{"id":47561,"date":"2010-11-24T07:55:50","date_gmt":"2010-11-24T07:55:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=47561"},"modified":"2010-11-24T07:55:50","modified_gmt":"2010-11-24T07:55:50","slug":"sta-je-stvarno-odkb-nova-arhitektura-bezbednosti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2010\/11\/24\/sta-je-stvarno-odkb-nova-arhitektura-bezbednosti\/","title":{"rendered":"\u0160ta je stvarno ODKB – nova arhitektura bezbednosti"},"content":{"rendered":"

U oblasti ljudskih prava postoji efikasna me\u0111unarodna organizacija s univerzalnim \u010dlanstvom- Savet Evrope. Ustanovljena su zajedni\u010dka pravila za sve, postoje mo\u0107ni mehanizmi kontrole kao i procedure. U oblasti \u010dvrste bezbednosti nema takve organizacije. Interesi grupa i uzajamne obaveze dominiraju nad opštim interesima<\/em><\/p>\n

Pi\u0161e: Mark Entin<\/strong><\/em><\/p>\n

Ne tako davno, na svet smo gledali sa optimizmom i sigurnoš\u0107u. Svetska ekonomija uve\u0107avala je \u017eivi kapital (sredstva koja se lako pretvaraju u efektivu). Nisu samo pojedina\u010dne dr\u017eave bile deo odr\u017eivog ekonomskog razvoja ve\u0107 su to bili su celi regioni. Obim svetske trgovine dostigao je nezapam\u0107ene razmere. Reklo bi se da je nastupila dugoo\u010dekivana era burnog ekonomskog rasta i cvetanja. Problemi me\u0111unarodne bezbednosti do\u017eivljavani su na sli\u010dan na\u010din. Postojala je grupa dr\u017eava koje su bile u stanju da iza\u0111u na kraj sa svim problemima, a ostale je samo trebalo da budu uz njih ili da ih slede. <\/p>\n

Sada, kada je euforija prošla, ispostavilo se da je realnost mnogo r\u0111avija nego što se \u010dinilo. Duboka hipotekarno-finansijska, a za njom i ekonomska kriza zahvatile su ceo svet. Pokazalo se da marginalizovani kriti\u010dari stihijski izgra\u0111enog, iracionalnog i beskrajno nepravednog svetskog poretka nisu bili sasvim u krivu. Nije re\u010d o tome da je ranije sve bilo kako treba, pa je odjednom bez razloga propalo. Nije tajna da je svaka kriza izrasla na ukupnom kretanju ekonomskog razvoja koji joj je prethodio, a koji je ve\u0107ina sa zadovoljstvom i straš\u0107u godinama podr\u017eavala. Takav razvoj se ne mo\u017ee braniti nikakvim argumentima. Bio je pogrešan sve vreme i zapravo kriza suštinski nije donela ništa novo. Ona je samo otvorila ljudima o\u010di i naterala ih da pogledaju istini u lice. A to što su videli protreslo ih je i otreznilo. Došao je kraj iluzijama. Svi su, uklju\u010duju\u0107i u prvom redu nabrzinu foriranu Grupu-20, zajedni\u010dki pristupili le\u010denju teško obolelog savremenog kapitalizma i svetskog poretka. <\/p>\n

To je ono koliko se ti\u010de ekonomije. A što se ti\u010de vojnopoliti\u010dke sfere, do otre\u017enjenja još nije došlo. Mnoge dr\u017eave, politi\u010dari, eksperti, javno mnenje radije igraju stare igre. \u041etvoreno se pridr\u017eavaju neosnovanih ideoloških shema. Mnogo im je zgodnije da se dr\u017ee zastarelih klišea, predstava i verovanja. Nije im još dosta ratova na Balkanu, u Iraku i Avganistanu. Širenje nuklearnog oru\u017eja po svetu na njih ne ostavlja utisak. Raste opasnost da \u0107e oru\u017eje za masovno uništenje pasti u ruke terorista – previše je blokbastera i osrednjih ratnih filmova snimljenih po tom si\u017eeu. Izgleda da bi trebalo da \u010dekamo najgore. Jer oni se hvataju za glavu samo kad se desi nešto nepopravljivo. Tek tada shvate da nisu bili u pravu iako su odavno morali da preispitaju bazi\u010dnu procenu vojno-politi\u010dke stabilnosti i bezbednosti evroatlantskog i evroazijskog regiona. Me\u0111utim, posle novih velikih sukoba na Bliskom istoku, u koje je ovog puta uvu\u010den mnogo ve\u0107i broj uticajnih igra\u010da, ili posle nuklearne apokalipse na nekoj drugoj vojnoj sceni u nekom drugom delu sveta, ili posle ne\u010dega tre\u0107eg, ne manje strašnog i monstruoznog, bi\u0107e kasno za preispitivanje. Bolje bi bilo preduzeti adekvatne mere proaktivno. <\/p>\n

