Informacijska dijeta: o referendumu o javnoj televiziji u Sloveniji<\/p>\n
Pi\u0161e: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/em><\/p>\n Koliko tekstova, slika, podataka, dobijemo u glavu svakoga dana? Istra\u017eiva\u010di smatraju da, figurativno re\u010deno, svakoga dana dobijemo u glavu po jednu knjigu i nebrojeno mnogo medijski proizvedenih slika. Niko se ne pita kako to na naše glave uti\u010de: javne zdravstvene slu\u017ebe još uvek brinu i javljaju nam se kada otkriju da su naši rezultati loši, bilo da je re\u010d o še\u0107ernoj bolesti, povišenom holesterolu, poreme\u0107enim bubrezima ili o drugim te\u017eim bolestima koje se pojave na obaveznim lekarskim pregledima. Le\u010denje ozbiljnih bolesti je obavezno, jer je dr\u017eavi va\u017eno da radne mo\u0107i stanovništva o\u010duva što du\u017ee, i da na njihovo odr\u017eavanje troši što manje. Koliko \u0107e se još dugo tako ponašati, ostaje da otkrijemo. No istovremeno, nijedno poznato društvo još nije organizovalo preventivne mere i zaštitu mentalnih radnih mo\u0107i stanovništva u situaciji kada mediji više nego ikada zakre\u010duju, spre\u010davaju i skra\u0107uju \u017eivot mentalnome sklopu gra\u0111ana. U igri je tipi\u010dno licemerje vlasti: gra\u0111ane treba preventivno osposobljavati da bi što du\u017ee radili i što jeftinije umirali, odnosno da se ne bi trošilo mnogo na njihovo le\u010denje. U slu\u010daju medijskoga zaga\u0111enja i trovanja, vlast zapravo ra\u010duna na krajnje posledice bolesti: zaglupljivanje gra\u0111ana. U svim slu\u010dajevima kada vlast ima \u017eive interese, zakoni bi trebalo da su ti koji štite gra\u0111ane od zloupotrebe: tako se gra\u0111ani mogu boriti protiv invazije i štetnosti medija samo zakonima, jer nema druge, zdravstvene ili bilo koje institucije brige i zaštite, koja bi ih štitila. Za razliku od zdravlja, u toj stvari odlu\u010duje svest svakoga pojedinca, koji za sebe mo\u017ee kontrolisati uticaj i snagu udarca medija. Stoga bi se moglo re\u0107i da je svaki zakon o medijima od najve\u0107e va\u017enosti za funkcionisanje društva, demokratiju i gra\u0111ansku svest. <\/p>\n Odlu\u010divanje o javnoj televiziji je u medijskoj regulaciji daleko najva\u017enije, prosto zato što u slabijim vremenima (koja izvesno slede), garantuje informacije najsiromašnijim. U idealnoj zamisli, javna televizija bi morala biti protivte\u017ea komercijalnoj proizvodnji i distribuciji informacija, zastupnik javnih interesa: tako bi javna televizija morala zastupati pre svega ekološki ugro\u017eene u Trbovlju i oko njega, i samo kao njihov javni zastupnik razmatrati nerazrešivi energetski \u010dvor; ne bi bilo nikakvoga dvoumljenja u zastupanju Strojanovih, pred svima drugima; ne bi se igralo "dijaloga" izme\u0111u strana od kojih je jedna tla\u010ditelj, a druga tla\u010deni; zastupanje zakona i ustava ne podnosi glupost, što zna\u010di da bi javna televizija morala sa ekrana ukloniti sve koji glupost sada ponosito zastupaju; zastupanje stranaka bi moralo biti naprosto nezamislivo, jer za to stranke imaju parlament, skupštinsku televiziju, i sve druge medije; zastupanje zakona i ustava isklju\u010duje svako savezništvo izme\u0111u vlasti i javne televizije: trenutna vlast bi morala pla\u0107ati javnu televiziju zato, da bi u svakome trenutku dobila ozbiljnu utemeljenu kritiku, ali i zabavnu neutemeljenu kritiku. Po svemu tome, javna televizija je jedan od najva\u017enijih korektiva vlasti, i zato je pla\u0107ena, \u010duvana i negovana. A da bi bila takva, mora imati najbolje kadrove, pomaga\u010de i saveznike. Takva javna televizija bi sama organizovala zaštitu od informativnih bolesti, i zasnivala se na preventivi: striktan izbor korisnih reklama, visoki kriterijumi