Zašto Milo \u0110ukanovi\u0107 prolazi tako upadljivo bolje od svih drugih pripadnika svoje ratne dr\u017eavni\u010dke generacije na razvalinama SFRJ? Razlog tome je pomalo "\u0111ilasovske" naravi<\/p>\n
Pi\u0161e: Teofil Pan\u010di\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n I tako je, dakle, Milo \u0110ukanovi\u0107 podneo ostavku ucveljenoj Vladi i narodu susedne i prijateljske Crne Gore. Opet?! Kako mu ne dosadi!? Mislim, kao da svi ne znamo da \u0107e se vratiti kad se odmori i za\u017eeli \u017ertvovanja za Otad\u017ebinu… A mo\u017eda i ne\u0107e, ko zna. Dešava se da eks-politi\u010dar ponekad shvati šta je sve u \u017eivotu propuštao zbog politike. Samo, ko vam uopšte ka\u017ee da je \u0110ukanovi\u0107 Milo bivši politi\u010dar? Taj još nikada nije bio bilo šta bivše a da istovremeno nije bio i to isto budu\u0107e. Nije ni \u010dudo: mlad \u010dovek, perspektivan. Dvadesetak godina je u vrhu vlasti, a sve je to ostvario u \u017eivotnoj dobi u kojoj mnogi tek ulaze u politiku, nakon što su se prethodno mašala dokazali u nekoj ozbiljnoj, solidnoj, pravoj profesiji. \u0110ukanovi\u0107ev razvojni put bio je druga\u010diji: prvo je u politici ostvario sve što gra\u0111anin jedne male, a doskora i nesamostalne dr\u017eave ostvariti mo\u017ee (osim ako ne puca na fotelju genseka UN-a ili tako nešto), a sada \u0107e mo\u017eda da se poduhvati nekih novih profesionalnih izazova. Hm, zamislite da M. \u0110. konkuriše za neki drugi posao, pa piše CV: "Ve\u0107 kao jako mlad, u vrijeme dok su moji vršnjaci još sjedeli na roditeljskoj grba\u010di, po\u010deo sam samostalno da zara\u0111ujem i da izdr\u017eavam porodicu: pet puta kao premijer Crne Gore, a jednom bogme i kao njen predsjednik. Šefovanje DPS-om da i ne ra\u010dunam, to mi do\u0111e kao popodnevni honorarni posao. Drugog radnog iskustva sem dr\u017eavni\u010dkog nijesam imao, a i što \u0107e mi?! Kad \u010dovjek sebe prona\u0111e i ostvari se u ne\u010demu, treba toga i da se dr\u017ei…"<\/p>\n Šalu na stranu, ne bih se bavio uopšte Milom – jako izbegavam komentatorsko zavirivanje u komšijska dvorišta, jer je to odviše lako i komotno, i jer su se time u sramnoj istoriji raspada naših zemalja i naših \u017eivota mahom bavile novinarske ništarije – da se ne radi o poslednjem politi\u010dki pre\u017eivelom primerku one generacije (politi\u010dke, ne biološke) predsednika i premijera koja je obele\u017eila raspad SFRJ i ratnu kataklizmu, sa svim pripadaju\u0107im divotama koje smo jedva pre\u017eiveli – ako smo pre\u017eiveli. Kako god, ve\u0107ina tih div-junaka pod zemljom je, i malo ko ih pamti po dobru; neki drugi, jošte \u017eivi, uglavnom dotrajavaju pokriveni ušima nadaju\u0107i se da su zaboravljeni, što je otprilike najbolje što mo\u017ee da im se desi. Neki od njih, nakon što su na nekoj krivini u punoj brzini "ispali iz istorije", deluju kao da su netom ispali iz tramvaja. Eno, onaj veseli Momo Bulatovi\u0107 – Milov kadgodašnji kolega, pobratim, a bogme i kumašin, ako se dobro se\u0107am – blamira se janpi po Beogradu kao kakav Crnogorac iz vica. \u0110ukanovi\u0107ev slu\u010daj tu je uistinu poseban: \u010dak i sada, kad ide, imaš dojam da ostaje; i što je još zanimljivije, to ama baš nikoga ne \u010dudi, \u010dak ni njegove najogor\u010denije protivnike, svi su odavno prihvatili kao nešto "normalno" da je \u0110ukanovi\u0107ev trag u savremenoj Crnoj Gori odviše dubok, i da \u0107e još mnogo vode prote\u0107i ispod novog, fensi podgori\u010dkog mosta nad Mora\u010dom dok taj stvarno ne postane politi\u010dka prošlost Crne Gore i regiona, kako god ko tu prošlost ocenjivao. <\/p>\n Zašto je Milo \u0110. prošao, prolazi i prolazi\u0107e (u raznim smislovima) tako upadljivo bolje od svih drugih iz svoje neslavne ratne