Katarza mo\u017ee nastupiti samo na odvojenim procesima denacifikacije unutar svakog zatrovanog društva<\/p>\n
Pi\u0161e: Dragan Stojkovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Izjave izvinjenja i \u017ealjenja predsednika Srbije i Hrvatske izre\u010dene prvih dana novembra u Vukovaru i Paulin Dvoru izazvale su opšte odobravanje i na jednoj i na drugoj strani, osim reagovanja ekstremnijih krugova na desnici jedne i druge strane.<\/p>\n Bli\u017eimo se drugoj deceniji od po\u010detka lanca tragi\u010dnih doga\u0111aja 1991. godine pa se sa ve\u0107 pristojnije istorijske distance mo\u017ee hladnije glave misliti i govoriti o doga\u0111ajima koji su ostavili duboke rane u mnogim porodicama i kolektivnoj svesti. Ako napravimo pore\u0111enje stanja svesti i raspolo\u017eenja gra\u0111ana ove 2010. godine sa godinom 1960. koja je imala istu vremensku udaljenost od isto tako tragi\u010dnih doga\u0111aja iz Drugog svetskog rata mo\u017ee se na prvi pogled uo\u010diti da je razlika velika i mo\u017ee se re\u0107i proporcionalna. Iako su razmere ratnih razaranja i ljudskih \u017ertava 1991-1995. bile mnogo manje, samo 15 godina od završetka Drugog svetskog rata obnovljeno poverenje i optimizam me\u0111u narodima bilo je mnogo ve\u0107e nego što je to danas.<\/p>\n Ipak, i tada i danas, i pored sve dobre volje obi\u010dnih gra\u0111ana i propagande aktuelnih vlasti, postojao je skriveni naboj nedovršenog sukoba koji je u dubinama generisao budu\u0107e sukobe. Analiziraju\u0107i samo površno novinske naslove i izjave kako glavnih aktera tako i brojnih komentatora vidimo da se po\u010dinjeni zlo\u010dini pokušavaju prevazi\u0107i pojmovima \u017ealjenja i izvinjenja. Samo u jednom naslovu dnevnih novina pomenuto je priznanje i praštanje. Tako se formulacija re\u010denice koja je trebalo da dopre do svakog gra\u0111anina obe zemlje ipak nemušto svela na izvinjenje za nešto što je neko drugi u\u010dinio pre skoro dve decenije. »Izvinjenje« ili »isprika« se izjavljuje nekome koga slu\u010dajno nagazite u autobusu, »\u017ealjenje« ili »su\u0107ut« se izjavljuje kad se nekome drugom nešto ru\u017eno dogodi. A samo na osnovu \u017ealjenja (sory) i izvinjenja (excuse me) isti\u010de se apel i potreba za praštanjem.<\/p>\n Doga\u0111aji iz prošlih ratova svojom koli\u010dinom zla i na\u010dinima na koji je zlo \u010dinjeno zahtevaju mnogo više od izvinjenja i \u017ealjenja. Ni najefikasniji sudovi za ratne zlo\u010dine nisu za to dovoljni. Ovakva površna, propagandna politi\u010dka retorika je formalna, nema stvarni istinit sadr\u017eaj, samo je puka forma od obostranog interesa za neku sasvim drugu korist, prakti\u010dnu upotrebu – u procesu ulaska u Evropsku uniju. Kod ovakvih izjava nema katarze, nema pro\u010diš\u0107enja, stvarni problem se licemerno gura pod tepih i ostaje da i dalje tiho i potajno truje i priprema neke budu\u0107e reprize. Zbog toga je praštanje koje se zahteva i o\u010dekuje na ovakav na\u010din teško mogu\u0107e i groteskno u svojoj providnoj licemernosti.