ukusa, razuma, urbanosti, obrazovanja, i ne na kraju – duhovitosti. <\/p>\n Mo\u017eda prepoznajemo takvu javnu televiziju u zakonu o kojem odlu\u010dujemo? Ne baš sasvim, ali bar uzima u obzir grozote informacijskog oku\u017eenja koje smo do\u017eiveli sa starim zakonom – ta\u010dnije re\u010deno, sa arbitrarnim i prezrivim manipulisanjem sa svakim pojmom zakona. Stari zakon je omogu\u0107io da gledamo najsumorniju jednopartijsku televiziju dosada, najturobnije poni\u017eavanje slovenskog identiteta, najo\u010dajnije poni\u017eavanje slovenskoga duha, najstrašniju pohvalu zatvorenosti, kulturnog autizma, sleposti za razlike i neprekidnu paradu nadutosti i samozadovoljstva. Ako postoje minimalne mogu\u0107nosti da se nešto od postignutih "vrednosti" zameni, onda novi zakon ve\u0107 ima smisao. Od te ta\u010dke, pa do gra\u0111anskoga pojma javne televizije sa ugra\u0111enim mehanizmima zaštite od informacijskog oku\u017eenja je još mnogo hoda kroz pustinje, prašume i mo\u010dvare, sa naizvesnim ishodom. No bar bi postojao tekst zakona na koga se gra\u0111anin bez sramote mo\u017ee pozvati kada se desi prva zlobna greška. <\/p>\n A onda se mo\u017ee misliti kako gra\u0111anina zaštititi od loše upotrebe medija, kako misliti o pravilima zdrave dijete u\u017eivanja medija i informacija uopšte, o oku\u017eenju, preventivnim merama, popravnim merama, ukratko o svemu što bi svest gra\u0111ana, ve\u0107 suviše dugo vremena bez ikakve javne zaštite, o\u010duvalo u zdravome stanju. Na\u010delno nemam ništa protiv toga što \u0107u u novinama tra\u017eiti pametne, produbljene komentare i analize, a na televiziji dobijati uglavnom pre\u017evakane i presovane vesti: no svakako bih \u017eelela da oni koji vesti dobijaju samo u tom obliku ne podlegnu bolesti uma, smanjenome rasu\u0111ivanju, koje \u0107e ih na kraju dovesti do toga da više ne vide donosioca bolesti. Jer, za razliku od novina, javna televizija, mo\u017eda još samo zato što je mla\u0111a, još uvek mo\u017ee da zadr\u017ei pa\u017enju publike kada pou\u010dava. To je jedinstven fenomen, koji nijedan drugi medij više ne mo\u017ee da odr\u017ei: kako televizija bude starila, gubi\u0107e se i ovaj poslednji mehanizam zavo\u0111enja novoš\u0107u. <\/p>\n Mogla bih zamisliti idealnu informacijsku dijetu na osnovu kratke sigurnosti razumnijega zakona: potpuno odsustvo ostraš\u0107enih, neuroti\u010dnih i politikantskih voditelja koji zamaš\u0107uju kanale gra\u0111anskog uma; skoro potpuno odsustvo zabavnih programa – javna televizija ne zabavlja, ve\u0107 budi; porast satiri\u010dnih, provokativnih, luckastih (i ludih), otvoreno eksperimentalnih programa – jer gra\u0111anski um mora ve\u017ebati; uravnote\u017een odnos pogleda drugih, recimo manjina, nauke i umetnika, posebno manje poznatih; de-medijatizacija svega što je medijatizovano; potpuno ukidanje programa koji vre\u0111aju dostojanstvo gra\u0111ana – svih i bilo kojega posebno. A kako bi tek bilo kada bi progovorili ljudi kojima nisu potrebni mahanje laktovima i male bele\u017enice da bi uspostavili dijalog, takvi \u010dija svaka re\u010denica ne bi bila ukrašena sa "ne?", takvi koji ne bi strašili sa još tri minuta emisije, a zatim upotrebili dva za sopstvene retori\u010dke nespretnosti? <\/p>\n Dijete, priznajem, mogu biti dosadne, i mogu izazvati neuta\u017eivu \u017eelju za \u0111ubretom: bi\u0107e ga uvek dovoljno, za one koji su spremni da plate, na svim komercijalnim medijskim izvorima. Nema nikakvih ograni\u010denja da se umovi gra\u0111ana i dalje goje i guše u ku\u017enoj masti po sopstvenoj volji: no da li je zaista nemogu\u0107e zamisliti bolju odluku ako ve\u0107 postoji zdrava informacijska dijeta, koja košta manje od svih drugih?