Ljudi me stalno pitaju zašto ne verujem u boga i ja uvek pokušavam da im dam prihvatljiv i razlo\u017ean odgovor. To obi\u010dno bude dug, neprijatan i besmislen razgovor. <\/p>\n
Pi\u0161e: Ricky Gervais<\/strong><\/em><\/p>\n Ljudima koji veruju u boga nije potreban dokaz da on postoji, i sigurno ne \u017eele da \u010duju dokaze da on ne postoji. Zadovoljni su onim u šta veruju. Izgovaraju fraze "to je za mene istina", i "takva je vera". I pored toga, ja im nudim logi\u010dan odgovor, jer verujem da je neu\u010dtivo i povla\u0111iva\u010dki ne biti iskren. Zato je ironi\u010dno da re\u010denica "Ne verujem u boga zato što ne postoji apsolutno nijedan nau\u010dni dokaz o njegovom postojanju, a na osnovu svega što sam saznao, sama definicija boga je logi\u010dki nemogu\u0107a u poznatom univerzumu", zvu\u010di i neu\u010dtivo i povla\u0111iva\u010dki. <\/p>\n Arogancija je \u010desta optu\u017eba protiv ateista. Ona mi deluje posebno nepravedno. Nauka traga za istinom. Ona ne diskriminiše. Kakav god bio ishod, nauka te\u017ei da istra\u017ei stvari. Nauka je smerna. Zna ono što zna i zna šta ne zna. Svoje zaklju\u010dke i stanovišta zasniva na dokazima – dokazima koji se stalno obnavljaju i nadogra\u0111uju. Ne vre\u0111a se kada na videlo izbiju nove \u010dinjenice. Ona raširenih ruku prima svako znanje. Ne poštuje srednjevekovne obi\u010daje samo zato što su tradicija. Kada bi to bio slu\u010daj, ne biste dobijali inekcije penicilina, ve\u0107 biste stavili pijavicu na ko\u017eu i pomolili se bogu. Kolika god da vam je vera, ona ne mo\u017ee biti delotvornija od medicine. Vi mo\u017eete da ka\u017eete "na mene deluje", ali to je slu\u010daj i sa placebom. Ho\u0107u da ka\u017eem da bog ne postoji. Ja ne tvrdim da ne postoji vera. Znam da postoji. Prepoznajem je svuda oko mene. Ali to što u nešto verujete ne \u010dini ga stvarnim. To što se nadate da je nešto istina ne \u010dini ga istinom. Postojanje boga nije subjektivno. On ili postoji ili ne postoji. To nije stvar mišljenja. Mo\u017eete imati svoje mišljenje. Ali ne mo\u017eete imate svoje \u010dinjenice.<\/p>\n Zašto ne verujem u boga? Ili još bolje, zašto vi u njega verujete? Pa valjda teret dokazivanja pada na onoga ko veruje? Vi ste sve ovo zapo\u010deli. Kada bih vam prišao i rekao vam "Zašto ne verujete da ja mogu da letim?", odgovor bi bio "A zašto bih vam verovao?" Onda bih ja rekao "Zato što je to stvar vere." Kada bih vam nakon toga rekao "Doka\u017eite da ne mogu da letim. Eto, vidite da ne mo\u017eete da doka\u017eete?", vi biste se verovatno okrenuli i otišli, mo\u017eda pozvali obezbe\u0111enje, ili biste me izbacili kroz prozor i prodrali se: "Sad leti, ludaku jedan."<\/p>\n Pitanje duhovnosti je odvojeno od pitanja religije. Kao ateista, ne vidim ni\u010deg "lošeg" u verovanju u boga. Ne verujem da bog postoji, ali vera u njega nikome ne škodi. Ali bilo bi bolje kada, na primer, ne biste ubijali ljude koji veruju u drugog boga. Ili kada ne biste kamenovali do smrti nekoga samo zato što u vašim pravilima piše da je njihova seksualnost nemoralna. \u010cudno je da neko veruje da bi najmo\u0107nija, sveznaju\u0107a sila, odgovorna za sve što se dešava, tako\u0111e \u017eelela da sudi i ka\u017enjava ljude zbog onoga što jesu. A najgore od svega je biti ateista. Prve \u010detiri bo\u017eije zapovesti to jasno pokazuju. Postoji bog, ja sam taj bog, niko drugi nije, ti nisi dobar koliko i ja i nemoj to da zaboraviš. (Nemoj nikoga da ubiješ se ne pominje do broja 6).