<\/p>\n Šta se nije moglo \u010duti niti pro\u010ditati u svim javnim izjavama koje smo mogli da \u010dujemo i pro\u010ditamo proteklih dana? Šta je uslov za iskreno i istinito praštanje? <\/p>\n Praštanje mo\u017ee biti rezultat samo priznanja i pokajanja. <\/p>\n Ta eti\u010dka formula glasi Praštanje= priznanje+pokajanje. <\/p>\n I još jedan, najbitniji uslov: priznati i pokajati se mogu samo oni koji su u\u010dinili zlo\u010din. Siguran sam da takvih nesre\u0107nih ljudi ima na svim stranama ovog rata. Neki su oboleli od postratnih trauma (PTSP) i tragi\u010dno završili u suicidu ili bolestima. Ali sigurno postoje još mnogi koji nemaju miran san i koji imaju teret na duši. Predsednici Hrvatske i Srbije moraju pre svega da ohrabre i pomognu ovu vrstu \u017ertava nacionalisti\u010dkih ideologija da im omogu\u0107e da javno priznaju i da se pokaju. Ne mo\u017ee sve da se svede na sudske procese za ratne zlo\u010dine, jer po\u010dinilaca zlo\u010dina je mnogo više nego što sudovi mogu da procesuiraju i zatvori da zbrinu. U isto vreme sa izvinjenjima i \u017ealjenjima i na jednoj i na drugoj strani i dalje se svojski neguju nacionalisti\u010dka patriotska ose\u0107anja, dobrovoljci ratova i njihova udru\u017eenja zauzimaju va\u017eno mesto u društvu, u\u017eivaju beneficije i imaju oreol nacionalnih junaka. Katarza mo\u017ee nastupiti samo na odvojenim procesima denacifikacije unutar svakog zatrovanog društva. Bez denacifikacije ne postoje uslovi za me\u0111usobno praštanje, nemogu\u0107e je ostvariti uslove za priznanja i pokajanja. Kao što rekoše predsednici, ratni zlo\u010dini su akti pojedinaca, nisu narodi zlo\u010dina\u010dki, tako da se i izvinjenja i \u017ealjenja, pokajanja i praštanja ne mogu izjavljivati u ime naroda. <\/p>\n Posebno mesto i uloga u procesu denacifikacije, u primeni eti\u010dke formule praštanja, pripada verskim zajednicama. Temelji hriš\u0107anstva stoje upravo u ovim eti\u010dkim relacijama priznanja i pokajanja. Tak kad naše religijske zajednice, Katoli\u010dka crkva i Srpska pravoslavna crkva, napuste pozicije nacionalnih crkava, naciona uzdignutih iznad hriš\u0107anskog kosmopolitizma, mo\u017ee se s optimizmom gledati u budu\u0107nost, mo\u017ee se poverovati u iskrenost namera. <\/p>\n Bez obzira na ispunjenje ovih uslova me\u0111u obi\u010dnim gra\u0111anima \u0107e se, bez obzira na vlast i izjave politi\u010dara, spontano i na sasvim drugim ravnima odvijati procesi saradnje i zbli\u017eavanja. To se ve\u0107 uveliko i ostvaruje. Ali, uvek postoji opasnost da se takvi dobri odnosi koji se grade godinama sruše za jednu no\u0107, da se mostovi poruše i da se opet po\u010dinje iz po\u010detka. <\/p>\n Milioni evra troše se na raznorazne marketinške kampanje protiv zloupotrebe droga i AIDS jer oni odnose stotine \u017eivota godišnje (od kojih najve\u0107u korist imaju marketinške agencije). A ni evro se ne ula\u017ee u kampanje protiv bolesti nacionalizma i šovinizma koji su odneli stotine hiljada \u017eivota, razorili \u010ditave gradove i unazadili istorijski razvoj \u010ditavog regiona. <\/p>\n Zbog toga je obaveza predsednika naših dr\u017eava, umesto da daju formalne izjave, da pokrenu osmišljene strategije denacifikacije, svaki u svom dvorištu, da pokrenu procese koji na svim nivoima mogu trajati, ako treba, i decenijama, ali bez kojih se ne mogu mirno o\u010dekivati vekovi koji dolaze.<\/p>\n