Poricanje smisla istorije ili – šta smo radili dvadeset godina <\/p>\n
Pi\u0161e: Vesela Lalo\u0161<\/strong><\/em><\/p>\n Neki od njih tvrde da su evropski Kurdi, drugi se upore\u0111uju sa Atlanti\u0111anima, a sasvim je izvesno da spadaju u moderne apatride. No, ta ih \u010dinjenica ne obeshrabruje da sebe i dalje smatraju Jugoslovenima. Takvih koji su za svoju nacionalnu pripadnost na poslednjem popisu stanovništva izabrali nekadašnje dr\u017eavljanstvo, u Srbiji ima \u010dak 80.721, a to ovu zajednicu gra\u0111ana i gra\u0111anki svrstava na \u010detvrto mesto po brojnosti, posle Ma\u0111ara, Bošnjaka i Roma (izuzimaju\u0107i, naravno, ve\u0107inski narod, u kojem je dosta onih koji su ne tako davno i sami pripadali nare\u010denoj grupi. Pretpostavlja se, po sopstvenom izboru i volji, mada mnogi tvrde da se tada nisu smeli „izjasniti"). <\/p>\n Po jednom drugom kriterijumu, Jugosloveni su u demografskoj statistici na prvom mestu – kao najrasprostranjenija grupacija, jer osim Preševa, nema opštine u Srbiji u kojoj ih nema. Najbrojniji su u Vojvodini, gde ih \u017eivi oko 50.000, a zatim sledi Beograd sa oko 22.000. Najjugoslovenskiji grad je Subotica, koja ima 8.500 gra\u0111ana jugoslovenske nacionalnosti, odnosno deset odsto od ukupno proklamovanih Jugoslovena u zemlji.<\/p>\n Razlog zbog kojeg su Jugosloveni najbrojniji u Vojvodini je o\u010digledan – mnogi potomci više od dvadeset nacija u pokrajini svoje mešovito poreklo najlakše definišu kroz jugoslovenstvo, što je u prethodnoj dr\u017eavi bilo logi\u010dan izbor. Eksploziju „ose\u0107anja nacionalne pripadnosti" ovaj deo stanovništva je do\u017eiveo kao veliku li\u010dnu dilemu, ponekad \u010dak sa dimenzijama krize identiteta. Apsurd i svojevrsnu tragiku tra\u017eenja svog nacionalnog odre\u0111enja u takvoj situaciji ilustruje slu\u010daj iz jedne suboti\u010dke škole u kojoj je nekoliko u\u010denika, \u010diji su roditelji, kao i roditelji njihovih roditelja, bili razli\u010ditih nacionalnosti, na pitanje svoje profesorice kako \u0107e se izjasniti na popisu, odgovorilo da \u0107e re\u0107i da su – ništa.<\/p>\n Mnogi Jugosloveni ipak svoj izbor ne do\u017eivljavaju kao bekstvo od ništavila, ve\u0107 su svoje jugoslovenstvo odabrali dobrovoljno i s ponosom, bolje re\u0107i s nostalgijom koja ih ve\u017ee za nekadašnju dr\u017eavu i koju jedino ose\u0107aju kao svoju. No, dok je onima koji su se izjasnili kao Jugosloveni to opredeljenje sasvim legitimna stvar, ono još uvek nije dobilo i svoju zakonsku potvrdu. Zahteve udru\u017eenja Jugoslovena da ih se prizna kao nacionalna manjina dr\u017eava još nije uva\u017eila. Odgovori iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava navode da je prepreka u tome što zajednica koja pretenduje na nacionalnost mora imati zvani\u010dan jezik, dr\u017eavu, nacionalne simbole, svoju kulturu i istoriju. Jugosloveni na to odgovaraju da je njihova mati\u010dna dr\u017eava postojala, ali da je razorena, što ne mora zna\u010diti da oni više ne postoje, dok kao maternji jezik priznaju srpski, hrvatski, makedonski, i slovena\u010dki.<\/p>\n Zahtev je Ministarstvu (ipak) predo\u010den još u aprilu, ali dosad se nije pomerio s mrtve ta\u010dke. „Dr\u017eavni sekretar u Ministarstvu Petar Anti\u0107 predlo\u017eio nam je da je mo\u017eda bolje da sa\u010dekamo narednu godinu, kada je novi popis stanovništva jer \u0107e nas tada verovatno biti manje, pa \u0107e nam biti potrebno manje potpisa za to. Mi \u0107emo, me\u0111utim, taj proces intenzivirati, kako bismo ga dovršili ipak pre nove godine", ka\u017ee Mikloš Olajoš Na\u0111, jedan od inicijatora zahteva za priznavanje Jugoslovenima statusa nacionalne manjine.