<\/p>\n Kada god se sretem sa nekim ko sa ovakvim prezirom gleda na moj nedostatak vere u boga, ja mu ka\u017eem "Takvim me je bog napravio."<\/p>\n Ali za šta u stvari optu\u017euju ateiste?<\/p>\n Definicija boga u re\u010dniku ka\u017ee da je on "natprirodni stvaralac i nadzornik univerzuma". U ovu definiciju spadaju sva bo\u017eanstva, boginje i natprirodna bi\u0107a. Od po\u010detka pisane istorije pre oko 6.000 godina, kada je sumerska civilizacija izmislila pismo, istori\u010dari su popisali više od 3.700 natprirodnih bi\u0107a, od kojih se 2.870 mogu smatrati bo\u017eanstvima. <\/p>\n Slede\u0107i put kad mi neko ka\u017ee da veruje u boga, ja \u0107u da ga pitam "Stvarno, a kog ta\u010dno? Zevsa? Hada? Jupitera? Marsa? Odina? Tora? Krišnu? Višnu? Ra?…" Ako on ka\u017ee "Samo u boga. Verujem u jednog boga", skrenu\u0107u mu pa\u017enju da je onda skoro u istoj meri ateista koliko i ja. Ja ne verujem u 2.870 bogova, a on u 2.869. <\/p>\n Nekada sam i ja verovao u boga, onog hriš\u0107anskog. <\/p>\n Voleo sam Isusa. On je bio moj heroj. Više nego pop zvezde. Više nego fudbaleri. Više nego bog. Bog je po definiciji bio sveznaju\u0107i i savršen. Isus je bio \u010dovek. On je morao da se trudi. Bio je izlo\u017een iskušenjima, ali je uspeo da pobedi greh. Bio je hrabar i imao je integritet. Ali je on bio moj heroj, jer je bio dobar. I bio je dobar prema svakome. Nije popustio pod pritiskom svojih savremenika, pred tiranijom ili okrutnoš\u0107u. Nije ga zanimalo ko ste vi. On vas je jednostavno voleo. Kakav tip. \u017deleo sam da budem baš kao on. <\/p>\n Jednoga dana, kada sam imao osam godina, sedeo sam za stolom i crtao raspe\u0107e za doma\u0107i zadatak iz veronake. Voleo sam i umetnost. I prirodu. Voleo sam \u010dinjenicu da je bog stvorio sve \u017eivotinje. One su tako\u0111e bile savršene. Bezuslovno lepe. Bio je to jedan o\u010daravaju\u0107i svet. <\/p>\n \u017diveo sam u siromašnom, radni\u010dkom naselju Riding, šezdesetak kilometara zapadno od Londona. Moj otac je bio fizi\u010dki radnik, a majka doma\u0107ica. Nikada me nije bilo sramota siromaštva. Siromaštvo je bilo nešto skoro plemenito. Sem toga, svi ljudi koje sam znao \u017eiveli su u istim uslovima, a ja sam imao sve što mi je bilo potrebno. Škola je bila besplatna. Moja ode\u0107a je bila jeftina, ali uvek \u010dista i opeglana. I mama je uvek kuvala. Kuvala je i toga dana kada sam crtao raspe\u0107e.<\/p>\n Sedeo sam za kuhinjskim stolom u trenutku kada je moj brat došao ku\u0107i. On je bio 11 godina stariji od mene, što zna\u010di da je tada imao 19 godina. Bio je vrlo pametan, ali i drzak. Na sve je imao komentar i zato je upadao u nevolje. Ja sam bio dobar de\u010dko. Išao sam u crkvu i verovao u boga – kakvo olakšanje za jednu majku iz radni\u010dke klase. Tamo gde sam ja odrastao, majke nisu išle tako daleko da se nadaju da \u0107e njihova deca izrasti u doktore. One su se samo nadale da njihova deca ne\u0107e završiti u zatvoru. Zna\u010di, odgajite ih tako da veruju u boga i bi\u0107e dobri i poštova\u0107e zakon. To je savršen sistem. Skoro savršen. 