Aprilska inicijativa 2008. godine predsednika Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva, koji \u0458\u0435 predlo\u017eio razra\u0111ivanje i usvajanje Sporazuma o evropskoj bezbednosti, bila je pokušaj raskida sa ovom pogrešnom logikom. Ona je zahtevala trezvenu poštenu procenu situacije i pokušaj da se eliminišu kriva srastanja u sadašnjoj arhitekturi evroatlatske bezbednosti. Pozivala je da se iznova  preispita problematika stabilnosti, bezbednosti i saradnje u regionu i izvan njega, kao i da se uvidi šta je nu\u017eno za prevazila\u017eenje vakuuma koji je nastao u bezbednosnoj sferi. Posle toga pristupilo bi se postepenom metodi\u010dnom sprovo\u0111enju utvr\u0111enih preventivnih mera. Dalji tok doga\u0111aja, naro\u010dito oru\u017eani sukob u Zakavkazju, pokazao je koliko je va\u017ena i savremena takava inicijativa. Nju sada podr\u017eavaju mnoge politi\u010dke sile, sledi je sve ve\u0107i broj zemalja. Ipak, na putu za pokretanje pregovora ima mnogo prepreka. Da bi se one prevazišle, bi\u0107e neophodni mukotrpni pregovori, serija neformalnih konsultacija i duboko razra\u0111ivanje mnogih aspekata bezbednosti na ekspertskom nivou.  <\/p>\n

GENEZA I VALJANOST INICIJATIVE<\/strong> U takvim uslovima Rusija je du\u017ena da bude „pravni maksimalista" i strana koja postavlja pitanja. To zahteva realna situacija na kontinentu. Moskvu ni u kom slu\u010daju ne smeju da zavedu pozivi partnera da ne ispuni pravni imperativ, ona ne sme da zaboravi da sporazum zahteva ratifikaciju. Nekoliko meseci nakon pokretanja Medvedevljeve inicijative, svi su pokušali da je ignorišu. Ruske predloge su nastojali da interpretiraju kao da su usmereni protiv NATO, te da \u017eele da potkopaju Helsinški proces.  <\/p>\n

Tih se manipulacija više niko ne se\u0107a, a odnos prema ruskim predlozima promenio se toliko da \u010dak postoji ideja o formiranju „kluba prijatelja inicijative". <\/p>\n

Mo\u017eete se kladiti da \u0107e pravno obavezuju\u0107i me\u0111unarodni dokument biti sklopljen. Nedovoljno poštovanje vode\u0107ih me\u0111unarodnih igra\u010da prema Helsinškom aktu i praksa ignorisanja njegove pozicije \u010dvora uverljivo su pokazali da politi\u010dke obaveze ne pru\u017eaju dovoljn\u043e argumenata za poštovanje. Primenjuje se sila. Pravo na samoopredeljenje naroda tuma\u010di se proizvoljno. Saradnja po konkretnim pitanjima ide sporo. Zaklju\u010dak je samo jedan – neophodno je da dr\u017eave prihvate \u010dvrste pravne obaveze. Mora se ustanoviti efikasna me\u0111unarodna kontrola poštovanja tih obaveza, ustanoviti mere obezbe\u0111enja i, u prvom redu, poverenja.  <\/p>\n

Me\u0111utim, koraci o kojima na razne na\u010dine sada diskutuje Zapad, trude\u0107i se da ih predstavi kao mere poverenja, nemaju s njima ništa zajedni\u010dko. Radi se o povratku Rusije u Sporazum o konvencionalnim oru\u017eanim snagama (CFE), o priznanju Kosova, o odbijanju priznanja nezavisnosti Abhazije i Ju\u017ene Osetije. Ali, ako se pitanje tako bude postavljalo, Rusija \u0107e morati da podseti drugu stranu na širenje NATO na istok, upotrebu oru\u017eja bez konsultacija sa UN, maltretiranje manjina u balti\u010dkim zemljama, nepoštovanje obe\u0107anja datih Rusiji u u deklaraciji od 27. aprila 2004. godine itd. Malo je verovatno da takva demagogija sada mo\u017ee da pro\u0111e. Vreme je da se odustane od stalnih me\u0111usobnih prebacivanja i ucena. Ništa dobro iz toga ne\u0107e iza\u0107i. <\/p>\n