<\/p>\n – Mnogi misle da je ovo stvaranje vešta\u010dke nacije, ili nadnacije, ali to nije ta\u010dno. Naši zahtevi su potpuno realni ako znamo da ima mnogo ljudi koji su voleli onu dr\u017eavu i do\u017eivljavaju je kao svoju i dalje. Dobro je što posle svega što se dešavalo na ovim prostorima ovde ima ljudi koji tako razmišljaju – navodi Na\u0111.<\/p>\n Dosadašnji pokušaji da se krene makar sa prikupljanjem potpisa gra\u0111ana bili su blokirani i besmislenim administrativnim preprekama i problemima, kao što je recimo stav Ministarstva da se formulari neophodni za taj posao ne mogu dobiti pre nego što se okon\u010daju izbori za nacionalne savete.<\/p>\n Sne\u017eana Ili\u0107, koordinatorka programa za etni\u010dke i verske manjine Centra za razvoj civilnog društva, navodi pretpostavku da bi formiranje nacionalnog saveta nailazilo i na druge otpore.<\/p>\n – Kako bi druge manjinske zajednice, a i sama dr\u017eava Srbija prihvatili ovakav pristup? Za pretpostaviti je, sa puno otpora, podozrenja i \u010dak podrugljivosti. Jer, makar i subjektivno, ponovna afirmacija zajedni\u010dke ju\u017enoslovenske ideje i njenih tvorevina mogla bi ugro\u017eavati i Srbe i Hrvate i Bunjevce i Bošnjake… Ona bi u velikoj meri obesmislila istoriju poslednje dve decenije na zapadnom Balkanu kao istoriju nepotrebnih ratova krajnje srodnih etni\u010dkih grupa. Pitanje jugoslovenstva je, pored ostalog, a mo\u017eda i više nego nešto drugo, pitanje odgovornosti. Ono obesmišljava ovdašnje sukobe i ratove i pokazuje ko je iz njih profitirao i ko je platio i još uvek pla\u0107a njihovu cenu – ka\u017ee Sne\u017eana Ili\u0107.<\/p>\n Ona ocenjuje da bi formiranje nacionalnog saveta unelo novu dinamiku u polje manjinskih prava.<\/p>\n – Hipotetski gledano, kako bi to moglo da izgleda? Jednim mogu\u0107e relaksiranim, nedogmatskim pristupom u\u017eivanju manjinskih prava Jugosloveni bi mogli napraviti specifi\u010dni odabir iz mnoštva postoje\u0107ih identitetskih sadr\u017eaja koji bi poslu\u017eili za legitimizaciju njihovog prakti\u010dnog delanja u borbi za o\u010duvanje kulturne posebnosti. Lako je zamisliti da bi Jugosloveni mogli, na primer, tra\u017eiti osnivanje Instituta za o\u010duvanje jugoslovenske kulture ili osnivanje nekog medija, ali ne i obrazovanje na svom, srpsko-hrvatskom jeziku ili slu\u017ebenu upotrebu svog jezika i ravnopravnu primenu oba njegova alfabeta. Pravo na slu\u017ebenu upotrebu oba jugoslovenska pisma zna\u010dilo bi ubrzavanje kraja etni\u010dki samosvojnih i kulturno zatvorenih sistema kulturnog stvaralaštva, obrazovanja i informisanja pre svega ili isklju\u010divo na jednom alfabetu, navodi Sne\u017eana Ili\u0107. <\/p>\n Koliko je \u010ditava ideja ili bolje re\u0107i ose\u0107aj pripadanju ne\u010demu \u010dega više nema odr\u017eivo i realno, svakako \u0107e pokazati vreme. Ono \u0107e mo\u017eda dati i odgovor na pitanje da li je jugoslovenstvo po svojoj suštini anahrona pojava, ili je pak ispred svog vremena. Ukoliko je to uopšte va\u017eno onima koji se ose\u0107aju Jugoslovenima. Taj stav je svakako i poruka da je ona bivša dr\u017eava bila bolja od svih potonjih, ali i na\u010din da se \u010dovek odbrani od nametanja nacionalnih koncepata. Zbog toga bi mo\u017eda priznavanje statusa nacije ovoj grupi apatrida, narodu bez zemlje, dalo novu boju \u010ditavoj ideji, mo\u017eda i nove pristalice, ali i donelo gubitak nekih drugih. <\/p>\n Jugosloveni stariji od Tita<\/strong><\/p>\n Protivnici ideje jugoslovenstva vide je uglavnom u kontekstu Titove Jugoslavije i uz komunisti\u010dku ideologiju. Re\u010d je o\u010dito o nepoznavanju istorije jugoslovenstva, koje je mnogo starije od najstarijih pristalica i protivnika te ideje. Ona se sasvim definisana javlja još po\u010detkom XIX veka, a njene pristalice su najpre najobrazovaniji ju\u017eni Sloveni.