<\/p>\n Informacijske marionete (ginjoli)<\/p>\n Francuski ginjoli, „Informacijske marionete" su se kona\u010dno pojavile u slovena\u010dkoj javnosti, jer je u jednoj epizodi parodirana Evrovizija: prikazano je nadmetanje za najbolji ksenofobi\u010dni govor u Evropi, i zadnja glasaju\u0107a Slovenija je dodelila francuskome predsedniku Sarkoziju pobedni\u010dke poene… Francuski govore\u0107i radoznalci mo\u017eda su kona\u010dno pogledali internetsku stranu na kojoj se mo\u017ee videti svakodnevni prilog ve\u010dernjim vestima na francuskome Kanalu+, i još nedeljna revija ginjola nedeljom. Pojava Slovenije nije samo slu\u010dajna, re\u010d je o „prepoznatljivosti" ksenofobi\u010dnoga govora. Trenutak je dobar da se razmišlja o doma\u0107im ginjolima.<\/p>\n Ideja nije nova: gumene lutke, kojima se lako manipuliše za televizijski medij, pojavile su se u britanskoj seriji Spitting Images („pljunuta slika – slike koje pljuju"), izrazito satiri\u010dki orijentisanoj u doba ta\u010derizma i Ronalda Regana, tadašnjeg ameri\u010dkoga predsednika. Ostala je legendarna epizoda u kojoj se Reagan budi, i umesto dugmeta na kome piše „Nurse" (dadilja), pritiska dugme na kome piše „Nuke" (nuklearna bomba)… Britanska kraljevska ku\u0107a je bila me\u0111u stalnim temama britanske serije, ali glavna junakinja serije je bila Margaret Ta\u010der i uz nju njen predsednik vlade, D\u017eon Mejd\u017eor. <\/p>\n Francuska serija je zapo\u010dela samo dve godine docnije, i traje sve do danas, u re\u017eiji Tieri Barta, i u razli\u010ditim terminima. Satiri\u010dkih serija na francuskoj televiziji nije malo – ali ginjoli su uspeli da ostanu najpopularniji. Re\u010d je izvesno o tradiciji: ginjola ima posvuda, ima \u010dak i stalna scena za ginjole u pariskome parku Liksamburg. Od igre za decu, u kojoj je glavni izvor smeha me\u0111usobno udaranje lutaka po glavi, pa do igre u kojoj se ismejava sve, a naro\u010dito doma\u0107i i svetski politi\u010dari, nije neki veliki korak: potreba za ismejavanjem je odraslim gra\u0111anima potrebna za ozbiljno raš\u010diš\u0107avanje misli, u vremenima u kojima se politici \u010dini da je otkrila globalno uspešan recept – negovanje gluposti. Dokle god misle da smo kao deca, udaranje po glavi mo\u017eda jedino poma\u017ee.<\/p>\n Ginjoli – informacijske marionete su organizovani kao ve\u010dernje TV vesti. Njihov glavni junak je PPDA- Patrik Poavr d'Arvor, poznati novinar sa veoma dugom karijerom, ispresecanom skandalima: montirao je konferenciju za štampu, dodavši svoja pitanja, kao neposredni intervju sa Fidelom Kastrom, 1991. Docnije je osu\u0111en i na 15 meseci zatvora zbog finansijske prevare. U ginjolima se pojavljuje kao PPD, što je razumljiva bezobrazna šala na francuskom. PPD vodi emisiju na svoj uobi\u010dajeni uvijeni na\u010din, ali zapravo preuzima poziciju autora emisije, dodaju\u0107i ironiju i sarkazam. Stalni junaci emisije su francuski predsednici vlada i politi\u010dari. Jedan od stalnih junaka, koji prevazilazi strana\u010dke promene, je lik Silvestera Stalonea. Ameri\u010dki glumac je za vreme socijalisti\u010dke vlade dobio Legiju \u010dasti od slavnoga ministra kulture \u017daka Langa. To je bio dovoljan razlog da ga ginjoli „preuzmu". On se pojavljuje kao general, koji objašnjava rat u Iraku i Avganistanu sa stanovišta Amerike, kao poslovni \u010dovek – predstavnik multinacionalki, kao kardinal, predstavnik crkvene korporacije „svih crkava", i \u010desto se njegov lik umno\u017eava na sceni. Silvester više ne predstavlja samo Ameriku, ve\u0107 kapitalizam uopšte, koji sa svetom postupa onako kako je glumac postupao u svojim filmovima – rambovski. Ponekad se pojavljuje i lik Osame bin Ladena, zbog \u010dega su ginjole posebno napadali u „uravnote\u017eenoj" štampi. <\/p>\n