Patriotizam je za našeg junaka postao gotovo kao prinudni izbor, zapravo mnogo lepše ime za marginu. Margina je tako bila sklonište a patriotizam samo odabrana tabla sa napisom "zauzeto"<\/p>\n
Pi\u0161e: Ana Radmilovi\u0107<\/strong><\/em><\/p>\n Kada je veliki Dis pisao "Naše dane", pomenuo je, pored ostalih pošasti koje nikako da nas oslobode posednu\u0107a, pandure od kojih "napravismo velikaše", kao i "mra\u010dne duše" koje se nazvaše patriotama. Ali da ne bude zabune, ovo nije pri\u010da o patriotizmu, ni la\u017enom ni pravom. Ovo je pri\u010da o novinaru – izmišljenom liku pri\u010de koju vam upravo pri\u010dam, o junaku koji je nekada zapravo bio novinar-\u010dinovnik u jednoj relativno velikoj dr\u017eavi. Velika dr\u017eava, veliki \u010dinovnik. Kako više nema kome da \u010dinovnikuje jer nema ni one dr\u017eave, ovaj je pribe\u017eište našao u patriotizmu. <\/p>\n Ali to je više neki patriotizam u obliku ku\u0107ice za pse, nešto kao skrovište. Jer patriotizam, onaj pravi, i moj junak nekako su podelili sudbinu. Junak je ostario i izašao iz upotrebe, a iz upotrebe je u sada veoma maloj dr\u017eavi sa tendencijom da postane još manja izašao i patriotizam. Više niko nije devojkama pevao ni "Tamo daleko" niti im je recitovao "Stojanku majku", a još samo ozbiljni seljaci nose kragne belih košulja izvu\u010dene preko sakoa, patriotski trend iz vremena mog junaka. <\/p>\n Demodiran u novoj zemlji, moj junak se jednog jutra probudio i shvatio da se sve promenilo, patriotizam je bio kao jedina slobodna stolica, skoro jedino sedište gde je znao da ne\u0107e sresti nekog klinca nabreklog od sokova i nerazumljivih izraza iz sajber sveta. Patriotizam je tako za ovog junaka postao gotovo kao prinudni izbor, zapravo mnogo lepše ime za marginu. Margina je tako bila sklonište a patriotizam samo odabrana tabla sa napisom "zauzeto". <\/p>\n Jedini vidljiv doprinos mog junaka ve\u0107 marginalizovanom patriotizmu bila je dodatna devastacija istog. Jer, kada hulja u potrazi za pribe\u017eištem za pribe\u017eište izabere kakvu ideju, on se u njoj naseli kao crv u jabuci: upropasti je, ali, što je više upropaštava, nekako mu se ta jabuka sve više \u010dini njegovom. Da je vreme druga\u010dije a prilike povoljnije, moj bi novinar-\u010dinovnik mo\u017eda "istra\u017eivao" za Insajder, ali Insajder u njegovom slu\u010daju ima samo jednu pogodnost a mnogo mana. Pogodnost je policijski posao (odgovornost, brale), koji neki mešaju sa novinarskim, i taj posao je omiljen me\u0111u junacima poput mog. Mana Insajdera je to što pripada mejnstrimu, a tamo nema mesta za ra\u017ealovane hulje, ve\u0107 za hulje na vrhuncu iliti hulje koje još imaju za koga da rade i daleko su od penzije. <\/p>\n PO ZADATKU <\/p>\n Od Insajdera preko crne hronike, naj\u010ditanije rubrike u našim novinama, pa novinara kojima je osnovno zanimanje da budu "potkaziva\u010di, uhode, špijuni" (kako je neke sli\u010dne ljude nazvao moj tata u jednoj od svojih davnih bele\u017eaka), nalaze se punktovi za profil kojem pripada moj novinar potkaziva\u010d. Na sve spreman, spreman i da, recimo, bez poziva šalje mailove raznim redakcijama i da ih upozorava na razne opasne likove, ta svoja dramati\u010dna "upozorenja" moj junak kiti izmišljenim ili poluizmišljanim i pomalo strašnim pri\u010dama o ljudima koje locira kao predmete svoje dobrovoljne "obrade", mo\u017eda \u010dak i nesvestan svoje od sebe sakrivene \u017eelje da nekom naudi, naš je junak neka vrsta društvene savesti: "Poštovani gospodine uredni\u010de, Vaš novi urednik hronike veoma dobro poznaje tr\u017eište narkotika, o kome je ove nedelje objavio dva sjajna teksta. Ako vas to \u010dudi, pitajte ga