{"id":47586,"date":"2010-12-17T09:34:54","date_gmt":"2010-12-17T09:34:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47586"},"modified":"2010-12-17T09:34:54","modified_gmt":"2010-12-17T09:34:54","slug":"nekaznjiva-rulja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/12\/17\/nekaznjiva-rulja\/","title":{"rendered":"Neka\u017enjiva rulja"},"content":{"rendered":"

U dr\u017eavama koje su u procesu raspadanja, odnosno zemljama koje imaju visoki failed states index, stanovništvo se organizuje u bande<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Julija Latinjina<\/strong><\/em><\/p>\n

U poslednjim novostima, jedna za drugom objavljene su dve vesti. Prva, da je nakon akcije protesta protiv izgradnje luksuznog hotela u ulici Malaja Kozihinska u centru Moskve (glavni investitor Nikita Mihalkov), u pritvoru zadr\u017ean koordinator pokreta „Levi front" Sergej Udaljcov, i druga, da je više hiljada fudbalskih navija\u010da izašlo na stotinak metara od Kremlja udaljen Manje\u017eni trg u Moskvi, i \u017eestoko se potuklo sa specijalcima. Pored \u010duvara reda, od gnevne gomile navija\u010da stradala je i najbli\u017ea metro stanica. Glavni na\u010delnik moskovske milicije Kolokoljcev, li\u010dno je smirivao razjarenu gomilu, a predsednik Istra\u017enog komiteta tu\u017eilaštva RF (\u0421\u043b\u0435\u0434\u0441\u0442\u0432\u0435\u043d\u043d\u044b\u0439 \u043a\u043e\u043c\u0438\u0442\u0435\u0442 \u043f\u0440\u0438 \u043f\u0440\u043e\u043a\u0443\u0440\u0430\u0442\u0443\u0440\u0435 \u0420\u043e\u0441\u0441\u0438\u0439\u0441\u043a\u043e\u0439 \u0424\u0435\u0434\u0435\u0440\u0430\u0446\u0438\u0438) Aleksandar Bastrikin je obe\u0107ao, da \u0107e s vo\u0111ama navija\u010dkih grupa biti organizovan hitan sastanak.<\/p>\n

U Petrogradu je tako\u0111e došlo do uli\u010dnih nereda i na miliciju su letele flaše, petarde i zapaljene signalne baklje. No ono najinteresantnije u ovom kratkom izveštaju tek sledi: Zbog gu\u017eve u saobra\u0107aju, pomo\u0107 specijalaca nije uspela da stigne na mesto doga\u0111aja!<\/p>\n

U poslednjih godinu dana, veoma je primetna jedna zanimljiva zakonomernost – masovne nerede vlast ne ka\u017enjava. I ne samo da ih ne ka\u017enjava. Ona se trudi da ih ne prime\u0107uje.<\/p>\n

29. jula 2010, ove\u0107a grupa momaka iz antifašisti\u010dkog pokreta „Antifa", obasula je kamenjem zgradu lokalne administracije podmoskovskog gradi\u0107a Himki, jer je (kako je kasnije objasnio jedan anonimni u\u010desnik u intervjuu Olegu Kašinu) „koncentracija zla u Himkiju prevršila svaku dopuštenu meru". Ispostavilo se da nema nikoga ko bi mogao da zaštiti administraciju i njihovu zgradu. Milicija se negde posakrivala, stanovništvo je radosno vikalo „ura!", a oni što su poslednjih godina, pod okriljem no\u0107i mu\u010dki lomili lobanje zaštitnicima himkiske šume, prosto su isparili.<\/p>\n

17. avgusta 2010, na jednom stadionu u blizini Petrograda, skinhedi su \u017eestoko napali pripadnike pokreta „Antifa". S obe strane su letela polomljena sedišta i pivske flaše, a „skini" su se latili i traumatskih pištolja. Vlasti su se svojski trudile da od svega što se dogodilo ne primete ništa.<\/p>\n

29. avgusta 2010, na rok festivalu „Tornado" u gradu Mais (\u010celjabinska oblast), 80 kratko potšišanih i dopola golih momaka, napalo je s motkama i traumatskim oru\u017ejem mirne i nenaoura\u017ee posetioce koncerta. Na video snimku se jasno vidi odli\u010dna organizacija napada, kao i lice blisko lokalnoj vlasti koje tom akcijom rukovodi, no i pored toga, preplašena vlast je \u010ditav nemio do\u0111aj svrstala u obi\u010dnu tu\u010du.<\/p>\n