dr\u017eavni\u010dke generacije na razvalinama SFRJ? Razlog tome, rekao bih, pomalo je "\u0111ilasovske" naravi: kao što je Milovan \u0110ilas evoluirao od tvrdokornog boljševika do glasnog zagovornika "bur\u017eoaske demokratije" u vreme kada je to bila najstrašnija mogu\u0107a jeres, i kao što je za taj svoj preobra\u017eaj bio spreman da plati (a bogme je i platio) veoma visoku cenu, tako je i \u0110ukanovi\u0107 u jednom trenutku prili\u010dno odva\u017eno otka\u010dio svoju crnogorsku barku od golemog, tromog i ve\u0107 prili\u010dno zar\u0111alog "velesrpskog" broda navigavanog sa Dedinja. Dobar ose\u0107aj za oluju, tako se to zove. Dakako, u\u010dinio je to iz u osnovi samozaštitnih razloga: video je da taj brod ide pravo na hridine o koje \u0107e se razbiti tako da od njega ništa ne ostane. Pa ipak, kockao se glavom (politi\u010dkom, u najmanju ruku) i dobio je. Pri tome je – nema pravde u istoriji… – prošao lišo, bez \u0111ilasovskog ispaštanja: poneka politi\u010dka usluga tu i tamo, poneko dobro tempirano "izvini" u Dubrovniku i gde ve\u0107 treba, i rodio se Novi Milo, Milo Srvajver, onaj koji pre\u017eivljava i nad\u017eivljava sve.<\/p>\n Ve\u0107ina ljudi koje znam u Crnoj Gori "ne voli Mila": za neke od njih je "izdao Srpstvo", a za ve\u0107inu nekako nije dovoljno Crnogorac (pa se još i prekasno setio da je Crnogorac), a obaška je i poludiktator i nepotista i i šef korupcionaške hobotnice. Je li on to zaista, pojma nemam, ali to spada u ona popularna kafanska verovanja u koja se neko sa strane nerado meša. Pa ipak, bojim se da moji prijatelji nisu reprezentativni crnogorski uzorak: prose\u010dnom je gra\u0111aninu, gra\u0111anki i gra\u0111an\u010detu Milo \u0110. takav kakav je – a znaju ga ko staru paru, premalena je Crna Gora da se u njoj neko i nešto zaista sakrije – kanda ipak miliji, i zato postojano dobija sve izbore. Naime, sa njim je na kormilu Crna Gora ipak u poznim devedesetim i kroz dvehiljhadite izbegla ona najgora iskušenja i karambole kroz koje je prolazila Srbija sa Miloševi\u0107em, posle i sa Koštunicom. Gledaju\u0107i katastrofu Srbije izbliza, a ipak sa dovoljno bezbedne distance, Crnogorci su na o\u010diglednom komšijskom primeru u\u010dili, te tako bogme i cenili \u0110ukanovi\u0107a bezbeli više nego što bi ga cenili da nije bilo bratske Srbije da im poslu\u017ei kao referenca na temu "kako se sistematski upropastiti, i tra\u017eiti još". A i nezavisnost je, valjda pre svega baš zahvaljuju\u0107i toj vrsti iskustva Crnogoraca sa Srbijom, ishendlovao vešto i bezbolno, ni kamen nije hitnut niotkuda ni u koga, ni zrnce prašine nije panulo gde ne treba. Malo li je, usred Balkana?! Malo li je, s takvim susedima i s takvim sastavom stanovništva?! Malo li je, s takvim mentalitetom i politi\u010dkom kulturom i s takvim ku\u0107nim arsenalima po glavi stanovnika?! Pa eto, sad mo\u017ee malo u privremenu penziju, da u\u017eiva, naro\u010dito ako ga se okane onaj naporni italijanski sudija… A za CV \u0107e lako: bilo to dobro ili loše, cela je CG njegov CV.<\/p>\n Vreme<\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Zašto Milo \u0110ukanovi\u0107 prolazi tako upadljivo bolje od svih drugih pripadnika svoje ratne dr\u017eavni\u010dke generacije na razvalinama SFRJ? Razlog tome je pomalo "\u0111ilasovske" naravi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47592","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47592","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47592"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47592\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47592"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47592"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47592"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}