Nau\u010dnici nisu bili u pravu kada su pisali o lutanjima poznatog anti\u010dkog moreplovca, ka\u017ee Zlatko Mand\u017euka, autor knjige "Odiseja – misterija rešena"<\/p>\n
Pi\u0161e: Mirjana Sretenovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Zlatko Mand\u017euka je samouveren, ambiciozan i analiti\u010dan \u010dovek. Bez la\u017enog strahopoštovanja usu\u0111uje se da stane na crtu veli\u010dinama i autoritetima kao što su Herodot, Tukidid i ostala nau\u010dni\u010dka bratija. Sa njima ukršta koplja i argumente, kao zaljubljenik u Homera i more, prethodnih 20 godina bio je posve\u0107en izu\u010davanju „Ilijade", „Odiseje", i obimne literature napisane na ovu temu u celom svetu. Pravnik koji je magistrirao i doktorirao na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu, i magistrirao na Dr\u017eavnom univerzitetu Floride, Mand\u017euka je upravo objavio knjigu „Odiseja – misterija rešena" (izdanje „\u010cigoja" i „Omega plus"), u kojoj, gotovo kao advokat, iznosi dokaze u vezi sa, kako ka\u017ee, brojnim zabludama u najpoznatijim anti\u010dkim epovima.<\/p>\n – Moj prvi interes za ovu oblast nastao je posle intervjua objavljenog u „Politici" 1973. godine, sa homerologom Aristidom Vu\u010deti\u0107em, koji je \u017eive\u0107i u Dubrovniku i rade\u0107i za Pomorski institut, crtao pomorske karte ju\u017enog dela Jadrana, i tako utvrdio veliku sli\u010dnost izme\u0111u opisa prirode, arhipelaga, i ostrva u „Odiseji" sa stvarnom geografijom na ju\u017enom Jadranu. \u010cim je tekst izašao, u devet nastavaka, reagovali su italijanski istori\u010dari, i napali sirotog Vu\u010deti\u0107a da \u017eeli da im preotme „njihovog" Odiseja za kojeg je nauka odavno utvrdila da je lutao Mediteranom, i to prete\u017eno oko Sicilije. Rekli su da je njegova teza neosnovana i da predstavlja veliki promašaj, a bez podrške sa bilo koje strane, Vu\u010deti\u0107 je, dobrim delom i od velike tuge, ubrzo potom i umro – ka\u017ee Zlatko Mand\u017euka.<\/p>\n Od tada je naš sagovornik po\u010deo da prou\u010dava Homerove epove, ali i da lovi greške kod ostalih tuma\u010da.<\/p>\n – Nau\u010dnici su smatrali da je Odisej lutao svetom koji je nemogu\u0107e otkriti jer je plod Homerove mašte. Me\u0111utim, utvrdio sam da Homer nikad nije koristio maštu, ve\u0107 egzaktne, ta\u010dne geografske i istorijske \u010dinjenice. Upravo zato što je u „Ilijadi" do detalja opisao sastav trojanske, i gr\u010dke vojske, i mesta odakle su došle, arheolozi su skoro 3.000 godina kasnije, baš na tim mestima na kojima je Homer opisao da se nalaze dvorci njegovih heroja, te dvorce, odnosno gradove i pronašli. I zato nije ni \u010dudo što je zbog preciznih opisa prozvan „ocem geografije". Oni su toliko ta\u010dni da zagovaram da Homerovi epovi nisu samo poetska dela ve\u0107 i istorijski izvori o vremenu o kojem svedo\u010de. Da je to ta\u010dno, potvr\u0111uju pomenuti arheološki nalazi.<\/p>\n Otkud greške u tuma\u010denjima ako su Homerovi opisi precizni?