{"id":47597,"date":"2010-12-28T09:09:04","date_gmt":"2010-12-28T09:09:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47597"},"modified":"2010-12-28T09:09:04","modified_gmt":"2010-12-28T09:09:04","slug":"kome-zvona-zvone","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/12\/28\/kome-zvona-zvone\/","title":{"rendered":"Kome zvona zvone"},"content":{"rendered":"

Vikiliks je revolucionarna pojava u novinarstvu, dok stari mediji pomalo podse\u0107aju na crkvene lidere koji su svojevremeno pokušavali da spre\u010de knji\u017eare da štampaju knjige, jer knjige, koje nisu obi\u010dno dobro, ve\u0107 posebna tajna duha, tobo\u017e smeju i umeju da pišu samo sveštena lica<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Ljiljana Smajlovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n

Kada je D\u017eon Berns, dopisnik "Njujork tajmsa" i dobitnik dva Pulicera za izveštavanje o ratovima u Bosni i u Avganistanu, prošle sedmice saznao za smrt proslavljenog ameri\u010dkog diplomate Ri\u010darda Holbruka, u\u010dinilo mu se da \u010duje "zvona kako zvone". Ka\u017ee da je to bio slu\u010daj sa mnogima iz njegove generacije stranih dopisnika, a njegov kolega Rod\u017eer Koen se nada da je to "zvuk trube" koji \u0107e \u010duti cela Amerika, budu\u0107i da je Holbruk tako "tvrdo verovao u sposobnost SAD da \u010dini dobro". <\/p>\n

Ta je generacija ose\u0107ala neobi\u010dno sna\u017enu bliskost i divljenje prema svom omiljenom diplomatskom izvoru koji je, opet, voleo da isti\u010de kako je završio u diplomatiji samo zato što "Njujork tajms" nije hteo da ga zaposli. Kao dr\u017eavni slu\u017ebenik, Holbruk je napisao celo poglavlje Pentagon papers, tajnih dokumenata ameri\u010dke vlade \u010dije je objavljivanje u "Njujork tajmsu" ubrzalo kraj vijetnamskog rata jer je obelodanilo sve prevare, podlosti i la\u017ei kojim se administracija slu\u017eila kako bi ameri\u010dku javnost dr\u017eala u uverenju da rat mo\u017ee da dobije, i da njegovu politi\u010dku cenu ne mora da plati. <\/p>\n

Mo\u017eda zbog generacijskih razlika, "Tajmsov" dopisnik iz Londona nije pokazao ni\u010deg sli\u010dnog ose\u0107anju bliskosti, pa ni kolegijalne lojalnosti, kada je u oktobru ove godine \u010ditaocima predstavljao portret D\u017eulijana Asan\u017ea, \u010doveka za kog neki tvrde da je promenio istoriju novinarstva nacrtavši novu liniju fronta u ve\u010ditom antagonizmu vlasti i medija. Berns je kod Asan\u017ea uo\u010dio degenerativne promene: u\u010dinilo mu se da je re\u010d o li\u010dnosti koja pati od takve "manije veli\u010dine" da joj se stvari "privi\u0111aju". <\/p>\n

U Bernsovom se\u0107anju na Holbruka, naprotiv, nema anegdote u kojoj se slu\u017ebenici u ameri\u010dkoj ambasadi u Beogradu rugaju Holbrukovoj maniji veli\u010dine tako što po njegovom dolasku javljaju da je "ego sleteo" (the ego has landed), šaljivo parafraziraju\u0107i Nila Armstronga po sletanju na Mesec "orao je sleteo" (the eagle has landed). No u Asan\u017eovom je slu\u010daju Berns izgleda pogodio neki osetljivi nerv: glavni urednik "Njujork tajmsa" Bil Keler tom Bernsovom portretu Asan\u017ea pripisa\u0107e Asan\u017eovu odluku da njujorškom dnevniku ne ponudi objavljivanje diplomatskih depeša koje su potresle svet, iako ih je prethodno uklju\u010dio u projekat istovremenog objavljivanja vojnih obaveštajnih podataka iz Iraka u \u010detiri vode\u0107a svetska lista. Asan\u017e se, umesto "Tajmsu", u Americi obratio "Vol strit d\u017eurnalu" i Si-En-Enu, ali su ga te dve redakcije odbile, dok se "Njujork tajms" ipak domogao depeša uz pomo\u0107 odanog "Gardijana". <\/p>\n

