Ceo sistem je izgra\u0111en na podsticanju masovnog zadu\u017eivanja, kako dr\u017eava, tako i pojedinaca<\/p>\n
Pi\u0161e: Mi\u0161a \u0110urkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Završava se godina u kojoj smo obele\u017eili deceniju od takozvanih demokratskih promena, a dve decenije od ponovnog uvo\u0111enja izborne demokratije i prvih parlamentarnih izbora. Bili su to dobri povodi da se otvori jedna ozbiljna javna debata posle koje bismo mo\u017eda lakše sagledali gde smo, šta nam se dešava, kakvi su rezultati sistema koji je ovde postavljen i mo\u017ee li se on nekako promeniti. Na\u017ealost, vladaju\u0107a elita je umesto toga izabrala propagandu u kojoj se svako pitanje, druga\u010diji stav ili preispitivanje zvani\u010dne verzije pokriva gromoglasnom tvrdnjom da „Evropa nema alternativu".<\/p>\n Opasna posledica takvog stava jeste spre\u010davanje doma\u0107e javnosti da realno sagleda šta se dešava sa zemljama koje se tamo ve\u0107 nalaze. Ve\u0107i deo protekle godine EU je potresala gr\u010dka du\u017eni\u010dka kriza. U jednom trenutku se ispostavilo da je njihov spoljni dug (koji je još prošle godine prešao petsto milijardi dolara) došao do mere u kojoj gr\u010dka dr\u017eava i pojedina\u010dni subjekti više nisu bili u stanju da svoje kreditne obaveze izmiruju. To je izazvalo krizu bankarskog sistema pa je dr\u017eava krenula da moli za pomo\u0107, dakle za novo zadu\u017eivanje kojim bi bar delimi\u010dno odlo\u017eila bankrot.<\/p>\n Za nas koji s puno prava zebemo što se naš spoljni dug (blizu 35 milijardi dolara) pribli\u017eava opasnoj granici od 80 odsto bruto nacionalnog proizvoda (BNP), ove gr\u010dke brojke su delovale šokantno nestvarno. Me\u0111utim, gr\u010dki dug je na svega 120 odsto BNP-a Gr\u010dke i oni ni u kom slu\u010daju nisu „najgori od sve dece". Dok se Evropa bavila Gr\u010dkom, ozbiljni ekonomisti su zabrinuto vrteli glavom i predvi\u0111ali ko je slede\u0107i kandidat da sa svojim urušenim ekonomskim i finansijskim sistemom iza\u0111e u javnost i zakuka za pomo\u0107. Ispostavilo se krajem godine da je u pitanju Irska.<\/p>\n Ovaj miljenik zagovornika postindustrijskog kapitalizma, zemlja koja je godišnje dobijala više od 50 milijardi stranih investicija, koja je, ne samo od naših ministara, uzimana za primer ekonomije budu\u0107nosti, brze modernizacije i razvoja, do\u017eivela je slom i bila je primorana da iz bud\u017eeta pokrije rupe u krahiranom bankarskom sistemu. Mala dr\u017eava sa svega 4,5 miliona stanovnika morala je da povu\u010de dodatnih 85 milijardi evra kredita. A treba se podsetiti da je još prošle godine, dakle bez tih para, njen spoljni dug došao na više od 1.000 odsto BNP-a. Prosto re\u010deno, da bi gra\u0111ani Irske mogli da vrate dug trebalo bi više od deset godina da ništa ne troše ve\u0107 da sve što stvore odvoje za servisiranje kredita!<\/p>\n Irska jeste zaista rekorder, ali varate se ako mislite da je usamljena. Šta re\u0107i o britanskih ili holandskih preko 400 odsto BNP-a? Ili austrijskih 220, portugalskih 230 itd? I novopridošle \u010dlanice „sve bolje stoje" na toj listi. Ma\u0111arska se kre\u0107e ka 100 odsto, Slovenija, nekada isticana kao primer mudro vo\u0111enih finansija, odavno je prešla 110 itd.<\/p>\n Zapanjuju\u0107e je što na ovoj listi po ukupnoj spoljnoj zadu\u017eenosti prednja\u010de najbogatije dr\u017eave na svetu: SAD, Britanija, Francuska, Nema\u010dka, nešto ni\u017ee Japan. Ako je poznato da \u010dak 70 procenata od BNP-a Britanije \u010dini finansijski sektor, onda po\u010dinjemo da shvatamo o \u010demu se radi.<\/p>\n Savremeni kapitalizam izgra\u0111en je na kejnzijanskim osnovama deficitarnog finansiranja rasta i masovnog podsticanja potrošnje. Ne dajte se zbunjivati ovim našim kukanjem nad nekakvim neoliberalnim modelom. Pogledajte samo \u010dinjenicu da je pre sto godina dr\u017eavni aparat baratao sa tek nekih deset odsto ukupnog BNP-a, dok je danas evropski standard preko 50 procenata! Ceo sistem je izgra\u0111en na podsticanju masovnog zadu\u017eivanja, kako dr\u017eava, tako i pojedinaca.<\/p>\n Pogledajte samo naš slu\u010daj. Najbolji i najskuplji poslovni prostor iznajmljuju banke, najviše novca za izrazito agresivne i moralno problemati\u010dne reklame tako\u0111e daju banke. One vas mame da se dodatno zadu\u017eujete da refinansirate svoja dosadašnja dugovanja, šire percepciju da se kreditima rešavaju svi problemi itd. Preko sistema kreditiranja i reklamiranja banke vrše uticaj i na medije, korporacije, politiku i na sve segmente \u017eivota.<\/p>\n Mo\u017eda najre\u010ditije o kretanju savremene civilizacije govori \u010dinjenica da je Vatikan postao simbol za savremeno bankarstvo jer se pod kontrolom Rimokatoli\u010dke crkve nalazi mre\u017ea veoma jakih banaka. Npr. procenjuje se da oni dr\u017ee oko polovine bankarskog sektora u Italiji. Sveto pismo izrazito zabranjuje zelenaštvo (pod \u010dime se podrazumeva svako davanje novca pod interes). Debate o moralnoj i religioznoj (ne)opravdanosti kamate vo\u0111ene su u okviru crkve više od sedam vekova i nikad nisu okon\u010dane.<\/p>\n U svakom slu\u010daju, o\u010dito je da špekulacija postaje po\u017eeljni model savremenog poslovanja u kome bankarstvo i sli\u010dne „finansijske industrije" daleko preovla\u0111uju nad stvarnom proizvodnjom dobara i usluga. Masovno ludilo konzumerizma vodi ne samo prekomernoj eksploataciji resursa, ve\u0107 i jednom pregrejavanju sistema du\u017eni\u010dke zavisnosti koji niko \u010dak više i ne pokušava da razreši. Iz istorije je poznato da su se takve krize obi\u010dno završavale ratovima ili nekim drugim na\u010dinom – da se kao u Matriksu sistem „resetuje" i stvari krenu iz po\u010detka.<\/p>\n