<\/p>\n – U anti\u010dkoj Gr\u010dkoj su svi \u017eeleli da se bave Homerom. On je bio prvi i najve\u0107i, nazivan „drugim suncem koje greje Gr\u010dku". Oponenti su hteli da se proslave tako što su osporavali da je Homer mogao da sastavi 15.000 stihova u „Ilijadi" i 12.000 u „Odiseji", rekavši da su ti epovi opštenarodno stvaralaštvo. Ukoliko bi to bilo ta\u010dno, svi gr\u010dki epovi bi bili sli\u010dni, i jednako veli\u010danstveni, a struktura „Ilijade" i „Odiseje" je apsolutno jedinstvena i neponovljiva – ka\u017ee autor knjige dodaju\u0107i da su Homer i svi njegovi junaci zaista i postojali.<\/p>\n Kao doprinos novim tuma\u010denjima, Zlatko Mand\u017euka navodi da je do sada smatrano da su Scila i Haribda \u010dudovišta, jer \u010dovek bronzanog doba tu prirodnu pojavu nije mogao druga\u010dije da objasni, ili da je kiklop Polifem bio jednook, što on osporava i potkrepljuje citatom iz stihova. Kao još jednu nelogi\u010dnost izdvaja uvre\u017eeni opis Homerovih sirena, za koje se smatralo da su poluribe-poludevojke, ili, kao što stoji u gr\u010dkoj mitologiji, ptice sa devoja\u010dkom glavom i glasom. <\/p>\n Drugi o Odiseju<\/strong><\/p>\n O knjizi „Odisejevo zlatno runo Jadrana" Milana Ristanovi\u0107a, objavljenoj pre nekoliko godina, Mand\u017euka ka\u017ee:<\/p>\n – Ristanovi\u0107eva knjiga se bavi Jasonom i Argonautima, kao i Odisejem. Ona daje odre\u0111eni doprinos, ali bez sagledavanja nau\u010dne i tematske celine Odisejevog lutanja. I Ristanovi\u0107 je pošao od Vu\u010deti\u0107eve teze iz intervjua u „Politici" 1973, kao i meksi\u010dki profesor Roberto Salinas Prajs, koji je u knjizi „Homerova slepa publika" zagovarao da se Troja nalazi na Neretvi pored sela Gabela, kod Metkovi\u0107a. Ristanovi\u0107 i Prajs su poznavali Vu\u010deti\u0107a, što je svakako bilo od uticaja na njihov stav<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n – Kod Homera postoje samo dve sirene. One su le\u017eale na \u017ealu i Odiseju pevale pesmu. A Odisej je zapravo \u010duo pesmu foka. Foke imaju trup, nalik devoja\u010dkom, njihovi prednji udovi, tj. peraja, podse\u0107aju na mala krila, a prou\u010davaju\u0107i foke, saznao sam da mu\u017ejaci u vreme parenja dozivaju \u017eenke visokim tonovima koji traju i do ceo minut. Slušaju\u0107i ih, mornari bi naleteli na stene, i zato je njihova pesma pogibeljna. Foke se spominju i u irskim legendama. Naime, kada mornari stradaju u brodolomu, foke bi dolazile njihovim ku\u0107ama, i, po legendi, vodile ljubav sa njihovim udovicama – navodi Mand\u017euka.<\/p>\n O svojim dokazima i novim \u010dinjenicama naš sagovornik bi mogao, ka\u017ee, da pri\u010da do prole\u0107a. Svojim brodi\u0107em – „Mila", prošle godine je sa prijateljem i otplovio Odisejevu maršrutu. Obišao ostrvo Kor\u010dulu, Omiš, gde je, kako uverava, Odisej izgubio svoju flotu, pe\u0107inu Gali\u0107njak na Mljetu, gde je anti\u010dki junak \u017eiveo sedam godina… U okviru mirovnog projekta Saveta Evrope „Odiseja", koji ima za cilj da kulturno pove\u017ee mediteranske zemlje, postoji ideja da se po Mand\u017eukinoj knjizi, koju trenutno prevode na engleski, snimi i film.<\/p>\n\n\n
\n \n