<\/p>\n Jugosloveni su fakti\u010dki „nastali" zajedno sa stvaranjem Jugoslavije, 1929. godine, kada se definišu kao „nacija sa tri plemena". Prvi put se kao posebna demografska grupa priznaju na popisu 1961, a najviše proklamovanih Jugoslovena ubele\u017eeno je 1981. godine – ukupno milion dver stotine dvadeset hiljada, mada je u odnosu na broj stanovnika tadašnje dr\u017eave to ipak bio mali procenat. Najviše ih je u to vreme bilo u Srbiji, 36 odsto od ukupnog popisanog broja, da bi se njihov broj postupno smanjivao, recipro\u010dno u odnosu na pove\u0107anje broja Srba, Hrvata, Slovenaca… Pojedini teoreti\u010dari ovu pojavu masovnog jugoslovenstva objašnjavaju neprihvatanjem nacionalne identifikacije, jer se deo stanovništva bivše Jugoslavije radije identifikovao sa dr\u017eavljanstvom nego sa etni\u010dkim poreklom.<\/p>\n Savezi na ex-ju prostoru<\/strong><\/p>\n Zanimljivo je da u postjugoslovenskim javnostima ideja jugoslovenstva neretko nailazi na poprili\u010dan odijum gotovo podjednako na svim stranama u\u010desnicama ratnih sukoba, pri \u010demu se ona do\u017eivljava kao uzrok tih sukoba. Jugoslovenstvo tako\u0111e ima i svojih pristalaca – nije baš izvesno da li u istom obimu – na svim tim stranama. Tako je u Zagrebu po\u010detkom godine osnovan Savez Jugoslovena, \u010diji je cilj „da se nacionalnost Jugosloven uvrsti u red zvani\u010dno priznatih nacija u svim zemljama nastalim na podru\u010dju nekadašnje SFRJ". Savez je nastao na uverenju da i Jugosloveni imaju pravo na o\u010duvanje identiteta i svoje kulturne baštine, a nastoja\u0107e se na objedinjavanju svih Jugoslavena, te prevazila\u017eenju nacionalnih podela i pribli\u017eavanju zava\u0111enih naroda na prostorima bivše dr\u017eave.<\/p>\n Faktor u evropskim i drugim integracijama<\/strong><\/p>\n Sne\u017eana Ili\u0107 podse\u0107a da bi priznavanje prava pripadnika nacionalne manjine etni\u010dkim Jugoslovenima uklonilo jednu veliku nepravdu, a koristilo bi svima, osim onima kojima pravo slu\u017ei jedino kao prozirni prekriva\u010d za politiku sile, ksenofobije i etni\u010dkog zatvaranja.<\/p>\n „Ko je jednom napustio svet nacionalne kulture i nacionalne demokratije, danas se nema više gde vratiti", pisao je pre par godina jedan poznati, \u017eivi Jugosloven. Osim kao sumnjiva, sve manja i manja manjina, dodajemo. Jugoslovenstvo je danas, naravno, nemogu\u0107e kao jugoslovenski nacionalizam ili kao integralno jugoslovenstvo za najve\u0107i deo stanovništva dominantno balkanskih slovenskih zemalja. Ali jugoslovenstvo i Jugosloveni predstavljaju, zbog svoje inherentne inkluzivnosti, va\u017ean \u010dinilac na putu (ne samo) evropskih integracija balkanskih zemalja i dr\u017eava sa krajnjeg juga srednje Evrope.<\/p>\n Planetarna sajber jugomanija<\/strong><\/p>\n Ovo je Sajber Jugoslavija, domovina sajber Jugoslovena. Mi smo izgubili svoju zemlju i postali smo gra\u0111ani Atlantide… Ovako po\u010dinje ustav Sajber Jugoslavije, formirane 1999. na prostoru Interneta, na adresi www.juga.com. Dosad je oformljeno mnogo veb-sajtova na kojima se promoviše ideja zajedni\u010dke ju\u017enoslovenske dr\u017eave i povezuju oni koji se ose\u0107aju Jugoslovenima, ali je virtuelna Jugoslavija Juga.com izazvala neverovatno zanimanje moglo bi se re\u0107i širom planete. Njome su se bavili mnogi svetski mediji, a prijave za dr\u017eavljanstvo u ovoj dr\u017eavi ubrzo posle osnivanja zatrpale su veb-administratora. Zanimljivo je da su to dr\u017eavljanstvo \u017eeleli da dobiju ne samo gra\u0111ani nekadašnje stvarne dr\u017eave, ve\u0107 me\u0111u vlasnicima pasoša Juge.com ima stanovnika iz stotinak dr\u017eava sveta – od Australije, Holandije, Francuske, Nema\u010dke, Škotske do Bangladeša, Ju\u017ene Koreje, Katara, Bahama, Omana, Hong Konga…<\/p>\n Sajber Jugoslavija, koja je u svom ustavu proklamovala višestruko dr\u017eavljanstvo, bezbroj zvani\u010dnih jezika i pisama i potpunu ravnopravnost svih njenih \u010dlanova, bez vlade i premijera, zapo\u010dela je \u010dak i prikupljanje potpisa za prijavu za \u010dlanstvo u UN. Na samom nastanku ove virtualne dr\u017eave BBC News ju je ocenio kao najsofisticiraniju tvorevinu te vrste.