Mnogo ve\u0107u perspektivu nudi radikalno druga\u010diji pristup: odustajanje od raznih preliminarnih uslovljavanja i prelazak na konkretan posao. <\/p>\n

Sadašnje stanje mo\u017ee se okarakterisati kao krizno. Sistem bezbednosti koji bi obuhvatio sve zainteresovane strane u evroatlantskom regionu ne postoji. OEBS nije mogao da pruzme na sebe tu funkciju jer je njegova uloga u oblasti me\u0111unarodne bezbednosti svedena na nulu. OEBS \u010dak nije postao ni centar za usaglašavanje interesa. Stagnacija je zahvatila i kontrolu nad naoru\u017eanjem. <\/p>\n

I što je najva\u017enije – nismo dobili jednaku bezbednost niti iste garancije bezbednosti za sve. O tome ubedljivo svedo\u010di bombardovanje Srbije, ravnopravnog \u010dlana OEBS, kao i nedavni napad Gruzije na Ju\u017enu Osetiju i Rusiju u ime mirovnih snaga koje su u suprotnosti sa svim me\u0111unarodnim pravnim normama i obavezama. O\u010digledan uzrok toga je bezbednosni disbalans, koji po\u010diva na \u010dinjenici da bezbednosne garancije NATO imaju primat nad onima koje nudi OEBS. U okviru NATO svima je obezbe\u0111ena jednaka mera bezbednosti, u OEBS nije. <\/p>\n

Ne \u010dudi onda što se Rusija zala\u017ee za utemeljenje \u010dvrste bezbednosti. Primedbe partnera da Moskva navodno stavlja akcenat na \u010dvrstu bezbednost nauštrb njenog mandata i humanitranog aspekta nisu osnovane. Iz svih zvani\u010dnih ruskih dokumenata vidi se koliko se dr\u017ei do tih aspekata. U oblasti ljudskih prava postoji efikasna me\u0111unarodna organizacija s univerzalnim \u010dlanstvom- Savet Evrope. Ustanovljena su zajedni\u010dka pravila za sve, postoje mo\u0107ni mehanizmi kontrole kao i procedure. U oblasti \u010dvrste bezbednosti nema takve organizacije. Interesi grupa i uzajamne obaveze dominiraju nad opštim interesima. <\/p>\n

U tim uslovima je izgradnja sistema me\u0111unarodne bezbednosti za ceo kontinent neophodna. NATO i Evropska Unija nisu dovoljni. <\/p>\n

ZAŠTO JE PROPAO SAVET NATO-RUSIJA<\/strong> Što se ti\u010de Severnoatlantske alijanse, ona je za sebe i svoje interese završila posao. Proširila je svoje domete i izašla iz okvira nadle\u017enosti, ali na štetu opšte bezbednosti. Upravo je politika uvla\u010denja tre\u0107e strane u NATO i pokrenula Gruziju na agresivna dejstva. Tbilisi ih je prakti\u010dno gurnuo u to. Politi\u010dka anga\u017eovanost Alijanse u odnosu na Ukrajinu tako\u0111e ne doprinosi stabilnosti. Nisu uspeli da ostanu objektivni. Karakteristi\u010dno je da su Savet Rusija-NATO fakti\u010dki uništili (porazili) baš kada je bio najpotrebniji. <\/p>\n

Severnoatlantska alijansa je po\u010dela da revidira svoju strategiju. NATO te\u017ei da u svoje vi\u0111enje bezbednosti uklju\u010di gotovo sve – do Arktika, klime i energije. Ipak, o\u010digledno je da bi bilo smešno rešavati te probleme bez saradnje s Rusijom. <\/p>\n

Drugi objektivan razlog da se ustanovi opšti sistem bezbednosti je Avganistan. Igra na kartu oru\u017eanih snaga ne\u0107e obezbediti sigurnost u Avganistanu. <\/p>\n

EU suo\u010dava se jednako komplikovanim problemima. Ona se munjevito razvija i ima velike planove. Ipak, ni samostalno ni u saradnji s Severoatlantskom alijansom ne\u0107e uspeti da reši pitanja s kojima se hvata u koštac. Zna\u010di – i EU je pred dilemom. <\/p>\n