24. novembra 2010, fudbalska utakmica Spartaka s francuskim klubom Marsej, završena je krvavom bitkom na tribinama moskovskog stadiona Lu\u017eniki. Reakcija milicije je bila minimalna.<\/p>\n

2. oktobra 2010, navija\u010di CSK su u Petrogradu nasrnuli na automobil milicije. Jedan od njih je raketnim pištoljem pucao u automobil, a drugi je pokušao da od milicionera otme oru\u017eje. Pištolj je u tom otimanju opalio, a ranjeni milicioner je završio u bolnici. Milicija pori\u010de postojanje bilo kakvog incidenta.<\/p>\n

7. decembra 2010, sutradan posle tu\u010de s Dagestancima u kojoj je poginuo navija\u010d Spartaka Jegor Sviridov, oko 1000 navija\u010da je blokiralo saobra\u0107aj na Lenjingradskom prospektu. Moskovska milicija koja sa zadovoljstvom rasteruje sve opozicione „marševe nesaglasnih" u kojima obi\u010dno u\u010destvuje otprilike isto toliki broj demonstranata, iz nekog razloga se ovoga puta uplašila, i umesto da se brine o saobra\u0107aju, pobrinula se za bezbednost navija\u010da.<\/p>\n

Kako vidimo, neka\u017enjivost rulje iz dana u dan naglo raste. Jer baš kao što je saobra\u0107ajna nesre\u0107a na Lenjinskom prospektu (za koju su kao krive proglašene poginule putnice koje su se kretale po svojoj desnoj strani kolovoza) svima dala signal da „oni koji voze luksuzne automobile s rotacionim svetlima na krovu, slobodno mogu neka\u017enjeno da gaze obi\u010dne gra\u0111ane", tako je krvavi obra\u010dun s nedu\u017enim posetiocima rok koncerta na festivalu „Tornado", dao signal javnosti da se vlast boji da ka\u017enjava organizatore masovnih nereda.<\/p>\n

Šta se to u stvari doga\u0111a? Ili je mo\u017eda ispravnije pitanje, zašto nam se to doga\u0111a? Po meni, odgovor je dosta jednostavan: Rusija se tokom vladavine Putina pretvorila u failed state (propalu dr\u017eavu). Ako u dr\u017eavu ne ra\u010dunamo grupu ljudi koja mo\u017ee da bilo kom biznismenu otme njegov posao, a bilo kom slu\u010dajnom prolazniku neka\u017enjeno uzme \u017eivot, onda dr\u017eava u Rusiji zapravo i ne postoji. Ako za kriterijum uzmemo nivo kriminalnih ubistava, koji u Rusiji iznosi 40 ubijenih na 100 hiljada stanovnika, i uporedimo ga sa nekim zemljama Afrike i Ju\u017ene Amerike u kojima ve\u0107 godinama vlada gra\u0111anski ili kriminalni rat, vide\u0107emo da su razlike zanemarljive. <\/p>\n

U dr\u017eavama koje su u procesu raspadanja, odnosno zemljama koje imaju visoki failed states index, stanovništvo se organizuje u bande, a u zemljama u kojima je taj indeks nizak, stanovništvo organizuje dr\u017eava. Stanovnici dr\u017eave u raspadu baš i nemaju neki poseban izbor. Ili su neminovno objekat nasilja, ili, stupanjem u neku od bandi, postaju subjekat nasilja.<\/p>\n

Kako je društvena organizacija na Kavkazu sazdana po drevnom principu klanova, oni su bili prvi koji su to shvatili. Potom su širom Rusije po\u010dele da se organizuju razne bande poput one u Kuš\u0107ovskoj, poznate po masovnom ubistvu koje je izvršila 4. novembra ove godine. Po principu bandi, organizovane su i milicija i Federalna slu\u017eba bezbednosti (\u0424\u0421\u0411). Jedna od varijanti su i bande fudbalskih navija\u010da. Politi\u010dka opozicija nije organizovana kao banda, i zato se opozicionari bez problema mogu hapsiti.<\/p>\n

