I – gle, gle – MMF je otkrio siromaštvo. I ne samo otkrio siromaštvo, ve\u0107 se dao na posao da obezbedi programe za "smanjenje" siromaštva na globalnom jugu<\/p>\n
Pi\u0161e: Imanuel Volerstin<\/strong><\/em><\/p>\n Petnaest do dvadeset godina, koliko je Vašingtonski konsenzus vladao govorom u svetskom sistemu (otprilike 1975-1995), siromaštvo je bila tabu re\u010d, iako se širilo u ogromnim skokovima. Svima nam je ponavljano da je jedino va\u017ean ekonomski rast i da je jedini put u ekonomski rast dati "tr\u017eištu" da vlada bez ikakvog "statisti\u010dkog" mešanja – osim, naravno, mešanja Me\u0111unarodnog monetarnog fonda (MMF) i Trezora SAD.<\/p>\n Gospo\u0111a Ta\u010der iz Velike Britanije dala nam je opštepoznati slogan "Nema alternative", pri \u010demu je mislila da nema alternative ni za koju dr\u017eavu osim za SAD i, pretpostavljam, za Ujedinjeno Kraljevstvo. Neuke zemlje globalnog Juga morale su da napuste svoje naivne pretenzije da kontrolišu vlastitu sudbinu. Ako tako u\u010dine one \u0107e jednog dana (ko bi rekao kad?) biti nagra\u0111ene rastom. Ako ne u\u010dine, osu\u0111ene su – usu\u0111ujem se da ka\u017eem – na siromaštvo.<\/p>\n Slavni dani Vašingtonskog konsenzusa davno su za nama. Stvari se nisu popravile za ve\u0107inu ljudi na globalnom Jugu – sasvim nasuprot – a buna se ose\u0107a u vazduhu. Neozapatisti su se bunili u \u010cijapasu 1994. Socijalni pokreti su izazvali prekid sastanka Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu 1999. (od \u010dega se nikada nije oporavila). A Svetski socijalni forum po\u010deo je svoj ekspanzivni \u017eivot u Porto Alegreu 2001.<\/p>\n Kada je tzv. azijska finansijska kriza eksplodirala 1997, prouzrokuju\u0107i ogromnu ekonomsku štetu na istoku i jugoistoku Azije, šire\u0107i se na Rusiju, Brazil i Argentinu, MMF je izvukao iz d\u017eepa svoje stare zahteve za ove zemlje, ako \u017eele bilo kakvu pomo\u0107. Malezija je imala hrabrosti da ka\u017ee ne, hvala, i – Malezija se najbr\u017ee oporavila. Argentina je \u010dak bila odva\u017enija, nude\u0107i da isplati svoje dugove za oko 30 centi za dolar (ili, ina\u010de, ništa).<\/p>\n Indonezija je, me\u0111utim, revno prihvatila sve što je tra\u017eeno i, ubrzo zatim, dugotrajna, tobo\u017ee vrlo stabilna diktatura Suharta, okon\u010dala se narodnim ustankom. Tada je niko drugi do li\u010dnost kakva je Henri Kisind\u017eer zaurlao na MMF rekavši, u stvari – kako mo\u017eete da budete toliko glupi? Va\u017enije je bilo za svet kapitalizma i SAD da odr\u017eavaju prijateljskog diktatora na vlasti u Indoneziji, nego da imaju zemlju koja sledi pravila Vašingtonskog konsenzusa. Povodom znamenitog jubileja 1998, Kisind\u017eer je rekao da MMF deluje "kao lekar, specijalista za boginje (koji) pokušava da le\u010di sve bolesti jednim lekom".<\/p>\n Prvi put su Svetska banka, a zatim i MMF, nau\u010dili svoju lekciju. Prisiljavanje vlada da prihvate neoliberalne formule kao svoju politiku (i kao cenu za finansijsku pomo\u0107 kada su njihovi dr\u017eavni bud\u017eeti u nevolji), mo\u017ee imati opasne politi\u010dke posledice. Iz toga sledi da, posle svega, ipak ima alternativa: narod mo\u017ee da se pobuni.<\/p>\n Kada se slede\u0107i balon rasprsnuo, i kada je svet ušao u finansijsku krizu od 2007. ili 2008. godine, MMF je postao, ipak, prilago\u0111eniji tim neprijatnim masama, koje ne znaju svoje mesto. I – gle, gle – MMF je otkrio siromaštvo. I ne samo otkrio siromaštvo, ve\u0107 se dao na posao da obezbedi programe za "smanjenje" siromaštva na globalnom jugu. Vredi potruditi se da se razume ta logika.<\/p>\n MMF izdaje slatkore\u010div, kvartalni magazin pod imenom Finansije i razvoj. On nije namenjen profesionalnim ekonomistima ve\u0107 široj publici politi\u010dara, novinara i preduzetnika. Broj iz septembra 2010. donosi jedan \u010dlanak Rodnija Ramcerena, \u010diji naslov sve govori: "Nejednakost je neodr\u017eiva".<\/p>\n Rodni Ramceren je "stariji ekonomista" u afri\u010dkom odeljenju MMF. On nam govori o novoj liniji MMF – da "ekonomska politika koja se prosto fokusira na prose\u010dne stope rasta mo\u017ee biti opasno naivna". Na globalom jugu velika nejednakost mo\u017ee "da ograni\u010di rast – precenjivanje fizi\u010dkih i humanih kapitalnih investicija i rasta ima za posledicu mo\u017eda nedovoljnu redistribuciju". Ali, \u010dak i gore, visoka nejednakost "daje bogatima relativno ve\u0107i glas od manje homogenizovane ve\u0107ine". A ovo, sa svoje strane, "mo\u017ee dalje da ugrozi distribuciju prihoda, da okošta politi\u010dki sistem i da odvede \u010dak u opasnije politi\u010dke i ekonomske posledice na dugi rok".<\/p>\n Izgleda da je MMF kona\u010dno \u010duo Kisind\u017eera. Dospeli su do toga da se brinu i o musavim i neukim masama, posebno u zemljama velike nejednakosti, i o njihovim elitama, koje tako\u0111e odla\u017eu "progres" jer \u017eele da odr\u017ee svoju mo\u0107 nad nekvalifikovanim radom.<\/p>\n Da li je MMF iznenada postao glas svetske levice? Ne budite šašavi. Ono što MMF \u017eeli, kao što to \u017eele svetski prefinjeniji kapitalisti, jeste stabilniji sistem u kojem vladaju njihovi tr\u017eišni interesi. Ovo zahteva zavrtanje ruke elitama na globalnom jugu (i \u010dak na globalnom severu) kako bi dale malo svojih nepošteno ste\u010denih zarada "sirotinjskim" programima koji \u0107e umiriti sve ve\u0107i broj siromaha da ne misle na pobunu.<\/p>\n Mo\u017eda je suviše kasno za ovu novu strategiju u radu. Haoti\u010dna kolebanja su toliko velika. A "neodr\u017eiva nejednakost" svakog dana je sve ve\u0107a. MMF, me\u0111utim, i oni \u010dije interese predstavlja, ne\u0107e prestati da pokušavaju.<\/p>\n