zašto uvek nosi košulje duga\u010dkih rukava i zamolite ga da zavrne rukav i poka\u017ee Vam svoju podlakticu…" Ili: "Operska peva\u010dica koju ste intervjuisali u prošlom broju provela je, pevaju\u0107i u Metropolitenu, ceo april i maj 1996. godine u njujorškom hotelu ‘Fore Season’, u isto vreme kada je tamo boravio XY, jedan od idejnih vo\u0111a docnijeg bombardovanja Srbije. Ve\u0107 u maju iste godine u intervjuu za list u kome sam radio ona je o XY rekla da je ‘veoma šarmantan i zanimljiv \u010dovek’. Ostavljaju\u0107i Vas da sklopite kockice i zaklju\u010dite šta se me\u0111u njima moglo doga\u0111ati u tom otmenom hotelu, u kome ljubav miriše kao cvetni aran\u017emani u lobiju, skre\u0107em Vam pa\u017enju da je iz navedenih razloga intervju sa tom peva\u010dicom daleko ispod renomea koji vaš list u\u017eiva u mojoj porodici…" <\/p>\n Ve\u0107 odavno bez "zadataka" i bez onih koji su im zadatke davali, tu\u017ean i neva\u017ean, taj junak bi, da je bar malo plemenitiji tip, mogao da me podseti na lepu i ne\u017enu Markesovu pri\u010du o pukovniku kome nema ko da piše. Ali, taj moj junak nije avanzovao do laskave titule pukovnika. Umesto toga, odslu\u017eio je svoj novinarski vek relativno uspešan, ali nikad dovoljno bitan. A bilo je trenutaka kada je mogao, da je samo bio malo hrabriji, da dospe do kakvog višeg \u010dina. Ali i u svetu starih slu\u017ebi i starih novinara društveno-politi\u010dkih radnika napredovanje nije bilo bez rizika, to je bilo vreme kada je naš junak \u010desto upotrebljavao frazu da ne\u0107e da ga "boli glava". Nerealizovan do kraja u sistemu kome se divio i jednako ga se plašio, uspeo je da nad\u017eivi samog sebe. Ali nije prešao u drugi sistem jer ostaci ostataka onog totalitarnog sistema ostali su deo njegovih duše i tela, tako da on, koliko god puta ponovio, kao da je na nekom svakodnevnom i celodnevnom krštenju – "odri\u010dem se" – ne ume druga\u010dije da \u017eivi, osim po starom slu\u017ebovanju. <\/p>\n A kako \u017eivi ovaj junak? Iz svog dubokog i bolnog zaborava, ponekad izlazi u javnost pojavljuju\u0107i se nekakvim tekstovima u kojima razjašnjava stare zavere, stare zamene strana, koje mo\u017eda nije shvatio onda kada je to bilo va\u017eno i dok su se stvari dešavale . Ili je mo\u017eda shvatao, bio pun gneva i frustriraju\u0107eg straha da napiše tu pravu, senzacionalnu, oslobodila\u010dku i koja bi promenila tok stvari – istinu o svemu. Taj trenutak, me\u0111utim, odavno je prošao i takvi ljudi, poput mog junaka, svoju borbu u kojoj nisu bili kompenzuju drugim, zakasnelim, ali za njih jednako bitnim kao da upravo spašavaju svet. <\/p>\n Moj junak dakle piše mejlove raznim redakcijama upozoravaju\u0107i ih, uz garant svog iskustva i testamentarnu bezazlenost svojih godina, ko su sumnjivi autori, ko je špijun, \u010diji je špijun i za koje pare, ko vara \u017eenu, kome je majka nesrpske nacionalnosti, ko je pijandura ili narkoman i na kraju, ko nam svima radi o glavi, a mi to ne znamo. <\/p>\n Ti ra\u017ealovani potkaziva\u010di, kakav je ovaj, prepuni su mo\u017eda \u010dak i opravdane mr\u017enje prema sistemu koji ih je rodio, stvorio i na kraju zanavek upropastio – jer on \u0107e zauvek \u017eiveti u iluziji da su od zna\u010daja informacije o ne\u010dijim privatnim \u017eivotima, te da je ta stvar toliko va\u017ena da nije neka drama ni pridodati "sumnjivom licu" kakav strašan greh ili osobinu. <\/p>\n \u010cUVAR OPŠTENARODNOG DOBRA <\/p>\n Kada pišu tekstove koje ponekad uspeju da proguraju u javnost dosa\u0111uju\u0107i urednicima glasila koji ih tu i tamo pripuste, prepozna\u0107ete ih po ogromnoj koli\u010dini mr\u017enje prema raznim "titoizmima", "jugoslovenstvima" "komunizmima" i "totalitarizmima", \u010dega su sve bili deo. Pametno su birali prijatelje i kumove u to vreme, gledali da budu u društvu korisnih ljudi, pametno se \u017eenili i na pametnim mestima školovali decu, sve su pametno uradili u to vreme koje sada vatreno napadaju. Sve osim jednog. Nisu uradili ništa za šta je \u010doveku trebala sloboda, što \u0107e re\u0107i – ništa vredno pomena. <\/p>\n Ako je jedna od osnovnih karakteristika totalitarnog društva \u010dovek toliko ispranog mozga da je u stanju da za nekakvo nevidljivo "opštenarodno dobro" uradi sve, ma kako nedostojno bilo, da tu\u017eaka komšije i prijavljuje one koji slave slavu, da se odri\u010de prijatelja i ro\u0111aka ako zaklju\u010di da su u pitanju "narodni izdajnici", da šalje u smrt ili zatvor decu svojih prijatelja a u ozbiljnijim slu\u010dajevima i sopstvenu; ako je sve to jedna od bitnijih karakteristika totalitarnog ispranog uma – onda je bolest neizle\u010diva. Ništa nije od pomo\u0107i, ni kada se, nakon dugih godina, redovno ide u crkvu, ni kada se pišu patriotske parole što mo\u0107no zvu\u010de, ni kada se krsti i kad treba i kad ne treba i ponavlja "odri\u010dem se sotone i njegovih dela". \u0110avola je potkazivaštva teško poterati i taj se vra\u0107a u posednutog \u017ebira, \u010dak i mimo \u017ebirove volje. <\/p>\n I tako taj tu\u017eni \u010dovek, koji bi, da je bio pukovnik zaslu\u017eio jednu veliku "pukovniku nema ko da piše" pri\u010du, ali nije bio pukovnik (pa \u010dak ni pokojnik) nego samo \u017ebir. I tako, u nekoj ve\u010dnosti koliko ume da potraje nekakav nedostojanstven \u017eivot, moj izmišljeni junak, još uvek neumiren svim mnogobrojnim pokušajima iskupljenja, nastavlja svoj tu\u017eni posao \u010dak i kada rezultati njegovih "istra\u017eivanja" nikome nisu potrebni. On potkazuje i \u017ebiruje negde daleko od svega bitnog, verujem, negde duboko svestan svoje promašenosti. <\/p>\n I na kraju, sa ose\u0107anjem odgovornosti prema mom licu koje me je našlo, kao što su onih šest lica jednom tako našli pisca, razmišljam da li da mom izmišljenom \u017ebiru dodam još koje lice – da ima društvo. Mo\u017eda nekoga ko bi ga, kao, upozorio da prestane da potkazuje i dodaje "rezultatima obrade" domaštane delove, kako bi slu\u010dajevi kojima se bavi dobili na zna\u010daju, a sa veli\u010dinom njihovog štetnog delovanja i njegova bi va\u017enost nekako porasla. Da mu dopišem nekoga ko bi iz \u010disto humanih razloga tim "upozorenjem" u\u010dinio da se moj tu\u017eni \u017ebir oseti ponovo \u017eivim i va\u017enim, kao neko ko zna strašne stvari i \u010duvar je velikih tajni. Da se makar jednom u jesen svog \u017eivota oseti kao nešto više od \u017ebira, kao kakav ozbiljni obaveštajac va\u017ean za "našu stvar", nezamenjiv u svom zavereništvu i direktno iz Slu\u017ebe po\u010dastvovan "upozorenjem" da "stvar još uvek nije za javnost" iako je on, do sada mali \u017ebir, na pravom tragu.<\/p>\n Standard.rs <\/em><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Patriotizam je za našeg junaka postao gotovo kao prinudni izbor, zapravo mnogo lepše ime za marginu. Margina je tako bila sklonište a patriotizam samo odabrana tabla sa napisom "zauzeto"<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47575","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47575","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47575"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47575\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47575"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47575"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47575"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}