Rusija nema nameru ništa da ruši. Sumnja da Kremlj ima destruktivne namere zapravo je pokušaj da se inicijativi Dmitrija Medvedeva prida smisao koji ona nema. Rusija je zainteresovana za ja\u010danje bezbednosti, ali takve bezbednosti koja bi podrazumevala da partneri dejstvuju u kontekstu ekskluzivnih alijansi i organizacija uz poštovanje me\u0111unarodnih obaveza, izme\u0111u ostalog svih opštih struktura bezbednosti uklju\u010duju\u0107i OEBS. Dupli standardi su nedopustivi. Svi na me\u0111unarodnoj sceni moraju imati isti stav prema Helsinškim pravilima. Va\u017eno je ponovo uspostaviti poverenje, naro\u010dito prema onim bazi\u010dnim pravilima kakvo je neprimenjivanje sile. Tada \u0107e zamrznuti konflikti mo\u0107i da se pokrenu sa mrtve ta\u010dke. Nije nu\u017eno ponavljati ono što se desilo sa Sporazumom o konvencionalnim oru\u017eanim snagama u Evropi. On mo\u017ee da slu\u017ei kao primer propuštenih prilika. Taj sporazum uvek je posmatran u svojstvu osovine kooperativne bezbednosti. U Istanbulu su svojevremeno odredili naizgled vektor bezbednosti za sve. Me\u0111utim, dr\u017eave \u010dlanice NATO su ga potkopale uslovivši napredovanje u dogovorenom pravcu politi\u010dkim interesima koji nisu u vezi sa bezbednoš\u0107u. <\/p>\n

Teroristi\u010dki napad 11. septembra 2001. i finansijsko-ekonomska kriza brzo su srušile dogme, posebno u oblasti bezbednosti. OEBS, NATO, EU, Zajednica nezavisnih dr\u017eava, Sporazum o konvencionalnim oru\u017eanim snagama u Evropi – niko od njih ne\u0107e obezbediti bezbednost. Magistralni put izlazi na ja\u010danje postulata Sporazuma o bezbednosti i uzajamnog dopunjavanja njegovih temeljnih struktura. <\/p>\n

Rusija je spremna da iskoristi mogu\u0107nosti efikasnih organizacija i struktura bezbednosti, ali to nije dovoljno. Neophodno je graditi bezbednost na temelju Sporazuma.<\/p>\n

Pojedina\u010dni koraci (dejstva, akcije…) dr\u017eava ili grupa \u010desto daju suprotan efekat jer primoravaju ostale na me\u0111unarodnoj sceni da preduzimaju mere kao odgovor. Rezulat je da individualna bezbednost slabi umesto da ja\u010da i tako nastaje vakuum bezbednosti. Posledice – te\u017enja dr\u017eava da obezbede nuklearno naoru\u017eanje, naoru\u017eavanje, ratovi bez kraja, regionalni i lokalni konflikti. Takvim stanjem niko ne mo\u017ee da bude zadovoljan. <\/p>\n

Još jedan bo\u010dni efekat politike jednostranih (samostalnih) dejstava u oblasti bezbednosti jeste rast nepoverenja, što iskusno koriste sve destruktivne snage. Na tom fonu još je te\u017ee smiriti lokalne i regionalne konflikte. Podriva se efikasnost borbe svetske zajednice s terorizmom, kriminalom, narkomafijom, nezakonitim migracijama, kao i mogu\u0107nost odgovora na druge izazove migracije. <\/p>\n

Medvedevljeva inicijativa izuzetno je savremena. Da \u0458\u0435 sadašnj\u0430 ekonomsk\u0430 kriz\u0430 anticipirana, bile bi preduzete preventivne mere, a njena dubina bila bi manja. Mo\u017eda bi \u010dak mogla biti i spre\u010dena. Lekcija koju valja nau\u010diti iz tog primera glasi: neophodni su ozbiljni koraci da sadašnji vakuum bezbednosti ne bi proizveo još ve\u0107u destabilizaciju u oblasti bezbednosti. <\/p>\n