Naravno, glavni su ipak francuski predsednici i politi\u010dari. Svaki od njih je imao svoje zlatne trenutke me\u0111u ginjolima. Predsednik Širak je u kostimu sli\u010dnom Supermenovom paradirao po sceni kao „Super-la\u017eljivac", a \u010desto se pojavljuje i danas, da da neki neobavezni komentar. No teško bi bilo zamisliti bolje \u017ertve nego što je predsednik Sarkozi, koji je ve\u0107 bio bio predmet ismejavanja u dugim godinama svog politi\u010dkog uspona. Uz njega je naravno neizbe\u017ena Karla Bruni, \u010diji stil pevanja ostaje stalna vrednost jedino u ginjolskoj interpretaciji. Druga velika skupina koju ginjoli bespoštedno ismevaju su sportisti, posebno fudbaleri, njihovi treneri i mo\u0107nici koji vole da se bave fudbalom – predsednici klubova i sli\u010dno. Stvarnost ponekad prevazilazi satiri\u010dnu drskost, recimo u slu\u010daju kada je Zidan sasvim „ginjolskim" udarcem glave na svetskom prvenstvu okon\u010dao svoju karijeru i dobar period francuskoga fudbala. Što gore to bolje, tako da danas uvek ima šta da se ka\u017ee o sportu na ginjolskome dnevniku. Još jedna grupa koju ginjoli \u010desto ismevaju, koriste\u0107i ih za sumanute intervjue, jesu dva francuska rappera poznata po glupim, nasilnim i \u017eenomrza\u010dkim tekstovima. <\/p>\n Ekipa ginjola obi\u010dno izdaje video, odnosno docnije DVD – godišnji pregled: teško mogu zamisliti idealniji novogodišnji poklon. Model su rekreirali u Gr\u010dkoj, gde nije tako dugo trajao, a postoji još u Portugalu, Španiji i Kamerunu. Zamislite grupu koja, baš kao i novinari, mora u jednome danu da izabere, klasifikuje i predstavi glavne vesti, s tim što ova grupa mora još da ih „uvrne". No umesto monta\u017ee i \u010ditanja, ova grupa mora da pripremi, uredi, izve\u017eba i odglumi, sa sjajnim glasovnim imitatorima, sa \u010desto novim lutkama… Olakšanje je što je posvuda toliko neodgovornih i glupih izjava, toliko ludih doga\u0111aja i toliko samosvesne nadutosti, da je doduše izbor te\u017eak, ali se zato mo\u017ee i samo citirati kroz usta karikirane lutke, pa je dovoljno. <\/p>\n Glavna kritika ginjola u Francuskoj je da su suvše naklonjeni levici. Kada se samo pogleda kako su prikazivali politi\u010dare levice, postaje jasno da to naprosto nije ta\u010dno, i da su pripadnici levih opcija podjednako prisutne \u017ertve. No iza te kritike krije se mnogo ozbiljniji problem, a pitanje bi moralo biti druga\u010dije postavljeno: zašto nijedna desnica na svetu nema smisla za humor? Zašto desne šale ne pale, zašto nema samoironije, zašto zaista duhoviti, dakle i pametni desni\u010dari nisu reprezentativni u svojoj unutarnjoj selekciji? Na ta pitanja najbolje da odgovore desnice i simpatizeri. Do tada, na lokalnome planu: ima li nekakve nade da \u0107e se neko u Sloveniji setiti da su dobri lekovi u krizi upravo satira, ironija, smeh? Ne irelevantni i laki, ve\u0107 smeh koji nekoga poga\u0111a – recimo one koje dosta dobro uo\u010davamo kao glavne prouzro\u010ditelje krize? Neki od njih, a o parlamentarnome cirkusu uglavnom desne provenijencije da i ne govorim, ve\u0107 uveliko imaju prepoznatljiv stil, kao stvoren za ginjolsku varijantu, kako verbalno tako i vizualno. Posao bi bio relativno lak. Znam da takvu stvar, na\u017ealost, ne mo\u017ee da reši zakon o medijima. Ali bih bila slobodna da opšte raspolo\u017eenje gra\u0111ana tuma\u010dim kao fantomski referendum o tome da nam je smeh potreban, posebno onaj koji ne\u0107e baš ništa olakšati, ve\u0107 izoštritit naš bes i otpor. Jer kolikogod ovakav smeh potpoma\u017ee misao i razjašnjava nedoumice, njegov efekat na telo nije podsticanje nasilja protiv ismejavanih, ve\u0107 naprotiv – prihvatamo ih kao ljude, ali ne na mestima na kojima su sada.<\/p>\n