Skre\u0107em pa\u017enju \u010ditaocima da je razlog za ovaj poslednji bunt navija\u010da bio ubistvo Spartakovog fana Jegora Sviridova, ubijenog u tu\u010di navija\u010da sa kavkascima. Sada je teško ustanoviti koja od strana je zapo\u010dela tu\u010du i ko je za nju kriv, no jedna je \u010dinjenica provereno ta\u010dna. Kada je nakon istrage po „sve\u017eim tragovima" nekoliko osumnji\u010denih kavkazaca pritvoreno, oko milicijske stanice u Golovinskom reonu gde su dr\u017eali osumnj\u010dene zatvorenike, neverovatnom brzinom su sa svih strana po\u010deli da pristi\u017eu automobili sa dagestanskim tablicama. I osumnj\u010deni za ubistvo Sviridova pušteni su na slobodu.<\/p>\n

Pitanje: zašto su osumni\u010deni tako brzo pušteni na slobodu? Odgovor: zato što u Rusiji nema dr\u017eave. Da je kojim slu\u010dajem Jegor Sviridov bio neki obi\u010dan momak ili (bi\u0107u banalna) gra\u0111anin Ruske Federacije, nikakvih uli\u010dnih nemira i glavobolje za vlast ne bi bilo. No nesre\u0107a je u tome što je Jegor Sviridov bio \u010dlan jedne mo\u0107ne navija\u010dke bande.<\/p>\n

I još jednom da se vratim na pitanje o delotvornosti nasilja. U zemljama gde nasilje nije delotvorno, stanovništvo se radije organizuje u preduze\u0107a i kompanije. Ono radije bira taj put da zara\u0111uje novac. U Putinovoj Rusiji, kako nam to slikovito govori istinita pri\u010da o Hodorkovskom i JUKOS-u, organizovati svoju kompaniju je krajnje neefikasno. U savremenoj Rusiji efikasno je nasilje. Za bilo koga ko \u017eivi u Rusiji, mnogo je delotvornije pristupiti nekoj od bandi i otimati kompanije od njihovih vlasnika. Da li je to banda po imenu Kremlj, Federalna slu\u017eba bezbednosti ili Ministarstvo unutrašnjih poslova, potpuno je svejedno. Sve su one podjednako efikasne.<\/p>\n

Pošto su gore pobrojane bande otele svu imovinu u zemlji i po\u010distile svu politi\u010dku opoziciju, pokazalo se da njihovi konkurenti više nisu ni biznismeni, ni opozicioni politi\u010dari. Njima su sada konkurenti druge bande. U Dagestanu su to na primer bande salafita, danas mnogu uticajnije i efikasnije od same vlasti. U Rusiji su to danas navija\u010dke bande.<\/p>\n

I da se razumemo. Ja uopšte ne smatram da je nasilje uvek loše. U tom smislu ja se pridr\u017eavam principa dvojnih standarda, to jest ja smatram da je vu\u010djak u pravu, a da ljudo\u017eder nije. Kada „antifa" razbija prozore na zgradi administracije u Himkiju ili kada \u010dlan art-grupe „Rat" (\u0410\u0440\u0442-\u0433\u0440\u0443\u043f\u043f\u0430 "\u0412\u043e\u0439\u043d\u0430" – moskovska performans grupa uli\u010dne umetnosti) ska\u010de po kolima Federalne slu\u017ebe obezbe\u0111enja (\u0424\u0421\u041e), ja mislim da je to dobro. A kada salafiti bombama raznose moskovski metro, ja mislim da je to nedopustivo loše.<\/p>\n

Tako\u0111e sam svesna \u010dinjenice da po statistici, na jednog vu\u010djaka dolazi najmanje pedeset ljudo\u017edera, i da je neuporedivo ve\u0107a verovatno\u0107a da \u0107e gomila koja sobom nosi nasilje, i sa kojom \u0107emo se u skoroj bu\u0107nosti sve \u010deš\u0107e susretati, biti gomila ljudo\u017edera, a ne gomila vu\u010djaka.<\/p>\n

Peš\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U dr\u017eavama koje su u procesu raspadanja, odnosno zemljama koje imaju visoki failed states index, stanovništvo se organizuje u bande<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47586","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47586","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47586"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47586\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47586"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47586"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47586"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}