PROBLEM ME\u0110UNARODNOG PRAVA<\/strong> Pitanje razra\u0111ivanja normativnog dokumenta sasvim je osnovano, a skeptici gube iz vida koliko je ozbiljnu evoluciju u poslednje vreme prošlo mešunarodno pravo. Od regulatora me\u0111udr\u017eavnih odnosa, ono sve više postaje regulator odnosa me\u0111u subjektima unutrašnjeg prava. To daje mogu\u0107nost da se sprovo\u0111enje Sporazuma o bezbednosti stavi pod kontrolu gra\u0111anskog društva, i da, u svrhu njegovog obezbe\u0111ivanja, privu\u010de sve unutardr\u017eavne administrativne i sudske mehanizme. Osim toga, me\u0111unarodno pravo od deklaracije nekoliko normi prelazi na formiranje širokog instrumentarijuma za monitoring, kojim se dr\u017eave primoravaju da ispune obaveze koje su preuzele na sebe. Time se mo\u017eemo i moramo koristiti pri definisanju koncepcije Sporazuma.  <\/p>\n

Po\u017eeljno je da se ta koncepcija bazira na sistematskom pogledu na problematiku bezbednosti. To je potrebno da bi Sporazum obuhvatio sve etape krize, da bi predvideo krizu i predupredio prelazak s lakšeg na te\u017ei stadijum, te garantovao regulisanje (rešenje) na korist svih. On podrazumeva tesnu povezanost svih me\u0111unarodnih organizacija bezbednosti koje dejstvuju na svetskom i na regionalnom nivou, kao i svih novih struktura koje mogu biti predlo\u017eene. Proizlazi iz sistemati\u010dnog poznavanja svih faktora koji mogu da ugroze bezbednost i shvatanja obuhvatne prirode Sporazuma. Pored vojne, bezbednost obavezno uklju\u010duje i ekonomsku stabilnost, balansitranu proizvodnju i upotrebu energije, pristup resursima i savremenoj tehnologiji, nesmetano snabdevanje stanovništva hranom po pristupa\u010dnim cenama. Bezbednost nije mogu\u0107a bez o\u010duvanja \u017eivotne sredine, sveobuhvatnoj brizi o dignitetu ljudske li\u010dnosti, socijalne zaštite, prava manjina, nacionalnih dr\u017eava i tako dalje. <\/p>\n

Predlog Rusije Zapad smatra interesom Moskve. I to je istina – Sporazum odgovara Moskvi, ali ne onako kako to misle naši partneri. Nejegova privla\u010dnost je u tome što je on osnovan i potreban. <\/p>\n

Neizvesnost je i dalje velika. Pitanja je više nego odgovora, i evo samo nekoliko njih: kako se suprotstaviti Sporazumu o konvencionalnim oru\u017eanim snagama u Evropi; šta se mo\u017ee uraditi da bi se garantovala bezbednost; kakve bi razmene trebalo predlo\u017eiti s obzirom na sli\u010dnost sa sedamdesetim godinama i na Helsinki-1? <\/p>\n

Klju\u010dnim za problematiku bezbednosti javlja se pitanje Rusije i od njega ne vredi odustati. Sada svi priznaju da nisu pravilno postupili prema Rusiji. Šta joj se mo\u017ee dati? \u010cime zadovoljiti nju, a \u010dime Gruziju i Ukrajinu? Rusija pretenduje na specijalnu ulogu. Šta bi joj trebalo ponuditi, koju ulogu? Promeniti vezu Rusija-NATO? Ali kako i u kojoj meri? <\/p>\n

Postoji nekoliko tema koje zahtevaju dodatno prora\u0111ivanje. U \u010demu se sastoji princip jedinstvene bezbednosti? On funkcioniše samo u okvirima savezni\u010dkih odnosa. Ali u tome ni Atlantskom savezu nije sve jasno. Šta je sadr\u017eaj principa koji zabranjuje ja\u010danje sopstvene bezbednosti za ra\u010dun drugih? S njim se deklarativno svi sla\u017eu, ali koja definiciju valja predlo\u017eiti? <\/p>\n

ŠTA NEMA ALTERNATIVU<\/strong> Šta novo mo\u017ee doneti izgradnja institucija? Razume se da \u0107e se sve organizacije i strukture bezbednosti koje trenutno funkcionišu tome suprotstaviti. Ali bar teoretski, o kojim novim idejama bi moglo biti re\u010di, a da budu minimalno prijem\u010dive za NATO i EU? Postoje li takve ideje? Ako to nije demontiranje postoje\u0107ih i ako nisu nove ideje, šta je onda? Dati sadašnjim organizacijama nova ovlaš\u0107enja? Ho\u0107e li se s tim slo\u017eiti Rusija? A drugi? Malo je verovatno. <\/p>\n