75% Amerikanaca su bogoboja\u017eljivi hriš\u0107ani, 75% zatvorenika su bogoboja\u017eljivi hriš\u0107ani. 10% Amerikanaca su ateisti, 0.2% zatvorenika su ateisti. <\/p>\n Ali nema veze. Dok sam ja zadovoljno crtao mog heroja, moj veliki brat Bob me je upitao "Zašto veruješ u boga?" Postavio mi je samo to prosto pitanje. Ali moja mama je po\u010dela da pani\u010di. "Bobe", rekla je tonom koji je zna\u010dio "U\u0107uti". Zašto je to bilo pogrešno pitanje? Ako postoji bog i ako je moja vera jaka, nije va\u017eno šta ljudi govore. <\/p>\n Ali \u010dekajte malo. Bog ne postoji. On to zna, i negde duboko u sebi i ona to zna. I bilo je zaista tako jednostavno. Po\u010deo sam da mislim o tome i da postavljam pitanja i posle samo sat vremena sam postao ateista. <\/p>\n Uau, bog ne postoji. Ako me je majka lagala o bogu, da li me je lagala i o Deda Mrazu. Da, naravno, ali koga je za to briga? Pokloni su i dalje pristizali. A isto je bilo i sa poklonima moga novoste\u010denoga ateizma. Poklonima istine, nauke, prirode. To je istinska lepota ovog sveta. U\u010dio sam o evoluciji – teoriji koja je toliko jednostavna da je samo najve\u0107i engleski genije mogao da je smisli. Evolucija biljaka, \u017eivotinja i nas – sa maštom, slobodnom voljom, ljubavlju, humorom. Više mi nije potreban razlog za moje postojanje, ve\u0107 samo razlog da \u017eivim. A mašta, slobodna volja, ljubav, humor, zabava, muzika, sport, pivo i pica su dovoljno dobri razlozi. <\/p>\n Ali \u017eiveti pošten \u017eivot – za to vam je potrebna istina. To je još jedna stvar koju sam nau\u010dio toga dana. Istina, koliko god da je šokantna ili neugodna, na kraju vodi do osloba\u0111anja i dostojanstva.<\/p>\n Šta pitanje "Zašto ne veruješ u boga" stvarno zna\u010di? Mislim da kada neko postavi ovo pitanje, on u stvari preispituje svoju veru. Na neki na\u010din, on pita "Šta tebe \u010dini tako posebnim?" "Kako to da tebi nije ispran mozak kao svima nama?" "Kako se usu\u0111uješ da ka\u017eeš da sam ja budala i da ne\u0107u i\u0107i u raj, j— se!" Hajde da budemo iskreni – da samo jedan \u010dovek veruje u boga, ljudi bi ga smatrali prili\u010dno \u010dudnim. Ali zbog toga što je vera u boga veoma popularna, to je prihva\u0107eno. A zašto je vera u boga tolika popularna? Odgovor je o\u010digledan. U pitanju je vrlo privla\u010dna ponuda. Veruj u mene i \u017eive\u0107eš ve\u010dno. Još jednom ponavljam – da je u pitanju isklju\u010divo duhovnost, sve bi bilo u redu.<\/p>\n "Ne \u010dini drugima ono što ne \u017eeliš da tebi \u010dine" je dobar opšti princip ponašanja. Opraštanje je verovatno jedna od najve\u0107ih vrlina koje postoje. Ali ona je baš to – vrlina. Ne isklju\u010divo hriš\u0107anska vrlina. Niko nije vlasnik prava na dobrotu. Ja sam dobar, samo ne verujem da \u0107u za to biti nagra\u0111en odlaskom u raj. Moja nagrada je sada i ovde. Ona je u tome što znam da se trudim da \u010dinim ispravne stvari. Da sam \u017eiveo dobar \u017eivot. Tu je vera skrenula sa pravog puta, kada je postala batina: "Uradi ovo ili \u0107eš goreti u paklu." <\/p>\n Ne\u0107ete goreti u paklu. Ali ipak budite dobri.<\/p>\n Ricky Gervais, The Wall Street Journal <\/p>\n Prevela Bojana Obradovi\u0107<\/p>\n Peš\u010danik.net<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ljudi me stalno pitaju zašto ne verujem u boga i ja uvek pokušavam da im dam prihvatljiv i razlo\u017ean odgovor. To obi\u010dno bude dug, neprijatan i besmislen razgovor. <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47596","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47596","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47596"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47596\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47596"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47596"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47596"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}