni sistem, njenu knji\u017eevnost i umetnost. To što je u proteklih pet godina upravo Francuska ispala najve\u0107i protivnik ulaska Turske u Evropsku uniju bilo je bolno i pora\u017eavaju\u0107e. Me\u0111utim, najve\u0107e razo\u010daranje nezapadnih zemalja bilo je u\u010deš\u0107e Evrope u ratu u Iraku. U Turskoj je to izazvalo pravi gnev. Svet je gledao kako Buš na prevaru uvla\u010di Evropu u ovaj nelagalan i okrutan rat, a Evropa je spremno prihvatila da bude prevarena.<\/p>\n Kada Evropu posmatrate iz Istanbula, prvo što mo\u017eete primetiti jeste da Evropu (a i Evropsku uniju) zbunjuju njeni unutrašnji problemi. O\u010digledno je da evropski narodi imaju mnogo manje iskustva od Amerikanaca po pitanju su\u017eivota sa ljudima druga\u010dije veroispovesti, druge boje ko\u017ee, drugog kulturnog identiteta. I mnogi od njih nisu preterano oduševljeni takvom idejom. Ovaj otpor prema pridošlicama \u010dini evropske unutrašnje probleme još ozbiljnijim. Nedavne rasprave u Nema\u010dkoj o integraciji i multikulturalizmu – konkretno, njene brojne turske manjine – pravi su primer toga.<\/p>\n Sa širenjem i produbljivanjem ekonomske krize, Evropa bi mogla, okre\u0107u\u0107i se sebi, da odlo\u017ei borbu za o\u010duvanje „bur\u017eoaske kulture" u floberovskom smislu, ali time problem ne\u0107e biti rešen. Kada pogledam Istanbul, koji svake godine postaje malo kompleksniji i malo „kosmopolitskiji", i gde sada dolaze imigranti iz \u010ditave Azije i Afrike, lako mogu da zaklju\u010dim da se siromašni, nezaposleni i nezašti\u0107eni ljudi iz Azije i Afrike, koji sada tra\u017ee novo mesto za \u017eivot i rad, ne mogu doveka dr\u017eati izvan Evrope. Viši zidovi, stro\u017ei vizni re\u017eim i ve\u0107i broj patrolnih \u010damaca na granicama samo \u0107e odlo\u017eiti ono što mora da se desi. Što je najgore, anti-imigraciona politika, mere i predrasude ve\u0107 uništavaju klju\u010dne evropske vrednosti, zbog kojih je Evropa i postala to što jeste.<\/p>\n U turskim ud\u017ebenicima iz mog detinjstva nije bilo re\u010di o demokratiji i \u017eenskim pravima, ali su na paklicama „Goloaza", omiljenog me\u0111u francuskim intelektualcima i umetnicima (bar smo tako mislili), bile ispisane re\u010di „liberté, égalité, fraternité", i njih si mogao svuda da na\u0111eš. Re\u010d „fraternité" je ozna\u010davala duh solidarnosti i otpora, koji su promovisali levi\u010darski pokreti. Ali ravnodušnost prema patnjama imigranata i manjina, i ru\u017eenje Azijaca, Afrikanaca i muslimana koji se sada mu\u010de na obodima Evrope – i okrivljavanje isklju\u010divo njih samih za njihove neda\u0107e – to nije „bratstvo".<\/p>\n Mo\u017ee se razumeti nervoza i panika mnogih Evropljana, koji pokušavaju da o\u010duvaju velike evropske kulturne tradicije, da profitiraju od resursa koje pri\u017eeljkuju iz nezapadnog sveta, i da zadr\u017ee privilegije osvojene u vekovnoj klasnoj borbi, kolonijalizmu i unutrašnjim sukobima. Ali ako Evropa \u017eeli da se zaštiti, da li bi joj bilo bolje da se okrene prema sebi, ili da se priseti svojih osnovnih vrednosti, koje su je nekad \u010dinile središtem gravitacije za sve intelektualce sveta?<\/p>\n