I glavni urednik "Njujork tajmsa" gaji izvesne rezerve u odnosu na Asan\u017ea: \u017eeli da objavljuje njegov materijal, ne pori\u010de mu, za razliku od Stejt departmenta, status novinara, ali ima potrebu da podvu\u010de kako Asan\u017e nije "njegov tip" novinara, niti je Vikiliks njegov "tip" medijske organizacije. Bivši glavni urednik Vašington posta i tako\u0111e dobitnik Pulicera, Stiv Kol, veli da delovanje Vikiliksa predstavlja "subverziju" i "vandalizam inspirisan Prvim amandmanom na ameri\u010dki Ustav" (to je onaj koji garantuje slobodu govora). Jedan drugi kolumnista "Vašington posta" Mark Tisen piše da je Vikiliks "zlo\u010dina\u010dka, a ne medijska organizacija", dok konzervativni kolumnista "Tajmsa" Dejvid Bruks strahuje da \u0107e Vikiliks "naškoditi globalnoj konverzaciji" zbog Asan\u017eovog starovremenog "anarhizma". Sli\u010dna se podela, mada ne tako oštra, ocrtava i u Evropi, u kojoj funkcioner Me\u0111unarodne federacije novinara veli\u010da Asan\u017ea, dok se funkcioner Evropske federacije novinara pita je li Vikiliks novinarstvo ili tek "veb aktivizam".<\/p>\n

KUKAVI\u010cKA ODLUKA:<\/strong> Tu je, kao šlag na tortu, pala i odluka glavnog urednika "Tajm magazina", Ri\u010darda Stengela, da za "Tajmovo" Lice godine izabere ne D\u017eulijana Asan\u017ea, koji je neumoljivo vodio na \u010delu liste od deset osoba za koje se glasalo putem interneta, ve\u0107 tvorca Fejsbuk mre\u017ee Marka Cukerberga, koji je do kraja trke za Lice godine ostao deseti po broju \u010ditala\u010dkih glasova. D\u017eejkob Vajsberg, glavni urednik alternativne Slejt grupe, nazvao je "kukavi\u010dkom" odluku da Cukerberg ponese titulu, ali je Stengel svoj izbor dvadesetšestogodišnjeg milijardera branio argumentom da \u0107e Fejsbuk dugo trajati, dok Asan\u017e mo\u017eda ne\u0107e ni pet godina. Usledila je debata posle koje je Stengel verovatno za\u017ealio što je od svog nekontroverznog, Fejsbuk izbora, napravio još mnogo ve\u0107u kontroverzu. <\/p>\n

No "Tajm" je, i ne htiju\u0107i, medijsku debatu vratio tamo gde joj je zapravo i mesto: na slabosti tradicionalnih medija i to u \u010demu ih Asan\u017e ugro\u017eava. <\/p>\n

Starim medijima tira\u017e i uticaj nezaustavljivo opadaju, a oni se, kao pijani plota, dr\u017ee teorije da je posredi samo kriza "poslovnog modela" i \u010dinjenice da su se reklame preselile na internet. Potcenili su promene koje je doneo otvoreni, demokratiziraju\u0107i karakter interneta u odnosu na starovremeni koncept novinarstva kao odabrane profesije u kojoj su novinari poput sveštenika koji odlu\u010duju šta je pastvi potrebno, kao neophodni posrednici izme\u0111u izvora i korisnika informacija. Vikiliks je revolucionarna pojava u novinarstvu, dok stari mediji pomalo podse\u0107aju na crkvene lidere koji su svojevremeno pokušavali da spre\u010de knji\u017eare da štampaju knjige, jer knjige, koje nisu obi\u010dno dobro ve\u0107 posebna tajna duha, tobo\u017e smeju i umeju da pišu samo sveštena lica. Vikiliks duhom podse\u0107a na D\u017eona Vilksa, koji je svojevremeno nadmudrio britansku zabranu da novine prenose ono što se u britanskom parlamentu dešava (na prapo\u010detku ove profesije, novine je trebalo da slu\u017ee samo za pu\u010dku zabavu i u tabloidne svrhe). <\/p>\n

Vikiliks je prvi medij koji istinski nema ni dr\u017eavljanstva ni domovine, ni sedišta, ni štamparija niti odašilja\u010da, ve\u0107 predstavlja neku vrstu "konfederacije dobrovoljaca i veb servera" otpornu na tradicionalne koncepte zaštite nacionalnog interesa. Vikiliksova jedina domovina je internet, te je i Asan\u017e zapravo gra\u0111anin interneta, pa su i optu\u017ebe da je subverzivan zapravo duboko osnovane. On samo na re\u010dima prihvata "legitimnu ulogu tajni" i pravo dr\u017eave da ih štiti, ali se ponaša kao da dr\u017eavama još u startu treba oduzeti svaku šansu da zloupotrebe tajnost. Iz njegovih tvrdnji proizilazi da veruje da dr\u017eave ne\u0107e u\u010destvovati u zlo\u010dinima protiv \u010dove\u010dnosti, niti ih prikrivati, ako njihovi lideri budu znali da svakog dana mogu da budu otkriveni.<\/p>\n