<\/p>\n No, iako je \u010ditava ideja, nastala uglavnom kao posledica nostalgije me\u0111u jugoslovenskim iseljenicima, prihva\u0107ena sa neverovatnim entuzijazmom, ona je više ostala na nivou zabave, bez dalje interakcije njenih virtuelnih stanovnika. Ali, tako\u0111e, Juga.com istovremeno nosi i sna\u017enu poruku da je mnogo gra\u0111ana ove planete privr\u017eeno interkutluralnom povezivanju, što jugoslovenstvo u osnovi i zagovara.<\/p>\n Subverzivna mo\u0107 Jugoslovena<\/strong><\/p>\n Pitanje jugoslovenstva i jugoslovenskog identiteta danas u Srbiji nije samo manjinsko pitanje, ve\u0107 pre svega pitanje prevladavanja prošlosti i ratova 90-ih. Otuda ne postoji politi\u010dka volja da se ovoj manjini daju manjinska prava koja joj pripadaju… Procesualnost, nestati\u010dnost pa i višestrukost grupnih identiteta, odnosno njihovo stalno iz(raz)gra\u0111ivanje u zavisnosti od politi\u010dkog konteksta, nigde nije o\u010ditije nego na primeru Jugoslovena. Izme\u0111u dva poslednja popisa stanovništva, od 1991. do 2002, nestalo je 75 odsto Jugoslovena u Srbiji. Preostali su nevidljivi; u Hrvatskoj su zvani\u010dno izbrisani, u Bosni nezvani\u010dno nepo\u017eeljni.<\/p>\n Zastupnici multikulturalne teorije (a Srbija sebe stalno promoviše kao multikulturalno društvo i dr\u017eavu sa razvijenim manjinskim politikama) smatraju da nema uva\u017eavanja ljudi ukoliko se ne uva\u017eava socijalni i kulturni ambijent u kojem su oni socijalizovani. Va\u017ei li to i za Jugoslovene, koji insistiraju na jednom iš\u010dezlom ambijentu te vrste i iskazuju nadnacionalni identitet? O\u010dito da ne va\u017ei, jer „oni nisu posebna etni\u010dka grupa, poti\u010du iz mešovitih brakova", „nemaju poseban jezik", „nemaju nacionalni savet, koji bi pokazao interes za o\u010duvanje posebnosti", a osim toga „nedostaje im jezik, pismo i knji\u017eevnost", ka\u017eu predstavnici vlasti u Srbiji.<\/p>\n To poricanje kulturnih specifi\u010dnosti (još uvek postoje\u0107ih) Jugoslovena koje \u010dini dr\u017eava Srbija govori o eventualnom, po druge manjine, ali i po ve\u0107inu, razornom potencijalu te manjine, koja jedina ne vidi privr\u017eenost etni\u010dki shva\u0107enoj naciji kao glavni izvor politi\u010dke mo\u0107i i kao bazu za u\u010destvovanje u etni\u010dkom takmi\u010denju oko, u Srbiji i ina\u010de dosta oskudnih resursa. Jugoslovenstvo u današnjoj Srbiji predstavlja istovremeno i produktivnu kritiku i nedvosmislenu afirmaciju multikulturalnosti. Ono je ovo prvo, jer raš\u010darava tribalisti\u010dki svet balkanskih ju\u017enoslovenskih etni\u010dkih kultura, koje \u017eele da kao samosvojne i u sebe zatvorene prona\u0111u vlastiti put u Evropu, bez tesne saradnje sa krajnje srodnim susedima. Ono je i ovo drugo, jer je inkluzivno. Snaga kulturnog jugoslovenstva nije samo u njegovom stvarala\u010dkom potencijalu, nego i u njegovoj sposobnosti za znatno ve\u0107u inkluziju i recepciju najvrednijih podsticaja i sadr\u017eaja svetske kulturne baštine i produkcije nego što je to slu\u010daj sa bilo kojom od sedam ju\u017enoslovenskih etni\u010dki shva\u0107enih nacija.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n\n\n
\n \n