Na evroatlantskom prostoru dejstvuje neverovatno mnoštvo organizacija i struktura. Pojavio se teško razumljiv konglomerat pravila, re\u017eima, obaveza, a ništa od svega ne funkcioniše. Kad je re\u010d o ekonomiji, to je o\u010digledno pokazala svetska ekonomska kriza. Sli\u010dno je i u sferi bezbednosti. Njeni stubovi, na primer Sporazum o konvencionalnim oru\u017eanim snagama u Evropi, degradirani su i ruše se. Slabi i OEBS, samo je NATO do\u017eiveo nešto manji pad. Najzad, centralni problem bezbednosti u regionu predstavlja odsustvo Rusije i njenih struktura. <\/p>\n

Sve je ispalo krajnje nepravedno. Rusija ni od koga nije izgubila hladni rat, ve\u0107 je umela da iza\u0111e iz njega. Ali partneri su iskoristili (privremenu) slabost Rusije da je istisnu, a da svoje strukture postave u centar bezbednosnog sistema. Poraz Gruzije u ratu na Kavkazu imao je otre\u017enjuju\u0107e dejstvo. Ipak, kriza se nije završila, ve\u0107 se nastavila. Jedina mogu\u0107nost da se iz nje iza\u0111e jeste odricanje od natocentrizma (EU samostalno ne igra ulogu u obezbe\u0111ivanju \u010dvrste bezbednosti). To je neophodno kako bi bila usvojena mogu\u0107nost nove degradacije evroatlantskog podru\u010dja. <\/p>\n

Sada treba uspostaviti nova pravila igre, ili formirati novu evropsku organizaciju za bezbednost tipa OEBS-2 ili OEBS+. U nju bi bile uklju\u010dene sve druge efikasne bezbednosne strukture, a ona sama bila bi pot\u010dinjena Ujedinjenim nacijama. <\/p>\n

Slabost ovog predloga je u tome što je neostvarljiv, a pitanje je zašto ga onda uopšte analiziramo. Da se realizuje ne mo\u017ee zato što Zapad, kao i uvek, smatra da talas emocija ne mo\u017ee da da nikakve rezultate. Rusiji ne preostaje ništa drugo nego da se slo\u017ei sa zapadnim institucijama. Sve \u0107e se smiriti samo od sebe i vratiti na stari uspostavljeni poredak. <\/p>\n

Rat na Kavkazu svima je otvorio o\u010di. On je o\u010digledno pokazao koliko svu krhkost me\u0111unarodne bezbednosti, kao i \u010dinjenicu da njen sistem nije uravnote\u017een i da Rusija mora da se integriše u sistem. <\/p>\n

S tom situacijom se ne treba miriti, Rusija je suviše mo\u0107an i uticajan faktor na me\u0111unarodnoj sceni. Vra\u0107anje na vreme hladnog rata ili na rivcalstvo u svim pravcima, pokušaji da se igraju igre na blef (bukvalno s nultom sumom, bez uloga) bili bi o\u010digledna glupost. Rešenje globalnih problema, pobeda nad zajedni\u010dkim neprijateljima i postizanje cilja koji je u interesu svih nije zamisliv bez u\u010deš\u0107a Moskve. Ili je, u najmanju ruku, te\u017ei i komplikovaniji. Nepredvidive teško\u0107e nikom nisu potrebne, zato treba razviti saradnju i postaviti je na valjanu institucionalnu osnovu. To je jedina razumna i pragmati\u010dna varijanta. <\/p>\n

Istina, Sporazum o bezbednosti ne\u0107e rešiti sve probleme, ali on nema alternativu. <\/p>\n

Profesor M. L. Entin, doktor pravnih nauka i direktor Evropskog nau\u010dnog instituta pri Dr\u017eavnom moskovskom institutu me\u0111unarodnih odnosa Ministarstva inostranih poslova Rusije <\/em><\/p>\n

Novi Standard<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U oblasti ljudskih prava postoji efikasna me\u0111unarodna organizacija s univerzalnim \u010dlanstvom- Savet Evrope. Ustanovljena su zajedni\u010dka pravila za sve, postoje mo\u0107ni mehanizmi kontrole kao i procedure. U oblasti \u010dvrste bezbednosti nema takve organizacije. Interesi grupa i uzajamne obaveze dominiraju nad opštim interesima<\/em><\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-47561","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47561","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=47561"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/47561\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=47561"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=47561"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=47561"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}