No i tradicionalni mediji imaju nešto što je Asan\u017eu preko potrebno: sposobnost provere, analize, kontekstualizacije, distribucije. I iznad svega, Asan\u017eu su tradicionalni mediji potrebni jer imaju etabliranost, kredibilitet i reputaciju, sve ono što njemu, kao odmetniku iz elite, nedostaje. Koriste\u0107i kao mamac ekskluzivnost svojih informacija, Asan\u017e je za partnere dobio medijske ku\u0107e koje svojim postojanjem istovremeno direktno ugro\u017eava, i to tako što na videlo iznosi njihovu uklopljenost u establišment, njihov pristanak na status kvo, njihovo sau\u010desništvo u spoljnopoliti\u010dkim projektima poput onih na kojim je karijeru "buldo\u017eera" u zemljama tre\u0107eg sveta izgradio Ri\u010dard Holbruk. Drugim re\u010dima, njihov pristanak da \u010duvaju Holbrukove tajne kako ne bi ugrozili legitimne ameri\u010dke nacionalne interese; njihovo pripadništvo malom, ekskluzivnom klubu \u010dije tajne \u010duvaju.<\/p>\n

NA ISTOM ZADATKU:<\/strong> Ni za koga ko je devedesetih godina \u017eiveo na našem prostoru nije novost da su se ameri\u010dki izvešta\u010di i diplomate ose\u0107ali kao \u010dlanovi istog borbenog bratstva u jugoslovenskim ratovima secesije, da su delovali iz istog rova, da su se dru\u017eili i ponašali kao da su na istom zadatku. Mo\u017eda i nije tako neobi\u010dno da se zemljaci, školovani na istim školama i brifovani na istom poimanju nacionalnog interesa, na stranom tlu pod istim okolnostima svrstavaju na istu stranu. No kad je o štampi re\u010d, upadljivo je bilo to da su se novinari vode\u0107ih, takozvanih mejnstrim medija, kao po pravilu poistove\u0107ivali sa ameri\u010dkim establišmentom, dok su atipi\u010dni, druga\u010diji tonovi uvek stizali iz manjih, alternativnih medija (tako je sada poznati ameri\u010dki novinar D\u017eeremi Skejhil, koji je raskrinkao ulogu ameri\u010dkih pla\u0107enika u bezbednosnoj organizaciji Blekvoter u Iraku, doga\u0111aje na Kosovu i NATO bombardovanje Jugoslavije do\u017eivljavao i opisivao veoma druga\u010dije od svojih kolega iz "Njujork tajmsa" i "Vašington posta", primera radi). Ako istori\u010dari novinarstva jednog dana budu pro\u010dešljavali anale ameri\u010dke diplomatije i poredili izveštaje zapadnih ambasadora sa tla bivše Jugoslavije sa u isto vreme objavljivanim izveštajima u elitnim zapadnim medijima, verovatno \u0107e uo\u010diti zna\u010dajne podudarnosti u tonu, re\u010dniku, argumentima, izboru \u010dinjenica sa terena. <\/p>\n

D\u017eulijan Asan\u017e ne pripada D\u017eonovom, Rod\u017eerovom i Ri\u010dardovom klubu, i u tome je njegova snaga i istovremeno njegova subverzija. Kada su se Holbrukovi \u017eurnalisti\u010dki saborci iz naših ratova lirski osvrnuli na zajedni\u010dke trenutke, saznali smo da su se i porodi\u010dno dru\u017eili: Holbruk je jedne godine na Filipinima, posle bekstva Imelde Markos, proveo D\u017eona Bernsa i njegovu \u017eenu kroz Malakanang palatu i njene privatne odaje. Berns ka\u017ee da je bio baš luckast i da se izmotavao sa Imeldinim cipelama i umotavao glavu u njene svilene marame. Koen se se\u0107a trenutaka sa Holbrukovom \u017eenom Kati Marton, novinarkom i predsednicom njujorškog Komiteta za zaštitu novinara, onog istog koji je odbio da medijskim radnicima ubijenim u NATO bombardovanju RTS-a prizna status novinara, pa je tako u analima ove nevladine organizacije ostalo zapisano da je u Srbiji od novinara tokom bombardovanja stradao samo Slavko \u0106uruvija. U Asan\u017eovom se svetu takva savezništva jednostavno ne sklapaju: zato je on mogao ostati tvrda srca na argument Hilari Klinton da je objavljivanje diplomatskih depeša udarac ne samo na Ameriku nego i na \u010ditavu me\u0111unarodnu zajednicu. I zato je on mo\u017eda spasonosni pojas koji je sudbina dobacila našoj profesiji u našem vremenu. Makar to "Tajm" i ne video.<\/p>\n

Vreme<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vikiliks je revolucionarna pojava u novinarstvu, dok stari mediji pomalo podse\u0107aju na crkvene lidere koji su svojevremeno pokušavali da spre\u010de knji\u017eare da štampaju knjige, jer knjige, koje nisu obi\u010dno dobro, ve\u0107 posebna tajna duha, tobo\u017e smeju i umeju da pišu samo sveštena lica<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47597","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47597","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47597"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47597\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47597"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47597"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47597"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}